Diplomatija

Službenica Ministarstva spoljnih poslova u službi "izabranog naroda"

 

Ne radim subotom!

 

Insajder - 08

 

Gospođa Biljana Vučković Lear, bila je na dužnosti otpravnika poslova Ambasade Republike Srbije u Tel Avivu,  Izrael, od 01.04. do 31.12.2009. godine.

Ona je već odavno na drugoj adresi i u drugoj zemlji, ali njen nekorektan odnos u svojstvu otpravnice poslova prema pripadnicima Ambasade Republike Srbije, nije zaboravljen...

Nakon udaje za Jevrejina i prelaska iz pravoslavlja u judaizam u vreme njenog službovanja, nastupila je jedna potpuna i slepa predanost jevrejskoj religiji, a na štetu dužnosti koju je obavljala u Izraelu...

Pripadnici Ambasade Srbije, više puta su tražili instrukcije za reagovanje u pojedinim situacijama tokom jevrejske redovne svetkovine Šabata (subote), kada je otpravnica poslova isključivala svoj mobilni telefon i nije odgovarala na pozive. Komunikacija se odvijala preko njene sestre, koja je, protiv svih pravila, usmeravala rad tadašnjih službenika Ambasade Srbije.

Tajalo je jedno protežiranje lokalnog osoblja u odnosu na zaposlene iz R. Srbije, povećavane su plate lokalnim vozačima i sekretaricama, i to tako da one uočljivo budu veće čak i od plate lica odgovornog za obezbeđenje ambasade iz R.Srbije, koje je u Izraelu boravilo sa porodicom!

Omogućavala je ova gospođa i druge povlastice lokalnom osoblju: povratak poreza koji ih ne sleduje čak i nakon upozorenja dobijenog od strane MSP R.Srbije, korišćenje slobodnih dana i službenog vozila u privatne svrhe i drugo.

Iznosila je u svakoj prilici lični stav da Kosovo treba da bude nezavisno i izražavala otvoreno neslaganje sa zvaničnom državnom politikom R. Srbije po ovom pitanju. Navedeni stav je u više navrata iznet pred kompletnim sastavom Ambasade, te je velika verovatnoća da je lični stav iznošen i u drugim prilikama i da nisu poštovane instrukcije i usmerenja po ovom pitanju dobijana od strane MSP. Predlagala je MSP-u da se ne obeležava Dan državnosti R. Srbije 2010. godine, navodno u cilju smanjenja finansijskih troškova, dok je rezidencija ambasadora bila prazna više od godinu dana, za šta se mesečno plaćalo 8.000 US dolara uz druge troškove održavanja!

No, cilj navedenog predloga gospođa Vučković-Lear nije bio ušteda, već lični razlozi, a imenovana nije prisustvovala prijemima 2009. i 2010. godine, a na prijemu 2008. godine je, na veliko iznenađenje prisutnih, pevala izraelsku himnu, a ćutala tokom intoniranja himne Republike Srbije!

Nastojala je, takođe, da se prekinu veze pripadnika Ambasade sa pripadnicima naše dijaspore. Sa prostora bivše Jugoslavije u Izrael se uselilo više od 3.000 lica, čije se udruženje nakon raspada bivše Jugoslavije nije podelilo i bilo je vezano za našu Ambasadu.

Tokom mandata nije organizovala nijednu aktivnost gde bi bio uključen makar deo pripadnika naše dijaspore, a izričito je zabranjivala da pripadnici Ambasade održavaju kontakte sa pripadnicima dijaspore prilikom njihovog službenog dolaska u Ambasadu, kao i svaku drugu vrstu veza.

G.đa Vučković- Lear uvela je čak i svoga supruga u Ambasadu (mada je strani državljanina) pa je on koristio ambasadorovu kancelariju i računare za rad! Suprug g. đe Vuković-Lear je, prema njenoj izjavi, nakon NATO agresije, radio kao profesor na Kosovu u cilju demokratizacije Albanaca. U situaciji kada je domaćin uveo strogu kontrolu stranih radnika i prekontrolisao čak i pripadnike sopstvene Vlade, sestra otpravnice poslova je bez dozvole za rad radila u Izraelu više od godinu dana.

Ako se zna da je u kući Ehuda Baraka, ministra odbrane Izraela, koji se po položaju i značaju smatra trećim licem u Izraelu, pronađena neprijavljena radnica sa Filipina zbog čega je kažnjen sa oko 1.000 US dolara, što je objavljeno u svim sredstvima informisanja, onda je malo verovatno da izraelske oči i uši nisu znale da je sestra g. đe Vučković-Lear takođe bez radne dozvole u ovoj zemlji.

Između svega ostalog, sada već bivša otpravnica poslova u ambasadi Srbije u Tel Avivu, nije prijavila organima bezbednosti Izraela da su joj na parkingu zgrade gde je stanovala isečene sve 4 gume i polomljen deo stakala na automobilu. Ali, sa navedenim događajem nije upoznato ni Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije! Ovo je događaj sa kojim je trebalo upoznati i predstavnike organa bezbednosti Izraela i naše MSP.

Izbegavanje prijavljivanja ukazuje da je otpravnica poslova bila svesna mnogih nepravilnosti u svom radu i da ih je svesno prikrivala. Pomenute manifestacije imale su za posledicu trajno narušene međuljudske odnose u Ambasadi i svakodnevno negativnu atmosferu.

U slučaju Biljane Vučković- Lear po bezobrazluku koje prevazilazi sve dosad navedeno treba izdvojiti podatak da je sa vlasnikom stana koji je iznajmljivala, sklopila Ugovor da prilikom izlaska iz stana sa sobom ponese i nameštaj (frižider, mašinu za pranje i komplet za dnevni boravak), koji je vlasnik stana kupio po njenoj želji a pre njenog uselenja u stan (o trošku ambasade Srbije).

Naravno, cena navedenih stvari je ušla u kiriju, tako da je sve to plaćeno parama naših poreskih obveznika. Biljana Vučković Lear je svojim ponašanjem i aktivnostima nanela veliku štetu R. Srbiji ali je očigledno da se ovako nije mogla ponašati bez znanja i saglasnosti čelnih lica MSP R. Srbije sa kojima je neprekidno bila u telefonskom kontaktu i dobijala instrukcije, pre svih od državnog sekretara Mirka Stefanovića. Za kompletnu aktivnost, rad i ponašanje otpravnice poslova je znao i Tomislav Đurin, tada zadužen za bezbednost u MSP, a sada ambasador u Republici Makedoniji.

Zbog čega navedena lica nisu preduzele mere protiv otpravnice poslova kako ne bi radila protivno interesima Republike Srbije, a što im je bila obaveza po službenoj dužnosti? Kao nagradu za svoj rad dobila je da nakon isteka mandata ostane u Izraelu zbog porođaja još pet meseci zašta je iz budžeta R.Srbije dato više od 20.000 evra.

Najžalosnije je što g. đu Vučković-Lear do danas niko iz MSP nije pozvao na odgovornost. Ona danas živi u Švedskoj sa suprugom i porodicom.  Njena  neprofesionalnost i beščašće ne treba nikome u diplomatskoj službi Srbije da bude primer. No, na žalost, takvih slučajeva u MIP-u ima dosta.