Tabloid je pozvan

Srbija na zalasku: nove žrtve državnog terora

 

Zar nam opet treba sunce tuđeg neba?

 

U pismu punom gorčine, koje javnosti posredstvom Tabloida šalje dr Damir Isaković, preduzetnik, građanin i čovek koji je preuzeo odgovornost za sudbinu blizu dve stotine zaposlenih, i isto toliko porodica koje su zavisile od njegovog poslovanja, opisan je njegov ponovni susret sa bahatom i siledžijskom državnom birokratijom čiji je jedini zadatak da iscrpi, opljačka i uništi sve što donosi zdrav novac i zaposlenje

...............

 

Dragi prijatelji, žao mi je što moram da vas obavestim da se drama oko moje firme Primax i pored svih nezakonitih radnji "nezavisnog sudstva" i pregršt dokaza o prevarama sa firmom BMG i Dragiše Nikolića (inače, osiljenog štampara Mire Marković i njenih sabranih "noćnih mora"), nastavlja sa osamdesetak policajaca raspoređenih oko prilaza mojoj firmi u utorak 31. januara 2012. godine.

Držani smo na pedesetak metara kao taoci, bez prava prilaska svojoj imovini i radnim mestima, na temperaturi od -12 C. Gurali su nas i pretili pendrecima, blokirali celu ulicu, propuštajući samo pešake koji su se izjasnili da ne rade u našoj firmi. Fizički radnici su rušili ono što smo stvarali dvadesetak godina.

Radile su motorne testere, brušilice, čekići... Pet sati smo svi držani na užasnoj hladnoći. Kada su se ostrašćeni novi "vlasnici" uverili u svu kompleksnost naše proizvodnje, iz straha verovatno od pravde koja će doći, nadamo se uskoro po izborima i sudu u Strazburu, jer više nemamo kome da se obratimo u "našoj državi Srbiji", dozvolili su nam rok da se sami iselimo u naredne dve nedelje. Ali gde po ovakvim vremenskim uslovima kada se temperature spuštaju na minus dvadeset?!

Sudija Marija Elizabeta Štulić-Petrović je u tom trenutku više sati na stalnoj vezi sa stečajnim upravnikom Andrejom Nestorovićem i akcijom koju sprovodi lično načelnik Policijske uprave Čukarica, a za račun bestidne porodice zaštićenog svedoka Nebojše Joksovića u procesu protiv narko-mafije, dilera i prevaranta potpomognutih likom pomenutog Dragiše Nikolića.

Protiv takvih se borimo, a policija i kriminalno nezavisno sudstvo koje svi plaćamo, takve štiti od 165 zaposlenih u domaćoj firmi koja ispunjava sve obaveze prema zaposlenima i društvu u kome živimo.

Tu bi trebalo za našu decu da pravimo budućnost? Upitao sam se: dokle ovo ide?! Više nemam odgovore. Radimo i živimo u nemogućim uslovima. Nadam se da ćemo kao firma opstati, ali su nade sve manje...

Svi vi moji prijatelji koji ste van Srbije, ne vraćajte se i ne razmišljajte o povratku u ovu beznadežnu tvorevinu koja služi nekolicini za bestidnu pljačku društva i svih nas! Selektivna pravda je nešto što se ovde podrazumeva.

Ako imate neku ideju kako dalje i kako da spasem dvestotinak porodica koje zavise od mene, tu sam za savet.

Stvarao sam poslove, proizvode, radna mesta - bez ikakve pomoći i ijednog dinara dobijenog od te države za zapošljavanje ili razvoj. Više od dve i po hiljade zapisnika različitih inspekcija, od kojih nijedna nije došla dobronamerno!

Očajan sam.

 

                                           Dr Damir Isaković