Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

Dijaliza: organizovano uterivanje para preko teških bolesnika

 

Tuđi bubrezi idu im na jetru

 

Nemački "Fresenius" nam medicinsku opremu koju smo za vreme sankcija plaćali do 18 maraka danas prodaje za 40 evra, a od RZZO po jednoj dijalizi naplaćuje 25 evra skuplje nego što to čine državne bolnice i domovi zdravlja. Sve to je moguće jer višak para odlazi -  Demokratskoj stranci.

 

Igor Milanović

 

Sistem dijalize je bio odlično uređen još sedamdesetih godina prošlog veka, kada su pacijente kolima hitne pomoći prevozili do domova zdravlja i isto tako vraćali kući. Za vreme vladavine Svetlane Vukajlović u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) i na ovo područje su dospeli privatnici.

U Srbiji trenutno deluju tri svetski poznate kompanije iz ove oblasti: američki Bakster, švedski Gambro i nemački Fresenius, koji je i najdominantniji na tržištu, moguće i zato što je jedan oda najvećih sponzora Demokratske stranke.

Fresenius ima tri svoja punkta u Beogradu i jedan u Nišu, gde se pacijentima dijaliza vrši o trošku RZZO. Razlika između dijalize u državnom domu zdravlja i kod Freseniusa je u ceni: u državnoj instituciji to košta 80 evra, dok istu uslugu privatnik Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja naplaćuje 105 evra.

Ni ova razlika u ceni od 25 evra po jednoj dijalizi Nemcima nije bila dovoljna. Ista nemačka firma nam prodaje i deo aparata za dijalizu koji se zove špulna i to tako što te delove uvozi, u Srbiji prepakuje i prodaje kao domaći proizvod. Za vreme sankcija smo špulne uvozili i to je onda koštalo između 17 i 18 maraka po komadu. Danas "domaće" špulne RZZO plaća - 40 evra po komadu!

Svakom od oko 4.000 pacijenata koji u ovom trenutku koriste dijalizu godišnje treba najmanje 150 špulni, pa sve to puta 40 evra iznosi na godišnjem nivou najmanje 24 miliona evra, koliko RZZO plaća Freseniusu za "domaće" špulne uvezene iz Nemačke.

Čak ni ovo Nemcima nije dovoljno, jer zbog slabo razrađene mreže privatnih centara za dijalizu tek nekih 300 pacijenata ne koristi usluge državnih domova zdravlja. Da bi se situacija promenila i broj pacijenata kod privatnika povećao, potrudila se srpska vlast. U Službenom glasniku od 22. februara 2011. izašla je Strategija razvoja nefrologije i dijalize do 2020. godine, iz pera dr Vidojka Đorđevića, direktora Niškog kliničkog centra za nefrologiju i kadra SPS-a. U svom radu dr Đorđević predlaže da se u državnim zdravstvenim ustanovama ukine treća smena za davanje dijalize, čime bi automatski ti pacijenti bili prebačeni kod privatnika.

Privatnici, kao što smo videli, iz državnog budžeta naplaćuju 25 evra više po dijalizi, pa bi, u slučaju da kod njih pređe samo hiljadu novih pacijenata, oni na ovaj način zaradili godišnje 3.750.000 evra više nego što je to slučaj sa istim državnim institucijama. Nije teško pogoditi kome bi te pare otišle.

Dva kandidata za podelu ovog kolača su zamenica ministra zdravlja Nevena Karanović, jedan od najglasnijih lobista Freseniusa, preko koje je išlo i sklapanje ugovora nepovoljnog za RZZO, kao i Aleksandar Babić, jedan od rukovodilaca u Freseniusu. Babić ne samo da je u kumovskim vezama sa ministrom vojske i potpredsednikom DS-a Draganom Šutanovcem, već sa njim ima i zajednički kafić u Beogradu. Zbog toga Fresenius i uživa toliku zaštitu sadašnjih vlasti.

A ta zaštita ide dotle da se namerno izgubi donacija italijanske vlade koja je iznosila 150 kompleta za dijalizu, jer bi njena podela smanjila prihode Freseniusa. Sumnja se da je pomenuta donacija na kraju prodata.

I bolnica Dragiša Mišović u Beogradu je uspela da opremi kompletan centar za dijalizu, koji nikada nije proradio, jer bi se time odvlačili pacijenti od Freseniusa.

Na deo kolača od zarade polaže pravo i Aleksandar Vuksanović, koji je na čelu RZZO nasledio Svetlanu Vukajlović, kao i Steva Plješa, koji predvodi ekipu državnih doktora iz KBC Zemuna, koja se bori za Fresenius. I dr Nada Dušković iz KBC Zvezdare takođe pomaže prelivanje pacijeneta iz državnih u privatne centre za dijalizu, tvrde dobro obavešteni krugovi.

Plješa, Duškovićka i Vidojko Đorđević su prilikom privatizacije Hemofarma, preko koga je išao ulazak Freseniusa na domaće tržište, dobili akcije ovog preduzeća. Te akcije su posle uložili u otvaranje privatnih centara za dijalizu u Srbiji, pa im se sada finansijski itekako isplati da pacijente šalju - samima sebi.

 

 

 

 

 

Brojne kriminalne radnje čine se u ime države da bi se novac prelio u nemački Fresenius, a onda i u privatne džepove.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane