Reagovanja

Povodom arheološkog lokaliteta u Vinči

 

Gde se nalazi nalazište

 

"Ugasite svetlo - zatrpajte Vinču", Tabloid br. 283

 

 

Reč je o arheološkom nalazištu u Vinči, čijim istraživačkim timom rukovodim od 1998. godine. Centralna tačka teksta S. Živkova je pitanje klizišta koje je uočeno pre tridesetak godina i od kojeg već decenijama stradaju savremene kuće i vikendice u ovom delu sela Vinča. Budući da je pre nešto više od godinu dana skinuto rastinje sa dela nalazišta cela slika propadanja nalazišta je postala više nego očigledna i upadljiva. Angažovani su stručnjaci koji se bave problemima klizišta i to iz Instituta Jaroslav Černi, Katedre za geografiju Univerziteta u Novom Sadu, Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Ljubljani kao i kolege sa univerziteta u Hajdelbergu i Frankfurtu (svi na volonterskoj bazi). Svi su, nezavisno jedan od drugog, potvrdili da je reč o klizištu, koje, kako smo premerom ustanovili, preti da odnese 20 odsto arheološkog nalazišta u Vinči. Stoga su tvrdnje S.Ž. da je reč o "najobičnijem odronu" netačne i nestručne. Najbolje o ovom problemu svedoči mišljenje koje je izdao prof. dr Slobodan Marković, profesor Novosadskog univerziteta i dugogodišnji potpredsednik svetske komisije za les, u kome se iznosi stav da je reč o pucanju i klizanju slojeva na nalazištu. Dakle, svetski priznati ekspert za pitanja lesa i lesnih odseka protiv srednjoškolskog znanja S. Živkova!

Osvrnuo bih se i na kritiku koju S. Živkov upućuje metodologiji radova koju primenjujem. Već u samom nadnaslovu stoji, a dalje u tekstu se elaborira da je Vasić tokom prvih iskopavanja uradio više nego tokom svih narednih. Znajući od ranije način na koji S.Ž. razmišlja lično me ovakvo njegovo stanovište nije iznenadilo. Međutim, zbog vaših čitalaca i javnosti uopšte, valjalo bi objasniti da se metodologija arheoloških istraživanja (koju inače predajem na Odeljenju za arheologiju u Beogradu već 26 godina) promenila u odnosu na Vasićevo vreme (1908-1934) kada je dnevno sa nalazišta odlazilo po tridesetak centimetara kulturnog sloja. Savremena arheološka praksa, o kojoj S.Ž. očigledno nema ni najblažu predstavu i oholo je naziva "beskrajnim čeprkanjem", upućuje na forenzički rad koji će omogućiti odgovore na drugačija i složenija pitanja od onih koja su postavljana arheološkom materijalu pre 103 godine.

Zapitajmo se, uostalom, gde bi to trebalo žuriti i da li bi bilo ispravno iskopati nalazište Vinčinog značaja za nekoliko sezona, kako to zagovara vaš saradnik S. Živkov. Za takav rad potrebno je dvadesetak kubikaša i strog predradnik. Mi, sa druge strane, smatramo da ne treba previđati ni jedan detalj koji bi mogao da bude iskorišćen u rekonstrukciji neolitske metropole u Vinči. Ovakav naš stav potvrdili su i odobrili stručnjaci u Odboru za Vinču pri predsedništvu SANU, i kasnije u Nacionalnom savetu za Vinču pri Ministarstvu kulture. Istraživanja kojima rukovodim imaju jasan cilj: istražiti deo lokaliteta na kojem su iskopavanja započeta 1978. godine i proveriti stratigrafiju M.M. Vasića, kao i prikupiti što više elemenata za rekonstrukciju svakodnevnog života kroz ostatke materijalne kulture i njihovih međusobnih odnosa. Fizičko hemijske analize i interdisciplinarni rad uz detaljno dokumentovanje svakog koraka istraživanja su takođe naša obaveza prema svetski vrednom spomeniku kulture. Drugačije stavove prihvatam ali samo od kompetentnih kolega a ne od samozvanih stručnjaka za sve oblasti.

U pomenutom tekstu autor S.Ž. kaže da je cela godina straćena kako bi se izvršile procene koliko može koštati zaštita nalazišta. To naprosto nije tačno. Tokom 2010. godine obavljeno je sledeće:

1. prikupljanje materijala iz obrušenog profila;

2. detaljna geodetska merenja na površini celog nalazišta (400x100 metara);

3. napravljeno je 500 metara geotomografskih profila (metoda kojom se pomoću  električne struje registruju promene u podzemnim slojevima i strukturama);

4. izvršena su aerofotografska snimanja;

5. urađen je detaljan pregled i snimanje georadarom;

6. napravljen je elaborat o zaštiti;

7. izvršeno je delimično škarpiranje novonastalog odrona;

8. izvršeno je rekognosciranje (površinski pregled) okolnih parcela;

9. postavljena je izložba posvećena zaštiti Vinče;

10. organizovana je ekspertska radionica sa temom preventivne zaštite na primeru Vinče;

11. urađen je trodimenzionalni sken celog nalazišta sa ciljem što preciznijeg snimanja stanja;

12. prezentovani su rezultati na međunarodnoj konferenciji o digitalizaciji kulturne baštine;

13. objavljeno je nekoliko radova koji su rezultat proučavanja materijala sa Vinče.

Napominjem da su izuzev aktivnosti pod 2. i 3. svi ostali radovi bili volonterski. Drugim rečima, Nenad Tasić nije samo "dovukao gomilu svojih studenata pod izgovorom da pomažu spasavanju Vinče", već je dovukao i svetski priznate eksperte koji su, svesni značaja Vinče sa svojom opremom i o svom trošku napravili istraživanja i u svojim izveštajima potkrepili Tasićeve zdravorazumske opservacije.

Nadalje: notorna je laž da je moj otac Nikola Tasić sa mesta direktora Narodnog muzeja u Beogradu na kome se nalazio 2001. godine (prestola - kako kaže S.Ž.) ili bilo ko drugi naredio ili na bilo koji drugi način nagovorio kolegu Šljivara da ustupi materijal sa Vasićevih iskopavanja meni da bih ga objavio. To je lako moguće proveriti i sa kolegom Šljivarem i sa sadašnjom upravom Narodnog muzeja...

U tekstu "Ugasite svetlo, zatrpajte Vinču", kao i u nekim ranijim tekstovima S. Segedinskog, provlače se neistine o Centru za digitalnu arheologiju i načine njegovog finansiranja. Svako se može obavestiti o činjenici da se ovaj centar ne finansira uopšte, niti se ikad finansirao od strane neke institucije. Ovaj centar nema zaposlenih već angažuje stručnjake isključivo po projektu. Do sada smo imali zadovoljstvo i sreću da radimo nekoliko projekata digitalizacije i 3D animacije spomenika kulture, ali ni jednom nam partner ili finansijer nije bio ni Narodni muzej, ni Balkanološki institut, ni SANU niti bilo koja druga institucija u kojoj se može sresti prezime Tasić. Ovaj centar je i osnovan sa idejom da pruži mogućnost mladim stručnjacima različitih disciplina koji imaju ideje za projekte digitalizacije i popularizacije kulturne baštine da ih i ostvare. Interaktivni Beograd XV veka, Kikindski mamut, Digitalna 3D rekonstrukcija Beogradske mumije ili hologramski prikazi Avalskog tornja i Beogradskog liceja samo su neki od uspešno realizovanih projekata ovog Centra.

 

dr Nenad Tasić, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju

Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac terenskih istraživanja u Vinči

 

(Napomena redakcije: Odgovor našeg saradnika objavljujemo u sledećem broju)