Subotica: Beskrupulozno prisvajanje zajedničke imovine

 

Čvor je tu, ali nema petlje

 

Obavezu uknjiženja imovine lokalne samouprave u vlasništvo Republike, u Subotici od pre 15 godina tumače kao pravo na njen prenos u privatno vlasništvo. Do sada je tako oteto nekoliko hiljada kvadrata poslovnog prostora, polovina starog Narodnog pozorišta, hektari obradive zemlje i građevinskog zemljišta...

 

Arpad Nađ

 

Još 1995. na snagu je stupio Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, kojim je bilo predviđeno da sva nepokretna, do tada društvena imovina koju koriste državne institucije na bilo kom nivou, računajući tu i organe lokalne samouprave, prelazi u vlasništvo Republike. Nisu, međutim, svi organi lokalne samouprave hteli da postupe po zakonu, a u tome su imali obilatu podršku domaćeg pravosuđa.

Opštinski sud u Subotici 23. januara 2001. donosi rešenje kojim se u zemljišne knjige upisuje da je opština sa Prvom preduzetničkom bankom (danas NLB banka) navodno menjala nepokretnosti, u suštini ih poklonila. Ovo rešenje potpisao je sudija Željko Šuković, za koga upućeni tvrde da je lake ruke parafirao svaki transfer imovine kada bi za tako nešto lično bio zainteresovan.

Osnov za ovaj dil bio je neovereni ugovor o zameni nekretnina datiran na 18. januar 2001. godine. O svemu ovome Republika, kao pravi vlasnik nepokretnosti, nikada nije bila obaveštena. Bolje rečeno, o tome je obaveštena deceniju kasnije, i to ne od državnih ili pravosudnih organa, već od udruženja građana Spas iz Subotice.

Po evidenciji ovog udruženja, u Subotici je na isti način za vreme Jozefa Kase otuđeno preko 13.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Među tim objektima su i kafane Spartak i Bela lađa, ali i hotel Glorija (nekadašnja kafana Elza), čiji je danas vlasnik jedna od ćerki Tomislava Karadžića.

Na osnovu tako izmanipulisanih zemljišnih knjiga, odjednom je UTRO Palić proglašen vlasnikom polovine zdanja starog Narodnog pozorišta u Subotici. Ovo preduzeće je, podsetimo, privatizovano u korist Darka Šarića. Ubrzo posle toga, zgrada pozorišta u Subotici, jedan od spomenika kulture pod posebnom državnom zaštitom, biva srušena kako bi iz državnih fondova navodnom suvlasniku mogla da bude isplaćena odšteta, dok glavnu ulogu u izgradnji novog pozorišta ima firma u vlasništvu oca ministra Olivera Dulića.

O mutnim radnjama suda u Subotici biva svojevremeno obavešteno i Republičko javno tužilaštvo, koje istragu poverava OJT u Pančevu, gde predmet preuzima tužilac Niškanović, koji u svemu, posebno u nedelovanju tadašnjeg Okružnog tužioca u Subotici Jovice Maksimovića, naravno, ne vidi ništa sporno.

Ništa sporno do sada nije otkrila ni zamenica Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Ljiljana Tomić, koja ispituje zakonitost rada svih državnih organa, uključujući i pravosuđe i načelnika UBPOK-a, u aferi prenošenja državne imovine u privatne ruke. Predmet je u njenoj fioci čamio preko godinu dana, a da ona nije ništa preduzela, iako je pred sobom imala obilje krivičnih prijava građana podnetih u poslednjih 15 godina protiv aktera otimačina državne imovine na severu Srbije.

Kada se konačno smilovala da deluje, Ljiljana Tomić, navodno iz neznanja, umesto od Visokog saveta sudstva, gde se već raspravljalo o podobnosti nekadašnjeg javnog tužioca Subotice Maksimovića, ili od tužilaštva u Pančevu, gde je vođena istraga protiv imenovanog, predmet traži od Republičkog tužilaštva, gde - ne postoji.

Jedina koja je do sada imala hrabrosti da reaguje jeste zamenica republičkog javnog pravobranioca u subotičkom odeljenju Ruzman Magdolna, koja odmah po prispeću dokumentacije o navodnoj zameni imovine između opštine Subotice i Prve preduzetničke banke 30. maja ove godine Višem sudu u Subotici podnosi rekurs, pravni lek kojim traži poništenje odluka tadašnjeg Opštinskog suda u Subotici iz januara i marta 2001. godine.

Za razliku od pravobranilaštva, istražni organi ćute, uprkos glasnim obećanjima da se kreće u odlučujuću borbu protiv korupcije. Kada se pogleda gornji spisak upletenih u otimanje državne zemlje i zgrada na krajnjem severu Srbije, nije uopšte čudno što niko nema petlju da razmrsi ovaj gordijev čvor. Osim, naravno, predsednice udruženja Spas Verice Grgurović i njihovog pravnog zastupnika Gorana Đukića.