Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Pljačka kao privredna grana

 

Milovan Brkić

 

 

Kada je Atila, Bič Božji, kretao u ratne pohode, planirao je koliko će njegova vojska opljačkati i sakupiti plena. Vekovima je glavna privredna grana velikih država bila - pljačkanje tuđih naroda!

U vreme kada sam ja počeo da se družim sa članovima Otvorenog univerziteta, jedan od uglednih profesora podučavao me je da su Sjedinjene Američke Države, osim što su "tamnica naroda", i pljačkaško društvo koje se razvija zahvaljujući otimanju "viška vrednosti" od radnika i seljaka manje razvijenijih država. Pominjao mi je Argentinu, Paragvaj, Čile i još desetine država koje su biznismeni iz SAD, pod zaštitom svoje države, nemilice pljačkali. Stvarali su, govorio mi je, vojne hunte, podmićivali malu grupu ljudi, koja je potom prisiljavala milione svojih sugrađana da za male nadnice rade za gazde i Ujka Sema.

Meni se, moram priznati, to tada činilo kao marksistička propaganda. Ili, bolje rečeno, kao preterivanje, jer sam tek počeo da učim o "višku vrednosti".

Eto, ne sluteći da će čizma Ujka Sema kročiti i u Srbiju, ipak je dočekasmo. Mnoge države, počev od Meksika, Venecuele, Brazila, Čilea, Argentine, oslobodile su se svojih diktatora, osamostalile ekonomije i okrenule se saradnji sa evropskim državama, Rusijom, Kinom, Japanom...

Ujka Sem je izgubio teritorije za pljačkanje! Tako je, verujem, i nastupila ekonomska kriza, jer SAD imaju sve manje krava muzara. A da su gadni, prokleti i pohlepni, sami smo se uverili.

Njihova diplomatija podržava svaku vlast koja pljačka sopstveni narod, i omogućava njihovim kompanijama da građanima isisaju krv.

Od male, ratom i sankcijama opustošene Srbije, Ameri su oteli milijarde dolara! Za 21 milion dolara "kupili" su Smederevsku železaru! Bez njenih dugova, ostavljajući da Srbija vrati preko milijardu maraka kredita, kojim je građen ovaj smederevski gigant. Tako smo i dospeli na crnu listu Angele Merkel.

Podsetimo se fabrika duvana u Nišu i Vranju, koje je kupila američka kompanija Filip Moris. Za sedam godina poslovanja, američka kompanija u budžet Srbije nije uplatila ni prebijenu paru. Iz Srbije su odneli preko tri milijarde.

Impresivan je spisak pljački SAD, koje su izvršile njene kompanije, uz stalne pretnje vlade iz Vašingtona novim sankcijama, upozorenjima i podrškom srpskim vlastelinima da i sami pljačkaju Srbiju do gole kože.

Ali, male države, koje su uspele da svoju ekonomiju zasnuju na saradnji sa drugim velikim državama, poput Nemačke, Rusije, Kine, Indije, Japana, uspele su da se izvuku ispod čizme vlade iz Vašingtona.

Malo je država na svetu koje još muze američka administracija. Marionetski režimi na Balkanu još služe gospodi iz Vašingtona. Ali kada opljačka njihove države, vlada iz Vašingtona odbacuje svoje dojučerašnje miljenike kao toalet-papir.

Ovih dana američka kompanija, sa upisanim kapitalom od dve hiljade evra, i uz kredit Evropske banke za razvoj, želi da u Smederevu postavi vojnu mobilnu rafineriju, jer želi da Srbiju još više posvađa s Rusijom, kojoj smo prodali Naftnu industriju Srbije i u kojoj i Srbija ima skoro polovinu vlasništva.

Ali dve hiljade evra američke kompanije zlata vrede Borisu Tadiću i njegovoj lopovskoj družini. Milijarda dolara koju je Rusija odobrila Srbiji, pod najpovoljnijim uslovima, srpski predsednik odbija da primi, samo da bi se dodvorio Džozefu Bajdenu. I što mu se više udvara, sve je omraženiji u njegovim očima. SAD moraju da sarađuju sa Rusijom, jer ona ima svežeg novca, i strateški su partneri. Samo to Borisu Tadiću još nije jasno. Zar je Rusija uzalud toliko uložila u Srbiju?