Na licu mesta

Leskovac: pozorišni, finansijski ili politički skandal

 

Skoro kao u pozorištu

 

Zašto je direktor Narodnog pozorišta Zoran Rakić svom prethodniku na toj funkciji i dvojici njegovih saradnika zabranio ulaz u zgradu

 

Danilo Kocić

 

Direktor leskovačkog Narodnog pozorišta Zoran Rakić, inače kadar G17 plus, odnosno Ujedinjenih regiona Srbije, zabranio je ulaz u zgradu pozorišta svom prethodniku Nenadu Vukoviću, ali i nekadašnjim radnicima te ustanove Saši Stevanoviću i Predragu Dimitrijeviću.

Stevanović, koji je pre dve godine proglašen "tehnološkim viškom", kaže da je Rakić naložio portirskoj službi da bivše radnike u slučaju pojavljivanja udalji ili, čak, ako se ovi usprotive - zatraži asistenciju policije. 

Rakić je, inače, posle imenovanja na direktorsku dužnost, podneo čak sedam krivičnih prijava protiv bivšeg direktora Vukovića, ali su sve odbačene kao neosnovane. Istovremeno je i bivši direktor Vuković podneo krivične prijave protiv aktuelnog direktora. Njihovo razmatranje je u toku!

Pred Osnovnim sudom u Leskovcu, šestoro radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom vodi sudski spor, a više glumaca, reditelja i saradnika tužilo je Narodno pozorište, jer nisu dobili otpremninu i honorare. Tačnije, u formi kolektivne tužbe za isplatu zaostalih zarada, dvanaest glumaca i jedan reditelj tužili su pozorište tražeći isplatu šest i po plata u bruto iznosu od 7.085.138,01 dinar!

Pozorište je trenutno u minusu 14 miliona dinara, ali ukupna dugovanja zbog zaostalih zarada, sudskih sporova i neizmirenih obaveza, mogla bi da dostignu i 100 miliona dinara, oko milion evra!

Aktuelni direktor Rakić tvrdi da je zaista zabranio prilaz trojici ljudi kako se incidenti u radno vreme i šikaniranje zaposlenih u Narodnom pozorištu ne bi ponavljali. Mogu da uđu kao publika, ako kupe kartu i ponašaju se pristojno za vreme predstave. Do svega toga je, navodno, došlo posle niza incidentnih situacija i verbalnih uvreda o čemu je obaveštena i leskovačka policija. "Svima je jasno", kaže Rakić, "da je ovde reč o pokušaju dvojice ljudi da se vrate slatkom životu o trošku budžeta grada Leskovca i pokušaju ostalih koji su otpušteni u okviru racionalizacije da povrate radna mesta na kojima se nisu iskazali".

Finansijski bilans Narodnog pozorišta, prema direktoru, još uvek opterećuju stari i novi sudski sporovi na koje odlazi nepotrebno mnogo novca zbog sudskih troškova i kamata. Da nije ovih okolnosti, i dugovanja prema dobavljačima bila bi daleko manja (početkom godine oko sedam miliona dinara). Na osnovu ranijih dugovanja, kaže on, nekoliko puta je u 2009. i 2010. godini bio blokiran račun, što je po izvršnim sudskim rešenjima redovno odnosilo daleko više od početnog iznosa zbog kamata, sudskih troškova i troškova prinudne naplate.

Za neisplaćene putne troškove, na primer, pozorište su tužili Sunčica Petrović, Marina Milenković, Vedran Dimitrijević, Boban Cekić, Nenad Vuković i Slaviša Stevanović. U postupku su i radni sporovi koje su pokrenuli bivši radnici Saša Stevanović, Marina Milenović, Nenad Vuković i Milan Stamenković. Aleksandar Stojanović izgubio je radni spor, ali je kasnije osporeno na Apelacionom sudu i predmet je vraćen Osnovnom sudu na odlučivanje. Reč je o radnicima koji su otišli iz pozorišta u okviru Programa za rešavanje tehnoloških viškova, analizira Rakić.

Pozorište su, zbog neisplaćene otpremnine, tužili Blagoje Ivanović i Radiša Grujić, ali obojica traže i kamatu i namirenje sudskih troškova. Takođe, radnici Narodnog pozorišta potražuju jubilarne nagrade u iznosu od oko 1,3 miliona dinara. Od toga, troje glumaca i jedan reditelj su već tužili za jubilarne nagrade i potražuju ukupno oko 300.000 dinara.

Rakić tvrdi da je sličnu kampanju, zasnovanu na falsifikatima, montažama, tajnim snimanjima i ostalim nedozvoljenim radnjama proživeo i prošle godine. Ovoga puta su se, kaže on, u hajku protiv njegovog lika i dela uključili i jedan sveže diplomirani glumac i dve opozicione stranke, DSS i SNS.

Na primedbe nekih da u poslednjoj polusezoni nema dovoljno novih predstava, Rakić tvrdi da je to zbog toga što počinje rekonstrukcija i dogradnja pozorišne zgrade, koja nije obnavljana više od 40 godina.

Naslućujući gde bi mogao da bude izvor problema, direktor kaže da su "svi u pozorištu, koji su upoznati sa mojom ponudom mladom glumcu Dadu Kuliću (koji je optužio Rakića da mu nije dozvolio da diplomsku predstavu odigra na sceni Narodnog pozorišta, prim.a.), zgranuti njegovom izjavom da mu to nisam dozvolio i da je reč o političkoj odluci". Svestan je, kaže, suštine i pozadine učestalih političkih i medijskih zloupotreba u napadima na njega, iako je "uporno nastojao da stranku čiji je član ne meša u takvu vrstu prljavštine".

Zamera rukovodstvima SNS i DSS, jer su dozvolile da budu ovim povodom zloupotrebljene, dok se ova "sredina guši u problemima i dok grupa profitera, navikla na svilene jastuke i šetnje u radno vreme, diže poviku na pozorište i njegovog direktora, kao da je to pitanje života!".

Da neko ne bi pomislio da je bez aduta u rukavu, direktor je poručio i nekadašnjem radniku Narodnog pozorišta Draganu Saviću, "koji me je nazvao nesrećnikom", da ne želi s njim nikakvu komunikaciju, pa ni preko medija, bar dok stvarno ne završi višu školu, dok ne objasni kako je uspeo da godinama prima platu na rukovodećim mestima bez odgovarajućih kvalifikacija i kakva su njegova iskustva sa policijom!