Krici i odjeci

 

Pismo jedne razočarane vernice

 

Bog, pa - stenice

 

  Događanja oko smene vladike Artemija ostavila su među vernicima dublji trag nego što to izgleda na prvi pogled

 

...

Mnogo se pisalo u poslednjih nekoliko godina o lošem stanju u SPC. Dugo je patrijarh Pavle bio nemoćan i mnogo loših stvari se izdešavalo u tom vakuumu kada su vlast preuzeli sveštenici loši ljudi, koji su sami sebe postavljali na značajne funkcije i skoro potpuno privatizovali Arhiepiskopiju beogradsko-karlovačku. Ali ništa kao poslednja dešavanja nije pogodilo vernike cele SPC. Mene je lično to toliko dirnulo da samo istine radi i pišem ovaj članak.

Naravno da je reč o smeni vladike Artemija. Verovatno u toj tužbi od tridesetak stranica, koja mu je uručena dva dana pred njeno čitanje Saboru, ima istine. Sigurno je da vladika Artemije nije bezgrešan. Ali, ko jeste? Zato bih se osvrnula na one koji su ga optužili i na onih 21 koji su ga demokratski osudili, podizanjem ruku.

Neću početi sa patrijarhom srpskim, iako je sve započelo skoro prvog dana njegovog patrijarhovanja, jer nije on bio najglasniji u svemu ovome i mislim da nije on ovo inicirao. Ali, istine radi, kada su isti ljudi pokušali da ovo "proguraju" za vreme patrijarha Pavla, on ih je jednostavno odbio kratkom rečenicom: "Ma pustite čoveka (Artemija) na miru".

Kao prvog i najodgovornijeg za ovakav progon vladike Artemija prozvala bih vladiku Irineja bačkog. Mi koji smo dugo u Crkvi znamo da konflikt između njega i vladike Artemija traje godinama. Sporili su se oko mnogih stvari, oko Ravene, ekumenizma, načina rešavanja kosovskog pitanja, načina služenja liturgije... I u Crkvi to svi znaju. Umeće u podvalama Irineja bačkog je kulminiralo u slučaju "Artemije", jer je uspeo da tek postavljenog patrijarha, Sinod SPC, Sabor SPC i na kraju celu Crkvu uvuče u njegov lični sukob sa vladikom Artemijem. Sve dok nije dobio glavu vladike Artemija na tanjiru.

Svi mi koji godinama poznajemo vladiku bačkog Irineja mogli smo da, odmah nakon izbora novog patrijarha, primetimo kod njega strašnu frustraciju i ljutnju što nije izabran - on. A toliko truda je uloženo. Radila je strašna mašinerija. Uključujući i onu koja pripada državnoj vlasti. I mnoge vladike su bile iznenađene velikim brojem Irinejevih glasova znajući koliku stvarnu podršku on ima u Saboru SPC. I sada, kad vratim film unazad, mogu da kažem da je ceo svoj život protraćio pokušavajući sebi da stvori pozicije u društvu i to na pokvaren način, klevetama i tračevima. Uz to, nije ništa ostavio po čemu bismo mogli da ga se sećamo - nijednu knjigu, pisano delo, bilo šta što liči na Justina ili vladiku Nikolaja. Bez obzira na to što je veoma obrazovan čovek i što se to od njega očekivalo. Ništa! Ostaće upamćen po tome da je uvek služio samo sebi i trenutnom režimu. Juče Marković-Miloševićevom, danas "žutom". Čak i zakone zaustavlja jednim pozivom premijeru, a možete onda zamisliti kakav odnos ima prema drugim vladikama, monasima i vernicima. Jadni su njegovi sveštenici. Poznata je stvar da se vladika Irinej "brine o svojima", odnosno o onima koji mu bespogovorno služe. Oni drugi su proganjani sve dok se tako prohte gospodinu bačkom Irineju, o čemu svedoče i poslednja dešavanja u SPC. Treba pomenuti njegovo veliko licemerje kad je potegao sve veze da spase od osude državnog suda Pahomija, optuženog za pedofiliju.

No i vladika bački je imao i ima svoje Vilovske. Jedan od vladikinih vernih ljudi, dugogodišnji direktor informativne službe SPC, srednjoškolac Duško Stokanović, prisvojio je veliki crkveni stan (znači vlasništvo SPC) u centru Beograda, brzo ga prodao pa kupio drugi da prikrije tragove. Kada je Sinod SPC počeo da istražuje ovaj slučaj vladika svog čoveka brzo sklanja u - Upravni odbor RTS-a. Sigurno je da mu je u tome pomoglo njegovo odano duhovno čedo, vladika Porfirije, koji je i sam, uz pomoć svoga mentora, postavljen na visoku državnu funkciju, bez obzira na grehove iz mladosti. Vladika bački mnogo voli da kontroliše medije, i u Srbiji on definitivno preko RTS-a i preko vladike Porfirija kao predsednika RRA to i radi. Tako je, čim je prošle godine izabran u Sinod, odmah sebi prigrabio funkciju upravljanja medijima i Informativnom službom SPC. Nije onda ni čudo što smo doskora gledali veliku sliku patrijarha Pavla na naslovnoj stranici sajta SPC, pored živog patrijarha Irineja. Tek pre neki dan je vladika bački dozvolio da se u levom uglu pojavi mala slika novog patrijarha, gde mu se ni lik ne vidi, a velika slika sa likom patrijarha Pavla pomeri na suprotnu stranu. Očajan je, on je bio siguran da će tamo biti Njegova slika.

Sledeći koji je insistirao na ovoj sramnoj "smeni" je mitropolit Amfilohije. Amfilohija i Irineja bačkog veže to što su bili neuspešni kandidati za patrijarha. Da je nekim slučajem patrijarh Pavle umro pre tri godine i da je tada za patrijarha izabran episkop niški Irinej, verujem da bi pola Beograda i danas plakalo za Amfilohijem, misleći da bi on bio bolji... Ali, posle dve i po godine sumorne vladavine mitropolita Amfilohija uverismo se da on ipak nije ni blizu onakav kako smo mi mislili, ni slučajno. Bile su to teške godine za Arhiepiskopiju beogradsko-karlovačku. Mnogo novca teško ušteđenog za vreme patrijarha Pavla samo je nestalo iz Arihiepiskopije; nije njega potrošio Amfilohije, ali je dozvolio da ga raskuće samopostavljeni funkcioneri u Arhiepiskopiji. Mnogo najamnika je Amfilohije rukopoložio i doveo u Beograd, čak i neke zavisnike od alkohola i droga. Mnoga postavljenja na funkcije su u najmanju ruku mizerna, jer se iza njih vidi politika i želja Amfilohija da udovolji kojekome, a sve zarad "bijele pane". O serijskim odlikovanjima i unapređivanjima beogradskih sveštenika izlišno je i govoriti. Trebaće decenije da se ispravi ono što je Amfilohije uradio za ove nešto više od dve godine. U slučaju "Artemije" Amfilohijeva odgovornost je utoliko veća što ne samo da je on, kao i bački Irinej, insistirao na kažnjavanju Artemija, već kad su drugi episkopi pokrenuli pitanje zakonitosti postupaka Sinoda SPC u slučaju "Artemije", on je predsedavao komisijom koja je trebalo da utvrdi (ne)zakonitost postupaka Sinoda. Šta mislite da je presudio da nisu radili po zakonu?

Svi smo se obradovali novom patrijarhu Irineju. Simpatije u narodu prema njemu su bile rasle, ali su odjednom utihnule. Tajac. Narod se prevario ili se oseća prevarenim. Nije smeo ovo da dozvoli. Ma kako i koliko Artemije bio kriv, nije smeo da dozvoli ni potpiše ovako sramnu presudu. Mogao je sve to i da spreči. Bez obzira na to što je vladika bački kao stenica dosadan kad na nešto navali. I još nešto, volela bih da razumem želju novoizabranog patrijarha da ostane na čelu Niške eparhije - da "pozavršava poslove koje je započeo" - jer nije ni shvatio kako ga veliki posao čeka u Arhiepiskopiji gde poslovi stoje godinama. Sigurna sam da među vladikama ima sposobnih koji poslove u Niškoj eparhiji mogu da završavaju, a da poslovi u Beogradu ne mogu više da čekaju.

Definitivno za prvom dvojicom ne zaostaje ni lepi Grigorije. Ne razumem kako se tako jedan mlad vladika usudi da osuđuje i sudi jednog starca koji je ceo svoj život posvetio Bogu. Naš Griša koji seče slavski kolač za slavskom trpezom bez mantije, u trenerci, pijanči sa političarima, koketira sa mladim devojkama, sve kroz "duhovne razgovore" i SMS poruke... A u međuvremenu nađe mane starom Artemiju. Moglo bi se diskutovati o njegovom ozbiljnom konfliktu sa Afmilohijem, u kom je imao veliku podršku Blica i TV B92. Ali su se brzo izmirili. Izmirenje je došlo tako što je mitropolit uveo vladiku Grigorija u Sinod SPC i sada zajedno rovare po Crkvi uz medijsku podršku njenih najvećih gonitelja.

I vladika Fotije, koji je, kažu, čitao tužbu na Saboru! Znamo da je episkop bački njegov duhovni otac i da ga se boje skoro svi, ali kako se Boga ne boje! I vladika Joanikije, koji je pisao tužbu, nek' se Bogu moli, a šta drugo da kažem.

Jedan od članova komisije je bio i mlađani i duhovno neutemeljeni beogradski sveštenik Miroslav Čolaković, kome se zbog toga i ne može previše zameriti. Ali je zato sramna bila uloga bivšeg sveštenika sa Kosova, sadašnjeg starešine svetosavskog hrama Radivoja Panića. On je išao u isledništvo i komisiju svome bivšem vladiki, duhovnom ocu. Onome koji ga je rukopoložio, čiji je klirik na Kosovu bio i koji ga je na kraju doveo u Beograd i lično molio patrijarha Pavla da Radivoja primi da mu uhljebije. Opet ću se pozvati na onog istog beogradskog sveštenika koji ovo bacanje kamenom na svog duhovnog oca naziva oceubistvom. Zapravo, on je to nazvao oceubistvom u slučaju vladike Teodosija, koga je isto tako vladika Artemije predložio Saboru za vladiku i bio mu duhovni otac, a on se onda okrenuo protiv svog duhovnog oca. Kakvi su islednici bili Radivoje i vladika Teodosije? Posle svega što su učinili, čemu se nadaju?

I, na kraju, Atanasije (Jeftić). Tugo moja! Kako je moguće da jedan veliki teolog sebi dozvoli ovakve stvari. Da juri po Kosovu monahe, da ih plaši i da im preti, da smenjuje igumane i igumanije, sudi preko kolena, da se bavi stvarima kakve ne dolikuju ni najgorim političarima, a ne doskora "velikom" Atanasiju Jeftiću. Dosta smo "gledali kroz prste" Atanasiju dok viče na liturgiji i drugim bogosluženjima, dok maltretira pojce, dok šamara đakone, pljuje sa oltara po političarima, svađa se i vrši besmislene prepirke sa svima i preko novina, koristi ružne reči vređajući neistomišljenike i još štošta. Ali ovo?!

Moje razočaranje je utoliko veće što sam u Crkvi dugo i ove episkope znam skoro ceo moj život, a oni su sebi dozvolili da sablažnjavaju vernike, kojima je teško da ovo sve gledaju i da ćute.

 

T.I., Beograd

 

 

 

 

 

Dosta smo "gledali kroz prste" Atanasiju dok viče na liturgiji i drugim bogosluženjima, dok maltretira pojce, dok šamara đakone, pljuje sa oltara po političarima, svađa se i vrši besmislene prepirke sa svima i preko novina, koristi ružne reči vređajući neistomišljenike i još štošta. Ali ovo?!