Arhiva

Patrijarh srpski Irinej: lovac na žene i novac

 

Njegovo preosveštenstvo kontroverzni biznismen

 

 

Radi kompletiranja istine o ovdašnjim ribarima ljudskih duša, što je uslov za istinu o nama samima i svemu što nam se događa, Tabloid objavljuje pismo sveštenog lica iz Niša (poznatog redakciji), upućeno pre desetak godina tadašnjem protomajstoru hrama svetog Save Bogdanu Pešiću. U pismu se govori o liku i delu tada episkopa niškog a danas patrijarha srpskog Irineja. Pismo je lične prirode, ali ga kao dokument o tadašnjem i budućem vremenu, o crkvenim i necrkvenim stvarima, objavljujemo u celini   

 

...

 

Poštovani gospodine Pešiću,

Veoma nam je žao što ste u najboljoj nameri da nesebično pomognete Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu praktično ruinirali svoje zdravlje. Kao što ste se i sami lično mogli uveriti, sem Njegove svetosti patrijarha Pavla i nekoliko čestitih episkopa koje na prste možemo izbrojati...

Primer niškog vladike Irineja to najbolje ilustruje, mada i drugi nisu "bolji" od njega. Zato se, nažalost, Srpska pravoslavna crkva polako ali sigurno raspada u svetu a u narodu odumire.

Vi, gospodine Pešiću, imali ste nesreću da na jednom plemenitom i uzvišenom poslu sarađujete sa osobom koja je sva ogrezla u nemoralu, prljavštini, nečasnim poslovima i koja u narodu, kako među vernicima tako i u redovima sveštenika Niške eparhije, a i šire, nema, ama baš nema, nikakvog autoriteta.

A evo zašto.

1. Godinama se već prenosi s kolena na koleno, iz usta u usta, iz grada u grad, iz dana u dan, notorna činjenica da vladika Irinej ima vanbračnu ženu po imenu Ivanka, rođena sestra kaluđerice Nedelje u manastiru Jovanje kod Čačka, da je Ivanka sa majkom vladike Irineja, dok je ova bila živa, redovno posećivala vladiku Irineja u niškom eparhijskom dvoru gde je i odsedala. Sada su te posete ređe, ali Ivanka odseda u hotelu. Imaju dvoje vanbračne dece, sina i kćer, o kojima se vladika Irinej kao vanbračni otac svesrdno brine. Izdržava ih bogato, uzimajući pare sa svojih knjižica ili iz crnog fonda eparhijskog. U tome ima dosta pomagača. Zato se u eparhijskoj kasi ne zna ni približno finansijsko stanje, a ono što se "vodi" fiktivno je.

Da bi sakrio od javnosti postojanje sina zamolio je monaha Savu u manastiru Sukovo da ovaj prizna Irinejevog sina za svoga, što je Sava morao da učini. Kada je Irinejev sin završio bogosloviju, vladika Irinej je bukvalno najurio monaha Savu iz Sukova. U školovanju sina svesrdno mu je pomagao rektor Prizrenske bogoslovije Timotijević, koji zato Irineja ima u rukama, i vršlja po Niškoj eparhiji kako hoće.

2. Po kazivanju protojereja i stavrofora pok. Petra Gagulića u čiju verodostojnost kazivanja niko ne sumnja, vladika Irinej je održavao intimne veze sa igumanijom Justinom u manastiru Sićevo, nastavljajući tako tradiciju još iz rodnog kraja. Desilo se slučajno da je Petar Gagulić u svojstvu arhijerejskog zamenika, pri jednoj iznenadnoj poseti sićevačkom manastiru zatekao vladiku Irineja i monahinju Justinu na "gomili" u krevetu. Iznenađen prizorom i krajnje uznemiren onim što je video, protojerej je od uzbuđenja pao na železničkoj stanici u Sićevu i pri penjanju u voz polomio nogu.

3. Po naređenju vladike Irineja monah Lukijan je lično vozio vladiku kolima, više puta, u Prolom Banju i sačekivao u kolima u Ul. pukovački put br. 183, kod Rose, dok je vladika izlivao svoj muški "blagoslov" nad kaluđericom koja je izdržavala banju.

Jedan monah izgleda da je nešto zucnuo pa ga je vladika Irinej više od godinu dana držao pod epitimijom, mada po crkvenom ustavu vladika može da izrekne kaznu epitimije najviše do 50 dana.

4. U maju mesecu 1991. godine, vraćajući se sa Arhijerejskog sabora u Peći, na ulasku u Prokuplje, vladika Irinej je "pokosio" grupu pešaka na putu, a u Niš dolazi sav izbezumljen.

Sutradan vladika odlazi u Prokuplje sa devizama i uspeva da "stvar" sredi. U SUP-u nisu pokretali postupak jer je vladika sve povređene devizama bogato obeštetio. Jedan od "pokošenih" koji je najteže povređen jer je kontuzovan, dugo se lečio u prokupačkoj bolnici. Vladika mu je, da se ne bi saznalo, pored izdašne pomoći u novcu, čak kupio nova kola. Javnost o tome ništa nije saznala sem nekih "zlih jezika" koji tvrde da je vladika tog dana vozio dve svoje prijateljice, Slovenku i njenu koleginicu, pa je do nesreće došlo tako što je vladika umesto menjača uhvatio "nešto" drugo.

5. Vladika Irinej je tobož monah, ali mu to ne smeta da ima više štednih knjižica, dinarskih i deviznih, u zemlji i inostranstvu. Odakle mu toliki novac, pitaćete.

Prema dobro obaveštenima iz Eparhije niške evo samo nekoliko konkretnih izvora:

1. izvor. Kada su mošti sv. Lazara bile u Nišu a narod odajući im dostojnu pažnju i poštu, 12 dana i toliko noći, darivao ih novcem, vladika Irinej je uvek odmah po sakupljanju novca preko "svojih" ljudi menjao dinare u devize, ali bez ikakve evidencije i polaganja računa bilo kome. Niko od zainteresovanih do danas nije smeo da postavi pitanje gde su te devize i koliko je para sakupljeno, a bilo je i previše u ono doba.

2. izvor. Kad je vladika Irinej boravio u Americi zamenjujući preminulog američkog episkopa, prema kazivanju očevidaca - tamošnjih sveštenika i naših iseljenika, vladika Irinej je očerupao dolare iz tamošnje eparhije i samog pokojnog episkopa. Čak je uzeo i mnogo zlatnih predmeta darivanih od strane Srba biznismena.

3. izvor. Naš čovek u SAD, dok je vladika Irinej tamo bio na zameni, iz verskih pobuda dao je vladici kao najsigurnijoj ličnosti 36.000 dolara da ovaj podeli manastirima Niške eparhije. Računao ovaj naš "srećnik" da ima 18 manastira i svakom od njih po 2.000 dolara, što će dovoljno biti za spas njegove duše i da mu se ime u svim manastirima ugravira na pločama darodavaca.

Kad se posle jedne godine naš darodavac iznenada povratio u zemlju i raspitao za novac, utvrdio je da dolari nisu raspoređeni prema zaveštanju. Tada nastaje veliko zlo. Vladika poriče da je dolare primio, darodavac nema nikakve potvrde, pa ni svedoke, a gola "tvrdnja pred SUP-om i sudom ne proizvodi pravno dejstvo", darodavcu ništa drugo nije ostalo nego da se obrati novinaru.

Po savesti svojoj novinar objektivno prikazuje stvar i objavljuje članak u novinama. Tek što su novine počele da se prodaju, vladika Irinej saznaje i preko svojih ljudi otkupljuje najveći deo tiraža novina. Mislio, jadan vladika, da će snalažljivošću nadmudriti javnost. Ali prevario se. Istina, mali broj primeraka je prodat ali dovoljan da kruži po rukama i gradu kao dokaz i čak svedok o prljavim, nečasnim, da ne kažemo hohštaplerskim rabotama jednog crkvenog velikodostojnika.

4. izvor. Dok je vladika Irinej poslednji put bio u pratnji patrijarha Pavla po Kanadi i SAD dobio je 23.000 dolara od tamošnjih bogatih Srba za pomoć srpskim manastirima. Nažalost i ove pare su završile na njegovim štednim knjižicama u inostranstvu.

5. izvor. Kaluđer u pirotskoj okolini, u skoro napuštenom manastiru sklonom padu, imao je dve krave i tavorio je svoje poslednje dane života. Umesto da pomogne ostarelom čoveku, uz to monahu, umesto da ga zbrine i pomogne mu, vladika Irinej mu oduzima obe krave-hraniteljice i prodaje ih. Razume se, za vladiku je najvažnije da "zbrine" krave, a novac stavi na svoje štedne knjižice. Po pričanju seljaka, monah je umro u najvećoj bedi.

6. izvor. Stalni je priliv deviza od bogatih ljudi iz šireg regiona Niša i raznih ustanova, darodavaca. Pošto se one obično predaju na ruke vladici bez svedoka i potvrda, prirodno je što završe na vladičinim štednim knjižicama.

7. izvor. Sredinom prošle godine umro je kaluđer Vasilije u manastiru Ajdukovac kod Kuršumlije. Posle sahrane vladika je pokupio zaostavštinu pokojnika: lovačke puške, pištolj, dve motorne testere, stavio ih u svoja kola i odvezao na sigurno mesto. Dok su sveštenici prenosili zaostavštinu u vladičina kola, po pričanju meštana sela, vladika Irinej je pretražio sve fijoke po ormanima i u jednoj našao i uzeo 40.000 maraka, što je izazvalo nezadovoljstvo kod tamošnjih ljudi, koji će zbog toga protestovati kod nadležnih građanskih i crkvenih vlasti. O takvoj beskrupuloznoj i gramzivoj pomahnitalosti vladike kolaju, nažalost, i druge priče.

Ovom "moralnom" i deviznom imidžu vladike Irineja dodajemo i sledeće nesporne činjenice.

6. U vremenu najvećeg egzodusa Srba iz Srpske Krajine u 1995. godini vladika Irinej "kupuje" nova kola za 48.000 maraka (iako ima dobra i ispravna kola) ne računajući iznos carine i prevoza. Čak mu i Eparhijski upravni odbor daje saglasnost za nabavku i to u vremenu kada se za izbeglice sakupljaju sve i svašta, a zamislite "velikodušnog" fariseja Irineja kako besplatno deli stare stvari unesrećenima a za sebe kupuje nova luksuzna kola marke "ventrom".

Hilandarski konak je stao sa izgradnjom jer nema para - kaže vladika Irinej. Isto tako nema para da se sagrade sala i druge administrativne prostorije za kojima vapi Saborna crkva u Nišu. Ali zato ima para da se vladika luksuzira novim kolima.

Na računu za nova kola stoji "Biskupu niškom G..." ali se ne zna ni ko ih je naručio ni ko ih je platio, ni ko ih je isporučio...

Pretpostavka je upućenih da je to mito koje je vladika Irinej primio za kupovinu onih famoznih radioaktivnih ploča za hram sv. Save na Vračaru, o čemu je pisao NIN. Dakle, po svoj prilici na vidiku je teško krivično delo koje bi trebalo prijaviti državnim i crkvenim organima radi gonjenja.

7. Sredinom 1993. godine u Nišku eparhiju stiže šleper sa paketima hrane na ime bratske pomoći Grčke crkve srpskom narodu. Podela je izvršena navodno sva. Međutim, godinu dana kasnije, 1994, po naređenju vladike Irineja izbačeno je u kontejnere oko 1.000 kg  hrane koja se ukvarila u grčkim paketima čuvanim u neadekvatnim podrumskim prostorijama eparhijskog dvora. Zašto ovi paketi sa hranom nisu odmah podeljeni, za koga su čuvani, kome su tajno deljeni, zbog čega je dopušteno da se ova nasušna hrana ukvari i baci, jedini odgovor zna samo vladika Irinej. Narod je udisao smrad iz kontejnera, proklinjao sveštenike i vladiku, što je velika naša bruka za koju Grci, na našu sreću, nisu saznali.

Još jednom se dogodilo u Eparhiji niškoj da se ukvare životne namirnice i bace na đubrište. Bilo je to pre sedam godina, kada su namirnice (krompir, luk, pasulj i dr.) dobrovoljno sakupljene za učenike Prizrenske bogoslovije. Vladika Irinej po svome običaju "ima vremena", nije dao blagoslov da se na vreme transportuju namirnice, a ove "ne znajući" da čekaju završiše takođe u kontejnerima.

8. Vladika Irinej je tobož monah a juri za bogatstvom, luksuzom i raskoši. Skoro u svakom većem manastiru on ima savremen, na najluksuzniji način opremljen apartman. Čak i predsednik Republike bi mu pozavideo na bogatoj i luksuznoj opremljenosti kabineta u eparhijskom niškom dvoru. Nije nikakvo opravdanje da to čine darodavci, jer da vladika Irinej ima malo više u sebi ljudskog, hrišćanskog i monaškog, on bi sredstva darodavaca, u dogovoru sa njima, usmerio tamo gde su preko potrebna: sala sa preko 500 sedišta tako potrebna Sabornoj crkvi, krstionica, biblioteka čak otvorena i za narod, svešteničke kancelarije i dr.

9. Molbe, žalbe, peticije, prigovore građana, pismene ili usmene, neposredno ili putem štampe, vladika Irinej ne uvažava. Žale se ljudi, konkretno i pojedinačno na sveštenike, da svaki sveštenik ima svoju taksu i naplaćuje usluge kako mu se prohte. Neki sveštenici idu toliko daleko da imaju dve tarife: jednu za vernike a drugu za one koji nisu "na spisku". Ovi drugi plaćaju, razume se, dvostruko više. Vladika ne reaguje. Sveštenik u selu Č. da bi naplatio osveštenje vodice u jednoj siromašnoj porodici, juri po dvorištu i hvata najbolju kokoš, ili u selu M. najbolju ćurku, ili sveštenik gradske crkve u Nišu kao fantom juri po groblju da naplati opelo. Na sve te bruke i sramote vladika Irinej ne reaguje.

Građani Bele Palanke i pisanom dostavom a i preko štampe traže, navodeći opravdane razloge da vladika Irinej smeni sveštenika, ali vladika po svom običaju ništa ne preduzima.

Novinar NIN-a traži da vladika Irinej objasni pozadinu kupovine radioaktivnih ploča za hram sv. Save a ovaj to odbija, sigurno iz straha da će se otkriti kako je "kupio" svoja nova kola marke "ventrom".

Dakle, pred problemima vladika Irinej se ponaša kao noj koji zabije glavu u pesak i drži je sve dok bura ne prođe.

10. Otuda po crkvama Niške eparhije vlada samovolja sveštenika, a posebno se manifestuje i otvorena neposlušnost prema vladici jer ga mnogi pojedinci imaju u rukama. Na primer:

Premesti vladika sveštenika iz sela T. u Zaplanje zbog nemoralnog ponašanja sveštenikove žene, ali sveštenik kaže ne i pripreti da će vladici baciti bombu pred noge i vladika mora da odustane od svoje odluke (daleko bi nas odvelo da ove slučajeve navodimo).

U Sabornoj crkvi u Nišu glavnu reč ima najmlađi sveštenik Branko Cincarević, zet rektora Timotijevića. To je onaj sveštenik koji je kao bogoslov obeščastio rektorovu kćer pa je venčanje obavljeno u šestom mesecu trudnoće! (valja samo uporediti podatke iz venčanice Brankove i krštenice prvog Brankovog deteta). Kakva nekultura, bezobrazluk, nevaspitanje, sirovost, grubost, prostakluk mladog čoveka! Ali u senci svog velikog tasta Timotijevića on žari i pali u Eparhiji niškoj kao sekretar Upravnog odbora Eparhije. Vladika Irinej je nemoćan da obuzda njegovu samovolju, bezobrazluke, drskost, jer duguje zahvalnost njegovom tastu Timotijeviću što je pomogao u školovanju Irinejevog sina.

Da zlo bude veće porodica Cincarević je zaposela najveći deo funkcija u Sabornoj crkvi. Dragan Cincarević, stariji brat Brankov, takođe je tu sveštenik. Vladici ništa ne smeta što se ovaj i po treći put, iako sveštenik, oženio. Otac Brankov vodi stari hor, a Brankova žena mlađi hor, a u horu - 12 Cincarevića.

Da klan Cincarevića bude kompletan, po molbi Timotijevića, vladika Irinej bez ikakvih skrupula premešta iz Požarevca u Niš i drugog zeta Timotijevića i tako je kompletiran nepotizam. Za starije sveštenike Niš je nedostižan, a za mladog Timotijevićevog zeta, koji nema nikakve potrebe za ovim gradom, životno je opredeljenje zahvaljujući tastu koji ima vladiku u šakama...

Dakle, veće je zlo sada u Crkvi nego u jednopartijskom sistemu: totalitarizam, svađe, nepoštovanje vrednosti, koristoljublje, osvete, netrpeljivost, monopolizacija i komercijalizacija crkve, podmićivanje, korupcija, siledžijstvo, sladak život, bezgranično bogaćenje, beskrupulozno ponašanje, a sve to u ime Boga u koga oni ne veruju, a još manje ga se boje.

Uskoro će se dogoditi nešto nezapamćeno - sveštenici će štrajkovati! Spremaju se da idu i u Beograd jer vladika Irinej hoće da se oduži svome dobročinitelju Timotijeviću na taj način što, kada Timotijević ode u penziju, da mu vladika ponudi mesto arhijerejskog zamenika i ustupi jednu parohiju u centru Niša, a sveštenika koji tu parohiju drži poslaće na selo. Uostalom, to mu je već i predočio. Kakva beskrupuloznost!

11. U odsustvu kulturnog i dostojanstvenog ponašanja, neurotično držanje i reagovanje vladike Irineja vrlo često se manifestuje ne samo prema sveštenicima već i prema drugim građanima. Ne trpi školovanije, obrazovanije, kulturnije, časnije i poštenije ljude, zato je svoje druženje sveo samo na jednog klomfera. Sve ovo jasno pokazuje koliko je vladika Irinej nezreo, nedorastao i nepodoban za čin crkvenog velikodostojnika.

Koliko vladici Irineju nedostaju osnovne ljudske vrednosti - čast, ugled, ponos i dostojanstvo - vidi se i iz sledećih primera; ničim izazvan vladika izbacuje iz svojih kola sveštenika sa kojim je pošao na službeni put... Pred masom naroda na jednoj proslavi apsolutno bez ikakvih razloga udara đakona povećom kitom bosiljka što izaziva veliko negodovanje kod prisutnog naroda... Ili, pak, prilikom osvećenja crkve, beznačajnim povodom baca osvećenu vodu na svešteno lice... itd.

Pomenimo još i reči vladike Stefana koji je vladici Irineju na Saboru u Peći doslovno rekao: "Ja tebi, Irineju, ne bih ni drljaču dao da njome upravljaš a kamoli eparhiju". Ovo nije rečeno bez razloga. Ljudi iz Niške eparhije i građani Niša koji dobro poznaju vladiku Irineja odnosno imali su čast da ga upoznaju u pravoj boji, vrednosti i veličini, vele da vladici Irineju ne bi ni jednu gusku dali, jer bi je izgubio. Šteta što sve ovo Sveti sinod ne zna, pa mu poveri poslove koje on samo zabrlja a nikako da reši.

Inače, vladika Irinej je u Eparhiji niškoj poznat pod imenom "crveni vladika" zbog šurovanja i kolaboriranja sa komunistima, s jedne strane, a s druge, jer je i sam bio član KPJ dok je radio u eksport-import preduzeću u Beogradu. Razume se, pošto je bio kaluđer, da bi radio u ovom preduzeću morao je da se raščini, ali to mu ništa nije smetalo, kao i svakom beskrupuloznom čoveku, da se, kad mu se ukazala prilika, ponovo vrati u kaluđere da bi bio i vladika. Zato je ovakav problem kakav jeste. O svemu ovome najbolje zna g. Olbin koji mu je izvesno vreme bio protektor.

 

Gospodine Pešiću,

Evo samo delimičnih razloga zbog kojih vladika niški nema baš nikakvog autoriteta među nama sveštenicima i ostalim građanima.

Zahvaljujući ovakvom radu i ponašanju vladike Irineja, ljudi, građani, pa i oni koji su primerni vernici, otuđuju se od crkve, bogosluženja su sve manje posećena, vera opada u narodu, sekte se razmnožavaju (jedna sekta je na sto metara od vladičinog doma), a Niška eparhija pod dirigentskom palicom vladike Irineja umire tiho i uspravno.

Pošto ste na osnovu svega napred izloženog mogli makar približno da stvorite jasan mozaik o ličnosti vladike Irineja, mi bismo Vas, gospodine Pešiću, najljubaznije zamolili, uz sve dužno poštovanje i duboku zahvalnost za sve ono što ste do sada učinili za narod Sv. Save i Srpsku pravoslavnu crkvu, da se okrenete od ćoravog posla sa vladikom Irinejem i da se posvetite prvenstveno svome zdravlju, ličnom i porodičnom životu. Samo duhovno i telesno zdravi Vi ćete biti od neizrecive koristi našem narodu i Crkvi. Od srca Vam toplo i iskreno želimo dug život, ozdravljenje, sreću i uspeh u daljem pregalništvu i neimarskom radu.

 

 

 

 

 

Branko Pešić (Zemun 1921. - Linjano 2006)

 

Arhitekta i profesor na fakultetu, kao i projektant mnogih velikih objekata u Beogradu i u svetu.

Autor je projekta za nastavak gradnje hrama svetog Save u Beogradu. Glavni organizator i nadzorni inženjer svih radova na gradnji hrama od 1984. do 1996. godine. Projektovao 27 crkvenih objekata, među kojima se ističu crkve u Priboju na Limu, Batajnici i Zemun Polju, kapela-zadužbina porodice Nikolaja Velimirovića u Lelićima, i crkva svete Petke na Čukarici u Beogradu.