Nemačka

Šta su Putin i Merkel pokušali, a šta uspeli u pomeranju međusobnih granica

 

Rusija može i legalno da okupira Nemačku

 

Strateško partnerstvo dve zemlje, na koje je Merkelova prinuđena iz ekonomskih razloga, podrazumeva da su obe strane potpuno ravnopravne. Ako ruska ravnopravnost nije za nijansu ravnopravnija.

 

Fridrih Emke,

dopisnik iz Frankfurta

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel ima težak zadatak da nastavi sa žongliranjem na žici između nemačkih i EU interesa sa jedne, i američkih potreba sa druge strane. Prekookeanski "veliki brat" ne umanjuje svoje zahteve, ali istovremeno sve više popušta u svojim mogućnostima.

SAD su i dalje najvažniji trgovački partner EU, pri čemu Nemačka ima dominantnu ulogu. EU bez Nemačke ne bi bila u stanju da preživi. To je jasno svima, pa i samim Nemcima, ali je problem što nemačka spoljna politika nikako da se osamostali u odnosu na Vašington, ali i evropske partnere koji sa nepoverenjem prate dalji uzlet tevtonske ekonomije.

Jozef Akerman, predsedavajući moćne Dojče bank, na neformalnom sastanku u luksuznom berlinskom hotelu Adlon sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom, izgovorio je ono što mnogi misle, ali se malo ko usuđuje da javno kaže: "Mogu da zamislim da Rusija jednog dana postane član evro-zajednice".

 

Samosvesni Rusi

 

Samo nekoliko sati pre nego što je izgovorena ova rečenica, u Moskvi je potpisan niz komercijalnih ugovora između Kine i Rusije, teških skoro deset milijardi evra. Ono što je javnosti promaklo, ali nikako ne i analitičarima iz sveta visokih finansija, jeste dogovor dve države da se u međusobnoj trgovini obračuni više ne izražavaju u dolarima, već u nacionalnim valutama: rublji i juanu.

Sličan aranžman, ovoga puta za rublju i evro, priželjkuju i nemački bankari, svesni da bi to dalo novi podsticaj posrnuloj evropskoj valuti. Na monetarnim berzama poslednjih dana evro nezadrživo pada u odnosu na dolar, i pored najave američkog FED da će novčanu masu povećati za više od bilijardu dolara kako bi zapušio rupe u nacionalnom budžetu. Daleko veći efekat je, međutim, imala procena da će evrozoni u najskorijem roku biti potrebne dodatne dve bilijarde evra samo da sanira posrnule ekonomije, od Grčke, preko Španije i Portugalije, pa sve do Irske i novog kandidata za bankrot - Belgije.

Zaduživanje banaka iz evrozone na slobodnom tržištu kapitala sve je nepovoljnije, a to se loše odražava i na kreditiranje domaćih privreda. Evropa jednostavno ne uspeva da ispliva iz recesije, ma koliko nemačka privreda izgledala u poletu.

Zbog toga bi aranžman sa Rusijom o direktnom odmeravanju snaga između evra i rublje, bez posredovanja dolara, bio dugo priželjkivani vetar u jedra evropske privrede. Problem za Nemce je u tome što su i sami Rusi svesni svoje snage.

Odmah posle razgovora sa Akermanom, Putin je Merkelovoj u njenoj zvaničnoj berlinskoj rezidenciji servirao listu želja. Za kancelarku je dodatni problem predstavljala činjenica da su sve želje više nego realne, pa ih je nemoguće odbiti.

Na vrhu liste je rusko očekivanje da će sledeće godine, posle dve decenije pregovora, konačno postati punopravni član Svetske trgovinske organizacije (STO). Rusija je danas najveća svetska privreda koja nije učlanjena u ovu 1955. godine osnovanu organizaciju.

Posle početnih brzih približavanja, pregovori oko ruskog ulaska u STO zamrli su pre nekoliko godina iz političkih, a ne ekonomskih razloga. Rusija je do sada ispunila sve svoje obaveze koje je prihvatila podnošenjem kandidature i Putin smatra da nema više nikakvih razloga da se odugovlači sa prijemom njegove zemlje. Merkelova na ovo, jednostavno, nije imala nikakav prihvatljiv negativni odgovor, i analitičari veruju da će 2012. Rusija dočekati kao punopravni član.

Sledeći zahtev je bio izjednačavanje uslova za učešće ruskog kapitala na nemačkom tržištu. Rusija ima višak para ostvaren izvozom sirovina i taj višak želi da plasira na nemačkom tržištu. Istočni div je odavno prestao da bude zemlja u razvoju iz koje se izvlače jeftine sirovine i isto tako jeftina radna snaga. Ruska privreda već nekoliko poslednjih godina merka priliku da u velikom stilu uđe na nemačko tržište, a najveći projekat je bila planirana kupovina proizvođača automobila Opel.

 

Pobeda unapred

 

U Nemačkoj se, međutim, navike teško menjaju, pa ovdašnji privrednici još uvek ruske kompanije posmatraju kao malog brata koji ne zna gde mu je mesto. Moskovska vlada zato od nemačkih vlasti očekuje da doprinesu promeni klime u ovom segmentu i da nemačko, pa samim tim i evropsko tržište, otvore ne samo za ruske proizvode već i za ruski kapital.

Na ovaj predlog se nekako prirodno nadovezuje i Putinova ideja o slobodnom, bescarinskom tržištu od Lisabona do Vladivostoka. Tu je Merkelova već morala da podvuče crtu i zaustavi svog preterano optimistički nastrojenog kolegu.

Iako na prvi pogled izgleda da je Putin dao predlog da Rusija postane članica EU, stvari realnim posmatračima izgledaju sasvim suprotno. Rusija jeste ogromno, neiscrpno tržište za evropske privrednike. Uz to, pride, dolaze i tržišta zemalja ruske interesne sfere, a to su bezmalo sve republike bivšeg Sovjetskog Saveza.

Kvaka je u tome što Rusija, kao što je svima jasno, odavno nije zemlja u razvoju. Njena privreda, za razliku od evropske, ulazi u fazu uzleta sa enormnim prirodnim bogatstvima u zaleđu. Nemci, nasuprot tome, sve su više opterećeni solidarnim izdvajanjima za spas bankrotiranih privreda evrozone i teško da bi mogli da iskoriste povoljnosti zajedničkog tržišta sa skoro milijardu ljudi na neizmernom prostoru od Atlantika do Pacifika.

Zato je Merkelova okupljenim novinarima morala da objasni da se slaže sa Putinovom idejom, ali da je za tako nešto još isuviše rano. Gost iz Moskve se ni najmanje nije uvredio. On je već postigao ono što je hteo.

Ako Nemci i ubuduće žele da imaju snažnog saveznika na istoku, moraće za to da plate cenu koja se od njih traži. Nemačko lobiranje za ruski ulazak u STO je među svim ostalim zahtevima najmanje što Berlin može da učini. To će Rusima stići gotovo kao poklon.

Ako Nemačka želi da ojača evro tako što će trgovinski aranžmani između nje i Rusije ubuduće biti obračunavani u domaćim valutama umesto u dolaru, moraće ruskom kapitalu da otvori svoje tržište.

Poruka Putinove posete Berlinu je tako više nego svima jasna: strateško partnerstvo dve zemlje, na koje je Merkelova prinuđena iz ekonomskih razloga, podrazumeva da su obe strane potpuno ravnopravne. Ako, čak, ruska ravnopravnost nije za nijansu ravnopravnija.

Sledećih nedelja će kancelarka Merkel imati zadatak da američkog partnera ubedi u neophodnost popuštanja prema Rusima. U Berlinu se veruje da to neće biti preterano težak posao, s obzirom da su Amerikancima ruke vezane i ekonomski, a i vojno-politički. Vašington je jednostavno u ovom trenutku isuviše zaokupljen pokušajima da se izvuče iz živog blata u koje ga je gurnula neodgovorna administracija Džordža Buša Mlađeg.

 

 

 

 

 

Okupaciona knedla

 

Koliko god se Rusi trudili da Nemcima serviraju gorku pilulu sa debelom oblogom od meda, berlinske vlasti su imale problema da je progutaju.

Uoči Putinovog dolaska u Berlin ruska novinska agencija RIA Novosti objavila je intervju sa ekspertom za pitanja bezbednosti Aleksejem Fenenkom, koji su nemački mediji preneli sa očiglednom nelagodom.

U svojoj analizi Fenenko je jasno stavio do znanja da Nemačka ni posle ujedinjenja nije potpisala mirovni sporazum sa silama pobednicama iz Drugog svetskog rata, tako da su, formalno, još uvek na snazi dogovori iz Potsdama i sa Jalte u kojima nisu učestvovali nemački predstavnici. Takođe formalno, na snazi ostaju četiri ograničenja iz 1952. koja su nametnule sile pobednice, a u koje spada i bezuslovna obaveza Nemačke da na svojoj teritoriji trpi okupacione snage pobednika, i to sve do potpisivanja mirovnog sporazuma.

Iz razloga taktičnosti i dobrog ukusa, Kremlj ovo pitanje ne poteže, ali svakom nemačkom političaru ostaje gorak ukus u ustima kada ga podsetite na pomenute obaveze. Makar i posredno.

 

 

  

 

 

Kako se postaje niko

 

Nemačku javnost je poslednjih dana najviše uzbudila afera iz najmnogoljudnije pokrajine, Severne Rajne - Zapadne Vestfalije, jer je ovu zemlju predstavila kao banana-republiku koja strancima u bescenje daje svoje resurse.

Već godinama se pretpostavlja da ispod teritorije ove pokrajine postoje bogata nalazišta prirodnog gasa. Posle tajnih pregovora pokrajinska vlada je zaključila sporazum sa američkim koncernom Exxon kojim mu prepušta koncesiju za istraživanje i eksploataciju. Ovo proizilazi iz nedavno objavljenog poverljivog dopisa pokrajinskog ministra privrede Harija Fojgtbergera koalicionom partneru, partiji Zelenih.

Uz sve to, Exxon je poznat po tome što se ni u samoj Americi ne pridržava ekoloških zakona pri eksploataciji gasa. U Nemačkoj je zaštita prirodne sredine po značaju na nivou nacionalne bezbednosti, zašta su ponajviše zaslužne kampanje samih Zelenih iz osamdesetih godina prošlog veka.

Odmah po objavljivanju ovog pisma nemački mediji su bili preplavljeni tekstovima u stilu: "Od nacije pesnika i mislilaca pretvaramo se u naciju jeftinih pomoćnih radnika". (Kopp Aktuell)