Obrenovac

Slučaj jedne protivzakonite ambicije i uvek zadovoljne Agencije za privatizaciju

 

Purić neizbežan kao smrt

 

   Redakcija Tabloida dobila je pismo grupe akcionara obrenovačkog preduzeća Posavina, u kome je ispričana tipska priča o srpskoj tranziciji i ključnim razlozima opšte privredne agonije. U glavnim ulogama su, kao i obično, kompromitovana Agencija za privatizaciju i beskompromisni tajkun

 

Priredio: N.V.

 

U periodu od četiri godine obraćali smo se mnogim institucijama u vezi sa ostvarivanjem naših akcionarskih prava u obrenovačkom preduzeću Posavina, ali ništa od toga nije bilo od koristi, sve dok se nismo obratili i ovdašnjem policijskom inspektoru za privredni kriminal, gospođi Mariji Perić, pa je stvar krenula sa mrtve tačke...

A sve je počelo tako što je na Višem trgovinskom Sudu vođen spor sa Slavišom Purićem, vlasnikom preduzeća Inter export, preko koga je i kupljeno naše preduzeće Posavina, gde smo dokazivali njegove protivzakonite igre.

Uporedo sa sudskim postupkom država je angažovala i revizora da veštači poslovnost i tog novog vlasnika preduzeća Posavina.

Ali, kao i u brojnim sličnim skandalima, i ovde je država, posredstvom svoje više puta kompromitovane Agencije za privatizaciju, pokazala da je glavni generator kriminalnih radnji u celokupnom procesu ekonomske tranzicije Srbije.

Ona je ceo proces, umesto da ubrza - ukočila! Agencija vrši četiri kontrole samo u 2008. godini,  a tek kupljena firma baš u tom periodu postaje rentijerska, umesto trgovinska!

Purić izdaje objekte u zakup, i to na 20 godina, mada je prethodno potpisao da neće i ne sme menjati delatnost. Uprkos tome, ide na građevinsku delatnost, zatvara samoposluge i prodavnice i vrši pripreme da ih proda kao stambeni prostor. Naravno, istovremeno otpušta i radnike, izbegava plaćanje poreza i sl.

 Firma dobija najlepši oblik poslovanja: postaje porodična!

 Naše objekte teškim radom decenijama sticane, jednostavno prepisuje na ime svoje žene (babe, dede i ostale mnogobrojne porodice).

 

Od čega su ti zamkovi

 

Još ranije, 2007. godine, Agencija za privatizaciju takođe utvrđuje da je Purićevo orobljavanje Posavine sasvim u redu, uprkos tome što je stavio i hipoteku na zgradu robne kuće u vlasništvu Posavine (koju tada još nije kupio novcem nego obećanjem), te tako dobija  kredit od Univerzal banke od 180.000 evra (na procenjenu vrednost objekta od - 9.000.000 evra!).

Bane Božanić, predstavnik Agencije za privatizaciju, čak je lakonski utvrdio da Slaviša Purić ima pravo na hipoteke, mada je bilo jasno da je imao pravo samo na 10 odsto, i to iz njegove mase sredstava, a ne pravo da založi ono što mu ne pripada 100 odsto, i to bez saglasnosti Skupštine akcionara.

Na osnovu te činjenice, Puriću je oduzeta i firma Betonjerka u Aleksincu, a Zorica Veselinović, finansijska direktorka njegovog preduzeća, bila je i uhapšena.

Božanić se kasnije pravdao kao najgori amater (što on očito i jeste), rečima:

"...Otkud mi (Agencija za privatizaciju, prim. red.) znamo kad je on stavio hipoteku!"

Ko je bio dobar od Purićevog shvatanja privatizacije i tranzicije? Pomenuta je izvesna Stoja Branković, knjigovođa koja je vršila štelovanje završnih računa, a Zorica Veselinović, finansijska direktorka, dobila je stan u Obrenovcu tako što je pregradila našu samoposlugu broj 36!

Isto to je urađeno i za pravnika Mladena Nikolića, koji je radio zajedno sa njom. Naravno, oni nisu jedini koji su "u sezoni pregrađivanja samoposluga i drugih objekata", obezbedili sebi krov nad glavom. Ovo socijalno pitanje, jasno je kao dan, niti je moglo niti je smelo ovako biti rešavano, ali... Neki su i zaradili preprodajom pregrađenih objekata.

Zorica Veselinović ih je prodala pod izgovorom da nije bilo plata za radnike (a firma je u to vreme bila solventna). Nedavno je samoposluga na Ubu prodata (otuđena, u stvari!) pa je sada ponovo vraćena i radi za Slavišu Purića, te se on i njegovi ljudi i dalje bogate.

Uzgred, ona (Z. Veselinović, prim. red.) ima četiri stana u Beogradu, a u mestu Dren napravila je sebi pravi zamak.

Ipak, inspektorka za privredni kriminal Marija Perić poslala je finansijsku policiju u Obrenovac i u firmu Posavina, gde je, između ostalog, pronađena i utaja poreza u visini od 200.000 evra.

 

Nema tu čuda

 

Purićeva matična firma koristi Inter export da iz Posavine i ostalih firmi pere novac, tako su mu oduzeli kamenolom u Ćelijama. Oduzeta mu je i Betonjerka u Somboru, a na isti način i firma u Šidu (bilo je neverovatnih situacija da hleb i druge pekarske proizvode iz Obrenovca prodaje u ovoj pograničnoj opštini u Sremu, udaljenoj oko 100 kilometara od Beograda). Ali, ni to nije sve...

Purić je u sporu sa 56 porodica u Obrenovcu zbog otimanja zemljišta oko zgrade preduzeća i garaža (koje je uspeo da prevede na ženu, prim. aut.). Otimao je čak i od pešaka, čitavo šetalište, i pretvarao ga u prostor za izdavanje Vojvođanskoj banci za 5.000 evra mesečno!

Mi ovu našu firmu Posavina nova, koja je stvorena još davne 1946. godine, nismo uspeli da prevedemo kao našu svojinu i proknjižimo je kao takvu, a Slaviša Purić jeste.   

Koliko je bio talentovan za prljave poslove, neka vam kaže i podatak da je za Kosovo i Metohiju vozio vodu u cisternama, a zapravo je švercovao benzin, te je i tu jednom uhvaćen, ali je prošao, za divno čudo, bez posledica.

Kupio je i firmu u Obrenovcu koja se bavila vađenjem peska, a kad je on počeo da prekopava obalu na Savi, poplavio je pola Zabrežja pošto se voda izlila i narod se silni zbog toga digao! Opštinska vlast je tek sutradan reagovala spasavajući narod od još gorega.

Purićeva epizoda još traje. I pored oduzetog njemu će dosta ostati. Neka neotuđiva prava nas akcionara, on i njegovi ljudi prisvojili su zauvek. Ako pravda makar delimično bude došla po svoje, biće to mali ali važan korak u borbi protiv razbojničke privatizacije, smišljene u kabinetima lažnih demokrata.

 

                              Akcionari preduzeća "Posavina",

                                                   Obrenovac