Krici i odjeci

Slučaj gospođe na turističkom boravku u državnoj ustanovi

Krađa na sitno, kome je to bitno?

Ne postoji državno preduzeće ili ustanova u Srbiji gde nema pljačke i intriga, mržnje i ludila, porodičnih, krevetskih, kumovskih i, u svakom slučaju, finansijskih udruživanja. Ovaj "folklor" prisutan je i u Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), u kojoj bahato vlada jedna žena, a druga nema ništa protiv. Tabloidu se tim povodom pisanim putem obratila grupa zaposlenih iz ove organizacije. Redakcija ga objavljuje uz neznatne intervencije

................

Bivša propala pravnica Ministarstva trgovine, turizma i usluga Biljana Šujica-Marinković je osoba sa kojom želim ovim putem da upoznam javnost u Srbiji, jer se nalazi na određenom društvenom položaju koji podrazumeva stručnost, odgovornost i znanje, dakle, sve ono čega ona nema. A kako bi i imala kad ne zna čak ni definiciju prava, a dalje da i ne govorimo! Reč je, zapravo, o osobi koja je preko noći dovedena u Turističku organizaciju Srbije samo zahvaljujući prijateljstvu njene rođene sestre (zaposlene u deviznom inspektoratu Ministarstva finansija) sa direktorkom TOS-a Gordanom Plamenac.

Odmah po dolasku u TOS ovaj "pravni ekspert" dobija zadatak da uradi novu sistematizaciju radnih mesta... To je bilo 2007. godine. Zadatak je završen u rekordnom roku, tačnije u decembru 2011. godine. Ali, kako!

Naime, u doba teške ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi, kada ljudi masovno ostaju bez posla i jedva sastavljaju kraj sa krajem, ova minijaturna firma je, gle čuda, još povećala broj zaposlenih! Naravno, o tome nije odlučivala Vlada Republike Srbije, čak ni Upravni odbor TOS-a, već isključivo dvojac koji sahranjuje srpski turizam: Gordana Plamenac i Biljana Šujica-Marinković!

Naravno, broj zaposlenih je morao biti povećan da bi se pred izbore udomili njihovi ljudi, mahom mlađi muškarci, na koje ove dve sredovečne dame nimalo nisu imune. Direktorka Plamenac čak pokazuje otvorene simpatije prema mlađim muškarcima, favorizuje ih, podiže im plate bez ikakvog zakonskog osnova, a sve to jer je sigurna daje TOS mala, neugledna državna ustanova, koju svi zaobilaze jer nikome ne predstavlja značajnu "interesnu sferu".

Ali, vratimo se našoj junakinji priče, zanimljivoj pomoćnici direktorke TOS-a. Za četiri godine, dok je pisala sistematizaciju radnih mesta, jedino što je još radila i što je zaista bilo transparentno (jer su svi zaposleni svakodnevno viđali isti prizor) jeste neuspešno "potapanje kuglica" na službenom računaru, tj. mukotrpno pokušavanje da u pomenutoj igrici dođe do poslednjeg nivoa, a sve to za platu od 120.000 dinara!

Tragikomično, ali do dana današnjeg ni to nije uspela da uradi jer su čak i dečje video igrice za nju viša matematika. Prilikom kraćih pauza, dok je odmarala oči od računara, ova direktorkina podanica je neumorno spletkarila i užasno klevetala sve one koji joj nisu simpatični, a to su manje-više svi zaposleni u TOS-u. Jedina osoba koja joj je simpatična (naravno, isključivo iz koristi) je jedna neugledna, ali vrlo poslušna i elastična devojka, Kristina Perak, kojoj je glavna preporuka to što joj je sestra izvesna dr Jelena, kažu, poznati ginekolog GAK-a u Kliničkom centru.

Većini zaposlenih jasno je da ova žena sve radi vrlo perfidno i smišljeno, plasirajući direktorki (koja inače važi za neuračunljivu osobu!) gole neistine o kolegana, koji su zbog toga svakodnevno zlostavljani. Ali, pošto se sve tajne pre ili kasnije otkriju, pomenimo i to da se Šujica-Marinković nedavno poverila jednoj prijateljici da ne može više da podnese svoju kvaziprijateljicu Gordanu Plamenac, ali da joj je ona, kao neuračunljiva osoba, laka za manipulaciju i da će je nekako "podneti do izbora". Takođe, Šujica-Marinković se uveliko hvali kako nikada nije potpisala nijedan papir koji bi eventualno jednog dana mogao biti predmet istrage! Vrlo perfidno, ali to je neće amnestirati od nameštanja tendera i ubacivanja svojih ljudi u neke zanimljive poslove i projekte. A primera ima dovoljno. Recimo, kad je konačno, pre tri godine, adaptiran prostor Slavija banke u Čika Ljubinoj ulici br. 8 u Beogradu, gde se sada nalazi TOS, ona je u posao vredan 12 miliona odmah ubacila i svoga supruga!

Krivična prijava se priprema i javnost će uskoro saznati nešto više o ovome. Odmah posle toga sinu je napravila velelepnu svadbu u vili Jelena na Dedinju, o kojoj se dugo pričalo, pre svega zbog bahatosti i abnormalnoj cifri koja je za tu svadbu potrošena.

Inače, gospođa Šujica-Marinković sve radi po principu copy-paste, a sve svoje poslove delegira na ostale zaposlene, koji sa srednjom školom za male pare rade razne poslove za koje niti su kvalifikovani niti zaduženi, dok ona igra igrice i krcka pare zarađene samo od jedne adaptacije prostora. Od tolike dokolice i slobode, ozbiljno je zagazila u bolesne intrige, pa je protiv nje u najavi nekoliko prijava upravo zbog klevete.

A možda se tu nađe i neka krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja i neovlašćeno trošenje sredstava iz budžeta Republike Srbije i to iz subvencija. Nedavno je gospođa Šujica-Marinković isplatila otpremnine za nekoliko radnika koji su penzionisani! Nema sumnje, to je svakako krivično delo, kojim je budžet oštećen za nekoliko miliona dinara, ali rukovodioci TOS-a smatraju da će i to proći neopaženo i da njih kao i do sada niko neće dirati!

 

Pismo grupe osuđenika iz KPZ Sremska Mitrovica

  

Bezakonje i diktatura

 

Poštovani,

obraćamo vam se iz očaja i da bi vas obavestili da su naša zakonska, demokratska i ljudska prava ugrožena na svim nivoima od strane načelnice za tretmane Marije Kuzmanović i pojedinih njenih poslušnih službenika koji se ponašaju kao neki diktatori iz afričkih zemalja, pa izmišljaju zakone na našu štetu.

Najveću tiraniju pokazuje upravo Marija Kuzmanović, žena koja voli da je niko ne voli i koja uživa u maltretiranju svojih zaposlenih i koja se meša u rad svih službi iako nema zakonsko pravo. Njena tiranija počinje decembra 2009. godine dolaskom Milana Pavlovića na mesto upravnika Zavoda i Milorada Stoleskog, zvanog Stole, na mesto v.d. načelnika službe obezbeđenja. Gospođa Kuzmanović i upravnik Pavlović, vremenom ukidaju pogodnosti koje zakonom pripadaju osuđenicima. Ukidaju čak i pravo na vaspitače tako da osuđena lica nemaju nikakva prava, a ni kome da se obrate i raspitaju. Oni tako zavode diktaturu i rasulo u službu za tretmane, misleći da mogu da krše zakone, a da ne odgovaraju.

Sa Marijom Kuzmanović je nemoguće stupiti u razgovor, jer ona sve prekorno odbija, a ako je neko uporan preti i izolacijom. Dotična se meša u rad zdravstvene službe i kao zakazuje preglede, koje u stvari odbija čak i kada ih zdravstvena služba odobri. Gospođa je umislila da mora da se poštuje njeno izopačeno mišljenje. Načelnik zdravstvene službe se u toj službi najmanje pita i on radi po Kuzmanovićkinom diktatu.. Ona je toliko osiona i bahata da je zabranila da se osuđenicima daju pogodnosti i to iz samo njenih ličnih interesa.

Obraćamo se svakodnevno organizacijama za ljudska prava u vezi tretmana, to jest resocijalizacije, ali uprava ne dozvoljava pristup nama i krije haos koji vlada u zatvoru. Po njima sve je u redu, a prava istina je da caruju bezakonje i diktatura ljudi na najvišim funkcijama, pogotovo bivšeg upravnika Milana Pavlovića. Zašto direktor Uprave Milan Obradović dopušta sav ovaj haos i ne preduzima ništa da smeni ove ljude koji krše zakon?

Od dolaska Pavlovića i Kuzmanovićke broj radnih mesta je prepolovljen, a nekima su ukinute i plate. Pošto se u zatvoru ništa ne renovira, pitamo se ko uzima pare od ministarstva za to namenjene. Ko god od zaposlenih digne glas i nije po njihovoj volji biva prvo suspendovan, a kasnije dobije i otkaz. Neki su čak i hapšeni.

Zašto se osuđenici unazađuju u svojoj resocijalizaciji i ko je Marija Kuzmanović da falsifikuje vaspitne dosijee? I zašto ta mržnja prema ljudskim bićima koja imaju pravo na život? Podsećamo da je zatvorska kazna mera resocijalizacije, a ne odmazde. Ovo je samo jedan mali deo onoga šta se dešava i radi ovde. Obratili smo vam se ovim pismom u nameri da se navodi preispitaju i objave.