Natrag

Krici i odjeci

Krici i odjeci

Niš :Klinički centar Niš: mutni poslovi nedodirljivog direktora

 

Dr Mengele vozi BMW

 

U vezi sa tekstom objavljenim u Tabloidu broj 250 o dešavanjima u KC Niš, a posebno o slučaju predsednika Upravnog odbora ove ustanove Boška Ristića Boce, čitaoci su reagovali svojim prilozima. Jedno od pisama svakako zaslužuje pažnji šire javnosti i redakcija ga objavljuje bez skraćivanja

 

U duhu vašeg istraživanja kriminalnih radnji u Kliničkom centru Niš, želim da vam skrenem pažnju na protagoniste istinskog kriminala u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Tu je, svakako, na istaknutom mestu dr Vidojko Đorđević Vidža, direktor Nefrološke klinike i, istovremeno, direktor privatne specijalne klinike za bolesti bubrega "Fresenius" (ili kako je na zvaničnom sajtu predstavljena: "Fresenius Medical Care"), koja se nalazi u niškom naselju Duvanište. Naime, dr Đorđević "prevodi" pacijente sa Nefrološke klinike Kliničkog centra Niš u privatnu ustanovu "Fresenius", čime je do sada oštetio Fond zdravstvenog osiguranja za 28 miliona dinara, što je naknadno i utvrdio inspektor za privredni kriminal Nešović. No, čudi me kako je dr Đorđević i dalje direktor klinike i pored očiglednog kriminalnog posla koji vodi.

Za one koji dobro poznaju prilike i neprilike u Nišu, ni ovo nije čudno. Jer, dr Đorđevića u svakom smislu štiti predsednik Skupštine grada Niša, Mile Ilić, istaknuta figura ondašnjeg i sadašnjeg SPS-a, nezaobilazni lik dogmatske i primitivne Miloševićeve elite iz devedesetih.

Ali, dr Đorđevića štiti i direktor Kliničkog centra Niš, prof. dr Borisav Kamenov, inače uvaženi član stranke G17 koja se prekrstila u "Ujedinjeni regioni Srbije" (URS) i koju u Nišu zastupa Boško Ristić Boca. Ristić je, naravno, predsednik Upravnog odbora Kliničkog centra Niš i svaka reč koju ste o njemu napisali je tačna. Ristić, takođe, štiti dr Đorđevića i njegov "biznis".

Ipak, uprkos svemu, dr Vidojko Đorđević je uključio i desetak pacijenata u svoj posao, pa je tako od jedne farmaceutske kuće dobio po 2.000 evra za svakog pacijenta "koji će koristiti njihove proizvode", a kako mu je i to malo bilo, onda je na osnovu tih istih pacijenata duplirao bočice sa izvađenom krvlju i uključio u "konzumaciju proizvoda" izdašne farmaceutske kuće, još tridesetak pacijenata na osnovu kojih je takođe dobio po 2.000 evra za svakog od njih.

Istovremeno, dr Đorđević je i šef tima za transplantaciju bubrega i on odlučuje o tome ko ide na transplantaciju a ko ne. Naravno, sve uz određenu sumu novca, što je vidljivo po jednom paradoksu: brže na red dođu oni koji kraće čekaju!

Njegove pretnje zaposlenima na klinici su svakodnevne. Ali, njegovu kriminalnu mrežu na Nefrološkoj klinici očigledno ništa ne može da ugrozi, upravo zbog nabrojanih ličnosti koje ga štite i koje, verovatno, i same od toga imaju koristi.

Na nesreći i muci građana ovaj gangster je stekao enormno bogatstvo koje se vidi: nekoliko stanova u gradu Nišu, kuća u Kninskoj ulici, džip marke BMW čija je cena 70.000 evra, a kupio je sinu i automobil marke mercedes C klase koji košta približno toliko. O kešu ne treba ni govoriti...

Zato vas molim da ovo pismo objavite u ime pacijenata koji su pod stalnom torturom dr Vidojka Đorđevića, a njih nije mali broj pošto ova klinika pokriva veći deo jugoistočne Srbije.

 

Boško Janković
Niš(adresa poznata redakciji)

Iz dokumentacije Tabloida o Freseniusu

Nije Vidojko sam

Nemački Fresenius u Srbiji prodaje medicinsku opremu koja je i za vreme sankcija plaćana do 18 ondašnjih maraka, a danas ta firma istu stvar prodaje za 40 evra, a od RZZO-a po jednoj dijalizi naplaćuje 25 evra skuplje nego što to čine državne bolnice i domovi zdravlja. Sve to je moguće jer višak para odlazi kao donacija Demokratskoj stranci.

I.M.

U Srbiji rade tri svetski poznate kompanije iz ove oblasti: američki Bakster, švedski Gambro i nemački Fresenius, koji je i najdominantniji na tržištu, moguće i zato što je jedan oda najvećih sponzora Demokratske stranke.

Fresenius ima tri svoja punkta u Beogradu i jedan u Nišu, gde se pacijentima dijaliza vrši o trošku RZZO-a. Razlika između dijalize u državnom domu zdravlja i kod Freseniusa je u ceni: u državnoj instituciji to košta 80 evra, dok istu uslugu privatnik Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja naplaćuje 105 evra.

Ni ova razlika u ceni od 25 evra po jednoj dijalizi Nemcima nije bila dovoljna. Ista nemačka firma nam prodaje i deo aparata za dijalizu koji se zove špulna i to tako što te delove uvozi, u Srbiji prepakuje i prodaje kao domaći proizvod. Za vreme sankcija smo špulne uvozili i to je onda koštalo između 17 i 18 maraka po komadu. Danas "domaće" špulne RZZO plaća - 40 evra po komadu!

Svakom od oko 4.000 pacijenata koji u ovom trenutku koriste dijalizu godišnje treba najmanje 150 špulni, pa sve to puta 40 evra iznosi na godišnjem nivou najmanje 24 miliona evra, koliko RZZO plaća Freseniusu za "domaće" špulne uvezene iz Nemačke.

Čak ni ovo Nemcima nije dovoljno, jer zbog slabo razrađene mreže privatnih centara za dijalizu tek nekih 300 pacijenata ne koristi usluge državnih domova zdravlja. Da bi se situacija promenila i broj pacijenata kod privatnika povećao, potrudila se srpska vlast. U Službenom glasniku od 22. februara 2011. izašla je Strategija razvoja nefrologije i dijalize do 2020. godine, iz pera dr Vidojka Đorđevića, direktora Niškog kliničkog centra za nefrologiju i kadra SPS-a. U svom radu dr Đorđević predlaže da se u državnim zdravstvenim ustanovama ukine treća smena za davanje dijalize, čime bi automatski ti pacijenti bili prebačeni kod privatnika.

Privatnici, kao što smo videli, iz državnog budžeta naplaćuju 25 evra više po dijalizi, pa bi, u slučaju da kod njih pređe samo hiljadu novih pacijenata, oni na ovaj način zaradili godišnje 3.750.000 evra više nego što je to slučaj sa istim državnim institucijama. Nije teško pogoditi kome bi te pare otišle.

Dva kandidata za podelu ovog kolača su zamenica ministra zdravlja Nevena Karanović, jedan od najglasnijih lobista Freseniusa, preko koje je išlo i sklapanje ugovora nepovoljnog za RZZO, kao i Aleksandar Babić, jedan od rukovodilaca u Freseniusu. Babić ne samo da je u kumovskim vezama sa ministrom vojske i potpredsednikom DS-a Draganom Šutanovcem, već sa njim ima i zajednički kafić u Beogradu. Zbog toga Fresenius i uživa toliku zaštitu sadašnjih vlasti.

A ta zaštita ide dotle da se namerno izgubi donacija italijanske vlade koja je iznosila 150 kompleta za dijalizu, jer bi njena podela smanjila prihode Freseniusa. Sumnja se da je pomenuta donacija na kraju prodata.

I bolnica "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu je uspela da opremi kompletan centar za dijalizu, koji nikada nije proradio, jer bi se time odvlačili pacijenti od Freseniusa.

Na deo zarade polaže pravo i Aleksandar Vuksanović, koji je na čelu RZZO-a nasledio Svetlanu Vukajlović, kao i Steva Plješa, koji predvodi ekipu državnih doktora iz KBC Zemun, koja se bori za Fresenius. I dr Nada Dušković iz KBC Zvezdara takođe pomaže prelivanje pacijenata iz državnih u privatne centre za dijalizu, tvrde dobro obavešteni krugovi.

Plješa, Duškovićka i Vidojko Đorđević su prilikom privatizacije Hemofarma, preko koga je išao ulazak Freseniusa na domaće tržište, dobili akcije ovog preduzeća. Te akcije su posle uložili u otvaranje privatnih centara za dijalizu u Srbiji, pa im se sada finansijski i te kako isplati da pacijente šalju - samima sebi.

 

 

 

Leskovac: Kako treba tumačiti Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO)

 

Pokojnici sposobni za rad!

 

Po svemu sudeći, invalidsku penziju u Srbiji mogu da dobiju samo oni koji su pokojni, jer su totalno nesposobni za rad! Međutim, nije ni to sigurno, pošto su kod mene u selu troje njih podneli zahtev za invalidsku, ali su u međuvremenu umrli. Ipak, posle smrti, stigla su im rešenja da su odbijeni, jer su, navodno, sposobni za rad!

Dalje, prema Zakonu o PIO ispada da invalidsku penziju mogu dobiti samo oni koji nisu ni živi ni mrtvi. U grupi invalida koji nekako uspevaju da sami odu do toaleta bez tuđe pomoći, mada su bolesni i ne mogu da rade, niti imaju od čega da kupe lekove, a dane provode u bolovima, ne priznaje im se pravo na invalidsku penziju, ali im samoubistvo niko ne osporava.

Naime, Zavod za penziono i invalidsko osiguranje doslovno je pretvoren u pogrebni zavod, samo im fali krematorijum kao u nacističkoj Nemačkoj.

Dakle, upravo tako - nacistički, genocidno i monstruozno, Vlada Srbije kao oružjem za masovno ubijanje koristi se podstrekavanjem invalida na samoubistvo. Ideja dolazi od poremećenih umova kojima je jedino stalo do ličnog bogatstva, a lažima, pljačkama i prevarama doveli su narod do prosjačkog štapa.

Mizerni su srpski političari, koji se bave zbrinjavanjem sebe i svojih porodica čim se dočepaju vlasti. Njima je svejedno koliko će invalida nasilno prekinuti svoj život zbog dušmanskog odnosa države prema njima i njihovim porodicama.

Pišem ovo pismo sa namerom da pomognem onima koji su kao i ja u teškoj situaciji, da odustanu od namere da naude sebi, jer će na taj način pomoći kriminalnom naumu Vlade Srbije i svima onima koji su doprineli da se nađemo u ovakvoj situaciji. Duboko verujem da se toj bandi bliži kraj i da će odgovarati za svoja zlodela.

 

                                           Jovica Nedeljković

                                                Vučje-Leskovac                                                               

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane