Zakonopravila

Legalizam: Treba li Vojislav Koštunica da svedoči povodom ubistva Zorana Đinđića

 

Čiji je partijski konopac najpodobniji za vešanje

 

Ako najveći "legalista" na političkoj sceni šalje poruku svima da postoje ljudi koji su iznad zakona, onda nešto nije u redu ni sa zakonom ni sa legalistom, analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

U normalnim zemljama, sa minimumom demokratije, nije bitno da li podržavate neku političku opciju ili ne, ali su svi jedinstveni u tome da se poštuju zakoni.

I prema našim važećim propisima svi koji dobiju poziv za svedočenje treba da se odazovu, a pogotovo oni koji bi svojim iskazom mogli da doprinesu razjašnjenju ubistva premijera Zorana Đinđića. To se odnosi i na Vojislava Koštunicu i na sve druge koji su bili u to vreme na ključnim državnim funkcijama.

Ako tužilaštvo bude radilo svoj posao i radilo po propisima, koje su i sam Koštunica i njegov DSS "pisali", mora pokazati da niko nije iznad zakona.

Prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku, "kao svedoci se pozivaju lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima", te da je "svako lice koje se kao svedok poziva dužno da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, dužno je i da svedoči". Ako odustane od obavljanja razgovora poslaće poruku svima da postoje ljudi koji su iznad zakona. Ako ga pozovu, a on se ne odazove pozivu, da li će ga privesti kao i svakog drugog "običnog" građanina?

Nije ni dobro ni pošteno uticati na rad pravosudnih organa politizacijama, peticijama i javnim komentarisanjem da je poziv za svedočenje politički progon. Ako je neko pozvan da svedoči onda nije reč o političkom progonu.

 

Pogrešne poruke

 

Predsednik DSS Vojislav Koštunica tvrdi da je iz medija saznao da će biti saslušan u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića. Šta uopšte znači "politička odgovornost" za krivična dela. Ispravno bi bilo da su policija i tužilac sve istražili i da ih je sud kaznio. Ovo prozivanje Koštunice od strane republičkog javnog tužioca je slika i prilika srpskog "nezavisnog sudstva". Osam godina nakon što je Đinđić ubijen, na dan njegove smrti, proziva se Koštunica da je navodno kriv za Đinđićevu smrt! Gde je do sada bio specijalni tužilac? Šta ga je to sprečavalo da istraži "političku pozadinu" i šta ona uopšte znači u pravnoj terminologiji? Za krivicu su potrebni dokazi a ne politika. Ovo je samo providan obračun sa neistomišljenicima.

Koštunica je ostao upamćen kao predsednik Vlade u čijem mandatu je isporučeno više od 40 haških optuženika, koji su tamo otišli uglavnom "dobrovoljno". Dobrovoljnost je u najvećem broju slučajeva ohrabrivana i automobilima, novcem od kontroverznih biznismena... neki su "dobrovoljno" predali i u bolničkim papučama (Sreten Lukić) ili u kući na graničnom prelazu "Bežanijska kosa" (Tolimir). Zašto bi haški kazamat bio pravednija institucija od naših državnih organa? Zašto je taj isti Koštunica tako svesrdno sarađivao sa Tribunalom u Hagu, a neće sa domaćim pravosuđem? Zašto je srpske generale ohrabrivao da se predaju toj instituciji, a danas nema hrabrosti da se odazove pozivu srpskog pravosuđa?

Zamenik republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić izjavio je da je pobuna JSO već istraživana u pretkrivičnom postupku, ali da nije postala deo procesa za ubistvo premijera, jer ta dva događaja nisu mogla da se povežu zbog političkih okolnosti u vremenu posle ubistva Đinđića. Ako pre osam godina nisu pribavljeni dokazi o umešanosti Koštunice u ubistvo, kakve će to spektakularne dokaze naći ovi "stručnjaci"? Da su državni organi radili svoj posao, Koštunica bi do sada bio ili oslobođen optužbi, ili u zatvoru,  ili bekstvu, ili bi proces protiv njega bio u toku.

Ako bi stvarno specijalni tužilac imao nameru da medijske priče ispita, onda bi ih i ispitao i za svagda stavio tačku na povezanost Koštunice sa ubistvom premijera Đinđića. Ovako, odbijanjem i nepoštovanjem poziva tužilaštva, koji, naravno, nije ni dobio, Koštunica šalje nedvosmislen stav da ne treba poštovati  ustavni poredak ove zemlje, koji je i sam krojio, odnosno da je i on, kao njegov tvorac, iznad samog Ustava.

Koštunica je sa druge strane izjavio da vrlo dobro zna šta su politički progoni i kampanje i da DSS osuđuje "pravosudne organe koji montiraju postupke". Verovatno aludira i na vlastite jurišnike, pa prepoznaje taj rukopis. Koštunica je, kao legalista, morao da gradi novi sistem vrednosti, ali nije promenio sistem nego je nove ljude "ubacio" u stari sistem. Po mnogo čemu, Koštuničini su taj sistem čak i "usavršili"! Danas ga progone isti oni sa kojima je došao na vlast, obećavajući pravnu državu.

A šta sve nisu lagali zarad svoje lične koristi i održavanja na vlasti? U koaliciji sa Slobinim bogatašima i uz asistenciju "eksperata" uništili su Srbiju za koju se "svesrdno borili" i u koju se svakodnevno zaklinjali. Uostalom, zar nije Dinkića koliko juče izjavio da je upravo sa Koštunicom najbolje sarađivao i da je to najbolja demokratska vlada.

"Politički montiran proces"? A bahatost i arogancija onih oko njega? Dovoljno je podsetiti se na ono što su tih godina radili, pisali i govorili Jočić, Nikitović, Tijanić, Ljilja Nedeljković, Bulatović, Popović... Koštunica je bio lično umešan u prodaju C-marketa, Luke Beograd a i ostalih firmi koje su na sumnjive načine prodate za vreme njegove vladavine! Kakva su sve medijska linčovanja vršena od strane DSS-a i kako su po novinama vršena "hapšenja" i pisane optužnice. Ko je uveo ovu vrstu ponašanja ako ne "legalisti". Kada su oni sprovodili takve istrage sve je bilo legalno!

O tome koliko su Koštunica i DSS poštovali zakone države Srbije govori i slučaj Dejana Mihajlova koji se nije odazvao na čak tridesetak poziva sudskih organa. Kakva se hajka vodila i protiv Đorđa Antelja, pa C-marketa i Slobodana Radulovića... I tada se po medijima presuđivalo bez suda. Sad kada se ti isti novinari, koji su i tada dobijali informacije "iz izvora bliskih Vladi i MUP-u", istim metodom obrušavaju na Koštunicu, to nije u redu! Naravno da mediji ne treba da vode krivične postupke i da presuđuju, ali ne može da u jednom slučaju to bude "opšta dobrobit" a u drugom  "hajka". A ako može, neka i jedan od tvoraca takvog patenta to oseti i na svojoj koži.

 

Nije sve isto

 

Nijedna ozbiljna vlast ne najavljuje saslušanje niti hapšenje. Kada postoji sumnja da je neko kriv, on se sasluša bez najave u svim sredstvima javnog informisanja. Međutim, kao što kod svih "novopečenih" vladajućih partija sve, pa i istorija, počinje od njih, i DSS-ovi jurišnici su, čim su preuzeli državno kormilo, počeli sa svojim eksperimentima u oblasti države, a naročito u oblasti kaznene politike, ZKP-a, a uz to su sve začinili nezavisnim medijima. Bilo je dozvoljeno sve, ali samo kada su tuđi životi i sudbine u pitanju. Dovoljno je bilo da neko pusti priču u javnost i da se hapse nepodobni. U svemu tome vidljiva je i svesrdna pomoć od strane BIA. Ne može sada, kada se taj isti sistem okrenuo protiv idejnih tvoraca, to nazivati "napadom na ličnost i delo dr Vojislava Koštunice" i njegovog DSS-a, na primer.

O kakvom "delu" ili "dostojanstvu" govori Koštunica. Zar nisu i Koštuničin Ustav i legalizam narodu doneli samo još veću bedu. Zar nije upravo Koštuničin "sistem" odneo bestraga i saveznu državu, i Kosovo, i da li posle svega iko oseća potrebu da ga Koštunica brani od bilo koga i bilo čega !

Uostalom, koga to Koštuničina opcija danas ugrožava pa da se nad njom vrši "politički progon"? Pre će biti da se ovom političkom kampanjom pokušavaju izboriti prilika za cenzus i stečene privilegije, ali i pokušaj izbegavanja odgovornosti za Kolubaru, Železnice Srbije, Sartid, "stečajnu mafiju", Luku Beograd, Mileta Dragića, "Džajića" i mnoge druge afere koje su se dešavale za vreme Koštuničine vladavine.

Javno optuživati Koštunicu za učestvovanje u planiranju i izvršenju atentata jeste monstruozno, baš kao i optuživanje Čedomira Jovanovića i Bebe Popovića za istu tu stvar, ali od strane prepodobnog - DSS-a. Po zakonima ove države, samo tužilaštvo i sud imaju pravo da se bave istraživanjem i dokazivanjem tih optužbi, a svi pominjani trebalo bi da poštuju državne organe i da se odazivaju pozivima. Nikako partije, novinari i nevladina udruženja. Ali kada državni organi ne rade svoj posao ili ga rade kaka ne treba, logično je tada da se njime bave svi drugi. Svi iz Koštuničinog tabora su upirali prst u Čedomira Jovanovića da je  umešan u Đinđićevo ubistvo. Ali taj isti Čeda, koji se "kupao u bazenima u Šilerovoj" uspešno je prošao poligrafski test u vreme kada je DSS bio na vlasti. Ako je Koštunica nevin, treba samo da uradi - to isto. To što odbija i najobičnije saslušanje, o poligrafu da se i ne govori, samo otvara sumnju da tu nisu čista posla.

Cilj aktuelne vlasti nije da do kraja rasvetli Đinđićevo ubistvo, jer je to sada nedokazivo, već da se pažnja građana preusmeri sa ekonomske propasti Srbije na obezbeđivanje vlasti na sledećim izborima. Da je stvarno postojao "iskren" interes, "nezavisni i samostalni" državni organi bi odavno rasvetlili sva pitanja koja i sam Koštunica postavlja: ko je pustio Bagzija iz zatvora i zašto, ko je oslobodio Zemunce iz zatvora i po čijem nalogu, ko je bio odgovoran za predsednika vlade neposredno pre i u vreme atentata a do danas nije odgovarao, šta je radila kontraobaveštajna zaštita, da li je ikada ozbiljno razmatran izveštaj Koraćeve komisije o propustima bezbednosnih službi...?

Konačno, mnoge afere i atentat na bivšeg premijera Đinđića različite su stvari. Ne treba mešati babe i žabe. Ako je neko vrlo verovatno nevin u jednoj aferi ili slučaju, to nikako ne znači da je automatski nevin i u svim ostalim!

 

 

 

 

Kako to? Zašto to?

 

Jedan, ne tako davni, slučaj jeste i pozivanje predsednika Tadića na prekršajnu odgovornost zbog "pijenja na javnom mestu". Mnogi su ovaj gest pripisivali marketingu ekipe oko predsednika. Bio marketing ili ne, predsednik se odazvao pozivu. Bil Klinton, tada aktuelni predsednik SAD, odgovarao je pred sudom zbog Monike. Koštunici neka posluži primer bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka, optuženog za korupciju, koga je sud pozvao i ovaj se bez pogovora odazvao na poziv. Pa Berluskoni koji je pokušao da se sakrije iza imuniteta, ali se na kraju ipak odazvao pozivu suda! I Velimir Ilić se odaziva pozivima državnih organa zbog "kraduckanja njegovih ministara i direktora" i priznaje državne organe, ali Koštunica i DSS ne vide problem u "svojim" ljudima iz Kolubare i to nazivaju hajkom? Kako to da baš najveći među svim velikim "legalistima" ove zemlje ne priznaje sud države Srbije?.