Kruševac

Decenija jedne zavere: pravosuđe i policija u akciji prikrivanja istine

 

Smrt u prisustvu vlasti

 

Ovde je ispričan samo delić jednog mračnog mozaika u kome je učestvovalo mnogo službenih lica i institucija

 

P. S.

 

Osam dana posle potpisivanja takozvanog Kumanovskog sporazuma kojim je završen rat na Kosovu 1999. godine, u Kruševcu je ubijen Žarko Tomić, koji je tog dana krenuo da svojim kolima doveze Svetislava Vranjanca, učesnika tog rata, čoveka čijim će oružjem ubrzo biti usmrćen. Tako barem kažu zvanični izveštaji (a bilo ih je više!).

Žarkov brat Momir, koji više od deset godina vodi svoju istragu o tom slučaju, uopšte ne sumnja u direktnu umešanost države u smrt njegovog brata, i otvoreno govori o velikoj verovatnoći da je "umro u prisustvu vlasti".

U prilog njegovoj tezi idu i brojni pisani tragovi o protivrečnoj istrazi, protivrečnim iskazima, lažnim dokazima, skandaloznim presudama i desetinama drugih simptoma nečije nečiste savesti.

Među stotinama stranica dokumenata koji govore o jednom pravom birokratskom lavirintu, očito ciljano napravljenom da prava istina o ubistvu Žarka Tomića nikada ne izađe na videlo, nalazi se i službena beleška "o obaveštenju primljenom od građana" zabeležena 15. maja 2006. godine u kruševačkom MUP-u, gde "građanin Momir Tomić", brat ubijenog Žarka, iznosi svedočenje o tome da je u gradskoj mrtvačnici na žrtvi video "braon pantalone sa uskim i kratkim nogavicama, što on nikada nije nosio", i napominje da je njegov brat u trenutku kada je ubijen imao na sebi farmerke. Taj podatak je (šta je u trenutku uviđaja na sebi imala žrtva) i službeno potvrđen.

Takođe, Žarko Tomić u istom svedočenju govori da ga je prevarila lekarka koja je obavila obdukciju, jer mu je saopšten lažni termin obdukcije kojoj je on trebalo da prisustvuje. Najzad, da se i supruga pokojnog Žarka ponašala čudno tokom tih događaja iz juna 1999.godine, i da sa razlogom sumnja da ona zna uzrok njegove smrti te da istinu prikriva iz nekog razloga.

Ali, pred "građaninom  Momirom Tomićem", našao se i niz na prvi pogled identičnih svedočenja o tome kako je njegov brat poginuo. Tu je, između ostalog, i izveštaj Kriminalističko-tehničkog centra, Uprave kriminalističke policije u Beogradu, gde je izvršeno "veštačenje rukavice za barutni test".

U njemu doslovno piše da je "dana 17. juna 1999. godine, oko 18 sati, na putu V. Kupci - Kruševac, u vozilu došlo do izvršenja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti, na taj način što je povratnik sa ratišta Vranjanac Svetislav dao svom maloletnom sinu Veljku pištolj marke CZ M57, sa kojim je pucao u vazduh tokom povratka sa kosovskog ratišta. Veljko je sedeo u vozilu u majčinom krilu iza vozača, a pištolj je držao u ruci igrajući se istim, i u jednom momentu je došlo do opaljenja iz istog, pri čemu je pogođen vozač vozila, koji je na putu do bolnice preminuo".

O načinu na koji je poginuo Žarko Tomić svedočila je i Dušica Milutinović koja je bila u kolima tog 17. juna 1999. godine, u kojima se desila tragedija. Do nje je sedela Biljana Vranjanac i maloletni Veljko koji je prema zvaničnom izveštaju "sedeo majci u krilu" i igrajući se očevim pištoljem, ispalio metak koji je ubio Tomića.

U njenoj izjavi doslovno piše: "Ja nisam videla kada je Sveta dao pištolj sinu"!

Usledila je jedna cela decenija neopisivih pravosudnih muka kroz koje je prošao "građanin Momir Tomić ", Žarkov brat, koji je uprkos svim tajnama, zaverama i prikrivanjima važnih činjenica o tom slučaju, ipak uspeo da istraži i hronološki složi i dokumentuje priču, u stvari, optužnicu koja teško tereti kruševačke sudove i policiju.

Ovde je ispričan samo delić jednog mračnog mozaika u kome je učestvovalo puno službenih lica i institucija. Što je bilo više nastojanja da se događaj svede na "tragično ubistvo iz nehata", to je scenario bio sve manje verovatan. I tako do današnjeg dana.