Natrag

Feljton

Feljton

Olo ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (7)

 

Plaite se, plaite se to vie

 

Danas je potpuno jasno da je ameriki san bio pre svega lukava marketinka ideja. Ovu jeretiku misao napisala je italijansko-amerika profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Olo ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), ije delove "Tabloid" donosi svojim itaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavaka kua "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mrana strana globalizma

Loreta Napoleoni

 

 

Mada politiari pokuavaju da nas ubede u neophodnost novih mera bezbednosti na aerodromima, lov na teroriste po terminalima do sada nije bio uspean.

Godine 2003, bivi ameriki ministar pravde Don Ekroft izjavljuje da je pravosudna komisija Senata posle 11. septembra proterala 478 pojedinaca (najvie ih je uhapeno na aerodromu). On, meutim, ne kae da to nisu bili teroristi, ve osobe sa regularnom vizom. To to su proterani u svoju zemlju samo dokazuje da nisu bili teroristi (FBI, naravno, mora da dozvoli proterivanje onih za koje se sumnja da su teroristi).

Politiari uvek spretno manipuliu podacima i brojkama traei novac za svoje programe, ali uvek istiu samo ono to im ide u prilog. Robert Maknamara je preuveliao broj neprijateljskih rtava u Vijetnamu kako bi politiari u Vaingtonu mogli da se die uspehom SAD. Pre toga politiari nikad nisu koristili lane podatke u najavljivanju opasne i uasne budunosti, mada je takva sklonost postojala jo pre 11. septembra. Naime, 2001. godine, Endrju Baevi, docent za meunarodne odnose na Univerzitetu u Bostonu, u reviji Foreign Policy pie da se u izvetaju dravnih organa (2001), pod naslovom Patterns of Global Terrorism, "...ne samo preteruje i iskrivljuje stvarnost, nego se i krije i politiki kontekst teroristikih napada".

Baevi smatra da se od ukupno 200 napada na SAD, klasifikovanih kao meunarodni teroristiki akt, 170 akcija odnosi na bombardovanje amerikog naftovoda u Kolumbiji.

 

Pre e vas odneti cunami

 

Manipulisanje podacima i politika propaganda doprinose da se u modernom svetu stvori ono to profesor Lajf Venar sa Univerziteta u efildu, govorei o terorizmu, naziva "lanim oseajem nebezbednosti". Moto je: "Plaite se. Plaite se to vie. Ali nastavite da ivite kao pre." Ova mantra postaje bezbednosni ritual pre svakog ulaska u avion. A oni bi trebalo mnogo vie da brinu zbog irenja bolesti, trgovine drogom, ljudskim biima, i zbog drugih kriminalnih aktivnosti u vezi sa vazdunim saobraajem", kae Do Sulmona. "To su mnogo ee pojave."

Ali, poznate linosti ne pokazuju strah. Politiari ne bi imali koristi od njihovog straha. Posle 11. septembra, "lani oseaj nebezbednosti", iren iz Buove administracije, imao je za cilj da uvea popularnost neomiljenog predsednika, pa se tri godine kasnije on ponovo kandiduje. Njegov glavni politiki savetnik Karl Rouv je to najavio ve 2003. godine.

Paljivo skrivena iza guste mree zabluda, istina je to da terorizam nije ba toliko delotvorna maina za ubijanje. "Mnoge akademske analize terorizma", pie Brus Hofman, "svode se na sulude pretpostavke o najgorim moguim scenarijima, sa hemijskim, biolokim, radiolokim i nuklearnim orujem, umesto razumevanja zato su teroristi tako retko koristili svoj pravi samoubilaki potencijal, s jedinim izuzetkom, naravno, 11. septembra". Terorizam je na Zapadu zaista retka aktivnost.

"Broj ljudi koje su poslednjih trideset godina ubili teroristi je relativno mali u poreenju sa hiljadama rtava droge, raka zbog puenja, ili saobraajnih nesrea, godinje." ...Terorizam nije najvei ubica na svetu: oni sa Zapada imaju mnogo manju mogunost da poginu u teroristikom napadu nego da dobiju na lutriji. Kao to je rekao ameriki senator Don Mekejn: "Pokuajte da izraunate mogunost da vas rani terorista. Ima vie ansi da vas odnese cunami!"

Zakon velikih brojki kao da je u suprotnosti sa mranim scenarijom o kome govore politiki opsenari.

Postoji vea verovatnoa da e jednog Amerikanca ubiti u kui nego to e biti rtva teroristikog napada. Svake godine u SAD biva ubijeno 16.000 ljudi. Ako je 11. septembra poginulo tri hiljade ljudi, od 2001. do danas u Americi je u saobraajnim nesreama poginulo 200.000 ljudi. Verovatnoa da jedan Amerikanac pogine u teroristikom napadu je oko jedan prema 13 miliona (ukljuujui 11. septembar), ali je zato dovoljno putovati 18 kilometara po najsigurnijim autoputevima izmeu saveznih drava, u unutranjosti Amerike, da bi se dolo do istog rizika. Mnogo je verovatnije da ete poginuti na putu ka aerodromu, nego da ete eksplodirati na terminalu ili u vazduhu.

ak i uzimajui u obzir najvei broj rtava teroristikih napada (1995), kada je u celom svetu poginulo vie od 6.000 ljudi, ta brojka je samo majuni deo ukupnog broja od 50.000-100.000 osoba koje svake godine umiru od ujeda otrovnica i jo manji ako se uzme u obzir deset miliona dece, rtava gladi i malarije.

Onda ti doe da se pita zato se mi toliko plaimo? Odgovor bi trebalo traiti u mitologiji koja je stvorena kao opravdanje za stvaranje drave-trita.

 

"Kraj istorije"

 

Politika straha od terorizma je moderna verzija drevnog mita; poznate linosti imaju status nadljudi, poput boanstava iz grke mitologije. Sladunjavi ivoti slavnih glumaca, manekenki i fudbalera i njihovo politiko angaovanje, dve su strane mitologije drave-trita.

Kada ljudi osete da su ranjivi - naroito tokom velikih tranzicija - skloni su verovanju da e ih politiari zatititi. Mitovi su pouni i potkrepljuju takve zablude. Pomou njih se, istovremeno, daje legitimitet novom poretku. Upravo zbog toga svi moderni politiari ongliraju seanjima, obiajima i simbolima iz kolektivne podsvesti. Mao je iskoristio Kulturnu revoluciju da postane novi imperator komunistike Kine, to jest da na moderan nain reciklira drevnu misao ukorenjenu u kineskoj kulturi.

Danas, lideri drava-trita stalno trae ohrabrujue mitove za ublaavanje oseaja nesigurnosti podsticanog modernom politikom. Nemaki filozof Ernest Kasirer, 1946. godine, posle jo jedne velike "promene" nazvane Drugi svetski rat, kae: "...U politici se uvek nalazimo na vulkanskom terenu. Moramo biti spremni na iznenadne zemljotrese i erupcije."

U svim kriznim trenucima drutvenog ivota, snage razuma, protivne buenju drevnih mitova, vie nisu sigurne u sebe. U krizama su mitovi ponovo popularni. Mitovi i dalje ne pripadaju samo prolosti, nismo ih prevazili. Oni su uvek tu, ekajui da oive. Taj trenutak e doi kada razumne snage drutva vie ne budu mogle da se bore protiv demonskih, mitolokih sila.

Pad Berlinskog zida u svetskoj politici obeleava poetak razdoblja velikih promena. Ostaci sruenog zida nagrizaju istorijski sukob ideologija levice i desnice. Posle raspada Sovjetskog Saveza gasi se duh socijalizma. Poznata teza Frensisa Fukujame o "kraju istorije" dobro objanjava taj fenomen. Fukujama smatra da se raspad komunizma podudara sa poetkom "ideoloke evolucije oveanstva". Istorija, kao ishod sukoba tradicionalnih ideologija, pretvara se u prah zajedno sa armiranim betonom od koga je napravljen Berlinski zid. Intelektualni sukobi su zastareli zbog globalnog skretanja ka liberalno-demokratskim institucijama, snagama koje - kako smatra Fukujama - otvaraju put nove ere svetske politike, prema neistorijskom razdoblju.

Danas tradicionalna levica postaje sve konzervativnija u pokuaju da se vrsto uhvati za ve stvorenu socijalnu dravu, dok se tradicionalni konzervativci, to jest desnica, znatno menjaju i okreu prema neoliberalizmu podravajui slobodno trite i doprinosei eroziji tradicije.

Posmatrajui tradicionalan ideoloki spektar levica desnica, primeujemo da se ova dva politika pola susreu. Fukujama, dodue, nije predvideo da e epicentar novog sistema postati drava-trite, drava koja je, sama po sebi, potpuno politiki ogoljena.

Ako je pad komunizma doveo do istorijskog ukidanja razlika izmeu levice i desnice, globalizacija im je zadala smrtonosan udarac. Pre svega, uspostavljen je nov odnos izmeu radnika i industrije. Dok se kapital slobodno kree, industrija ima koristi od outsourcinga i offshoringa, dok radna snaga na Zapadu ostaje tamo gde je. ak je i u Evropskoj uniji jezik glavna prepreka u premetanju kvalifikovane radne snage iz jedne zemlje u drugu. Klasni odnosi (i unutar samih klasa) radikalno su promenjeni.

"injenica je da transnacionalne kompanije mogu preseliti sve fabrike, ali ne i radnike, to predstavlja prepreku u aktivnostima sindikata u industrijskim zemljama."

Zbog toga su sindikati prisiljeni da podre postojee industrijske strukture, esto rtvujui svoje tradicionalne ciljeve. Na primer, britanski sindikati Amicus, TGWU i GMB vrili su pritisak na vlasti da bi sauvali ogromne subvencije namenjene britanskoj vojnoj industriji iji su proizvodi korieni za unutranju represiju i spoljanju agresiju, kao to je rat u Iraku.

Pritisci globalizacije doveli su do novog raskola u naem drutvu. S jedne strane, nekima tehnoloki napredak i kosmopolitska razmena kultura stvarno odgovaraju (to je, dodue, relativno) ako su kvalifikovani za napredovanje u novoj ekonomiji.

S druge strane, oni koji su na drutvenoj i ekonomskoj lestvici mnogo nie i koji se nisu specijalizovali i kvalifikovali za to oseaju da je ugroen njihov naina ivota i rada.

 

Potraga za novim mitovima

 

Van tradicionalnog politikog modela levice i desnice, drava-trite mora da se pozabavi zdravim razumom i legitimitetom. Kako upravljati outsourcingom ako taj oblik aktivnosti dodue koristi domaoj industriji, ali teti radnoj snazi? Zato ograniavati globalizaciju ako ona povoljno utie na razvoj ekonomije?

Ko moe rei daje zagaivanje prirodne sredine pod kontrolom ako mi ve sada oseamo posledice klimatskih promena? Ovi problemi su neposredna posledica slabljenja drave-nacije. Slaba drava ne moe odbrani ti svoje graane, zbog ega ne moe raunati na njihovu lojalnost. I to je sutina problema legitimiteta. Graani glasaju za one koji nude bolje mogunosti i uslove, koji bolje zadovoljavaju njihove line potrebe. Personalizovanje politike je dovelo do unitavanja obrazaca tradicionalnog glasanja.

U tom kontekstu strah postaje delotvoran politiki instrument politiara za sticanje legitimiteta. Strah je iracionalan, lako je njime manipulisati, ali je pre svega zarazan. Moderna propagandna maina pronala je nove oblike komunikacije baratajui stranim mitovima, legendama i slikama. Ruenje kula bliznakinja posluilo je kao simbol. Posle 11. septembra, Buovo pozivanje na krstaki rat ima za cilj da oivi stare mitoloke predstave o Arapima kao krvoednim srednjovekovnim neprijateljima Zapada.

Islamski teroristi, takoe, svoje akcije pravdaju zastraujuim, istorijskim mitovima. Abu Musa al Zarkavi i njegovi sledbenici nazivaju amerike vojnike u Iraku "novim Mongolima". Na taj nain prave paralelu izmeu amerike invazije i napada Mongola na Irak u trinaestom veku. Predstave o Mongolima koji pljakaju kalifat u Bagdadu slue da se ponovo probude duboko ukorenjeni strahovi irakog stanovnitva. To je, zapravo, samo jedan oblik reciklae istorije.

U odsustvu ideolokog dvojstva, politika se ponovo organizuje koristei mitove iz kojih politiari izvlae sutinske sastojke populizma. Da vidimo to na primeru Velike Britanije: Za socijaldemokratiju mnogo su vaniji uslovi koji su doveli do desnog populizma. Grupe koje se raspadaju optuuju vlasti, ali i opoziciju.

Sklone su rasistikom i ksenofobinom ponaanju. Mnogi pripadnici tih grupa su razoarani bivi socijaldemokrati ili otpadnici iz vladajuih partija.

Veliki opsenari veto pakuju drevne mitove prilagoavajui ih sadanjosti da bi popunili politiku prazninu stvorenu posle raspada komunizma. Na taj nain banalizuju politiku. Angaovanje slavnih linosti i buenje starih predrasuda samo su dva aspekta ovog procesa. Konano dejstvo takvih zabluda je esto tetno za vei deo stanovnitva, kao to se, uostalom, desilo u SAD. Poslednjih trideset godina republikanci su malo-pomalo koristili biblijske prie. Tako su uticali na najsiromanije slojeve glasakog tela da glasaju protiv sopstvenih ekonomskih interesa.

U novoj politikoj areni sve je hitnija potraga za monim mitovima koji se mogu lako reciklirati. Birako telo je potrebno okupiti oko zajednikog kulturnog, istorijskog i plemenskog naslea. Da bi mitovi bili delotvorni, ne smeju biti vezani za politiku, ve ih treba to vie pribliiti ljudima. Politiki uspon Silvija Berluskonija, velikog manipulatora mitovima, pokazuje da je on ovek koji je nesumnjivo stvorio sam sebe, koristei "tajne veze" u svetu politike. I ne samo to. Njegov uspon na Olimp italijanske politike svesno je orkestriran plemenskim kodeksima fudbalske igre; ona je mit oko koga se okuplja veina Italijana. Berluskoni je obnovio i pribliio mitsku simboliku igre koju Italijani toliko vole i ponudio je birakom telu kao svoju novu politiku formulu.

 

Berluskoni, avez i populizam drave-trita

 

Italija je pravi primer populizma drave-trita. Prva republika, kao i mnoge druge drave-trita, zasniva se na politikom sukobu levice i desnice. Ove dve doktrine oliavaju suprotne politike koncepcije i imaju potpuno drugaije vienje uloge drave u privatnom vlasnitvu i javne potronje u odnosu na privatnu.

U dravi-tritu taj nesklad nije potpuno nestao, ve je samo razvodnjen glasovima neodlunih biraa.

Slabljenje razlika izmeu levice i desnice pogaa i tradicionalne birae, usidrene u ideologiji, koji esto na osnovu pojedinanih pitanja odluuju za koga e glasati, umesto da se opredeljuju za neki politiki, drutveni i ekonomski program.

Na primer, koaliciona partija levog centra, predvoena Romanom Prodijem, zbog jakog katolikog uticaja 2006. godine izjanjava se protiv abortusa i naunih istraivanja na matinim elijama, dok Forza Italia (Napred, Italijo) svojim pristalicama ostavlja mogunost izbora.

Protivrenost je oigledna: Silvio Berluskoni, u trenutku maltene opipljive politike neodlunosti, gradi svoj populizam na fudbalskom tipu navijanja. Izigravajui tradicionalnog politiara, on se uzda u plemenski instinkt zemlje koristei fudbal kao temelj na kome e izgraditi svoj kredibilitet i privui glasove biraa. Politika strategija ovog "viteza" je da iskoristi povezanost i privrenost fudbalske zajednice.

Berluskoni 1986. godine kupuje fudbalski klub Milan koji potom osvaja mnoge titule u zemlji i Evropi. Posle ulaska na politiku scenu, 1994. godine, on veto koristi veitu zahvalnost navijaa Milana i privlai ih u svoje birako telo. Naziv partije Forza Italia pozajmio je od fudbala. Forza Italia uzvikuju navijai dok bodre svoj nacionalni tim. On objedinjuje mnoge klubove navijaa u zemlji pozivajui ih da uu u njegovu partiju; lanovi partije Forza Italia sebe nazivaju azzuri (plavi), ba kao igrai nacionalnog tima. Berluskonijeva retorika puna je fudbalskog argona; njegov stil je kolokvijalan i direktan, kao da se obraa samo navijaima a ne svim biraima. Italijanima se taj novi stil dopada, blizak im je njegov nain izraavanja.

Dok Milan osvaja titule, Berluskoni ubeuje Italijane da e zemlju voditi ba kao fudbalski klub, Cavaliere, visoko dravno odlikovanje (prim. prev.) hvalei se, naravno, uspesima Milana. On domiljato koristi mitologiju fudbala u sticanju podrke glasaa.

Uz svoju veliku medijsku snagu, podstie oseanja ponosa zbog uspeha italijanskog kluba i pretvara ga u politiki kapital. "Italija e biti velika zemlja - jer ima mone fudbalske klubove", alje predizbornu poruku. Ovaj neverovatni slogan veoma je uspean i postaje vaan mit. Posle pada Prve republike 1992. godine, zbog afere Mani pulite, Berluskoni tei Italijane fudbalskom politikom. Oni se najvie ponose fudbalom. Berluskoni im nudi mogunost da se die, to je svakako potrebno za lake prevazilaenje kraha Prve republike, raspada levice i brojnih u aferi Mani pulite.

Plemenski duh, vladajui u fudbalu, nudi mitoloke elemente neophodne za buenje italijanskog sna o boljoj budunosti. Mnogi su i dalje potpuno verni toj zabludi, previe uplaeni za priznanje da ih je nasamario veliki politikih opsenar naeg doba, ili da bi se upustili u avanturu van "fudbalskog terena", u mitsku partiju Forza Italia. Strah od nestabilnosti i snaga mitova glavni su razlog da na izborima 2006. godine 22 odsto biraa glasa za Berluskonija. Njegova partija dobija najveu podrku biraa.

Na drugoj strani sveta, u Venecueli, deava se drugaija, takoe ogromna politika promena.

Slobodarska antiimperijalistika revolucija Uga aveza odvija se pod zastavom bolivarizma. Dok Simon Bolivar propoveda ljubav prema klasinom liberalizmu i ekonomiji slobodnog trita, avez svoju revoluciju naziva iste ruke; tako je nazvana istraga korupcionake afere poetkom devedesetih godina. Akteri su otkriveni i kanjeni. Obelodanjena je tesna veza politike i finansija.

avez koristi repere (muziare) kao politiko sredstvo, sa ciljem da privue mlade iz ogromnih kartonskih naselja (barrios i ranchitos) na obroncima gradova u Karakasu, Venecuela.

Mi pozovemo repere iz najsiromanijih kvartova - objanjava Piki Figueroa, jedan od producenata avezove reperske politike - i predlaemo im da sviraju na ulici, na najopasnijim mestima, u kartonskim naseljima. Oni se dogovaraju sa voama kvarta koje znaju od detinjstva (jer su tu roeni i odrastali) i trae dan primirja kako bi organizovali zabavu i komijama predstavili svoju produkciju. Za bezbednost brinu takozvani malandrosi. Tako bar jedan dan, umesto pucnjeva, ljudi iz kvarta, sluaju muziku.

U avezovoj Venecueli, rap, ska, salsa, antiimperijalistiki populizam i politika ekstremne levice idu ruku pod ruku. Na ranu 23 de Enero, negde izmeu Karakasa i Katije, nalazi se ogroman kartonski grad koji poput zmije obavija obronke zapadnog dela prestonice; oni koji podravaju aveza ive zajedno sa tupamarosima, momcima sa kapuljaom, organizovanim u bande po uzoru na one iz Urugvaja. Muzika je mitska taka na kojoj se avezov populizam suoava s instinktivnim, plemenskim mentalitetom svojih sunarodnika. U tom procesu, muzika postaje delotvoran politiki i antiimperijalistiki simbol.

avezova politika mitologija ima korene u venecuelanskoj muzikoj tradiciji koja im znai isto kao Italijanima fudbal: nacionalnu kulturnu strast.

Samo u Karakasu ima stotine veoma popularnih muzikih grupa. Neki lideri, poput Bambino dei Santos Negros, imaju ogroman broj sledbenika. "Ti momci su popularniji od Madone", tvrdi esnaestogodinji reper iz Karakasa. Oni muzikom gaje mit o politikom reperu avezu, krstau u borbi protiv Bua, istinskom leviaru.

 

Lud ivot

 

Levi avezov populizam je, ba kao Berluskonijev, jednim delom stvarnost, a drugim opsena. Venecuela je drugi izvoznik nafte u SAD, mada mnogi analitiari sumnjaju da e avezova politika dovesti do znatnog poboljanja ivotnih uslova stanovnitva. Kada sam 2002. godine bio u Karakasu - pie u Guardianu Denis Mekejn, bivi ministar spoljnih poslova a sada strunjak za Latinsku Ameriku - Hugo je izjavio da su mu dosadili sindikalci koji ele da upravljaju dravnom naftnom kompanijom i da e "taerizovati" radnu snagu. Radnici su zakazali trajk i on ga je proglasio zaverom protiv njega lino; pronaao je "unutranjeg neprijatelja", kao to to ine mnogi drugi narodni lideri. Naravno da je on pobedio, a sindikalni lideri uhapeni i sada Hugo vodi fantastine kapitalistike poslove sa svojim omiljenim neprijateljem, SAD. Ujutro ih psuje, a popodne zarauje bogatstvo prodajui im naftu.

Pa, ipak, on uspeva da utei mase svojom retorikom, da opet uzdigne ulogu venecuelanskog naroda. Na politikoj sceni staje izmeu dva pola: "nas" protiv "njih" (gringosa).

U Venecueli - kao i u ostatku sveta - reperi su pravi revolucionari. Oni se zaista bore protiv establimenta. Ali kada avez kritikuje globalizaciju amerikih multinacionalnih kompanija, prisvajajui buntovniku poruku repera, ona postaje i deo njegovog establimenta. Tako se muziki pravci rep i salsa neprimetno pretvaraju u instrument propagande vlasti. avezovi sledbenici se bore za osnivanje dravnog aparata kadrog da osmisli lane ideale bolivarske revolucije. Ovde je opet na delu "reciklaa" istorije. Izvan Venecuele, kultura bandi, repa i hip-hopa, vodi borbu protiv establimenta i alje poruke na krilima preporoda savremenog plemenskog naina miljenja.

Umetnici hip-hopa i reperi pevaju La vida loca, sjajan umetniki vapaj mladih koji su izgubili vezu sa stvarnou u svetu gde vladaju pravila olo ekonomije i globalizacije. Odmetnuti od klasine politike na margine tradicionalnih drutava, oni vie ne prihvataju opsenarsku modernu politiku. To su pravi podrivai globalizacije. Za njih, kao i za one koji veruju u Berluskonijeve i avezove politike mitove, plemenski duh predstavlja udobnu drutveno-politiku i drutveno-ekonomsku auru koja ih titi od opasnosti globalnog sela. Savremeni plemenski duh, kakav je gajio Mao, zapravo priprema Kinu na veliki prodor u olo ekonomiji i globalizaciji.

 

 

 

 

 

Dakle, u globalnom selu se raa nov model. Plemensko ureenje, klanovi, etnike i verske grupe kao moderna plemena, postaju drutveno-ekonomska sredstva za odbranu od olo ekonomije i globalizacije u odreenom vremenskom trenutku.

 

 

 

 

U novoj politikoj areni sve je hitnija potraga za monim mitovima koji se mogu lako reciklirati. Birako telo je potrebno okupiti oko zajednikog kulturnog, istorijskog i plemenskog naslea. Da bi mitovi bili delotvorni, ne smeju biti vezani za politiku, ve ih treba to vie pribliiti ljudima.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane