Natrag

Ojađena vojska

Ojađena vojska

Urnisanje oružanih snaga i njihovog autoriteta

 

Po šumama i gorama, naše zemlje pokusne

 

- Kako su šefovi Ministarstva odbrane rashodovali ispravnu građevinsku mehanizaciju da bi je kao otpad otkupili i njome zarađivali basnoslovne sume u najvećem privredno-kriminalnom poduhvatu u novijoj istoriji Srbije?

- Zašto se kao obična železarija prodaju tenkovi i zašto se u taj posao uključuju i poznati svetski psi rata?

- Koliko još Dragan Šutanovac, Ilija Pilipović i kompanija mogu da opljačkaju pre nego što nestanu sa scene privilegovanih uzurpatora, prevaranata i - veleizdajnika?

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Tabloid već duže od dve godine, iz broja u broj, piše o organizovanom kriminalu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, zasnovanom "na zakonu". Tabloidov izvor iz Ministarstva odbrane i krugova bliskih Američkoj ambasadi u Beogradu ima i neka nova saznanja, koja ne smeju da ostanu zatrpana starima.

Građanima Srbije poznato je da ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov pomoćnik za materijalne resurse Ilija Pilipović (inače kumovi) spadaju u grupu onih ljudi koji su odavno "prodali veru za večeru". Poznato im je da je to soj ljudi koji je zaslužio da se po delima tretiraju kao najveći lažljivci, hohštapleri, prevaranti, demagozi, lupeži, skorojevići, alavci itd..., ali im nije poznato da su te osobe dodatno najokoreliji kriminalci, psi rata, šverceri naoružanja, spremni zarad sopstvenih interesa da ubiju, slažu, prevare, opljačkaju, izdaju... da urade sve, ama baš sve... a onda je vrag odneo šalu.

Vojska Srbije je od bivše JNA nasledila, između ostalog, i dve vojne građevinske jedinice (Beli potok - Beograd i Kraljevo), opremljene veoma kvalitetnom i savremenom inženjerijsko-građevinskom mehanizacijom, sa veoma stručnim kadrom (građevinske, arhitektonske, mašinske, elektro, saobraćajne, tehnološke, hidro i drugih struka) za izvođenje i najsloženijih građevinskih poduhvata po sistemu ključ u ruke (od projektovanja do puštanja objekata u funkciju). Projektovali su i izvodili radove ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u drugim zemljama, posebno Iraku, Alžiru, Siriji, Jordanu, Libiji... Objekti najveće tajnosti i od najvećeg državnog značaja za odbranu i za privredu tih zemalja (komandna mesta, skloništa, aviobaze-aerodromi, pomorske baze - luke, brane, stambeni objekti, fabrike za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, saobraćajnice - mostovi, tuneli, itd...) dela su kojima se možemo ponositi i najveća su referenca za naše građevince čak i u svetskoj konkurenciji, koju, nažalost, zahvaljujući Šutanovcu, Pilipoviću i pridruženoj kompaniji do sada nismo iskoristili niti možemo da koristimo. Jednostavno, mi više nemamo nikakve vojno-građevinske potencijale i kapacitete da se na svetskoj tržišnoj utakmici suprotstavljamo građevinskim gigantima, jer su ih zarad sopstvenih interesa gospodin Šutanovac i Pilipović u potpunosti urnisali. Upropastili!

 

Pokvarili potpuno ispravno

 

Odmah po dolasku na sadašnje funkcije, pod izgovorom reforma Vojske (koja je inače sprovedena na neustavan, nezakonit način i po ličnim, privatnim merama, kriterijumima i potrebama Šutanovca i kuma mu Pilipovića), ministar odbrane doneo je odluku o rasformiranju (ukidanju) vojno-građevinske jedinice Kraljevo i svođenju vojno-građevinske jedinice Beli potok - Beograd na minimalno brojno stanje (desetak ljudi, posebno izabranih da sprovedu sve neophodne materijalno- finansijske promene u korist njih dvojice, te da se zaposleno ljudstvo koje nema uslove za penzionisanje proglasi tehnološkim viškom i uz određene otpremnine otpusti, a lica koja ispunjavaju uslove po bilo kom osnovu da se penzionišu. Pomenuta grupa je radila u skladu sa instrukcijama pukovnika Aleksandra Stojanovića (sadašnjeg pomoćnika ministra odbrane za budžet i finansije).

Prvo su svu najnoviju i najispravniju mehanizaciju iz vojno-građevinske jedinice Beli potok - Beograd "papirološki" i fizički koncentrisali u Kraljevo. Zatim je vojno-građevinska jedinica Beli potok "reformisana" na desetak ljudi (kako je rečeno -posebno odabranih), koji su u zadatak dobili da ustroje "novo knjigovodstveno poslovanje novoformirane jedinice u skladu sa materijalnom formacijom", što je, između ostalog, podrazumevalo da se ostatak (neispravne) mehanizacije, koja nije knjigovodstveno i fizički predata građevinskoj jedinici Kraljevo, "na zakonskoj osnovi" rashoduje i otuđi u "skladu sa zakonskom regulativom".

Nakon toga, pre nego što je ukinuta (kao nepotrebna za funkcionisanje odbrambenog sistema) u građevinskoj jedinici Kraljevo izvršeno je prekategorisanje pokretnih stvari (najsavremenije, najnovije, najispravnije građevinsko-inženjerijske mehanizacije) u 03 kategoriju (koja obuhvata pokretne stvari predviđene za rashod, po čl. 30. Pravilnika o materijalnom poslovanju u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, Sl. vojni list 3/09. i 2/2010). Potom je u poslovnim knjigama građevinske jedinice Kraljevo izvršeno preimenovanje pokretnih stvari zbog promene "kvalitativnog stanja" (čl. 33. istog Pravilnika). Tek po izvršenom prekategorisanju i preimenovanju odabrana grupa je izvršila rashodovanje (čl. 44-49 istog Pravilnika).

 

Sve ode...

 

Nakon što je formalno izvršeno rashodovanje, rashodovana sredstva su prijavljena Ministarstvu odbrane za prodaju, a deo sredstava koja namenski i taktički (radi prikrivanja tragova) nisu predložena za rashod, prvo su popisana (o čemu je sačinjen zapisnik), potom prijavljena Ministarstvu odbrane kao višak, pa su (kao maska) predata nekim inženjerijskim jedinicama Vojske Srbije i novoformiranom građevinskom preduzeću RMS inženjering, firmi ćerki Jugoimporta SDPR.

Rashodovana inženjerijsko-građevinska mehanizacija prodata je, dakle, tim i takvim, dogovorenim fizičkim i pravnim licima (čitaj prijateljima i rodbini Dragana Šutanovca, Ilije Pilipovića i njihovih najvernijih satrapa, naravno po smešnim cenama).

Tako dobijena "rashodovana mehanizacija" (koja je čak i na prvi pogled više nego potpuno ispravna), angažovana je na radovima u rudarskom basenu Kolubara putem zakupa. Svi angažovani u lancu su finansijski namirivani, a najveći kolač su dobijali Dragan Šutanovac i Ilija Pilipović.

Još 8. marta 2011. republički javni tužilac Zagorka Dolovac izjavila je "da je u rudarskom basenu Kolubara u toku provera odgovornosti više osoba" i da će "ako se utvrdi odgovornost osoba koje su učestvovale u kriminalnim radnjama, a ima mnogo indicija da će upravo tako biti, uslediti odlučna akcija tužilaštva i policije". Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog 603 miliona evra, koliko je minimalno izgubila država Srbija u kolubarskim malverzacijama. Niko normalan, međutim, nije mogao ni da pomisli, a kamoli da ozbiljno posumnja da su u najvećoj pljački stoleća u rudarskom basenu Kolubara, ministar odbrane Šutanovac i njegov kum Pilipović u periodu 2007. do 2011. godine takođe maznuli veliki deo kolača.

Da ne bi bili otkriveni (iako i vrapci u Mrčajevcima, Kraljevu i Birčaninovoj 5 naveliko pričaju o Šutančevoj građevinskoj mehanizaciji) uigrani i već svetski poznati dvojac "svoju" mehanizaciju povlači iz Kolubare i angažuje je na tzv. rekonstrukciji vojnog aerodrome Lađevci kod Kraljeva i izgradnji stambenog kompleksa u bivšoj kasarni Stepa Stepanović na Voždovcu....

Iako se rekonstrukcija aerodroma Lađevci vrši u skladu sa interesima i potrebama politike Turske prema Sandžaku (o čemu je Tabloid već pisao) i ličnim interesima Šutanovca i Pilipovića, vrši se pod kontrolom i investiranjem Ministarstva odbrane (dakle iz budžeta). Iz tih razloga su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obustavljene sve druge investicije, koje se odnose na gradnju novih vojnih objekata, adaptaciju, stanogradnju, opremanje i remont borbene tehnike, jer se sva sredstva usmeravaju na završetak radova rekonstrukcije aerodroma Lađevci. Već i letimičnim uvidom u sajt Ministarstva odbrane vidi se da oni, ili njihovi satrapi, redovno, gotovo svakodnevo obilaze ovaj aerodrom. Ovolika zainteresovanost za Lađevce od strane gospodina Šutanovca svakako nije motivisana jačanjem odbrambenog sistema Srbije i povećanjem borbene gotovosti Vojske Srbije (odnosno onoga što je od nje još ostalo). Šta će, uostalom, Srbiji aerodrom takvih razmera kada njeno ratno vazduhoplovstvo ima manje letilica nego što čovek ima prstiju na rukama, a stanje sa Jatom je svima poznato!

 

Sve šuplje do praznog

 

Nema dana a da Dragan Šutanovac nekim postupkom ne ponizi i uvredi i narod i državu. Tokom pogoršavanja situacije na severu Kosova, umesto da bude u zemlji, da prati dnevna dešavanja i da, ako ništa drugo, a ono barem fingira angažovanje ili makar zainteresovanost za podizanje borbene gotovosti, brže-bolje odleteo je u Vašington, gde je napokon shvatio da je za Ameriku i njene interese postao bivši i da je za njim - povučena voda. I Amerikancima je odavno postalo jasno da Šutanovac nije lik u kojeg se treba i može pouzdati van okvira za njih sitnog kriminala i da Šutanovac ni izdaleka nema ni autoritet ni harizmu koju bi valjalo štititi u slučaju da bude ugrožena lokalnim sukobima. Na protiv, Šutanovac se pokazao kao karakter i autoritet bez ikakve vidljive sadržine i koji treba - izbegavati.

Po povratku iz Amerike priče o otporu diplomatskim i političkim sredstvima, jačanju mira u regionu i svetu počeli su i da liče na ono što objektivno jesu - šuplje fraze obavijene prašinom bačenom u oči građanima Srbije. "Prisećajući" se geopolitičke činjenice da i u svetskim razmerama važi pravilo da "onaj ko nema vojnu moć nema ni uticaj", te da po toj logici ni on lično ne može više da uživa američku naklonost (i diplomate, sagovornici Tabloidovog izvora, zgražavaju se nad delima Šutanovca, suprotnim interesima naroda i zemlje), krenuo je u akciju da do kraja mandata, koji je veoma blizu, što više ušićari.

Naređuje da se sve naoružanje, municija, minsko-eksplozivna sredstva, borbena tehnika suvišna trenutnom brojnom stanju Vojske Srbije po hitnom postupku rashoduje i proda. Bez ikakvog rezona na sednici vlade nameće stav da zarad bržeg ulaska u Evropu Srbija treba da (brzinom diplomatskog prioriteta) prizna prelazni savet pobunjenika u Libiji kao zvanične predstavnike ove zemlje (što vlada i čini).

Privilegovana kompanija CPR Impex na volšeban način, ali "u  skladu sa zakonom", po minimalnim cenama (veću cenu bi Ministarstvo odbrane postiglo da su tenkovi prodati kao čelična furda) dobija preko 50 tenkova T55 (remontovanih, konzerviranih - potpuno isravnih), popisanih tačno po količinama, brojnim oznakama i lokacijama gde se nalaze, i preko 65 haubica 122 mm D-30 jugoslovenske i ruske proizvodnje, koje su planirane za remontovanje u Remontnom zavodu Čačak. Posle pisanja Tabloida o remontu pomenutih haubica, a s obzirom da se radi o klasičnoj akciji švercera (iza kojih stoji Srbija, odnosno njeno Ministarstvo odbrane), odlučeno je da se remont izvede u Travniku, u BiH, a da u slučaju otkrivanja ovakve transakcije konsekvence umesto Srbije i Crne Gore snosi Bosna i Hercegovina.

U međuvremenu, CPR Impex u Tripoli šalje bivšeg vojnog atašea Srbije u Libiji pukovnika Žarka Radunkovića da dogovori isporuku tenkova i haubica za potrebe pobunjenika (što se nikako nije svidelo zapadnim silama). Pod nerazjašnjenim okolnostima pukovnik Radunković gubi život, a režimska štampa objavljuje, od strane Jugoimporta SDPR i CPR Impexa, već unapred pripremljen pamflet - da je pokojni Radunković otišao u Libiju po nalogu Kofisa (kompanija koja je imala najbolju ostvarenu saradnju sa severnoafričkim zemljama i koja je oduvek bila kost u grlu Jugoimportu SDPR).

U Crnu Goru odlazi pukovnik u penziji Veselin Rudić, bivši načelnik Uprave za snabdevanje u Ministarstvu odbrane SCG,  gde boravi duže od mesec i po dana sa zadatkom da sa Zoranom Damjanovićem (direktorom bivšeg Jugoimport Monta iz Podgorice, koji ima iskustva iz ranijeg šverca minobacačkih granata iz Albanije za Libiju) nađu najefikasniji način transporta tenkova i haubica za Libiju, odnosno do libijske luke Ras Lanuf i drugih destinacija ukoliko bude potrebno.

Bivši vojni ataše Srbije u Beču general-potpukovnik Milan Zarić (otac Dragana Zarića, koji je zamenik direktora CPR Impexa Petra Crnogorca), da bi pomogao sinu povlači sve svoje diplomatske veze. U Srbiju dolaze tzv. psi rata Anđelo Saita (Dynacore ATK Amerika), Majkl Saker (Century Arms International), dugogodišnji poznanik i saradnik Ilije Pilipovića.

U tzv. "zakonskim okvirima" raspisuje se namenski i namešten tender po konkursnoj dokumentaciji pov. br. 147-18 od 16. avgusta (o čemu je Tabloid pisao u zadnjem broju) i, kao što se unapred znalo, posao dobija unapred dogovorena i privilegovana kompanija CPR Impex.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac (sa kumom Pilipovićem, novim rezervnim delom - uvlakačem - brigadnim generalom Zrnićem i tehničkim direktorom Jugoimporta SDPR dr Miloradovićem) bez ikakvog državnog cilja i koncepta, opravdanja i potrebe, o trošku poreskih obveznika odlazi u Indoneziju, a zatim u Angolu. Za svoj lični račun priprema teren, dogovara se, unovčava, a onda pod parolom "neviđenog uspeha", čisti lopovluk "u zakonskim okvirima" nameće kao jedino logično i isplatljivo rešenje, iako su sve ove posete, u trenutku u kome se nalazi srpski narod (posebno zbog stanja na severu Kosova) najobičnije besmislice i ne mogu se tretirati drugačije nego kao čin veleizdaje...

Dosta je bilo

 

Reforma i profesionalizacija vojske u režiji ministra odbrane Dragana Šutanovca sprovedena je tako da vojska uopšte nema ni cilj ni nameru da brani Srbiju od bilo kog oblika agresije, nego da umesto NATO alijanse bude topovska hrana u nekakvim "mirovnim operacijama". Dakle, pripadnici Vojske Srbije se obučavaju da gase ratne požare, koje izazivaju upravo oni koji i organizuju takve misije.

 Prema dostupnoj dokumentaciji, te prema saznanjima iz neformalnih razgovora sa američkim diplomatama, Šutanovac, Pilipović i Stevan Nikčević (Jugoimport SDPR) ključni su ljudi u projektu "Neutralizacije odbrambenog sistema Srbije, Vojske Srbije i odbrambene industrije Srbije". Ta neutralizacija se posebno odnosi na našu vojnu industriju, kojom se Šutanovac i dalje svakodnevno hvališe, iako je uništena i tek simbolične snage u odnosu na nekadašnju. Interes mnogih zapadnih činilaca da ona ne bude snažna, zahvaljujući ovoj trojici drugara ostvarila se uspešnije od svih očekivanja.

Javni tužilac i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala imali bi pune ruke posla kad bi radili svoj posao, a pošto ne rade, država (koja je, nažalost, na kolenima) trebalo bi da donese zakon da krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, pa čak ni ona iza koje stoje nakaradni i veleizdajnički zakoni, ne mogu zastareti, a imovina stečena profiterstvom samo po osnovu funkcija na kojoj se kriminalni počinioci nalaze obavezno oduzme, čime bi se višemilionskim malverzacijama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije stalo na put.

 

 

 

 

Reforma i profesionalizacija vojske u režiji Dragana Šutanovca sprovedena je tako da vojska uopšte nema ni cilj ni nameru da brani Srbiju od bilo kog oblika agresije.

 

 

Zbog "rekonstrukcije" aerodroma Lađevci u interesu Turske i ličnih interesa Šutanovca i Pilipovića, u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obustavljene su sve druge investicije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane