Tragom vesti

Ubice pod zvonom: sezona zaštićenih svedoka i ubica pokajnika pokazuje nakaznost srpske pravde

 

Što gluplji, to skuplji

"Legalizacija" okorelih kriminalaca i ubica možda može da se uokviri pravnim sistemom, ali se samim tim svi legalni organi države, uključujući i pravosudni sistem, u značajnoj meri - kriminalizuju. Ko i na osnovu čega odlučuje do koje granice država može i sme legalno i legitimno da se kriminalizuje

M. Brkić

 

U procesu koji se vodi pred posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu protiv organizovane grupe Darka Šarića, kojoj se sudi zbog rasturanja narkotika, važnu ulogu ima svedok saradnik Mile Jerković iz Zrenjanina.

Jake policijske snage celodnevno čuvaju gospodina Jerkovića dok se šeta po Vojvodini, do zuba naoružani policajaci stoje ispred njegovih stanova, a jedan je i u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikar 8.

Kada bude primorana da povede krivični postupak, umesto dokaza koje je dužna a nije sposobna da pribavi, srpska policija nudi pojedinim članovima kriminalnih bandi status svedoka saradnika, a zauzvrat od njih traži da svedoče na sudu protiv ostalih članova bande.

Sezona svedoka saradnika, pokajnika i zaštićenih svedoka u Srbiji počinje da zabrinjava i stručnu javnost.

Ko su ljudi kojima se u ime naroda velikodušno opraštaju ubistvo, silovanje, pljačka, reketiranje, šverc narkotika. Ko su ljudi čiju imovinu, stečenu kriminalom, država Srbija ne oduzima?

Čak ni pismo majci

Na suđenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića državni tužilac je optužnicu zasnovao na iskazima svedoka saradnika, kojima je velikodušno oprostio njihove zločine.

Podsetimo, status svedoka saradnika i oprost greha, uz doživotnu zaštitu policije, dobili su: Ljubiša Buha Čume, Zoran Vukojević, Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, zatim Nenad Šare i Dejan Milenković Bagzi. Kakav je to proces u kojem tužilac, osim "pokajnika", čija imena su pobrojana, nema materijalnih dokaza na kojima zasniva optužbu.

Iako su na ovom procesu "pokajnici" svedočili da su "čuli", da se "pričalo", da misle da je "tako bilo", na njihovim iskazima zasnovane su osuđujuće presude.

Ko su zaštićeni svedoci ili svedoci pokajnici državnog tužilaštva?

Ljubiša Buha Čume je ovejani kriminalac, koji je odgovoran za smrt više od deset ljudi. Trgovao je narkoticima, bavio se krađom vozila, bio je policijski cinkaroš. Njegova imovina se procenjuje približno na milijardu evra! Umesto da bude na doživotnoj robiji i da mu se oduzme imovina, ovaj kriminalac nastavlja svoj biznis pod punom zaštitom policije, čije službenike surovo maltretira.

Svedoci saradnici su uglavnom ljudi koji ni pismo majci ne umeju da sastave, poput pomenutih Ljubiše Buhe, Dejana Milenkovića, Đure Mutavog...

Kako, onda, verovati ovim ljudima krvavih ruku i niskog čela, koji jedva sriču rečenice.

Da li su tužioci koji im nude amnestiju veći kriminalci od svojih zaštićenih svedoka?

Ko je ove ljude, godinama pre nego što su dobili status zaštićenog svedoka i državnu zaštitu, držao pod zaštitom? Koliko državu Srbiju košta zaštita ovih ljudskih ništarija?

Kako je nastao Mile Jerković

O Miletu Jerkoviću Tabloid je pisao i dobrim delom razotkrio njegove "uspešne" poslovne kombinacije. U normalnoj državi bi ministri policije, pravosuđa i finansija usredsredili sve svoje snage da se ceo klan koji se nalazi oko i iznad Jerkovića otkrije i pohapsi, jer je šteta za državu ogromna.

Mile Jerković je po završetku šestog razreda osnovne škole odlučio da, pošto je naučio gotovo sva slova i ćirilice i latinice, ne treba više da ide u školu i bacio se na izučavanje "fakulteta ulice", koji mu je poprilično dobro išao od ruke. Vrlo brzo je napredovao pa je osamdesetih godina uspeo da se zaposli kao pomoćni radnik u Industriji mesa u Bačkoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unapređen u vozača viljuškara. Kada se Mile jednom dočepao točkova, više niko nije mogao od njih da ga odvoji. Sa svojim bratom, vozačem u Topolatransu, 1991. godine prevozio je pšenicu iz Baranje u Bačku Topolu, ali je u tom poslu mnogo žita "kaliralo", a oni su zaradili velike pare. Zatim je s Arkanom učestvovao u nabavci nafte i kod njega se poprilično zadužio, tako da je Ražnatovićevo ubistvo za Mileta bilo kao nagrada teška nekoliko miliona maraka. Pošto taj novac nije mogao večno da traje, Mile je morao da krene u nove poslove, tako da je 2000. godine učestvovao u međunarodnom švercu cigareta i - bio uhvaćen. Ali suđenje na kome je Mile prvooptuženi ni do danas nije okončano.

Pošto se uverio da može da potkupi i policiju i sudstvo, Mile je nastavio s unosnim poslovima, pa je sa svojim pravnim savetnikom Dobrosavom Jovanovićem i jakom podrškom vlasti oteo Erdutsku vinariju i ponovo nije odgovarao, iako je javnost mesecima brujala o tim malverzacijama i otimačini.

Ohrabren ovim uspesima, Mile je 2004. godine napravio posao sa Direkcijom za robne rezerve, koju je, naravno, prevario izdavši joj menice bez pokrića u vrednosti od 60 miliona dinara. Protiv njega je pokrenut postupak tek 2005. godine, ali je na volšeban način zataškan. Ni policiju za privredni kriminal, ni sudstvo, ni tužilaštvo, ni Ministarstvo finansija nije zanimalo to što je neko obmanuo državu, a i dalje se slobodno šeta i sklapa s njom nove poslove.

Izgubljeno u prebacivanju

Pošto se dokazao kao veoma sposoban "biznismen", Mile je zapao za oko tadašnjem direktoru Metals banke Ananiju Pavičeviću (G17 plus), koji je s njim za 20-ak meseci razvio veliki broj unosnih poslova. Najpre je Miletova ćerka Višnja u martu 2005. godine osnovala preduzeće Višnja produkt u Novom Sadu, s osnivačkim kapitalom od 500 evra (od čega je uplaćeno samo pola). U preduzeću u kojem je Višnja bila direktor nema zaposlenih, ali zato ima nekoliko putničkih automobila, jedan džip i jedan kombi, a koristi se više od 70 miliona dinara kratkoročnih kredita u Metals banci. Dok Vesna nije postala punoletna sve poslove je vodio tata Mile. Višnja produkt je pomoću kredita od čika Aneta, koji su odobravani preko noći, s minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi 170.000 akcija u Topolatransu iz Bačke Topole i oko 53.000 akcija u Autobanatu iz Zrenjanina. Jedino što je obavezno kod čika Aneta je "biznis plan" u plavoj koverti, koji, kako tvrde najbliži saradnici Jerkovića, za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10.000 evra.

Pošto je prošao bez problema sa osnivanjem Višnja produkta, baš kao i sa kupovinom Topolatransa, Mile je u septembru 2005. godine, sa ćerkama Marijom i Danijelom, kao i Danijelinim mužem Urošem Roganovićem, osnovao preduzeće Dumetiko, takođe, s minimalnim kapitalom od 500 evra (ponovo plaćeno samo pola). Nova firma je uzela pare od Topolatransa, koje su dobijene, a kako drugačije nego od kredita Metals banke i njima, uz strašne pritiske, do maja 2006. godine kupila 170.000 akcija Autobanata.

U novembru 2005. godine Mile je preko Topolatransa kupio imovinu pod stečajem (čiju?) i osnovao preduzeće DUTP Vojvodina za 30-ak miliona dinara, naravno, ponovo od kredita Metals banke. Pošto je za direktora postavio Danijelu Grković (kruže glasovi da s njom nevenčano živi) odmah je potpisana založna izjava i ugovor o kratkoročnom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati kojom brzinom i u kojoj banci. Čim je novac pristigao, odmah je preusmeren na račune Višnja produkta i Dumetika, a potom na više drugih računa. Od para "izgubljenih" u tim prebacivanjima Mile je kupio kuću na Tatarskom brdu u Novom Sadu za 250.000 evra, što je pokrio fiktivnim plaćanjem neke robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio Topolatrans sa 75 miliona dinara.

Dobri čika Ane

Krajem aprila i početkom maja 2006. godine, uz ogromnu pomoć Metals banke i nezakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao akcijama svojih preduzeća, kao i pritiske i pretnje akcionarima da već prodate akcije ponovo prodaju njemu, Mile je uspeo da osvoji 50,04 odsto vlasništva nad Autobanatom. Pošto je pritisak kredita u svim preduzećima postao pretežak, Mile nije mogao da čeka legalno i zakonsko preuzimanje poslova u Autobanatu pa je krajem maja s naoružanim licima nasilno upao i preduzeće, oteo dokumenta i pečate, kidnapovao i držao zarobljenog legalnog direktora preduzeća, a Upravni odbor skupio na silu i naterao da donese odluke po kojima on sam preuzima celu firmu. Na ovakvo njegovo postupanje, iako su sve detalje i te kako dobro znali, nisu reagovali ni MUP ni sud u Zrenjaninu. Za to se, po rečima samog Jerkovića, pobrinuo Željko Malušić, koji je u školi imao nadimak Slinavi, ali ga je u poslednje vreme, pošto je postao biznismen, zamenio sa Kamel. On se potrudio da policija ne interveniše ni prilikom evidentnog izvršenja teških krivičnih dela, a da sud ili odbije sve zahteve za zaštitom zakonitosti i imovine ili da te zahteve skloni u stranu i odloži njihovo rešavanje.

Mile je odmah sve račune Autobanata prebacio u Metals banku i bez potrebne dvotrećinske većine stavio hipoteku na imovinu preduzeća kako bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim zaduživanjem preduzeća.

Nove poslove i saradnike mu je našao čika Ane, koji ga je uputio da od preduzeća Sežari iz Beograda kupi autobuse uz angažovanje HVB lizinga, čiji su predstavnici bili upoznati s tim da su odluke o tom poslu donete sa samo 54 odsto glasova, iako je za takav angažman bila potrebna dvotrećinska većina. Ipak, sigurni u Aneta i njegove veze u NBS i u G17 plus, oni su odlučili da rade protiv zakona i finansiraju kupovinu 22 autobusa za više od tri miliona evra.

U jednom momentu je izgledalo da su i Mile i Ananije nezadrživi i počeli su da kupuju i najrazličitija preduzeća, i to po istom scenariju. Već postojeća preduzeća daju fiktivne garancije, odobrava se kredit i na aukciji kupuje novo preduzeće, koje se odmah stavlja pod hipoteku Metals banci. Koliko su se zaigrali, najbolje pokazuje primer Topolatransa koji trenutno duguje oko 230 miliona dinara na ime kratkoročnih kredita i Metals banci plaća 3,5 miliona dinara mesečne kamate. Pored toga, Metals banka je odobrila i lizing nabavku devet autobusa, pa Topolatrans duguje 450 miliona dinara dok je ukupni kapital preduzeća 50 miliona dinara.

Leđa čika Kuretu

Sada, kada su tužilaštvo i MUP najzad morali da procesuiraju brojne tužbe protiv Jerkovića i kada je brod nezadrživo počeo da tone, kako to uvek biva, pacovi su prvi počeli da ga napuštaju. Tako su Mileta, pored onih koje je on oterao, napustili Farkaš, Jovanović, Petrov... Željko Kamel se, posle signala koje je dobio iz novosadske centrale BIA, ogradio od saradnje i učešća u poslovima, iako je bio član Upravnog odbora i veoma aktivno učestvovao u radu. Mileta je, potom, napustilo i nekoliko saradnika u drugim njegovim preduzećima u Šapcu, Beogradu i Novom Sadu, pa sada pljuju po čika Kuretu i traže nove gazde.

Ostaje nejasno ko je, u stvari, podržavao Ananija i Mileta i omogućavao im da razvijaju sumnjive poslove koji se mere milijardama dinara te da i dalje nastavljaju kupovinu novih preduzeća. (ilustrativan je primer Poljostroja iz Odžaka, koji je kupljen za trećinu realne cene, za šta se svojski potrudio Goran Obradović, G17 plus, iz Agencije za privatizaciju, koji je verovatno za svoj trud dobio pozamašan "biznis plan".)

Izgledalo je da je neko dete iz mase povikalo kralj je go i da će najazad morati progledati i ostali nadležni i odgovorni državni organi, pa su postale velike šanse da "kralj drumova" (i njegovi saradnici u bankama i lizing kućama) dobije prugasto odelo i postane "luda sa druma".

Izgledalo je da su kola krenula nizbrdo kada se više nije moglo pokrivati 18 krivičnih prijava koliko ih je u jednom momentu podneto protiv Mileta Jerkovića i kada su i njegovi najbliži saradnici najzad shvatili o kakvom je kriminalcu i prevarantu reč. Najilustrativniji je primer iz Autobanata, gde su dotad najodaniji saradnici (Plavić, Obradović, Bogunović, Petrović, Petrov, Fanka, Grubač i nekolicina sitnih igrača) Mileta prozvali čika Kure prema liku iz popularnog filma. Ostalo je nejasno da li su ga tako zvali zato što su planirali da ga izdaju i ukokaju (kao u filmu).

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici osudio je pre tri godine Mileta Jerkovića na sedam godina zatvora zbog šverca duvana. Sud nije odredio da ostane u pritvoru. Bio je uhapšen i direktor Metals banke iz Novog Sada Ananije Pavićević, Jerkovićev saučesnik u pljački.

Mile Jerković, koji ni pismo majci ne ume da napiše, nesvršeni osnovac, nastavio je da hara Zrenjaninom i po Vojvodini.

Ananije i osam donova

Metals banka, poznata po kreditiranju sumnjivih poslova i još sumnjivijih ličnosti, o čemu je Tabloid već pisao, najbolje je "poslovala" s Miletom Jerkovićem, već pominjanim predstavnikom te vrste. Ali kome je neuki i primitivni Mile sluga i za koga je harao Vojvodinom poslednjih godina?

Ananije Pavićević je ličnost pominjana u više navrata među poslovnim ljudima i u medijima kao akter izuzetno krupnih novčanih malverzacija, koje je obavljao uz ogromnu zaštitu pripadnika političkog establišmenta. Do kraja 2006. godine, bezrezervnu podršku davao mu je Mlađan Dinkić i njegovi kadrovi iz G17. Pravovremeno osetivši da Dinkić više neće biti u mogućnosti da pokrije tolike malverzacije, Pavićević se krajem godine okrenuo Demokratskoj stranci.

Dogovor je napravljen ovaj put s Bojanom Pajtićem, koji je za pristojnu nadoknadu odlučio da će sva sredstva pokrajinskih vlasti ići kroz Metals banku. Banka je, kao što je poznato, poslata u stečaj, a potom je postala Razvojna banka Vojvodine, napunjena parama klana Darka Šarića!

Uporedo s ovom, nastavljena je ranije započeta pljačka, u kojoj Mile Jerković i njemu slični parama Metals banke (uvek im je na raspolaganju 20-ak miliona evra) porobljavaju preduzeća, poljoprivredne kombinate i akcije interesantnih firmi, koje nameravaju da oslabe i kasnije kupe što jeftinije.

Pioni poput Mileta Jerkovića zadovoljni su što dobijaju u privremeno vlasništvo veliki broj preduzeća iz kojih, dok krađa traje nemilice, izvlače ogromne količine para stvarajući im ogromne dugove, naravno, prema svojim drugim preduzećima i Metals banci. Na ovaj način je Mile Jerković, kao jedan od najboljih Ananijevih saradnika, kupio sebi i svojoj porodici više od 20 vozila, sve visoke klase (u vrednosti od milion i po evra). Takođe je otplatio nekoliko svojih privatnih dugova, nezakonito naređujući da se iz tih firmi odobravaju neograničene pozajmice za fantomska preduzeća, koja odmah po prebacivanju i izvlačenju novca - gasi.

U ovom vremenu bezakonja i podeljene vlasti kriminalci veoma uspešno love u mutnom, jer vlast više ne zna šta je pod čijom jurisdikcijom i ko je pod čijom zaštitom. Veliki srpski "donovi" ili, kako ih sirotinja zove, "gazde koje jure" (po logotipu zrenjaninskog Autobanata s četiri konja u punom galopu), i dalje neometano jure i otimaju sve što se oteti može.

Da li je Mile Jerković novac podelio s Bojanom Pajtićem, te je status zaštićenog svedoka kapa ispod koje Mile neće izaći u javnost s pričom koga je on morao da podmazuje, kao njegov kolega Ljubiša Buha Čume?

Tabloid je četiri godine ukazivao na Jerkovićev kriminal, ali je on, sa voznim parkom od 20 skupocenih automobila i stotinama miliona evra, postao "don na donovima", jer će svoje pare krckati i ulagati, do kraja života čuvan jakim policijskim snagama, o trošku poreskih obveznika.

Da li je moguće da se Šarićevim parama ne može ući u trag policijskim akcijama, već svedočenjem jednog ovejanog kriminalaca?

Da li će se u Srbiji suditi zaštitnicima zaštićenih svedoka?

 

 

 

Ko je polupismenom Miletu Jerkoviću oprostio sedam godina zatvora, stotine milione evra, opljačkanih para, desetine hiljada hektara plodnog vojvođanskog zemljišta?

 

 

 

Iza, i oko zaštićenih svedoka, gube se glave. Suludom vožnjom Čume je pre dve nedelje ubio pešaka - i nikom ništa. U vozilu koje je bilo u pratnji Mileta Jerkovića, u sudaru na putu Zrenjanin - Novi Sad, život je izgubio pripadnik policije iz Jerkovićevog obezbeđenja!

 

 

 

Mile se hvalio kako je preko menadžera tadašnjih sudija Vrhovnog suda u Beogradu izdejstvovao da mu presuda od sedam godina zatvora, koliko mu je odmerio sud u Sremskoj Mitrovici, bude ukinuta. To ga je, kaže, koštalo 150 hiljada evra. Ili, jedan autobus.

 

 

 

Jerković ima nekoliko stotina autobusa u svom voznom parku i može da proda jedan autobus i kupi i sudije i tužioce. U Srbiji, ako imaš para, možeš da pljačkaš nekažnjeno. Protiv pljačkaša nema odbrane. Osim motke.