Milojevićeve strane

Smederevo: kad si demokratska vlast onda znaš zašto živiš 

 

Ko Umićević je, njemu dvije

 

U Smederevu radnici i duže od godinu dana ne primaju platu za svoj trud, ali ih opštinski rukovodioci ubeđuje da ne talasaju jer može da bude i gore. Šta je gore od rada bez plate ne zna niko, ali zato gradonačelnik Predrag Umićević poslovanje svog privatnog preduzeća, veoma uspešno naplaćuje

 

Igor Milanović

 

Predsednik gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Saša Radosavljević i lider Koalicije za bolje Smederevo Milan Lukić nedavno su u Skupštini grada izneli zanimljive podatke. Po njima, prilikom odabira kandidata za gradonačelnika iz redova Demokratske stranke, samo su tri člana glavnog odbora bili da to mesto pripadne sadašnjem gradonačelniku Predragu Umićeviću.

Predsednik DS-a Boris Tadić mislio je drugačije i svog poslovnog saradnika bukvalno nametnuo Smederevcima. Gubitnik u ovoj kadrovskoj vrtešci bio je Vladimir Krstin, daleko omiljeniji od Umićevića među demokratama Smedereva, koji je morao da se zadovolji tek mestom direktora JKP Vodovod u Smederevu.

Izgleda da je još tada u vrhu Demokratske stranke procenjeno da je Umićević sigurniji saradnik za pljačku uz pomoć Komiko oila, fantomske firme bez ikakvog relevantnog iskustva i sa osnivačkim ulogom od samo 500 evra. To preduzeće je, međutim, zahvaljujući demokratskim vlastodršcima u ovoj zemlji i Smederevu izabrano da u ovom gradu na Dunavu izgradi rafineriju, zbog čega je na poklon od gradske uprave dobilo atraktivno zemljište.

Pored skandala oko dodele ovakvog posla vrednog stotine miliona evra preduzeću bez iskustva i para, uz to i sa komičnim imenom, u ovom poslu desio se još jedan koji već može da predstavlja i krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Gradonačelnik Umićević je, naime, ugovor o zakupu zemlje sa Komiko oilom potpisao bez odobrenja gradske skupštine. Zbog ovoga je Milan Lukić protiv Umićevića podneo krivičnu prijavu, a skupština je retroaktivno ovlastila gradonačelnika za posao koji je on već obavio.

Kako se iza celog cirkusa sa navodnom rafinerijom u Smederevu lako prepoznaje rukopis Olivera Dulića, ministra za prostorno planiranje i potkradanje iz budžeta, dok iza Umićevića čvrsto stoji Boris Tadić, jasno je da će iz pomenutog posla jedinu korist imati žute secikese.

Predrag Umićević je, po tvrdnjama gradske opozicije, poznat poslovni čovek. Među građanima kruži priča da je supruga gradonačelnika stekla 38 odsto akcija u Želvozu kada je ovo preduzeće privatizovala jedna rumunska kompanija.

Priču je sam Umićević nekoliko puta demantovao, ali ostaje čudnovat podatak da se on iz petnih žila upinjao da smiri radnički bunt koji je na kraju doveo do raskidanja privatizacionog ugovora sa Rumunima.

Ako je eventualno učešće porodice Umićević u vlasničkoj strukturi Želvoza upitno, njihovo vlasništvo nad firmom Metaling Eko DOO sa sedištem u Šalinačkoj ulici 66 u Smederevu niko ne dovodi u pitanje. Uvidom u dokumentaciju Agencije za privredne registre vidi se da je jedini vlasnik preduzeća Predrag Umićević, dok je direktorka Ljubica Vučićević.

Preduzeće je registrovano 2008, te godine je ostvarilo čist prihod od 5.134.000 dinara; sledeća godina je za Umićevića bila nešto malo bolja, jer je zaradio 5,342 miliona dinara, dok je u 2010. gradonačelnik prihodovao čak 10.475.000 dinara, odnosno preko 100.000 evra.

Zarada bi bila i veća da nije raskinut ugovor o privatizaciji Želvoza, budući da je ovo preduzeće bilo veliki korisnik usluga gradonačelnikove firme, ali nisu svi računi i plaćeni. Kako tvrdi opozicija u Smederevu, Umićević je i iz tog razloga pokušavao na sve načine da spreči izgladnele radnike da od Agencije za privatizaciju zahtevaju raskidanje ugovora koga se rumunska strana nije držala.

Radnicima, njih oko 1.400, koji godinu dana nisu primali platu, Umićević je govorio da stečaj preduzeća, do koga mora da dođe ako strani investitor ode, nikome neće doneti dobro, ponajmanje samim radnicima. Pri tome je gradonačelnik zaboravio da kaže ko je firmu doveo u stečaj, kao i koliki je udeo zarade njegove privatne firme, koja je za manje od tri godine prihodovala čistih preko 200.000 evra, u finansijskoj mizeriji Želvoza.

 

 

 

Radnicima je Umićević govorio da im stečaj preduzeća neće doneti dobro, ali je zaboravio da kaže ko ih je doveo u taj položaj i koliki je udeo zarade njegove privatne firme, koja je za manje od tri godine prihodovala čistih preko 200.000 evra.