Su(lu)dovanje

Kad mafiji nešto zatreba: Kako je BMG opljačkao Primax 

 

Muve se ne okupljaju bez razloga

 

U Srbiji vam lako oduzmu imovinu, samo ako je ona interesantna mafiji, ne samo onoj "klasičnoj" nego i onoj pravosudnoj. Odličan primer je otimačina od uspešnog preduzeća Primax u korist bankrotiranog BMG-a

 

Dragana Radosavljević

Dragiša Nikolić i njegovo Beogradsko mašinsko-grafičko preduzeće (BMG) nisu nepoznanica ljudima sa malo dužim sećanjem. BMG je nastao tako što je iz nekadašnjeg Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda (BIGZ), društvene firme sa dugom tradicijom, odneto sve što je moglo da se nosi i što je bilo od koristi.

Posle se BMG upustio u štampanje knjiga Mire Marković u vremenima kada njoj niko nije smeo ništa da odbije, pa tako ni sponzorisanje njenih spisateljskih poduhvata. Novac za štampanje davala je srpska privreda i zna se da je jedno od takvih izdanja "otkupljeno" čak 47 puta. Pare, međutim, nisu išle prvoj ženi JUL-a, već štampariji, odnosno Dragiši Nikoliću. Bilo je to zlatno doba.

Posle su došli tržišni uslovi poslovanja, u kojima se BMG nije baš najbolje snašao, ali je njegov vlasnik sačuvao staru naviku otimanja i varanja.

U toku 2003. godine preduzeću Primax d.o.o. u vlasništvu lekara dr Damira Isakovića bio je potreban novi magacinski prostor. Preko oglasa u dnevnoj štampi, Isaković ga je našao u zgradi koja je bila vlasništvo BMG-a. Ugovor o iznajmljivanju je zaključen 13. juna 2003. godine, a u ime BMG-a svoj potpis je stavio Dragiša Nikolić. Prema spomenutom ugovoru, Primax bi u zakup uzeo prostor veličine 667 kvm, na rok od pet godina. Kirija za navedeni period bila je plaćena odmah.

Lavirint

Nakon više pregovora sa Dragišom Nikolićem, 23. oktobra 2003. Primax je otkupio poslovni prostor koji je predstavljao drugi deo zgrade u kojoj se nalazio magacinski prostor za koji je zaključen ugovor o iznajmljivanju.

Dana 26. decembra 2003. na poslovni račun Primaxa stiže uplata od 8,5 miliona dinara. Istog tog dana Dragiša Nikolić poziva dr Isakovića i objašnjava mu da je taj novac namenjen BMG-u za štampanje predizbornih plakata za Vojislava Koštunicu, ali da ne može da bude uplaćen direktno na račun BMG-a jer je preduzeće - pod blokadom.

Ovo su doktoru Isakoviću potvrdili i u Komercijalnoj banci. Nebojša Spasić, savetnik tadašnjeg direktora banke Ljube Mihajlovića, objašnjava vlasniku Primaxa da je novac prebačen po nalogu samog direktora, jer je pravno bilo neizvodljivo da se transferiše na račun BMG-a koji je u blokadi. Formalno, Primax za pomenutu sumu potpisuje ugovor o kreditu dva meseca nakon prebacivanja novca.

Paralelno sa tim dešavanjima, dr Isaković sa BMG-om, odnosno Dragišom Nikolićem, potpisuje ugovor o davanju zajma i to pod identičnim uslovima koje je tražila Komercijalna banka od Primaxa. Jedino što je kao garanciju vraćanja zajma već tada prezaduženi BMG založio deo nepokretne imovine.

Primax je uredno otplaćivao dug prema Komercijalnoj banci, dok BMG ni dinara nije platio za vraćanje svog duga prema Primaxu. Kada je istekao ugovorom predviđeni rok za vraćanje zajma dr Isaković sa svojim advokatima 2004. odlazi na razgovor kod Dragiše Nikolića. U tom razgovoru vlasnik BMG-a tvrdi da njegova firma nema novčanih sredstava za vraćanje tog zajma, da poverilac može da ga tuži sudu, ako hoće, jer ionako ništa neće da dobije pošto njemu, Nikoliću, ni ne pada na pamet da dug vrati.

Videvši da od dobrovoljne isplate nema ništa, dr Isaković aktivira mogućnost koju mu je kao garanciju pružao ugovor o zajmu i u toku 2006. dobija pravnosnažnu i izvršnu presudu Trgovinskog suda u Beogradu, kojom je poslovni prostor prešao u vlasništvo Primaxa.

Tada kreće pravosudni galimatijas koji i pored najbolje namere malo ko može da razume.

Jula 2007. biva pokrenut stečajni postupak nad BMG-om, a za stečajnog upravnika postavljen Andreja Nestorović iz Beograda, dok je stečajni sudija bio Mladen Nikolić. Stečajni upravnik formira stečajnu komisiju u koju su ušli Ljubiša Ristić, Slavica Pantić i Branislav Milivojević. Ta komisija je trebalo da utvrdi da li i koju nepokretnu imovinu BMG još ima, odnosno da li je sve što je nekada bilo u vlasništvu tog preduzeća legalno preneto na BMG NM, preduzeće koje je 2005. osnovao Dragiša Nikolić i koje je u međuvremenu preneo na svoju ćerku Mirjanu Nikolić.

Po Dragišinim tvrdnjama on je sve mašine koje je nekada posedovao BMG prodao BMG NM-u, odnosno dao za kompenzaciju. Šta je zauzvrat dobio i gde je to otišlo, ostala je misterija. Istovremeno je prezaduženi Dragiša Nikolić uneo preko tri miliona evra osnovnog kapitala u novoosnovano preduzeće BMG NM.

I malom detetu bi trebalo da bude jasno da se ovde radi o prividnom poslu, čiji je jedini cilj bio da se umanji stečajna masa BMG-a i da se tako prevare poverioci. Stečajnoj komisiji i stečajnom upravniku, međutim, sve je izgledalo kao da je u najboljem redu.

Valja napomenuti da je član stečajne komisije Slavica Pantić istovremeno bila i računovođa BMG NM-a, a prethodno je godinama na istom radnom mestu radila u BMG-u. Da li je to razlog što stečajna komisija nije želela da vidi očiglednu prevaru?

U toku 2008. godine stečajni upravnik Andreja Nestorović obaveštava Primax da mora da napusti prostor od 667 kvm, koji je do tada iznajmljivao za magacinske potrebe. "Sitnica" koja je ovde promakla kako upravniku, tako isto i sudijama koje su kasnije vodile spor po tom pitanju, jeste nedostatak jasne definicije o kom se to prostoru radi. Nesporno je da je Primax koristio veliki prostor, s obzirom da je to preduzeće sa oko 150 zaposlenih i velikim skladišnim zahtevima. Istovremeno, Primax je potpuno legalno i papirološki pokriveno stekao vlasništvo nad nešto preko 1.100 kvadratnih metara. Trebalo je zato odrediti kojih tačno 667 kvadrata Primax treba da oslobodi.

Počeo od viskija

U izvršnom postupku koji je pred Privrednim sudom u Beogradu vodila sudija Marija Elizabeta Petrović, a gde je BMG tražio iseljavanje Primaxa, angažovan je sudski veštak Petar Živković da odredi iz kog prostora se tačno traži iseljavanje.

Petar Živković je poznat po tome da veštači u korist stranke u postupku koja je najbliža njegovom novčaniku. Šta drugo i očekivati od čoveka koji je kao inženjer PIM-a svoje prve pare stekao švercujući viski u arapske zemlje?

Živković je u veštačenju promašio za celih 15 dužinskih metara i to samo u jednom merenju, ali ni to nije omelo sudiju da tvrdi kako je veštačenje urađeno stručno i u skladu sa propisima. Najzanimljivije je bilo kada je advokat Primaxa pitao veštaka kako je znao koji prostor treba da veštači: onaj levo od ulaza koji je u vlasništvu Primaxa, ili onaj desno od ulaza koji je još u vlasništvu BMG-a, a koji je Primax samo jedno vreme koristio plaćajući kiriju. Pošto je prostor desno od ulaza već bio oslobođen i vraćen BMG-u, Živković je, naravno, merio prostor levo od ulaza.

Veštak odgovara da je to pravno pitanje u koje ne želi da se upušta. Znači, tumačenje koji tačno prostor treba da se izmeri nije u domenu Živkovićeve struke, on jednostavno ide i meri, pa kad namakne 667 kvm prestaje i o tome obaveštava sud!?

Po ovakvom veštačenju koje je prihvatila sudija Petrović, Primax treba da se iseli iz prostora koji je kupio i gde je već odavno legitimni vlasnik, a da BMG-u usput još plati i kiriju.

Vrlo lako i brzo se nalazi obrazloženje za ovakvo nakaradno postupanje suda. Dragiša Nikolić je svoju nekadašnju firmu BMG zajedno sa nepokretnom imovinom obećao mafijašima. Poslednji zainteresovani koji se u ovom slučaju pominje jeste Nebojša Joksović, zaštićeni svedok protiv Darka Šarića, a ranije njegov bliski saradnik. Lokacija u Vodovodskoj, gde se nalaze pomenute prostorije, spada u red atraktivnijih, a ono na šta baci oko mafija mora i da ima.

Uz sve to dolazi i odlična, ako ne i najbolja oprema za štampanje kutija za cigarete, koja je blagovremeno sklonjena u preduzeća BMG NM koje vodi Dragišina ćerka i u MN-štampariju u formalnom vlasništvu Dragišinog sina Miloša Nikolića.

Pored dr Isakovića najveće žrtve ovog mafijašenja biće preko 140 porodica koje svoje parče hleba zarađuju u Primaxu, čiji će rad nasilno i bespravno biti zaustavljen. Ali, šta je to u poređenju sa finansijskim interesima mafije, Dragiše Nikolića, Andreja Nestorovića, Petra Živkovića, Marije Elizabete Petrović, Mladena Nikolića i ostalih?

 

Previše slučajnosti

 

U slučaju čerupanja Primaxa ima i previše slučajnosti.

Mladen Nikolić, imenovan od Trgovinskog suda za stečajnog sudiju BMG-a, četiri godine kasnije je kao sudija Privrednog apelacionog suda u drugostepenom postupku doneo rešenje u korist BMG-a u sporu sa Primaxom.

Sudiju Mariju Elizabetu Petrović direktor Primaxa jednom prilikom zatiče u njenom kabinetu kako joj advokat Rade Terzić diktira presudu u nekom predmetu. Rade Terzić se, inače, vezuje za ljude koji stoje oko BMG-a. Još dok je bio tužilac 2003. on je sedeo u kancelariji Dragiše Nikolića u prostorijama BMG-a i predstavljao se kao njegov pravni savetnik.

Tužilac Saša Drecun posle dve godine odbija krivičnu prijavu dr Damira Isakovića protiv Dragiše Nikolića, iako je jedini dokaz navodne legalne prodaje pokretne imovine BMG-a po antidatiranim ugovorima izjava samog osumnjičenog. Nasuprot njegovog "mame mi" stoji obilje dokumenata koje sud nije hteo da uvaži.