mobilna verzija




           
Natrag

Oružje

Oružje

Jugoimport SDPR: kako je integrator odbrambene industrije Srbije integrisao one koji zemlju razaraju

 

Svinjska posla plaćaju se svinjama

 

Sve dok se temeljno ne demontira kriminalni sistem pljačkanja i urušavanja odbrambene konstrukcije zemlje, koja uključuje i vojnu industriju, i trgovačko-distributersku branšu i menadžersko-političko rukovođenje, biće mesta i posla za zelenaške i džabalebaroške kompanije poput privilegovanog Jugoimporta SDPR    

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Istorija kompanije, koja sebe naziva integratorom odbrambene industrije Srbije (OIS), Jugoimport SDPR, počela je 18. juna 1949. godine, kada je Rešenjem predsednika Vlade FNRJ i ministra narodne odbrane maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita osnovano preduzeće za međunarodnu trgovinu Jugoimport sa primarnim ciljem da uvozi delove i repromaterijal za potrebe domaće vojne industrije. Tokom svoje duge poslovne istorije kompanija je kroz spoljnotrgovinski promet naoružanja, opreme i vojnog inženjeringa ostvarila prihod veći od 22 milijarde dolara.

Od 1953. godine Jugoimport počinje da se bavi i izvozom. Državnom odlukom, 1974. godine poslovi uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme centralizovani su u okviru novoformirane Savezne direkcije za promet i rezerve proizvoda s posebnom namenom (SDPR), u čiji je sastav ušlo i preduzeće Jugoimport.

Razlazom Srbije i Crne Gore vlasnička struktura preduzeća promenjena je. Odlukom Vlade Srbije o vršenju vlasničkih prava u javnim preduzećima, javnim ustanovama i organizacijama u kojima je osnivačka prava imala SRJ do 8. juna 2006. godine, Republika Srbija je preuzela osnivačka prava u Jugoimportu  SDPR. Dakle, Javno preduzeće Jugoimport SDPR pravni je sledbenik Preduzeća za međunarodnu trgovinu Jugoimport, koje je osnovala Vlada FNRJ 1949. godine. Kapital Jugoimporta SDPR je 100 odsto državni.

Osnovna delatnost Jugoimporta SDPR odnosi se na poslove spoljnotrgovinskog prometa naoružanja i vojne opreme, kao i transfer tehnologije, u čemu prodaja na inostranom tržištimu učestvuje sa više od 95 odsto. Vodeći komitenti u poslovanju su inostrane državne institucije iz sektora bezbednosti - ministarstvo odbrane i unutrašnjih poslova. Ova pozicija diktira specifična ograničenja u pogledu javnosti rada, koja su karakteristična za sve svetske kompanije sličnog poslovnog profila. U načelu, podaci o radu Jugoimporta SDPR su javni. Izuzetno, podaci koji su od nadležnog organa klasifikovani kao državna tajna, kao i podaci za koje se Jugoimport SDPR ugovorom obavezao da predstavljaju poslovnu tajnu, mogu biti dostupni javnosti samo kada organ koji je izvršio klasifikaciju tajnosti to izričito odobri ili kada se druga ugovorna strana saglasi. Od 2002. godine direktor preduzeća koje postoji više od 60 godina je Stevan Nikčević, a sedište preduzeća je na Bulevaru umetnosti u Beogradu.

Poslovnim operacijama kompanije Jugoimport SDPR rukovode: Upravni odbor (UO), direktor i Nadzorni odbor. Upravni odbor ima predsednika i osam članova. Predsednika i pet članova Upravnog odbora bira Vlada Srbije, dok su tri člana UO iz redova zaposlenih. Direktora kompanije imenuje i razrešava Vlada Srbije. Nadzorni odbor ima tri člana - predsednika i jednog člana imenuje Vlada Srbije, a jedan član se bira iz redova zaposlenih.

Ljudski resursi u Jugoimport SDPR predstavljaju solidnu osnovu za izvršavanje poslova i zadataka: Jugoimport SDPR ima 300 zaposlenih, od čega je više od polovine sa fakultetskim obrazovanjem (120 sa visokom i 44 sa višom stručnom spremom, jedan doktor nauka i četiri magistra). Starosna struktura zaposlenih: u proseku - 42 godine; prosečan radni staž - 22 godine; u poslednjih pet godina zaposleno je 27 pripravnika i 16 mladih stručnjaka sa stažom do 10 godina koji su doprineli poboljšanju starosne i kvalifikacione strukture zaposlenih.

Na osnovu napred iznetih činjenica o nastanku i nameni preduzeća Jugoimport SDPR, delatnosti, vlasničkoj strukturi, organizaciji i ostalom običan čitalac nije u mogućnosti da sagleda da iza svega stoji organizovani kriminal pod zaštitom države, o čemu je Tabloid u prethodnim brojevima detaljno pisao.

I u ovom broju Tabloid analizira podrivačku delatnost trojice drugara  - Šutanovca, Pilipovića i Nikčevića - kao nosilaca i organizatora organizovanog kriminala kako u Ministarstvu odbrane, tako i u integratoru OIS-a , te zavisnim i privilegovanim kompanijama pod zaštitom države.

Pođimo redom.

Bivši savetnik direktora Jugoimporta SDPR i aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac, bivši direktor u Jugoimportu SDPR za odnose s američkim i zapadnoevropskim tržištem i aktuelni kum i zvanični pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, Ilija Pilipović, te bivši i sadašnji direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević međusobno su povezani rodbinskim, kumovskim, partijskim i poslovnim vezama. Polazeći sa pozicije sile i funkcija na kojima se nalaze, maestralno koristeći specifična ograničenja u pogledu javnosti rada (strogo pov., tj. državna tajna), svesni su činjenice da neposrednim uticajem i kontrolom nad svim faktorima u lancu proizvodnje i prodaje naoružanja i vojne opreme (NVO), direktnim odlučivanjem, uticajem i kontrolom nabavke i prodaje vojne opreme te rasprodajom vojne imovine može dobro da se zaradi. Sve to samo pod uslovom da se sve to prikaže kao da je reč:

- o reformi Vojske,

- o osnovnim strateškim partnerima u zemlji od posebnog značaja i interesa za odbranu zemlje (Ministarstvo odbrane sa svojim institucijama i Generalštab Vojske RS, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Jugoimport SDPR, preduzeća srpske odbrambene industrije),

- i ako se takve aktivnosti u svim fazama stave u zakonske okvire, bez obzira na to što je sve to protiv državnih interesa.

Da bi ostvarili svoj ambiciozni lopovski cilj, navedena trojka, koristeći opštu svetsku ekonomsku krizu, degradaciju koju je država sprovodila i još uvek sprovodi spram Vojske i samodestrukciju koju Vojska sama sebi čini, sa svojim najvernijim saradnicima brižljivo planira, priprema i režira sledeće poteze:

- ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov kum i pomoćnik Ilija Pilipović stavljaju deo Ministarstva odbrane sa Sektorom za materijalne resurse i Upravom za snabdevanje (SMR-Usn) i namensku industriju Srbije u funkciju SDPR-a. Veći deo Ministarstva odbrane, uključujući ministra odbrane i pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, postaje najveći promoter SDPR-a.

- Pod neposrednu kontrolu, uticaj i zavisnost Šutanovac stavlja inspekcijske i bezbednosne snage Vojske, demagoški prikazujući da je to jedan od vidova civilne kontrole Vojske; omogućava delovanje organizovanog kriminala u MO i VS, što se vidi u očiglednoj pljački vojne imovine, i sve to lukavo prikazujući kao uspešno i zakonito delovanje,

- Jugoimport SDPR počinje da "pomaže" preduzeća odbrambene industrije - pozajmicama, privremenim plaćanjima, davanjem garancija u njihovo ime, obezbeđenjem sredstava za avansna plaćanja i slično. I sve to naplaćujući debelo zelenaški i ucenjivački.

- Jugoimport SDPR stavlja sebe u ulogu integratora OIS-a (što se svodi na svega nekoliko firmi). Dobijajući najvažniju ulogu u klasteru srpske odbrambene industrije okuplja sve firme u OIS-u. Razna "pomaganja" i marketinšku podršku u pomaganju plasmana njihovih proizvoda širom sveta zelenaški naplaćuje.

Da bi u svim tim poslovima imalo "ličnu" korist, Javno preduzeće Jugoimport SDPR je u zemlji i inostranstvu formiralo zavisna preduzeća, mahom sa većinskim udelom kapitala a samim tim i učešćem u upravljanju njima:

-  preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu na malo i veliko, proizvodnju i usluge Atera plus d.o.o., Beograd, sa učešćem od 100 odsto,

-  preduzeće za proizvodnju i promet poljoprivrednih proizvoda Agro plus d.o.o. Bačka Palanka, sa učešćem od 100 odsto (29. 12. 2006. Jugoimport SDPR je prodao svoj ulog u preduzeću Agro plus Bačka Palanka),

-  preduzeće za upravljanje projektima i izvođenje građevinskih radova u zemlji i inostranstvu PMC inženjering d.o.o., Beograd sa učešćem od 100 odsto,

-  preduzeće za proizvodnju, preradu i trgovinu Jutra d.o.o. Beograd, sa učešćem od 100 odsto,

-  preduzeće za proizvodnju i promet lovačke i sportske municije Belom d.o.o. Beograd, sa učešćem od 80 odsto (vlasnik preostalih 20 odsto je Atera plus d.o.o., Beograd),

-  preduzeće za proizvodnju, promet i usluge Jugoimport mont d.o.o. Podgorica, sa učešćem od 60 odsto (Jugoimport SDPR je 20. 8. 2007. godine prodao svoj ulog od 60 odsto Jugoimport Montu d.o.o., Podgorica),

-  AIR transport, Moskva, Rusija, sa učešćem od 100 odsto,

-  Jantus, Hong Hong, sa učešćem od 100 odsto,

-  Gold river, Natural Fruit Juices, Kina, sa učešćem od 64,9 odsto (imovina preduzeća Gold river, Kina, 2003. godine prodata je na javnoj aukciji zbog nemogućnosti vraćanja hipotekarnog kredita).

 

Na prvi pogled ništa neobično. Formiranjem tih i takvih zavisnih preduzeća uz asistenciju države udaren je kamen-temeljac za, u svetskim razmerama neprimerenu i neograničenu pljačku na "zakonskoj" osnovi koja neminovno dovodi do srozavanja ugleda zemlje, političkih posledica za zemlju, ali i do urušavanja Vojske Srbije, odbrambenog sistema i odbrambene industrije Srbije.

Jugoimport SDPR je javno državno preduzeće sa stopostotnim državnim kapitalom. Kao takvo nije moglo i nije smelo da formira preduzeće kao društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Jugoimport SDPR mora i treba da posluje u skladu sa zakonskom regulativom o javnim preduzećima i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Jugoimportu SDPR.

Formiranje takvih zavisnih preduzeća ima višestruki cilj: izbegavanje direktne materijalno-finansijske i druge kontrole od strane nadležnih organa države Srbije, obavljanje prljavih poslova za račun i u ime Jugoimporta SDPR i Ministarstva odbrane, tačnije pomenute trojke, pranje para odnosno prikrivanje puteva novčanih tokova, izbegavanje kontrole prometa naoružanjem i vojnom opremom (šverc naoružanja i prodaja zemljama pod embargom), primanje i davanje mita, davanje uslužnih ponuda radi višestrukog uvećanja cena za opremu prilikom njene nabavke za potrebe MO i VS itd. Tako formirana preduzeća ne dostavljaju periodične i godišnje finansijske izveštaje nadležnim državnim organima, nego matičnoj kompaniji. Na osnovu njih matična kompanija, u ovom slučaju Jugoimport SDPR, pravi konsolidovani finansijski izveštaj. Ako se ima u vidu činjenica da preduzeća formirana u inostranstvu posluju po zakonima zemlje u kojima su formirana i da se zakonska regulativa i termini pravljenja takvih izveštaja razlikuju u odnosu na Srbiju, onda je jasno kakve zloupotrebe su moguće a da sve bude po zakonu.

Za te i takve poslove, a da bi sve bilo u skladu sa zakonskom regulativom, tako formirana zavisna preduzeća po potrebi i nalogu navedene trojke formiraju na svoja imena, imena svojih najbližih ili imena saradnika of šor kompanije u inostranstvu za ad hok poslove tako da je skoro nemoguće utvrditi da iza njih stoji Jugoimport SDPR ili navedena trojka. Da bi sve izgledalo kao da se radi po zakonu, Jugoimport SDPR i Ministarstvo odbrane ostvarili su saradnju sa nekoliko privilegovanih kompanija ("komisionara"), kao što su CPR Impex, Bulet, GIM, Evaco, Megalink, i uslužnih kompanija kao što su MDI Podgorica, Centuri Arms Inc. iz Amerike, Alan iz Hrvatske i drugi.

 

 

 

 

 

- Rešenjem ministra odbrane Vlade Republike Srbije od 11. decembra 2007. godine Jugoimport SDPR je dobio dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

Deklarativnu dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme dobija, dakle, preduzeće koje nema nijednu proizvodnu halu, nijedan tehnološki projekat i prateću projektnu dokumentaciju, preduzeće koje nema usvojen nijedan razvojni projekat za opremanje Vojske Srbije. A ministar odbrane Dragan Šutanovac u svakoj prilici podseća na neke velike "ugovorne poslove" s Irakom, Alžirom, Libijom itd.

Ovde, očigledno, nije reč o konkretnim poslovima ili bar ne nekima koji su u ovom trenutku precizno dogovoreni, nego o zameni teza i skretanju pažnje na sporedne stvari kako bi oni mogli da nesmetano "zakonito" kradu. Jasno je da osim laste ne postoje drugi savremeni naučno-tehnološki proizvodi za koje je, na primer, iračka vojska zainteresovana, što se uklapa u stavove stručnjaka. Iako su sad poslovi izvoza municije aktuelni, to su ipak poslovi koji čak ne podrazumevaju savremenu municiju tipa laserski navođenih minobacačkih mina, granata ili raketa za, na primer, VBR, dakle čak ni to, a to danas postaje standard. Ti poslovi nisu trajni, ni tehnološki napredni, niti nas vode u tehnološki napredne vode. Ovaj talas "proizvodnje municije" neće trajati doveka, i ako već sad ne postoje projekti unapređenja - uveliko se kasni. To je poenta koja čitaocima ne sme da promakne.

Sadašnje stanje u OIS-a je posledica dugogodišnjeg osipanja kadrova, nedostatka kvalitetne radne snage, novih razvojnih projekata (investicija u njih), poštovanja intelektualne svojine civilnih stručnjaka (kojih, takođe, ima) i firmi i (ne)dopuštanja istoj toj civilnoj industriji da učestvuje u razvojnim projektima.

Nažalost, Vojska Srbije je okrenuta sama sebi i u smislu novih razvojnih projekata nema šta da traži na inostranom tržištu. To znači da VS nema sjajne razvojne i naučne kapacitete kakve je nekada imala, niti ima mogućnost da brzo vrati uložena sredstva, što se ne može reći za civilne projekte koji su prevashodno namenjeni svetskom tržištu i izvozu i koji bi mogli i te kako brzo da povrate uloženi novac. Vojsci Srbije nije namena da zarađuje novac, nego odbrana zemlje - pa se dolazi malo u koliziju između prioriteta i namera.

Proizvodi OIS-a treba da budu dostojan reprezent Srbije širom sveta, kao i garant kvaliteta kojim Srbija raspolaže. To se svakako neće desiti ni lako a ni preko noći, niti će se desiti na takav način, kako se sada "posluje i upravlja firmama" iz oblasti OIS-a.

- Vlada Srbije je 4. septembra 2008. godine donela Uredbu o sredstvima posebne namene (vidi prošli broj Tabloida), koja je direktno, zbog ozakonjenja "tajnih" odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava - koja se tim i takvim nabavkama nabavljaju - omogućila delovanje organizovanog kriminala na "zakonitoj" osnovi u Ministarstvu odbrane Srbije.

 

 

 

 

 

Primer prvi: eksplozivna kinder jaja

 

Odlukom MO pov. br. 1692-5 od 8. novembra 2004. godine odobrena je prodaja sredstava naoružanja i vojne opreme (NVO) sa stoka (skladišta) VSCG.

Aktima pov. br. 2458-72/04 od 24. februara 2005. godine i pov. br. 2458-73/04 od 25. februara 2005. godine upućen je poziv za neposrednu pogodbu za 28. februar 2005. godine. Nakon održane neposredne pogodbe i održanog sastanka sa predstavnicima preduzeća koji su dali najbolju ponudu, a kojima su upućene pretnje (Službena zabeleška pov. br. 2458-85/04 od 4. marta 2005), a na osnovu predloga Komisije, načelnik Uprave za snabdevanje doneo je Odluku pov. br. 2458-87/04 od 10. marta 2005. godine o dodeli izvoza sredstava NVO ponuđačima koji su ponudili najpovoljniju cenu.

Zbog viših državnih interesa, između ostalog, zahvaljujući aktuelnom pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse, Iliji Pilipoviću, posao je po 30 odsto nižim cenama od cena postignutih na neposrednoj pogodbi dodeljen Jugoimport Montu iz Podgorice (sadašnji MDI), koje je u tom periodu bio preduzeće s većinskim vlasništvom Jugoimporta SDPR (60 odsto).

Po tom pitanju je ovih dana pred međunarodnom arbitražom od strane nekoliko ino-kompanija pokrenut postupak za naknadu štete, s obzirom na to da je ovde reč o očiglednom švercu naoružanja u koji je umešan najviši državni i politički vrh. U našoj zemlji se pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Ki 591/10 iz čl. 359/3 KZ vodi krivični postupak.

Sredstva se ne isporučuju američkoj kompaniji Taos Industries, za krajnjeg korisnika vojsku i policiju Iraka, već se uz angažovanje aviokompanije Bright Aviatio Services isporučuju sa aerodroma Golubovci - Podgorica preko firme Talon Security Consulting and Trade Ltd. navodno za Tanzaniju, a naoružanje većim delom završava na Kosovu, dok ostale količine u Maleziji, Čadu, Kongu (zemljama koje su pod embargom UN).

Da je reč o klasičnom švercu naoružanja, vidi se iz sledećeg: preduzeće Jugoimport Mont iz Podgorice, umesto da u skladu s odredbama Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom i robom dvostruke namene saglasnosti za transport oružja od vojnih skladišta iz Srbije do međurepubličke granice - carinskog punkta Brodarevo traži od MUP-a Srbije, a od Brodareva do aerodroma Golubovci - Podgorica traži od MUP-a Crne Gore, ono od MO pribavlja potvrde za transport oružja. U potvrdama je navedeno da se naoružanje transportuje za potrebe snabdevanja jedinica Vojske SCG u Crnoj Gori. Sa takvim potvrdama naoružanje je transportovano bez ikakve policijske i carinske kontrole preko teritorije Srbije i Crne Gore. Kada je MUP Crne Gore  kod Bioča slučajno zaustavio jedan kamion, otkriveno je da je za razliku od navodenih podataka u potvrdi o transportu oružja, u paking listi navedeno da se transportuju - kinder jaja.

 

 

Primer drugi:

 

Po konkursnoj dokumentaciji br. 1583-114/06 od 8. juna 2007. godine Sektor za materijalne resurse - Uprava za snabdevanje MO dana 19. februara 2008. godine na volšeban način Potvrdom int. br. 1730-10/97 i komisionim ugovorom br. 1730-95-8-08 dodelila je prodaju 55.927.900 komada pešadijske municije, u vrednosti od 5.946.159,10 USD, kompaniji Evaco International d.o.o. iz Beograda (čiji je vlasnik Konrad Černčič, strani državljanin, svojevremeno radio sa Pilipovićem, a za koju su po raznim osnovama angažovani visoki oficiri koji su do juče radili u MO). Kompanija Evaco International uopšte nije učestvovala na pismenom nadmetanju 20. juna 2007. godine i neposrednoj pogodbi 5. jula 2007. godine. Pošto na pismenom nadmetanju i neposrednoj pogodbi nisu prošli favoriti Ilije Pilipovića, prodaja municije je privremeno stavljena u drugi plan.

Aktuelni kum i pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović, umesto da po osnovu nadležnosti naredi nadležnim organima da se predmetni komisioni ugovor sa Evacom, zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i zainteresovanosti drugih kompanija, raskine uz naplatu kaznenih penala, radi sopstvenih interesa lično se angažuje i nezakonito, bez odobrenja nadležnih organa, u prostorijama Sektora za materijalne resurse MO krajem radne nedelje, u petak 27. marta 2009. godine, u popodnevnim satima, organizuje sastanak sa stranim državljanima, predstavnicima američke kompanije Century Arms Inc. Sastanak je vodio lično Ilija Pilipović. Sastanku su prisustvovali predstavnici Uprave za snabdevanje, predstavnici Evaco International (Konrad Černčič, vlasnik preduzeća, i Rajko Stefanović, pukovnik u penziji); predstavnici američke kompanije Century International Arms Corporation (predsednik kompanije Michael Sucher, Donald Middlemiss i dr Gullermo Naudi).

Tom sastanku, pored navedenih, prisustvuje Nebojša Lojančić, direktor kompanije Bulet iz Beograda, koji je kao bivši dugogodišnji saradnik Ilije Pilipovića s njim dogovorio taj sastanak.

Bez ikakvih ekonomskih pokazatelja, a zarad ličnih interesa, na pomenutom sastanku Ilija Pilipović, protivno zakonu, kompaniji Evaco International nameće novog kupca, američku kompaniju Century, po znatno nižim cenama od cena koje je Evaco već imao ugovorene (sa Marstar, Kanada) a za pripremu kompaniju Bulet, gde je direktor njegov dugogodišnji saradnik Nebojša Lojančić.

I pored upozorenja upućenih, između ostalih, i Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj od strane Marstara iz Kanade i drugih kompanija da se ne vrši izdavanje izvozne dozvole kompaniji Evaco za prodaju municije kompaniji Century Arms Inc. sve dok se ne reši spor između kompanije Evaco i Marstara, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj na intervenciju Ilije Pilipovića je 14. maja 2009. godine ekspresno izdalo izvoznu dozvolu br. 000213. Pomenuta izvozna dozvola nije u skladu sa komisionim ugovorom br. 1730-95-8-08 i kupoprodajnim ugovorom br. 02/2009. Načinjen je nezakonit ustupak kompaniji Century Arms Inc. tako što je najveća količina municije 7,62 x 39 u količini od 51.376.500 komada prikazana kao da je proizvodnja Igmana, Konjic, BiH, što u odnosu na stvarno stanje nije tačno. To je učinjeno da bi se kompaniji Century omogućilo plaćanje manjih taksi (dažbina), jer roba takve vrste, proizvedena u BiH, u Americi ima manje dažbine u odnosu na robu takve vrste proizvedene u Srbiji.

U ovom poslu vrše se nezakonite radnje tako što Century Arms Inc. nezakonito, zaobilazeći poslovnu banku kompanije Evaco, direktno na devizni račun MO kod NBS vrši prvu uplatu u iznosu od 594.601,91 USD, sa datumom valute 18. maj 2009. godine, a zatim drugu od 2.408.702,80 USD sa datumom valute 11. jun 2009. godine i 594.601,91 USD slovenačkoj kompaniji Evaco Tehnologije iz Maribora, a ne kompaniji Evaco International. Ovakav način plaćanja se tretira kao pranje novca.

Za uspešno posredovanje u ovom poslu napred navedena trojka je posredno preko slovenačkog državljanina postala vlasnik velike farme (površine nekoliko hektara) za uzgoj svinja, tzv. Klaonice u Crepaji, kao i nekoliko desetina hektara najplodnije zemlje, do čijih fotografija je Tabloid došao i koje ekskluzivno objavljujemo.

podeli ovaj članak:

Natrag

copyright magazin-tabloid.com © 2012.