Železnice

 

Sindikat sa nula članova

 

 

Poštovani gospodine Brkiću,

 

Vaš list čitam unazad godinu dana, i prosto sam bio oduševljen kada sam video da postoji jedan normalan list u uništenoj i slepoj Srbiju ophrvanoj "evropskim putem", "Farmom" i "Velikim bratom". Moram priznati da i danas imam to mišljenje.

Vidim u poslednje vreme da se u listu dosta piše o železnici. Te o Milanku, te o sindikalcima i slično...

Pošto radim na železnici od 1992. godine i pošto sam i sam sindikalac (generalni sekretar sindikata "Solidarnost"), znam ponešto o svim stvarima o kojima pišete i o kojima ste pisali.

Da naglasim da sam doskora bio član "Sindikata izvršnih službi - Srpskih železnica", tj. da je moj predsednik bio gospodin Nebojša Nikić, a da sam ja bio visokorangirani funkcioner u tom sindikatu, predsednik regionalnog odbora u Zaječaru.

Dok čitam članke koje ste objavili o železnici u prethodnim brojevima, ne mogu a da ne primetim isti stil pisanja, istu problematiku, iste aktere u pričama koji se stalno pominju u pričama na sajtu SRŽIS-a, tj. na sajtu Sindikata železničara Srbije za prevoz.

Ja ne stajem u odbranu gospodina Nikića. On je sam sposoban da se brani i mene ta problematika uopšte ne interesuje, da ne bude nekih nedoumica.

Sindikat železničara Srbije za prevoz, a prema zvaničnoj listi poslodavca JP Železnice Srbije, ima 0(nula) sindikalnih članova!

Kako je moguće da postoji sindikat sa nula članova, meni nije jasno, ali verovatno će mi nedoumice rešiti inspekcija rada pošto planiram da istoj podnesem jednu prijavu povodom ovog (i sličnih) slučajeva. Ali, o čemu je ovde reč?

Ovaj sindikat se spojio sa Sindikatom radnika železničke infrastrukture - SRŽIS, tj. svo članstvo je prevedeno u ovaj sindikat.

Na čelu SRŽIS nalazi se gospodin Perica Đorđević (kako se uvek predstavlja - član Upravnog odbora JP Železnice Srbije). Na jednom sastanku SRŽIS u Zaječaru ja sam ga pitao kako je on dospeo u UO, a on je rekao da je predložen: "...zbog svog dosadašnjeg rada i zalaganja i da ne zna ko ga je predložio". Ako je to kriterijum, onda barem pola nas železničara treba da budemo članovi UO!

Znači, Sindikat železničara Srbije za prevoz ne postoji (nema članove pa ne vidim svrhu postojanja bez članova - osim ako im to Statut ne dozvoljava, a bio bi vrhunski apsurd!), njegovu zvaničnu prezentaciju je uzurpirao SRŽIS i na toj prezentaciji se mogu naći tekstovi od istog pisca koji je objavljen u Vašem listu!

Nikakav problem ne bi bio da se dotična gospoda (pisci i naručioci teksta) razlikuju barem malo od onih o kojima su pisali, ali oni imaju isti sistem rada. Njihov jedini problem je da najure te o kojima pišu da bi na njihovo mesto postave svoje ljude.

Znate, na našoj železnici je sve stvar klanova. Jedan klan vodi zamenik generalnog direktora Predrag Janković zajedno sa zamenikom generalnog direktora Ljubomirom Stožinićem.

Drugi klan, suprotstavljen prvom, vodi zamenik generalnog direktora mr Zoran Masal.

Prvaci prvog klana su članovi SPS-a, a drugog DS-a. Sada je generalni direktor iz DS.

SRŽIS se svuda hvalio kako ima "podršku" rukovodstva preduzeća za svoj rad i svoje postupke, a Vama ostavljam da pogodite ko ga podržava.

SRŽIS ima nekoliko sportskih igara godišnje koje poslovodstvo finansira i plaća (veći deo troškova) kako kroz davanje naloga za službeno putovanje (pod firmom "tematskih konferencija"), tako i direktnim plaćanjem računa.

Ako se piše o malverzacijama u preduzeću i ako se navode plaćanje školarine, hajde da vidimo kome je sve plaćena školarina i u kojim iznosima...

Da li na spisku ima i zamenika generalnog direktora Zorana Masala? Da li na spisku ima i visokih funkcionera SRŽIS? Po kom kriterijumu se dele te školarine i ko ih deli? Ko plaća sindikalcima račune u Hotelu Beograd zajedno sa prenoćištem? Da li im se iznos dnevnica umanjuje po kolektivnom ugovoru kada imaju obezbeđeno prenoćište i obrok? Ko vozi sindikalne predstavnike po Srbiji na sastanke i "tematske konferencije"?

Ko daje plaćene funkcije (primaju zaradu kao da rade sa sve noćnim radom, radom nedeljom, praznikom i sl.) i po kom kriterijumu, kada ih imaju predsednici pojedinih sindikata koji nemaju 450 članova (koliko je potrebno za plaćenu funkciju) i kada ih pojedini sindikati imaju u većem broju nego što im broj članova sindikata dozvoljava?

 U 2008. godini iznos za dnevnice na nivou preduzeća bio je otprilike 800.000.000 dinara ili 10.000.000 evra po tadašnjem kursu. Ako znamo da su 50 odsto tog novca potrošili sindikalci, pitamo poslovodstvo zašto im to ne ukine i radnicima da, na primer, regres koji nisu primili od 2000. godine naovamo?

Puno pitanja a malo odgovora...

 Jedan od zahteva za ispunjenje SRŽIS-a odnosio se na smenu pojedinih šefova sekcija i organizacionih jedinica.

Pazite, oni će štrajkovati ako se taj i taj šef ne smeni i na njegovo mesto ne dovede njihov čovek ili čak više njihov visoki funkcioner! To su javno objavili i čak pre najave (nikad održanog) štrajka pisali i prijavu generalnom direktoru!

O moralnom kvalitetu tih ljudi ne želim da govorim jer bolje od hiljadu reči govore njihova dela, tj. nedela. Ja svako svoje pismo potpisujem i jasno stojim iza svega što napišem ili kažem pa je tako i u ovom slučaju.

S poštovanjem, vaš redovni čitalac,

Srđan Đorđević,

generalni sekretar