Stav

 

POREZ

 

Branko Dragaš

 

POREZ - Ne može se izaći iz krize povećavanjem poreza. To je ekonomska glupost. Nažalost, ta ekonomska glupost postala je danas mantra svetskih ekonomista. Estradni svetski ekonomisti, koji rade u službi MMF-a, preporučuju svim zemljama koje su upale u finansijske probleme da, između ostalih mera, donesu odluke o povećavanju poreza, kako bi na taj način napunili sve prazniju budžetsku kasu iz koje se sve više uzima. To neće rešiti nagomilane probleme.

Naprotiv, povećavanjem poreza problemi će se samo uvećati. Zašto? Teret krize se prenosi isključivo na već opljačkane, osiromašene i prevarene građane. Amnestiraju se politički ološ i tajkuni, koji su glavni krivci i najveći profiteri u krizi. Tako dobijamo kapitalizam koji socijalizuje gubitke oligarhije, kapitalizuje njihove lične, menadžerske bonuse i ogromne plate, dok se povećava raslojavanje između sve manje i sve bogatije kaste upravljača sveta i sve veće, sve očajnije mase obespravljenih i razočaranih građana. Takvo stanje na duži rok nije održivo.

Rat građana sa policijom na ulicama bankrotiranih država EU samo je početak klasnih sukoba. To je jedini način da se građani izbave iz dužničkog ropstva i sačuvaju svoju slobodu. Kada se povećavaju porezi, onda se povećava broj onih koji ne plaćaju poreze. Istovremeno, povećavaju se i troškovi za ubiranje povećanog poreza. Država mora da povećava represiju nad građanima, kako bi na silu uterala poreze, što dovodi do povećavanja troškova za primenu sile - inspektori, policija, kontrolori i svi oblici totalitarnog aparata koji služe da otimaju od građana da bi napunili praznu kasu.

Na drugoj strani, poreski obveznik nema izbora. Pošto mu je porez veliki, on ima veći interes da izbegava da plaća porez i da tako preživi, čekajući neka bolja vremena, nego da ga porezi uguše. Znači, poreskom obvezniku se isplati da izbegava plaćanje poreza. Takva pozicija nije dobra ni za državu, koja gubi prihode, niti za poreskog obveznika koji, umesto da se bavi razvojem tržišta i poslovanjem na tržištu, mora da se dovija kako da izbegne plaćanje poreza i stalno živi u strahu da ne bude uhvaćen. Povećava se broj privrednih subjekata koji prelaze u sivu zonu i povećava se broj privrednih subjekata koji zatvaraju radnje, preduzeća i kompanije, tako da država, umesto da postane država blagostanja, koja brani demokratiju, slobodu i tržište, postaje policijska država.

Smanjenjem poreskih prihoda, budžet, koji je već u velikom deficitu, dodatno se smanjuje, rastu deficiti, raste napetost u društvu, jer se vodi ogorčena borba oko sve manjeg kolača. Država ulazi u period socijalnih nemira. Koja su izlazna rešenja iz ovog revolucionarnog stanja? Politička oligarhija ima samo dva rešenja: prvo, da ništa u sistemu ne menja, da nastavi po starom, da upotrebi represiju i da rasprodaje porodično srebro ili da zadužuje buduće generacije kako bi nekako obezbedila sredstva za preživljavanje i tako zadržala svoju vlast. Takvo rešenje neminovno vodi u raspad sistema i socijalnu revoluciju na ulicama. Pitanja je samo kada će se to desiti. U slučaju Srbije takvo rešenje je vrlo opasno zbog mogućnosti izbijanja građanskog rata, što bi upravljači sveta najviše voleli, jer bi to bio vrhunac njihove želje da se konačno i trajno kazne Srbi kao remetilački faktor na Balkanu. Ni po koju cenu ne smemo da upadnemo u to stanje da se međusobnim obračunima na ulicama rešava politička kriza u zemlji. Drugo rešenje, ono koje je trajno, koje može da dovede do izbavljenja Srbije iz sadašnjeg beznađa, rešenje koje nam treba, jeste da se izvrši korenita promena sistema. O svemu tome sam već mnogo pisao. Primenjuje se novi ekonomski koncept i dolaze na vlast novi ljudi.

Taj novi ekonomski koncept polazi od toga da se smanjuju porezi, doprinosi, takse, prirezi, naknade, firmarine i sva zahvatanja iz privrede. Ponavljam, smanjuju se porezi i sva zahvatanja iz privrede! Umesto da na svaku obračunatu platu preduzeće plaća 73 odsto poreza, doprinosa, naknada i drugih opterećenja,  predlažem da se porezi i doprinosi smanje za preduzeća iz proizvodnje na 25 odsto, za preduzeća iz trgovine na 35 odsto i za banke i finansijske usluge 45 odsto.

Za proizvodnju preduzeća koja prvi put otvaraju proizvodnju odobrilo bi se oslobađanje svih poreza u periodu, recimo, od tri godine, jer se otvara prostor proizvođačima da u tom periodu pokrenu proizvodnju i nastupe na tržištu. Porez na dobit preduzeća treba smanjiti na tri odsto i ne sme se oporezivati podizanje dobiti. Tako smanjen porez na dobit doveo bi u Srbiju desetine hiljada kompanija koje bi otvarale svoje ćerke kompanije u Srbiji samo zbog malog poreza. Regionalna politika bi mogla da se vodi tako da porez na dobit u Beogradu bude tri odsto, ali u Horgošu - jedan odsto, a u Kuršumliji 0,5 odsto, da bi se dala mogućnost kompanijama iz sveta da otvaraju svoje kompanije u Srbiji. Tako bi radila mudra vlada. PDV bi sa sadašnjih 18 odsto trebalo smanjiti za godinu dana na 15 odsto, druge godine na - 12 osto, treće godine na - osam  odsto.

PDV se naplaćuje na realizovanu fakturu, umesto što se sada plaća na izdatu fakturu. Ukida se avansno plaćanje poreza na dobit, jer je to oporezivanje dobiti koja nije stvorena. Treba uvesti sintetički porez građana, tako da svaki građanin ima svoj poreski broj i plaća porez samo na razliku svih prihoda i svih rashoda koje je ostvario u tekućoj godini na čitavoj teritoriji Srbije. Ukida se porez na kapitalnu dobit građana. Uvodi se porez na luksuznu potrošnju. Uvodi se porez na imovinu koju je doneo vetar, porez na imovinu koja je nastala na privilegijama, špekulacijama, manipulacijama i pljačkom države i građana, a visina poreske stope može da bude i do 100 odsto. Napominjem da je Velika Britanija uvela porez na prihode koje je doneo vetar 1997. godine, što je donelo prihod državi od pet milijardi funti sterlinga. Takvim progresivnim oporezivanjem, gde bogati plaćaju veći porez od siromašnijih - milijarder Bafet je izneo primer da on plaća isti porez kao njegova sekretarica - dobili bismo da bogatiji nose veći teret poreskog opterećenja i da se u društvu uspostavlja neophodno potrebna pravda, koja je potpuno uništena primenom neoliberalnog tranzicionog koncepta.

Pored svih ovih predloga, potrebno je izvršiti reformu Poreske uprave i uvođenje novog softvera za praćenje i naplatu poreza. Grupa naših stručnjaka ima kompletno urađen stručni materijal o tome i meni su dostavili projekat. Suština tog projekta je u tome da se promeni poreski koncept naplate poreza, jer svi dosadašnji koncepti su počivali na tome da poreski obveznik prijavi svoju poresku obavezu, dok poreska inspekcija kontroliše realizaciju te poreske prijave.

Evo kako to izgleda na primeru naše države. Poreska uprava ima 800 inspektora, koji treba da prekontrolišu 500.000 različitih privrednih subjekata. Realni pokazatelji govore da poreska inspekcija uspeva na godišnjem nivou da iskontroliše od 20.000 do 30.000 poreskih obveznika. I to samo jednu poresku prijavu od postojećih sedam, koje se odnose na obračun PDV-a. To ukupno iznosi oko 5-6 odsto od ukupno registrovanih poreskih obveznika, a efekat te kontrole se kreće do 1,5 odsto.

Kada je napravljena analiza na uzorku firmi, došlo se do podatka da država Srbija puni budžet sa oko 33 odsto, dok 67 odsto predstavlja siva ekonomija koju država ne oporezuje. Moj stručni tim predlaže da se primeni naš softver i koncept praćenja prometa, koji omogućava da se kontroliše obračun i plaćanje poreza po svim osnovama svakog meseca i za sve poreske obveznike. Na ovaj način moguće je da se potpuno  iskoreni siva emisija. Pored toga, pored smanjivanja svih poreza, jer se samo sa niskim porezima izlazi iz krize, predlažem drastično rezanje javne potrošnje. Državna i partijsko-paradržavna potrošnja je danas dostigla i do 60 odsto BDP-a, prema standardima Svetske banke javna potrošnja ne sme da pređe 25 odsto BDP-a. To znači da od 565.000 ljudi koji danas žive na budžetu, 300.000 ljudi treba da se prekvalifikuju i  nauče da rade na tržištu. Umesto da prazne budžet, oni će svojim poslovanjem na tržištu puniti budžet. Kompjuterizovaće se čitava državna uprava, smanjiti činovništvo i dobićemo jeftinu, efikasnu i nekorumpiranu državnu administraciju. Država neće, preko poreza, otimati od sposobnih da bi dala parazitima i nesposobnima, nego će stvarati uslove da se vredni, preduzimljivi, odlučni i požrtvovani legalno bogate na tržištu, svojim radom, plaćajući poreze, što će dovesti da slobodne konkurencije na slobodnom tržištu i do stvaranja blagostanja za čitavu društvenu zajednicu. Sve je ovo, naravno, moguće promenom političkog sistema i novim ekonomskim konceptom. Kada će se to desiti? Ne znam. Zavisi od građana. Koliko još mogu da trpe?

FUSNOTA - Kosovo je postalo srpska fusnota. Kosovo je dobilo zvezdicu. Edita Tahiri je rekla da će se zvezdica istopiti kao pahuljica, kada prođu hladnoće. Hladnoće su prošle. Kosovo nastupa kao samostalna država. Niko ne obraća pažnju na zvezdicu. Fusnote se uglavnom ne čitaju. Tadić i njegova kamarila su slavili kandidaturu. Prodali smo svoj narod na Kosovu za kartu kojom se ukrcavamo na "Titanik". Režim se raduje novoj pobedi na izborima. Birokrate iz Brisela su im uručili poklon uoči izbora. Igraju na svoje proverene igrače. Poslednju reč, ipak, daju građani. Hoće li građani ponovo nasesti na laži? Ne znam. Znatiželjno iščekujem izbore.

OPTUŽBE - Svi mi koji ne verujemo u režim Borisa Tadića, koji ne verujemo u dobijenu kandidaturu i koji se ne radujemo uspehu režima, svi mi, prema optužbama Tadića - zagađujemo vazduh, trujemo izvore, govorimo da nije dobro ono što je dobro, pokušavamo da pomutimo radost koja se širi Srbijom, svaku radost pretvaramo u tugu i škrgutanje zuba, optimizam pretvaramo u pesimizam, svi mi donosimo nespokoj. Ove Tadićeve optužbe nas vraćaju u doba JUL-a. Scenario na proslavi je bio - cool. Rečnik Tadića je podsetio na reči Baba-Jule. To je dokaz istorijskog kraja ovog režima. Ove reči su zlokobne i donose nevolju. Režim se sprema da brani svoje opljačkane novce svim sredstvima. Građani moraju da se odupru tiraninu. Poraz na izborima je jedini recept za naš spas.

 FIJAT - Izbori, i ponovo prevara sa Fijatom. Iz Ženeve, veseli Tadić nam daje karakteristike te nove prevare. Dobijamo 1,5 milijardi evra od izvoza 90.000 vozila. Čoveku niko nije rekao da je u poslednja četri meseca prodaja kola u svetu pala za 30 odsto. Nastavlja se posrtanje auto-industrije. Fijat u Italiji zatvara dve fabrike. Fijat u Srbiji je nastao od našeg novca. Sve je iz uvoza. Mi samo sklapamo. Kao da smo debili. Kome ćemo prodati taj novi model? Ne nasedajte na novu prevaru.

SUZA - Putin je pobedio. Ubedljivo. Tako je dokazao da građani shvataju šta se sprema Rusiji. Plaćena opozicija je provaljena. Isti scenario za uvođenje neoliberalnog koncepta i rasturanja Rusije nije prošao. Srbiji odgovara da Rusija bude moćna. Ravnoteža blokova je najbolja solucija za nas. Ako smo nezavisni, na klackalici možemo lepo da se ljuljamo. A suza Putinova? Mislim da ga ona obavezuje da promeni ekonomsku politiku. Građani su mu dali poslednju šansu. To je shvatio i zaplakao. Sada treba da reformiše zemlju i da pohapsi tajkune i konfiskuje im imovinu, kako je obećao u kampanji. Građani to traže od njega. Dobio je mandat za korenite promene sistema. Sledeću priliku neće više nikada dobiti. Došlo je novo doba i nema više uljuljkivanja na carskim pozicijama u Kremlju. Estradno zamajavanje naroda ne podiže životni standard. Istorija traži mudrog državnika.