Vojska

Uzroci i posledice demokratskog masakriranja Vojske Srbije

 

Žuta partija, tužna armija

Samoljublje dvojice ljudi i sva vlast u njihovim rukama bili su dovoljan razlog da nakon desetak godina Vojska Srbije bude dostojna sažaljenja, jer je svedena na nivo lovačke družine i omanje garde za očuvanje demokratskih (ne)dela. Mada su u odlasku i ministar vojni i predsednik države, nikako ne treba zaboraviti njihov nemerljivi doprinos bahatom, protivustavnom i u svakom smislu kriminalnom postojanju NATO pakta u Srbiji. Mada su i Tadić i Šutanovac skloni da tvrde kako je Srbija vojno neutralna zemlja, upravo njih dvojica su najodgovorniji za potpuno slamanje njene odbrambene moći i bezuslovnu predaju vojnom savezu koji niko u Srbiji ne želi

Pukovnik Milan Jovanović

Samo zbog sadašnje situacije na severu Kosova, normalno bi bilo očekivati da o ulozi i mestu Vojske Srbije u rešavanju krize reaguje predsednik Republike kao vrhovni komandant prema Ustavu. Takođe i vlada, koja tim povodom treba da se oglasi, te Skupština Srbije kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ali, do toga nije došlo!

Razlozi su znatno dublji nego što izgledaju i treba ih tražiti u sistematskoj devastaciji odbrambene moći, koja je sprovođena pod komandom vojne alijanse čija nismo članica. Izvođači ovog prljavog posla su pronađeni u Demokratskoj stranci i oko nje. Nakon svega što je urađeno, notorna je laž tvrdnja da je Srbija vojno neutralna. Možda, ali samo na papiru...

Dizač rampe na pozornici

U vreme Tadićevog mandata ministra odbrane političkim, a ne vojničkim gubitništvom uništen je najveći deo naoružanja bivše JNA. Ne prodat, nego uništen. Tadić je u "našem srpskom ministarstvu odbrane"  primio NATO insajdere kojima su na korišćenje i uvid dati svi vojni dokumenti (ratni planovi, planovi upotrebe, postojeća organizacija Ministarstva odbrane i Vojske...) itd. Istovremeno u Birčaninovu ulicu br.5,  gde je ministarski kabinet, dovodi veliki broj "žutih" pripravnika (Vesić, Anđelković, Dimitrijević, Ranković i dr.) koji su pod budnim okom engleskog generala i njegovih specijalaca gradili infrastrukturu, opremali vojsku, vodili strategiju, uređivali doktrinu i prevaspitavali ljudstvo. Nakon toga, pod dirigentskom palicom tog insajderskog tima, nastaje brutalno čišćenje vojničkih redova od vrha do baze, svih onih koji su imali ikakvog dodira sa odbranom zemlje 1999. godine. Na ključna mesta postavljaju diletante, "uvlakače" i klimoglavci. Svi delikatni dogovori kadrovske, strategijske i doktrinarne prirode obavljani su u kancelariji VVS-1 američke ambasade u Beogradu.

 Radi legalizacije novonastalog stanja u srcu "srpskog ministarstva odbrane" otvorena je i NATO kancelarija u kojoj se kod jedne, tek pridošle, ljudske podvrste koja je nastala na mržnji svega postojećeg u sopstvenoj domovini, usađuje silna ljubav prema NATO-u, Zapadu i evrointegracijama. Te pripremljene NATO perjanice, vojnički diletanti, u stvari, kod ministra Šutanovca postaju nosioci sprovođenja NATO strategije za urušavanje i uništenje odbrambenog sistema Srbije i njene vojske...

Ubrzo, Tadić odlazi na mesto šefa države, a na njegovo mesto dolazi najpre Prvoslav Davinić, a zatim i Zoran Stanković, koji provode taman toliko vremena da Demokratska stranka u sadejstvu sa tom kancelarijom izabere sebi pogodnog čoveka za to mesto: Šutanovca - perjanicu  NATO strategije prema Srbiji, licenciranog izdajnika, overenu personu najdubljeg solano-šeferovsko-bajdenovskog poverenja i razbijača srpske odbrambene moći. Ukratko, personu sa specijalnim ovlaštenjima, širokim asortimanom stimulacije u svom feudu, arogantnim i spremnim na trenutno smenjivanje bilo koga ko u MO i VS pokuša da misli svojom glavom!

Bivšeg dizača rampe na JUL-ovom parkingu Dragana Šutanovca, čoveka koji je tako reći nedavno bio izbacivač iz noćnih klubova, prvo postavljaju na mesto savetnika saveznog ministra policije, a zatim ga šalju "preko bare" na neki ubrzani kurs bezbednosti, u klasu sa kandidatima za šerife Tumbstona ili Jume, odakle se vraća umišljen kao da je najveći ekspert za bezbednost Srbije, sve gledajući kako da uskoči na mesto ministra unutrašnjih poslova. Međutim, pošto je biran za perjanicu NATO strategije prema Srbiji, kocka je htela da 16. maja 2007. godine postane prvi vojni ministar "nezavisne" Srbije.

Diletanti na komandnom položaju

Odmah po prijemu dužnosti, dogovorno sa vrhovnim komandantom i kumom Borisom Tadićem, aktuelni ministar srpske odbrane za državne sekretare, pomoćnike i savetnike, dovodi "svoje ljude od poverenja": svoga kuma Iliju Pilipovića, Zorana Jeftića, Igora Jovičića, Aleksandra Miščevića, Zorana Vesića, Tanju Miščević, Srbislava Cvejića, Nevenku Nikolić i Ljubomira Anđelkovića, koji su inače prethodno draftovani od NATO kancelarije i sada sa svojim šefom drmaju. Pet državnih sekretara, dva pomoćnika (materijalni resursi i finansije) i dva savetnika (mediji i infrastruktura), pripadaju istoj stranačkoj kliki, obilaze neuralgične tačke i tumače svetske procese na tribinama, na koje, po komandi, dovode vojsku da sluša ministrove diletante kako se igraju odbranom. 

U prvih 100 dana svog ministrovanja Šutanovac se nije puno eksponirao u javnosti. Pod njegovim budnim okom, umesto njega, u početku su to činili već postavljeni diletanti. Kasnije je on u svakom pogledu i na svakom mestu bio u glavnoj ulozi. Tada i počinje posrtanje preostalog vojničkog duha unutar Vojske Srbije...

Dolazi do masovnih kadrovskih promena, tačnije masovnih penzionisanja i drugih oblika demontaže još uvek zdrave i vrlo obrazovane oficirske garniture. Rukovodeće garniture MO i VS postaju sve više i više ambijent za aplaudiranje. Ta nova garnitura "srpskog vojnika" ili ono što je od njega ostalo putuje po svetu, "obnavlja gradivo", ali sada na engleskom jeziku, organizujući seminare-kurseve sa bombastim nazivima čije značenje ni oni sami ne razumeju, sastanče, daju intervjue, organizuju prijeme, proslave, dele pohvale i priznanja u stilu "ja tebe vojvodo, ti mene serdare"...

I tako, dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom, za 1.587 dana (računajući period od 16. maja 2007. godine - dan kada je Dragan Šutanovac preuzeo dužnost ministra odbrane - do 10. novembra 2011. godine) Ministarstvo odbrane je objavilo preko 3.300 informacija o aktivnostima u MO i VS od čega se 1.622 informacije ili 49 odsto odnose na aktivnosti samog ministra, a 1.707 informacija odnosi na aktivnosti ostalih pripadnika jedinica ustanova MO i VS (ili 51 odsto!). U tom periodu su predstavnici MO i VS dali 163 intervjua, od čega Šutanovac 101 intervju ili 62 odsto, a ostali 62 intervjua ili 38 odsto!

Lako je zaključiti da je prvi i još uvek aktuelni vojni ministar samostalne i nezavisne Srbije Dragan Šutanovac, u svojoj ministarskoj biografiji (četvorogodišnji ministarski staž u dve vlade) aktivnosti MO i VS sprovodio u stilu samopumpajućeg kulta ličnosti i stvaranju uslova za delovanje mafije i organizovanog kriminala u MO i VS na "zakonskoj" osnovi.

 Više godina, neometan ni od koga, vrlo lukavo, podržavan zakonima koje je sam formulisao, uništava odbrambeni sistem Srbije i Vojsku Srbije, uz istovremeno pljačkanje države i vojske, bivajući za to čak i nagrađivan.

Svi ministrovi "uspesi"

Po svemu sudeći uspeo je da u sadejstvu sa Borisom Tadićem uništi odbrambeni sistem Srbije, da u MO i VS na "zakonskoj" osnovi stvori uslove za delovanje mafije i organizovanog kriminala. Ne poštujući ustavne i zakonske odredbe, vodio je politiku odbrane Srbije samo onako kako najviše odgovara Zapadu i njegovim  NATO-kreatorima. Posledice toga su "zakonito" slabljenje i siromašenje zemlje, "zakonita" rasprodaja države i privrede, "zakonito" uništavanje domaće industrije, posebno odbrambene, "zakonito" uništavanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije.

Kako to praktično izgleda može se videti iz nekoliko argumentovanih primera, na koje podseća izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane:

- Sve zakonske promene iz oblasti odbrane i Vojske Srbije, kao i drugi zakoni koji se odnose na bezbednost zemlje i međunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojne saradnje, koji su doneti u vreme mandata aktuelnog ministra odbrane Dragana Šutanovca, doneti su sa samo jednim ciljem: da Srbija ostane bez odbrambenog sistema (Vojske, odbrambene industrije) i da takva uđe u NATO savez!

 - Svi pravni akti u vezi s tim su prvo koncipirani i usaglašeni u američkoj ambasadi! Doneti su na volšeban način, bez ikakve javne rasprave, parcijalno i na mala vrata. Po nepisanom pravilu, donošeni su uvek po završetku veoma bitnih "vojničkih poslova" kao što su opremanje jedinica i ustanova MO I VS sa NVO, prodaja i uništenje NVO, profesionalizacija Vojske. Doneti su da bi bili pokriće za nezakonito i neustavno delovanje Dragana Šutanovca. U to ime je Vojska Srbije pretvorena je u antiterorističke jedinice, a sve ostalo je ili uništeno ili svedeno na minimum. Ni ono što je ostalo nije u funkciji odbrambene sigurnosti Srbije.

 - Zakon o odbrani donet je 11. decembra 2007. godine, i to tek nakon završetka reorganizacije Vojske Srbije (30. juna 2007. god. formiranjem Četvrte brigade u Vranju u kasarni "Prvi pešadijski puk knjaza Miloša") i njime je trebalo da bude uređen sistem odbrane Republike Srbije, nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u odbrani, kao i druga pitanja od značaja za odbranu. Međutim, pažljivom analizom tog zakona može se uočiti da je donet "formalno-pravno" kako bi za nezakonito i neustavno delovanje ovdašnji aktuelni vlastodršci (ministar odbrane i njegova klika) imali kakvo-takvo zakonsko pokriće!

 Donet je i zato da bi bio pokriće ministru odbrane da i dalje radi bez odgovornosti na kreiranju odbrambene politike Srbije, koja nije u njenom interesu (član 14. Zakona o odbrani daje ministru ovlašćenja kakva nema nijedan drugi ministar odbrane u svetu!).

Zakon je donet, a da pre toga Srbija, kao nezavisna država, nije uopšte imala strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane, doktrinu vojske, dugoročni plan razvoja sistema odbrane... Donet je taj zakon da Srbija "po sili zakona" ostane bez odbrane i svoje vojske. Donet je da se srpska vojska (ono što je od nje ostalo) namenski priprema, ne za odbranu zemlje, već za antiteroristička dejstva na svetskim žarištima za račun drugih (koji su ta žarišta i izazvali), tj. da bude topovska hrana u raznoraznim misijama. Donet je da se na veoma lukav i neprimeren način, gotovo neprimetno, Srbija stavlja u zavisan položaj prema svetskim centrima moći, te da se bez iskazane volje građana Srbija uvodi u NATO alijansu.

Većina građana kojima još uvek nije ispran mozak delovanjem aktuelne vlasti i njene udružene propagande, smatra da ovako reformisana i profesinalizovana vojska, u ovakvom geopolitičkom okruženju, stvara nepotreban budžetski trošak.

 Ako je "multinacionalnim trupama" nameno samo služenje EU i UN u akcijama "mirovnih" misija (koje smo i na svojoj koži iskusili), onda je takva vojska samo budžetski teret na grbači naroda. Ako neko zaista želi profesionalne vojnike u svojim misijama, valjda treba on i da ih plati. Ovako, postaje jasno da je svaki Srbin dao donaciju NATO paktu za zločine koje čini širom sveta!

            

 

 

Epilog raspada: puno špijuna i jedan ministar

Na domaćim i svetskim terenima ulogu i mesto Vojske Srbije najbolje personifikuje još uvek aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac. Dakle, na našu vojsku (ono što je od nje ostalo) danas se gleda na sledeći način:

-  sa simpatijama jer ne preti nikome,

-  sa sažaljenjem jer je skoro nema,

-  što je bezazlena jer se bavi perifernim poslovima,

-  što je potrebna jer ima dovoljno dokonog obaveštajnog kadra,

-  što je stvorena jedna divna klima za čoveka kakav je aktuelni ministar odbrane.

 

 

Sponzor ga njegov...

Već nekoliko godina Dragan Šutanovac se igra rata na Pasuljanskim livadama. Ali, igra i ulogu privrednika i radničkog dobrotvora po halama Krušika, Slobode, Prvog partizana, Zastava oružja, Milana Blagojevića, te u Zavodima Čačak, Kragujevac i Moma Stanojlović, VTI (Vojno-tehničkom institutu) i operacionim salama VMA. U Americi obilazi počasne strojeve, skače u gimnastičkim salama Ohaja preko kozlića, saopštava kako smo propali i kao ljudi i kao komunisti, te da smo toliko neuki da nam treba neka dobra američka vojna akademija da se obučimo jer ništa ne znamo. Sa druge strane, u afričkim i azijskim zemljama glumi biznismena. Nemilice se arče pare poreskih obveznika u stilu: sad je prilika! Potpisuju se ugovori o donacijama - ozakonjuje još jedan vid pljačke...