Šabac

Napredovanje demokratske patologije sa neizvesnim ishodom

 

Kako se kalio prevarant

 

Tender opran u vešeraju, isparila strana donacija, preprodan zabranjeni uvoz i druga čuda neviđena koja je šabačkom zdravstvu priredio čovek koga još zovu i "doktor za mahinacije", dovela su do toga da on postane visoki drug lokalne političke nomenklature. Predsedava Gradskom skupštinom Šapca. Između ostalog

 

M. Grabež

 

Predsednik skupštine grada Šapca, dr Slobodan Mirković, inače hirurg po struci, član je Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije i mnogih drugih preduzeća, doskorašnji predsednik gradskog i okružnog odbora DS-a i bivši (smenjeni) direktor šabačkog Medicinskog centra. A nekada beše uzoran komunista, kasnije još uzorniji socijalista. Ipak, uvidevši da brod tone, krajem devedesetih prilazi članstvu DS-a i počinje da šeta ulicama grada i duva u pištaljku. I tako, duvajući dolazećoj demokratiji, dunuo je i sebi u jedra i, kako danas izgleda, daleko dogurao...

Na izborima maja 2008. godine izgubio je voljom nezadovoljnog naroda, a tu istu volju naroda odmah prekrojio ponavljajući izbore na nekoliko izbornih mesta i po pet puta, do konačne promene rezultata u svoju korist.

Nije omiljen među članstvom DS-a, niti u ustanovi u kojoj radi. Mirković je zloupotrebljavao i prijateljstvo sa ministrom Dušanom Petrovićem, govoreći da mu on "duguje za ceo život, jer mu je operisao i spasao oca".

Često je svoje sumnjive poslove pokrivao i pravdao time da je Dušan Petrović "upoznat o svemu". To je pričao u javnosti i niko mu nije smeo ništa. Rastrzan kompleksima niže vrednosti i svojom prosečnošću u struci, pokušava da izigrava gazdu DS-a u Šapcu, ponižavajući ljude oko sebe, ne shvatajući da je on samo jedan od neuspelih političkih pobačaja prirode.

Svoje političke protivnike i vredne ljude u Šapcu pokušava da diskredituje huškajući na njih kao besnog psa nekakvog samozvanog "novinara" (njegovog kuma koji je član DS-a, a po struci mašinski tehničar), koji  u lokalnoj žutoj štampi napada sve što se izdigne iznad kumovih vrednosti, pa čak policiju i sudstvo.

Članci puni laži, uvreda i pretnji su oružje kojima se služe te jadne, bolesne, nezbrinute i prazne duše u pokušaju da diskredituju osnovne ljudske vrednosti, ne znajući čak ni pravopis srpskog jezika.

"Novinar"- kum je već bio u zatvoru u Grčkoj zbog nelegalne registracije fantomskih firmi, jurili su ga i po Austriji, jer je bio povezan i sa drogom. Dodatno je krivično osuđen 2004. godine na zatvorsku kaznu od šest meseci, koju treba da odleži u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Mirković ju je trenutno stornirao kao predsednik DS-a, u zamenu za određene usluge. Šabački tajkun Nebojša Jovanić, vlasnik Medikoma i glavni finansijer DS-a, kako sebe predstavlja u javnosti, Mirkovićev je poslovni prijatelj. Međutim, mnoge od njih čeka zatvor, kad se otvori ova Pandorina kutija...

Smena dr Slobodana Mirkovića, tada predsednika OO DS-a, sa mesta direktora Medicinskog centra Šabac 2007. godine, bila je veoma burna i bolna...

Naime, Mirković nikako nije hteo da prihvati svoje razrešenje i imenovanje novog direktora, pa je u pomoć pozivao telohranitelje i policiju da ga brane! Već tada je bilo sumnjivo zašto to čini, i čemu takav očajnički otpor posle šest godina samovolje. Baš u to vreme u toku je bio tender za izradu novog vešeraja u bolnici, vredan 26 miliona dinara. Dobila ga je firma Medikom iz Šapca, čiji je vlasnik Nebojša Jovanić!

Pošto dotična firma nije mogla da isporuči opremu i postavi mašine u ugovorenom roku, tender je poništen i ponovo raspisan nov, po zakonu.

Posle toga dobija ga firma PTM, takođe iz Šapca, koja te iste mašine marke Aliance, koje je trebalo da proda Medikomu, prodaje sada bolnici.

U okviru te iste cene (novac obezbeđen iz fonda za izbeglice) šabačkoj bolnici daje mnogo više nego Medikom, i to dodatno: adaptaciju celokupnog prostora za vešeraj od 450 kvadrata, nove mašine za pranje, sušenje i peglanje veša, mogućnost rada mašina na prirodan gas, protočne kotlove na paru, prevozno sredstvo električni voz sa karetama-vagonima za prljav i čist veš, kao i automatsko doziranje praška prilikom pranja, čime se postiže finansijska ušteda, kao i još mnogo toga (u arhivi postoji detaljna dokumentacija o tome).

Taj dodatni deo opreme bio je vredan četiri miliona dinara. Onda javnost može slobodno da se zapita: a gde bi završila ta četiri miliona da nije raspisan nov tender, i zašto je Mirković branio fotelju?!

Zatim, zašto je prećeno dr Miloradu Mićiću, koji je tada kao v.d. direktora Zdravstvenog centra potpisao poništenje tendera za vešeraj? Zašto dr Mirković i danas progoni Mićićevog sina, koji je lekar u ovoj ustanovi, sina dr Ljiljane Aleksić i decu drugih lekara koji su mu se "zamerili"? Dr Goranu Đenadiću je, narodski rečeno, smestio pritvor, navodno zato što je oteo svoje dete, a u pozadini stoji Đenadićevo otkrivanje obdukcionih detalja povodom tragične saobraćajke u Prnjavoru, u kojoj je učestvovao jedan od istaknutih aktivista DS-a!

Sličan slučaj malverzacije na tenderu za sterilizaciju desio se u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, kada je posredovao Mirković preko firme Paroko iz Novog Sada. Firma Medikom iz Šapca je 26. oktobra 2006. godine prodala Institutu sterilizatore za 33,48 miliona dinara.

Te iste sterilizatore je uvezla druga zastupnička firma, koja ih je platila 21,9 miliona dinara, a potom prodala Medikomu koji nema dozvolu za uvoz tih uređaja. Ovaj ih je dalje preprodao Institutu. Dozvolu od Republičke agencije za lekove za kupovinu sterilizatora Institut je morao da traži na ime zastupničke firme, a ne od Medikoma.

Postavlja se pitanje gde je nestalo 11,5 miliona dinara? Na sve ovo ukazivao je sindikat zaposlenih ove medicinske ustanove, ali bez rezultata. Protiv direktorke Instituta dr Nade Čemerlić-Adžić, kao što je poznato, podneta je krivična prijava još u julu 2007. godine.

U vreme direktorovanja dr Slobodana Mirkovića šabačka bolnica je početkom 2000. godine dobijala dosta donacija iz inostranstva koje su delom nestajale bez traga. Koliko je donacija stiglo iz Gifhorna i Wolksburga od naših ljudi zaposlenih tamo, ni danas se ne zna. Recimo, fali rendgen-aparat marke Filips proizveden 1989. godine, za koji se sumnja da je prodat preko firme Miltronik, što se može videti iz knjigovodstvenog izvoda o donacijama. Gubi se trag i rendgenu marke Simens koji je bio instaliran u Zorkinom dispanzeru. Dispanzer odavno ne postoji, jer je prodat na volšeban način, kao i medicinska oprema iz njega. Očevici su pominjali Radničku ulicu i garažu, u kojoj su nestajale isporuke za šabačku bolnicu. Po dolasku novog rukovodstva ustanove, 2007. godine, imenovana je komisija za ispitivanje mahinacija dr Slobodana Mirkovića. Komisija je konstatovala da je za prethodnih šest godina zaista bilo dosta nepravilnosti i o tome obavestila nadležne državne organe. To je konstatovao i novi Upravni odbor na čelu sa Vladimirom Gvozdenovićem, koji je na konferenciji za novinare potvrdio istinitost navoda.

 

 

Šabački tajkun Nebojša Jovanić, vlasnik Medikoma i glavni finansijer DS-a, kako sebe predstavlja u javnosti, Mirkovićev je poslovni prijatelj.

 

 

Mirković je zloupotrebljavao i prijateljstvo sa ministrom Dušanom Petrovićem, govoreći da mu on "duguje za ceo život, jer mu je operisao i spasao oca".