Naaarod

Rijaliti šou: Šta su milioni gledalaca prihvatili kao svoj moralni uzor

 

Životinjska farma

 

   Ne bi rijaliti šou "Farma" zaslužio ništa više od tračerskih rubrika žute štampe ili poluidiotskih javnih četova po desetinama psihijatrijski prepariranih sajtova namenjenih iskazivanju intelektualnih dometa srpske mladeži, da u formi nusprodukta, kao rudarskim maljem nije ubo i rasturio samu suštinu sadašnjeg srpskog društva - njegove moralne orijentire i poglede na svet i srpsku civilizaciju

 

Ivan Molotok

 

Relevantna saznanja o društvenim parametrima, kakva je produkovao rijaliti "Farma", plaćaju se na demokratskom Zapadu suvim zlatom, a posednici srpskog društva dobili su ih kao na tacni, besplatno, ako se besplatnim mogu nazvati milioni evra koje su isfrustrirani, obespravljeni i osiromašeni građani, pre svih Srbije, a onda i Bosne i Hercegovine, Crne Gore i, navodno, još osam zemalja u kojima je srpska dijaspora političko-psihijatrijski aktivna, umesto sebi, sumanuto uplaćivali vlasnicima licence i produkcije "Farme" i svima drugima okupljenima oko ovog velikog medijskog psihološko-sociološko-političko-zoološkog eksperimenta.

A radi se o vlasniku licence, švedskoj producentskoj kući Striks (koja je licencu prodala u četrdesetak zemalja), potom ovdašnjoj regionalnoj "globalnoj" Televiziji Pink Željka Mitrovića, bez koje i kakve ovakvi formati i programi nekako nisu ni mogući, te produkcijskoj kući Media Prime Time, koja je otkupila licencu za "Farmu" (uvidom u registar Agencije za privredne registre vidi se da je stopostotni vlasnik te produkcijske kuće, registrovane pre tačno dve godine, vlasnik Pinka Željko Mitrović, sa upisanim i uplaćenim kapitalom od 500 evra, a kao zastupnik-direktor registrovan je Predrag Pavlović, poznatiji kao Baki). Kao "sporedni", ali pokazalo se više nego značajan faktor u realizaciji projekta pojavljuje se Grand Production, vlasništvo (51 odsto) Lepe Brene i (49 odsto) Saše Popovića.    

 

O svom trošku

 

Sociološko-politički legitimitet Farma vuče iz činjenice da ju je tokom gotovo 110 dana prikazivanja, uz prosečno preko sedam sati emitovanja dnevno, svake minute gledalo najmanje 1,2 miliona gledalaca, prosečno ih se u Farmu uključivalo preko tri miliona, dok je taj broj u pojedinim "ključnim" situacijama prelazio 6,5 miliona gledalaca. To u prevodu znači da je svake sekunde tokom dana uz "Farmu" bio najmanje svaki peti građanin Srbije koji uopšte vidi i čuje, a da je, svojevoljno ili prisilno, sticajem porodičnih ili tehničkih okolnosti, pojedine sekvence ili duge izvode pratio svaki treći, svaki drugi, pa čak i svaki građanin koji nije na neki način fizički sprečen ili onemogućen da gleda televiziju. Da se radilo o različitim ljudima, sve to značilo bi da je srpsku "Farmu" tokom nešto više od tri meseca malo ili mnogo pratilo gotovo 350 miliona ljudi.

Za ovu priliku građani nisu bili samo pasivni, nego i hiper(inter)aktivni učesnici, i to o svom trošku, koji se procenjuje na prosečnih 60-ak dinara po glasu u korist nekog od farmera. Tokom serijala produkcija je, pretpostavlja se i radi tajnosti vlastitog profita, ali i da ne bi bila poznata manipulativna, "kupovna" vrednost  glasa, informisala samo o relativnom ali ne i apsolutnom broju glasova koje su dobijali pojedini učesnici u "Farmi". Apsolutni broj glasova objavljen je samo finalne večeri kada je obelodanjeno da je samo tog dana pristiglo čak 525.669 glasova (iz Srbije 372.598, iz BiH 119.348, iz Crne Gore 21.447 i iz svih ostalih zemalja zajedno 12.276 glasova), najviše na konto konačnog pobednika Miloša Bojanića. Za sve vreme građani su sa farmerima intenzivno "komunicirali" i posredstvom kajrona, odnosno jednosmernih SMS poruka, takođe u korist produkcije (testa radi, autor ovog teksta uputio je dve istovetne poruke, vredne ukupno oko 100 dinara, koje su uredno primljene ali nijedna uredno - nije objavljena!).

 

Kompleksi raznih vrednosti

 

Sve ove brojke treba da pokažu zbog čega akcenat nije na likovima koji su iz ovih ili onih razloga ubačeni u farmerski koloseum da poput kakvih karikaturalnih gladijatora uveseljavaju radni narod, poštene seljake i građane, i učine im život još besmislenijim, nego upravo na toj gledalačkoj strani TV-ekrana, koja je, više nego oni jadnici na Farmi, izvrgnuta ruglu i privoljena da pokaže svoje iskreno lice, izvučeno na svetlo dana iz amorfne statističke mase. Drugim rečima, nisu svi oni mangupi, manijaci, poluidioti, ljigavci, ološi, primitivci, provokatori i latentni zločinci na "Farmi" animirali sebi slične u glasačkom narodu, nego su, obrnuto, njima slični, utopljeni u narodu, iskoristili priliku ponuđenu sa ekrana da se oglase i pokažu da neke normalne stvari i pojave, civilizacijske tekovine i obični ljudi - neće proći. No pasaran!

Isto tako, kao što su iz statističkih, gledateljskih dubina s ove strane ekrana glave promolili oni za koje bi bilo bolje da trajno ostanu u mraku anonimnosti, oni koji bi objektivno trebalo da graknu na sav glas - raznorazni državni organi i nevladine organizacije, samoorganizovani i preplaćeni upravo radi povremenog održavanja ili makar provetravanja mentalne i zakonske higijene nacije - nisu ni trepnuli, nisu ni glasa pustili.

Lako je pretpostaviti da se među petnaest ili dvadeset nekompatibilnih likova, sa svim svojim manama i vrlinama, slabostima i prednostima, biografijama i dosijeima, karakterima za izbegavanje i lošim namerama, dobrim ljudima i naivnom dečicom, ne mogu mehanički uspostaviti ni ljudske ni biološke veze, baš kao ni na bilo kojoj drugoj životinjskoj farmi, ali je isto tako lako pretpostaviti da pokušaj prisilnog uspostavljanja takvih veza pre spada u javno zlostavljanje i torturu nego u tzv. sociološki, humani eksperiment. Već i takav pokušaj, uz dodatno "produkcijsko" potpaljivanje vatre sa strane, kod gledalaca animira zločinačke aspekte i crne strane o kojima je ovde reč. U komplikovanom srpskom društvenom kontekstu, koji za takvim provokacijama već po definiciji vapi, to je rasprskavajuća bomba jača od građanskog rata ili međunarodnih sankcija i izolacije. O tome, uostalom, govori činjenica da je "Farma" u narodu tema nad temama, ozbiljnija i češća od svakojake bede koja nam tutnji pred vratima.

Ako se, dakle, potpuno zanemare stotine i hiljade incidentnih situacija koje potiču od "dobrih" ili "loših" karakternih osobina učesnika, afekata, prolaznih frustracija i trajnih kompleksa viših, nižih ili nikakvih vrednosti raspoređenih na doslovno sve farmere, svakom pristojnom mozgu jasno je da je u konačnom zbiru, rezultanti svih zbivanja, generator ili okosnica gotovo svih trajno i univerzalno loših vrednosti na "Farmi" bio jedan jedini čovek - Miloš Bojanić - koji je, a taj paradoks je i tema i povod za ovaj tekst, ubedljivi pobednik rijalitija, što znači ljudski, moralni i svaki drugi uzor kojemu većina srpskog milionskog gledališta teži. A koje su to vrednosti koje je gledalište gotovo plebiscitarno prepoznalo kao nešto s čime bi vredelo saživeti se, prihvatiti kao vlastiti moto, preporučiti svojoj deci kao način života i odnosa prema drugima i društvu u celini.   

 

Iskrenost i poštenje

 

Laganje od jutra do sutra. Čak četiri petine svih Bojanićevih tvrdnji i stavova, koji ne predstavljaju tek puko čavrljanje bez sadržaja, bile su notorne laži, besmislene ili ad hok izmišljene konstrukcije ili očigledno karikirane ili izvrnute činjenice. Pri tome je za gotovo svaku laž pojedinačno Bojanić sa malom zadrškom priznao da je bila laž, namerna i svesna, u "duhu" igre ili sa namerom da se nekome naškodi. Ipak, od milionskog gledateljstva Bojanić je percipiran kao neko ko je "iskren, pošten i nikad ne laže" (!?)

Šovinizam. Ničim sličnim izazvan, Bojanić je već posle prvog sukoba sa Firčijem doslovno, spelujući u kameru, objavio kako to (zločin) "njima leži u genima", "to je njima genetski", aludirajući na "zločinački", pretpostavlja se "ustaški pedigre" Hrvata Firčija (koji se prethodno nije legitimisao ni na koji sličan način, izuzev, implicitno i uslovno rečeno, kao mondijalista i eventualno jugonostalgičar). Kad je čuo da Firči nije Hrvat nego Mađar, to ga nije sprečilo da mu kači "ustaške značke", uporedivši ga sa ustaškim koljačem Ljubom Milošem (Bojanić mu čak tepa - Ljuba!), a sebe sa - žrtvom Jasenovca. U sklopu jedne od brojnih pretnji Gagiju, poreklom Albancu, obećao mu je da će prodavati semenke na stadionu, a u nešto blažoj formi imao je primedbe i u kontekstu makedonskog porekla Maje Odžaklijevske, pa čak i romskog porekla Mine Kostić (što je kasnije pokušao da pretvori u njenu vrlinu). Dobrom delu medija i foruma ovo Bojanićevo krivično delo, govor mržnje, bilo je simpatično, nije reagovala nijedna pravosudna ustanova niti nevladina organizacija, a najveći deo gledališta je to prihvatio kao Bojanićevu oštroumnost i političko-nacionalnu korektnost.    

Unutarsrpska diskriminacija. I za većinu "nesumnjivih" Srba, Bojanić je imao neku negativnu nacional-političku odrednicu koja je trebalo da potcrta "kvalitet" srpstva dotičnog. To se odnosilo, pre svih, na Dragana Marinkovića Macu iz Sarajeva i Raku Radovića iz Trstenika. Vremenom je Bojanić sukob sa Macom doveo do odnosa Srba iz Republike Srpske i onih "iz Sarajeva", koji bi u Bojanićevoj vizuri trebalo da budu "muslimanski Srbi", dakle neprijatelji. Insistiranje na ratu unutar "srpskog bića", Bojanić je na kraju isprovocirao i najbolji (Macin) haiku-antifašistički govor u novijoj istoriji Srba i lociranje antisrpskog zla tamo gde nije očekivan, među Srbima, u liku raznih Miloša Bojanića, koji su se "dok su drugi prolivali krv, bogatili na ratu i od rata i gradili kuće". Srpsko-srpski bosanski rat između Mace i Bojanića postao je vremenom tužna metafora stanja koje bi bilo da su se kojim slučajem sreli na frontu, Maca kao srpska žrtva srpske opsade Sarajeva, a Bojanić kao bahati ratni huškač i profiter sa sigurnog vatrenog odstojanja. I u tom "ratu" gledateljstvo je procenilo da je Bojanić, kao neko ko je iz rata izašao kao bogatiji i neokrznutiji, moralniji od Mace.

 

Hrabrost i moral

 

Pretnje. Prva Bojanićeva ozbiljnija pretnja odnosila se na "cenu" (5.000 dinara) za fizičku odmazdu nad onima koji mu se zamere kad se završi Farma. Kasnije već nije krio da Firči neće smeti da se pojavi u svom rodnom gradu Novom Sadu (odmah po završetku Farme jedan Firčijev prijatelj je na ulici pretučen), a Maca neće smeti da uđe u Republiku Srpsku da bi prošao do Sarajeva. Ako i prođe, Bojanić će angažovati SUBNOR da ga dokrajči, a ako i to preživi, Miloš će ga lično prisiliti da jede papir. Na ove pretnje nije reagovao nijedan od brojnih nadležnih državnih organa, a gledalište je likovalo zbog Bojanićeve hrabrosti i principijelnosti i pojačano je glasalo za njega. 

Visokomoralan lik. Posebno jak utisak na milionsko gledalište Miloš Bojanić je ostavio nakon objašnjenja zbog čega je ostavio svoju prethodnu, bolesnu ženu: "Šta će mi žena kojoj je sve dole izvađeno!?". Ili, kad je Saša Popović pred milionskim auditorijem izjavio kako mu je Miloš za 1.200 maraka prodao psa kojeg je prethodno dobio na poklon od Zorice Brunclik. Ili, kad je, zajedno sa producentom, insistirao da ga je Đus silovao (seksualno zlostavljao) prstom, iako se za vreme "silovanja" nije ni pomerio, makar u znak negodovanja, odbijanja ili protesta, a uz to je bio pokriven jorganom debljine pet centimetara! Publici se ovako visoka moralnost Miloša Bojanića posebno dopala. A u vezi sa izjavom o svojoj bivšoj, bolesnoj ženi nije se oglasila nijedna od stotina organizacija za zaštitu ženskih prava.

Sestra izdala brata. U vezi s Milošem Bojanićem je i činjenica da se jedna od farmerki, Mina Kostić, nakon nepravednog, isforsiranog i isprovociranog izbacivanja njenog "nerođenog" brata Ivana Ivanovića Đusa zbog "seksualnog zlostavljanja" Miloša Bojanića, u tumačenju događaja direktno priklonila njenom "bratoubici" Milošu, a kasnije postala i njegov najpouzdaniji "poverenik" na farmi. Iako se veoma brzo pokazalo da je Đusova eliminacija samo Bojanićeva zloba i igra, apriori je istinoljubivo "poverovala" u Miloševu verziju događaja, verujući da će od njega kasnije imati koristi. Srpsko gledateljstvo je pozdravilo ovaj izdajnički čin i Mina je za njih ušla u Milošev krug omiljenih i dragih farmera.     

Podmićivanje i obećanja. Bojanić je na farmi javno i slavodobitno trgovao obećanjima i mitom, ne prezajući da se i ponižava ne bi li dokazao kako mu ni lizanje pljuvačke s poda nije strano ako donosi korist i ako može da se unovči. Istovremeno je kod potkupljivih farmerki ugovarao turističke aranžmane na svojoj jahti u zamenu za lojalnost i podršku njegovoj stvari. I ovakav praktičan duh ostavio je pozitivno snažan utisak na glasače.

 

Sam protiv svih

 

Naaaroooode moj! Bojanić se sve vreme, kao najcrnji demagozi u najcrnjim vremenima koja su prošla koliko juče, posredstvom kamera celivao sa "svojim naaaaarodom", koji "naaaarod sve vidi", a posebno "draaaga i mila dijaspora", koja takođe sve vidi. Klovnovski monolozi pred kamerama, te ozbiljni dijalozi sa ovcama, kravama i kokoškama, takođe pred kamerama, toliko su dirnuli naaaarod, da je Bojanića proglasio pobednikom još kad je prvi put rekao da naaaaaarod sve vidi. Uključujući i kako srećno i zadovoljno izgleda čovek koji je upravo silovan! 

Sam protiv svih. Da ste prosečnog gledaoca nezavisno od "Farme" upitali da li je normalno da jedan (Miloš) bude sam protiv svih, i zašto bi to uopšte bilo, sigurno biste dobili logičan odgovor: nije normalno! Ipak, naaarod je plebiscitarno podržao Miloševo provociranje sukoba i žestoko osudio reakcije provociranih. Sve je ličilo na Miloševićev stav "sam protiv celog sveta" i pravednu podršku koju je dobijao od amorfnog biračkog tela, dok ga nije oterao u ratove i bedu. 

 

Sličnih paralela i pitanja ima još na desetine i sva se odnose na stanje duha ne Miloša Bojanića nego mase koja je u njemu videla sebe. Ljudi su plaćali, ponekad i ne tako malo, da bi stali u "odbranu" čoveka koji je čak i na "Farmi" uživao neke netipične privilegije, koji je sadistički ili mazohistički, svejedno, provocirao vlastitu žrtvu, i koji je čak i u čisto ljudskom smislu (škrt, bezosećajan, neugledan) nudio znatno više razloga za osudu nego za sažaljenje. A da se radi o kompletnoj misteriji govori i podatak da je ovo prvi put na ovim prostorima, u rijaliti programima, da publika, i to u rekordnom broju, izglasa da se novac da onome ko ga već ima u izobilju, a ne nekom siromašku, nekome ko se do karikature razmeće potrošačkim glupostima, a ne nekome kome bi to zaista značilo.

Zbog toga je ova "Farma" politički, sociološki i psihološki presedan posle kojeg se razmišljanje o ovom društvu, posle vremena premišljanja, vraća na nulu.

 

 

 

 

 

Grandiozni moral

 

Dirljivo je bilo mesecima gledati kako se Grand produkcija u liku i delu Saše Popovića nameće kao moralna vertikala, katedrala takoreći, izlažući sudu javnosti i vlastitim grand-moralnim kriterijima ponašanje svojih delegata u "Farmi", pre svih Nemanje Stevanovića i Milena Ćeranić. O pravilima lepog i moralnog ponašanja našao se da milionskom auditoriju docira Saša Popović, čija je kulminacija u karijeri uloga jahaćeg konja tokom nastupa njegove sadašnje poslovne ortakinje Lepe Brene, a kojemu je prevashodan zadatak danas da od grandovaca kako zna i ume utera polovinu zarade. Sa svoje strane, Lepa Brena iz moralnih razloga ne bi da bude ni na bini na kojoj je dotična Milena. Ista ona Brena koja je u Mileninim godinama bila na granici estradnog promiskuiteta i koja se, uostalom, čak i slikala za naslovne strane časopisa u lascivnim pozama.

Da smo u nekoj zemlji sa definisanim estradnim zakonodavstvom, "Ćeranići" bi i Grand i Popovića i Brenu ogulili do gole kože.  

 

 

 

 

VIP-ovani celebrityji

 

Farmeri su tokom čitavog rijalitija objašnjavali jedan drugom ko je među njima VIP (very important person) a ko uljez. VIP je kratica koja označava vrlo važnu osobu - šefa države ili vlade, nekog drugog visokog političkog ili državnog funkcionera, čuvenu estradnu zvezdu, direktora velike kompanije, naučnika ili drugu poznatu osobu kojoj se pruža poseban tretman zbog nekog posebnog razloga. Svi farmeri zajedno nisu vredeli ni kao pola jednog stvarnog VIP-a (jer neki jedva da su poznati široj porodici), ali bi mogli da se ubroje u ono što se na Zapadu naziva celebrityjem (slavni ili poznati), kakvim-takvim. Međutim, ne bi im se dopalo kada bi im se, i to s punim pravom, pridružio, na primer, Žika Obretković, poznatiji i slavniji od većine njih. 

 

 

 

Pravila psovanja

 

Neposredno posle čuvenog incidenta između Miloša i Mace, oko 3.30 u zoru na "Farmu" je došao glavni producent Predrag Pavlović Baki i sazvao hitan sastanak s ukućanima. Ovo su delovi transkripta.

 

Miloš: Maca me je udario tu, eto boli me ovde i nesvestica mi je.

Baki: Je l' tako? Teška situacija... I šta, kako se to dogodilo?

Miloš: Udario me glavom ovde kad smo ulazili, na vratima.

Baki: A tebi, Maco, je l' ima nešto na glavi?

Maca: Vidite Vi sami imam li kakvih promena na glavi, pa će Vam biti sve jasno.

Baki: A što si ga ti udario glavom?

Maca: Ja njega udario glavom?! Pa, evo mi glave, evo CT, svaki udarac se može videti na CT-u.

Miloš: Nije me odmah bol istog sekunda jer je bilo hladno. Posle mi je bol bio veći i počelo je da otiče, i osetim evo ovde i u tom delu malo nesvesticu.

Baki: I šta sad?

Miloš: Pa ništa, ja čekam lekara. Ako lekar kaže da nisam udaren i da to nije ništa...

Baki: A šta ćemo da radimo ako ti lekar kaže da nisi sposoban više za "Farmu"... Da te izvedemo napolje, da završiš takmičenje?

Miloš: Kako da završim takmičenje?

Baki: Pa, ako nisi fizički sposoban i zdravstveno...

Miloš: Prvo me je pljuvao... dole skroz od kapije...

Baki: A jesi ti pljuvao njega možda?

Miloš: Kasnije, kada me je pratio u stopu, ja sam se okretao...

Baki: Znači, on je tebe pljunuo, pa si ti pljunuo njega. Je l' to prekršaj ili nije prekršaj, po tvom mišljenju?

Miloš: Ja ne znam. Zato što me je Zorica pre neki dan ovde pljunula i nije bio prekršaj, smatrao sam da nije prekršaj. A ovde na ulaznim vratima... on je mene pljuvao, pljuvao i udarao me dole po nogama... I ja kad sam se okrenuo da ja njega pljunem, on me je ovako glavom udario...

***

Baki: Ovde postoji deveti finalista, to je TV Pink, koja sve to prenosi... Mi nećemo dozvoliti da se ova zajebancija više nastavi... Mi smo s vama pričali o tome da postoji problem u državi oko ovog šou programa, oko vašeg ponašanja... da je Pink imao problem s RRA oko toga... Pre 20 dana pokrenut je proces protiv Pinka i mi radimo na tome da ne dobijemo kaznu... Ali je problem i to opšte raspoloženje u društvu, i atmosfera koju ste vi napravili zbog ovog šou programa... Pink neće da stoji više iza ove priče i neće da ima problem zbog vas. Ako postoji problem, a ne možemo da ga rešimo večeras, mi ćemo zatvoriti ovaj šou program... Znate da vam u ugovoru stoji stavka da producent projekta može da odstrani takmičara u svakom trenutku bez objašnjenja...

...Vi ne znate koja ste tema u društvu... Ja sam vam rekao da ste vi davno prošli dilemu da li je u pravu Tadić ili Toma Nikolić, to su mala deca za vas... Ljudi su potpuno poludeli, potpuno su ostrašćeni... Ali pritisak je užasan, da kako se vi ponašate da mi na neki način promovišemo tu vrstu ponašanja.

Firči: ... Zabole me k.... šta će da bude s TV Pink, kao i sa kompletnom zemljom Srbijom, zato što nit sam je ja pravio, nit sam je ja vaspitao, nit sam ja stvarao mentalitet... nit sam ja odgovoran što je tako ostrašćena ova zemlja koja sad... sad se toliko uzbudila da smo nas 20 majmuna mnogo važniji i sad će građanski rat da izbije zbog toga što jedan bolestan manijak kod nas nešto radi...

Baki: ...Boli i nas k..., nas interesuje samo Pink...

***

Baki: Možete psovati, na primer, "je... te u dupe" ili "puši mi ku...", ali ne možete "je... ti tetku" ili "neka mi puši tvoja strina".

***

Maja: Dejan je svima rekao da se kandidovao za predsednika RTS.

Baki: Majo, nemoj da budeš glupa! Nije Dejan došao na tu ideju.

Ivan: Tijanić će da poludi!

Baki: Nisu vaše psovke bile toliki problem, veći je problem što RTS želi da nas eliminiše i iskoristi ovo. Zato vas još jednom molim da nam pomognete da nas ne zabrane. Napravićete štetu i sebi i nama.