Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (8)

Sudije po meri, uzimaju meru

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci

 

Milovan Brkić

 

U prošlom broju Tabloida opisali smo na koji način je ministarka pravde Snežana Malović, dok je bila zaposlena u Tužilaštvu za ratne zločine, zajedno sa zamenikom tužioca Brunom Vekarićem i novinarkom Jasnom Šarčević-Janković formirala nevladinu organizaciju Centar za tranzicijske procese, i koristeći prostorije i sredstva tužilaštva bavila se izdavanjem časopisa i pripremom tekstova za knjigu "Reči i nedela", koja je objavljena tako što je Tužilaštvo za ratne zločine sklopilo prošle godine ugovor sa ovom, već izbrisanom nevladinom organizacijom.

Finansiranje Centra za tranzicione procese, osim iz fondova Vlade Srbije, vršeno je i stranim donacijama, među kojima je bila i donacija misije OEBS-a u Beogradu.

Urednik Tabloida pismom se obratio službeniku misije OEBS-a, a odgovor je stigao tek kada se prošli broj Tabloida pojavio na kioscima.

Objavljujemo odgovor u celosti...

 

"Poštovani gospodine Brkiću,

 

U prilogu se nalazi odgovor Misije OEBS u Srbiji na pitanje koje ste 5. marta uputili faksom Ivanu Jovanoviću, zaposlenom u našoj Misiji.

Misija OEBS u Srbiji podržava rad i sarađuje sa pravosudnim i drugim državnim isntitucijama, kao i sa nevladinim organizacijama, u nizu oblasti predviđenih našim mandatom. Jedna od tih oblasti su suđenja za ratne zločine i informisanje javnosti o ovim postupcima. U tu svrhu je 2007. godine potpisan sporazum sa Centrom za tranzicione procese kojim je Misija finansijski pomogla Centru da izdaje časopis „Pravda u tranziciji". Slične sporazume o donaciji i saradnji Misija je potpisala i sa velikim brojem drugih partnerskih organizacija i institucija.

U skladu sa uobičajenom procedurom, sporazum sa Centrom za tranzicione procese je potpisao zamenik šefa Misije, a Ivan Jovanović se u njemu navodi kao osoba za kontakt ispred Misije u sprovođenju ovog sporazuma. Ni Ivanu Jovanoviću, niti bilo kom drugom zaposlenom u Misiji, nije isplaćivan honorar, niti se isplata honorara osoblju Misije pominje bilo gde u detaljnom izveštaju o utrošku sredstava koji je Centar za tranzicione procese dostavio Misiji OEBS u Srbiji.

 

Srdačno,

 

                                                 Misija OEBS u Srbiji

   Kancelarija za odnose sa javnošću i politička pitanja

 

 

 

Čuvaj se podobnog sudije!

 

Reforma srpskog pravosuđa vratila je Srbiju u feudalno doba. Od sudija i državnih tužilaca stvorene su unizne sluge režima.

I dok iz Evropske unije stižu sve žešće kritike na nerad Ministarstva pravde Srbije, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, srpska vlada je oduševljena učinkom svojih izabranika.

Za ''zasluge'' u reformi pravosudnog sistema, koji je svakog građanina učinio pravno nesigurnim, izdvojene su velike svote novca (iz kojih fondova?). Na Senjaku, najprestižnijoj lokaciji, u Ulici Andre Nikolića, sagrađena je zgrada sa stanovima od po 250 kvarta (dva i po ara!), u koje su se uselili Snežana Malović, Nata Mesarović i Miljko Radisavljević!

Svako je od njih dobio stan vredan po milion evra! Prethodno je Nata Mesarović dobila stan od 110 kvadrata u centru Beograda, u Vlajkovićevoj ulici, a onda se uselila u stan od 140 kvadrata na Novom Beogradu, kod "Arene", u Ulici proleterske solidarnosti. Ni tim stanom nije zadovoljna, pa je dobila još jedan, od dva i po ara!

Reformom srpskog pravosuđa dobili smo sudije i tužioce koji razmišljaju na način za koji veruju da je dopadljiv vlastima, i da svojim presudama štite vrednosti koje su uspostavljene desetogodišnjom vladavinom kriminalne organizacije zvane Demokratska stranka.

U ozbiljno uređenim državama - po istom pravnom pitanju - sto sudija u raznim sudovima te zemlje  doneće istu presudu. U Srbiji je to danas nemoguće. Svaki sudija će odlučivati dobro vagajući koja stranka ima jači društveni status. Danas je u Srbiji, kao pre dvesta godina, moguće da vam otmu kuću, imanje, auto, ženu, decu, ako se nađete pred podobnim sudijom koga je izabrao Visoki savet sudstva, a u kome odlučuju Snežana Malović, Nata Mesarović, Boško Ristić.

 

Marifetluci Boška Manulaća

 

O marifetlucima Boška Ristića Manulaća zna se mnogo. Ni ova informacija neće mnogo uvećati njegov bogat dosije. Naime, radi se o otimačini poslovnih prostora koji su bili u vlasništvu kompanije "Borovo" iz Vukovara, koji su se nalazili na teritoriji Srbije, a koje je na jedan volšeban način Boško Ristić rasprodao za debele pare.

Na koji način je to urađeno?

Naime, nakon raspada druge Jugoslavije, Vlada Republike Srbije, u cilju zaštite imovine društvenih preduzeća koja su imala sedišta na teritoriji bivših republika SFRJ donela je Uredbu o zaštiti delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ. Prema toj Uredbi (čl.2) bilo je propisano da se poslovne jedinice na teritoriji Srbije moraju organizovati kao društveno preduzeće, ili da se pripoje drugom društvenom preduzeću. O tome radnici donose odluku, a registraciju, kao i do tada, vrše privredni sudovi.

Da bi se znalo kojim kapitalom se raspolaže, pre donošenja Odluke o organizovanju preduzeća poslovna jedinica je morala podneti zahtev za verifikaciju i kontrolu vrednosti društvenog kapitala, a zahtev se (shodno članu 2a) podnosi Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Na osnovu podataka koji mu se dostave, uz proveru, Ministarstvo izdaje potvrdu.

Većina poslovnih jedinica je postupila po naznačenoj uredbi. Međutim, rok za vršenje procene je određen samo na 15 dana - čl.7. Uredbe (suviše kratak rok), pa Ministarstvo za privredu i privatizaciju nije ni moglo da u tom roku izvrši tolike provere. Zato je upis u sudski registar vršen i bez prilaganja naznačene potvrde, uz obavezu da se ona dostavi naknadno. Na taj način izvršena je i registracija poslovnice "Borovo" iz Vukovara sa sedištem u Beogradu, koja je pod upravom imala veliki broj radnji - poslovnog prostora u celoj Srbiji.

Međutim, sada nastupa Boško Ristić, kao zastupnik firme "Borovo" iz Vukovara. Da bi izmanipulisao prodaju svih poslovnih prostora u Srbiji i tako oštetio državu (što je od posebnog značaja kod pregovora o sukcesiji), i bez obzira na to što će biti oštećeni dugogodišnji radnici koji rade u tim poslovnicama, Boško Ristić rasprodaje sve poslovne prostore u Srbiji, ali bez ikakvog pitanja rukovodstva preregistrovanih poslovnica koje su postale nova preduzeća. Punomoćje je dobio direktno iz Vukovara, iz Hrvatske.

Da bi pojedinačni ugovori bili osnaženi (jer proizilazi da je prodata tuđa imovina), Ristić iznalazi način da se stavi van snage preregistracija po naznačenoj Uredbi. Pokreće postupak za poništaj upisa u sudski registar, a kao osnov za to navodi da prilikom upisa nije bila priložena potvrda o kontroli i verifikaciji vrednosti kapitala Ministarstva za privredu i privatizaciju.

U tome uspeva tek na Vrhovnom sudu Srbije, u odeljenju za upravne sporove. Veće sudije Jadranke Injac (koja je kao nagradu u reizboru dobila ponovni reizbor, Manulać je grura za predsednicu Upravnog suda) poništava takav upis, i time se stiču uslovi za ulazak u državinu prodatog poslovnog prostora po celoj Srbiji. Radnici su prosto izbačeni na ulicu! Tamo gde nisu hteli da izađu izbacio ih je sud, jer su novi vlasnici imali ugovore.

Čudno je da je Vrhovni sud (Upravno odeljenje) zauzeo stav da je registracija bez potvrde ništavna, kada se ista kasnije po dobijanju prilagala. No, to ne čudi jer je jasno da je sve to završio Boško Ristić, i zauzvrat reizborom nagradio te sudije.

Nažalost, ovaj čovek je sada predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - čovek koji je u reizboru sudija uništio celokupni pravosudni sistem Srbije! Čudno je i to da čelnici Demokratske stranke ne vide da im je on rak-rana i da treba što pre da ga eliminišu, jer im je svojim marifetlucima i ponašanjem uveliko urušio ugled stranke.

Koliki je uticaj ministarke pravde Snežane Malović opisujemo u nekoliko brojeva zaredom. Iz Novog Sada dobili smo pismo koje u izvodima objavljujemo.

"Gospodin Batrić Radunović Baćko je najpoznatiji kum ministarke pravde, koji zna da koristi kumovske usluge. Radunović je veliki prijatelj sa Svetislavom Batom Đurovićem. I više od toga. A Bata je načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, i po crnogorskoj liniji poznato je da je bio, a i dalje je veliki prijatelj sa sada već višemesečnim zatvorenikom i krunisanim kraljem srpskih puteva Milom Đuraškovićem, a poznato je i da su bili u poslovnim i partnerskim poslovima i odnosima...

Uticaj Baćka na policiju i novosadsko pravosuđe je skandalozan. Tako je da bi prikrio ljubavne avanture svoje sestre Irene Španja, naložio hapšenje njenog muža, koje je sprovedeno u novosadskom sudu.

Njegova sestra Irena Španja, koja se ugledala na svoju kumu ministarku Snežanu, svojim izletima u braku poznata je u novosadskom pravosuđu.

Nije tajna da je Irena Spanja zamenik javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu. Da podsetimo samo: prosečna ocena njenog studiranja je 6,20, a završila je fakultet u 32. godini. Dostupne su informacije da je ona poznata u zgradi na Sutjesci po nedisciplini i neispunjavanju odluka predsednika suda, koji ju je svojom odlukom postavio na radno mesto.

Da bi se prikrilo njeno bahato ponašanje kao i izleti van braka, izmišlja se priča o porodičnom nasilju, njenog supruga hapse, i to u prisustvu maloletne dece, i sa lisicama ga šalju u sud u Sremskoj Mitrovici. Tu mu određuju pritvor, a hapšenje naređuje šef novosadskog osnovnog tužilaštva Zoran Jakovljević. Da nešto ne izmakne kontroli, predmet hapšenja lično je preuzeo Jakovljević i da priča bude još interesantnija lobirao kod zaposlenih u tužilaštvu da svedoče da je Irenu Španja njen suprug  ugrožavao i na poslu. To, međutim,  nije naišlo na prihvatanje zaposlenih u tužilaštvu, i takav pokušaj Jakovljevića nije bilo moguće uvrstiti u  delo uznemiravanja na radnom mestu i vršenja porodičnog nasilja, pa se od toga odustalo. Irena Španja nije mesecima odlazila na posao, a u isto vreme koristila je sve privilegije. Šef Zoran Jakovljević, da sve bude još interesantnije, izuzeo je i ministarkinu štićenicu iz vršenja dežurstva (koja su normalna za sve zamenike u tužilaštvu). Nakon povratka na posao dobila je obezbeđenje i vozača sa službenim vozilom, koji je svakog jutra dolazio iz Beograda i bio joj na raspolaganju dvadeset četiri sata..."

Ako ste bliski sa ministarkom, možete da postanete tužilac, sudija, da radite što vam je volja.

Novosadsko pravosuđe je ogrezlo u najcrnjem nemoralu. Na (re)izboru nije prošla sudija Opštinskog suda u Novom Sadu Tatjana Bjelogrlić. Konkurisala je za sudiju Višeg suda. Presuđivala je po tužbama u radnim sporovima. Njen muž je advokat. I menadžer. Oni koji su ostali bez posla, zdravlja i penzija, nagrabusili bi  ako je njihov predmet došao kod pomenute Tatjane. Ova oniža, frustrirana žena umela je da pošalje muža u preduzeća i kompanije, da im ponudi svoje usluge. Nije reizabrana, ali je opet ponudila svoje usluge - da sudi kako se od nje traži. U njenom mrtvom pogledu stranke vide samo odsjaj novčanica. Druge sudije koje su imale muževe advokate, nisu prošle na ''popravnom'', jer nisu ulivale poverenje da će suditi kako im se kaže!

Viši sud u Novom Sadu je stecište ološa, poput Nataše Dačić, Zore Jamušakov, sadašnje i buduće predsednice ovog suda.

Iz Opštinskog suda u Novom Sadu u Apelacioni sud unapređene su Julijana Budinčević, Duško Peričin, Ljiljana Cicmil, Spomenka Dragaš... U ''kući pravde'' na Sutjesci, u sudnicama Apelacionog suda u Novom Sadu, svako sudsko veće po istom pravnom pitanju donosi različitu odluku! Postoje veoma skupa veća, koja presuđuju poslednjoj instanci, i koja nesretnike iz Vojvodine ostavljaju bez stana, imovine, nasledstva, ili ih šalju na višegodišnju robiju.

"Reformatori'' srpskog pravosuđa nasrnuli su i na advokaturu i njenu organizaciju. Državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen progurao je za predsednika Advokatske komore Srbije izvesnog Dragoljuba Đorđevića, anonimnog advokata. A potom je Đorđević, u ime srpske advokature, za člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca progurao prijatelja i kolegu iz kancelarije Boška Ristića Manulaća, advokata Gorana Ćirića!

Advokati su bili šokirani, ali Dragoljub Đorđević, od ranije poznat policiji, ume da odradi posao!

Ova hulja od čoveka progurala je Zakon o advokaturi, koji je neustavan i koji je skoro uništio advokaturu kao profesiju. Takav udar na advokaturu nije izvršen ni posle Drugog svetskog rata.

Ugledni advokat i predsednik Upravnog odbora Advokatske komore Beograda Radoslav Nedić o tome piše za Tabloid.

 

Kome je hladno u Advokatskoj komori Beograda?

 

"Dana 23. februara ove godine godine Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je da odredbe člana 64. stav 4. Zakona o advokaturi u delu koji glasi: "prenos javnih ovlašćenja" i člana 65. stav 4, koji glasi: "Advokatska komora Srbije odgovorna je za zakonito i pravilno vršenje javnih ovlašćenja i ovlašćena je da preduzima mere radi otklanjanja uočenih nedostataka u vršenju javnih ovlašćenja ili rada organa advokatskih komora u njenom sastavu, uključujući i oduzimanje javnih ovlašćenja, u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije" nisu u saglasnosti s Ustavom.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (čl.166); da je svako dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom (čl.171. st. 1. i 3)

Polazeći od navedenih ustavnih zapovesti, a imajući u vidu da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (čl. 61. Zakona o Ustavnom sudu); da se otklanjanje posledica primene zakona koji nije u saglasnosti s Ustavom vrši od strane nadležnog organa izmenom pojedinačnog akta donetog na osnovu Ustavu nesaglasnog zakona (čl. 61 st. 1. Zakona), odnosno kada na taj način nije moguće, posebnom odlukom Ustavnog suda o povraćaju u pređašnje stanje, naknadi štete ili otklanjanju posledica na drugi način (čl. 62. Zakona) sledi da Odluka Upravnog odbora A.K. Srbije broj 467/2011 od 18.05.11. godine o preuzimanju funkcije i ovlašćenja Upravnog odbora A.K.Beograd i raspisivanju izbora za sve organe te komore, i svi pravni akti, radnje i postupci preduzeti na osnovu te odluke i posledice iz toga nastale, bez pravnog su dejstva u postupcima koji nisu konačno ili pravnosnažno okončani pred državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja ili drugim subjektima.

U postupcima okončanim danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u 'Službenom glasniku Republike Srbije', Advokatska komora Beograd će, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, inicirati odgovarajuće postupke, čime će se konačno, deregulacijama Advokatske komore Srbije, narušeni pravni poredak zasnovan na ustavnim načelima i jemstvima: vladavine prava; povinovanju svih Ustavu i zakonu; ustavnosti i zakonitosti, vratiti u svoj sklad i nužnu harmoniju u državi zasnovanoj na vladavini prava, načelima građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima."

Zanimljivo je i pismo koje je 12. marta advokat Radoslav Nedić uputio Verici Barać (danas pokojnici), legendarnoj predsednici Savetu za borbu protiv korupcije. U ovom pismu pojašnjava se drama kroz koju su prošli advokati, zahvaljujući sprezi izvršne vlasti i takozvanih reformatora pravosuđa, koji su, u sprezi sa ološem poput advokata Dragoljuba Đorđevića i njegove provokatorske kriminalne grupe, urušili profesiju advokata do neslućenih razmera.

U pismu predsednici Saveta za borbu protiv korupcije, advokat Nedić navodi:

"Poštovana gospodo,

Pre izvesnog vremena pojavila se informacija u javnosti potekla od gđe Verice Barać, da se (parafraziram) "vlast meša u rad svih nezavisnih institucija, pa i u rad i nezavisnost advokature".

Gospodo, u vašem Savetu sedi i advokat Aleksandar Ćurčić, koji je pre petnaestak godina predamnom, kada sam bio predsednik AK Beograda, položio advokatsku zakletvu. Bilo mi je veoma drago, jer se radilo o mladom advokatu sa advokatskim pedigreom. Njegov dalji rad u borbi za čistotu advokatske profesije, borbi protiv kršenja zakona od strane sudija, kršenja prava optuženih u svim fazama postupka, borbi za zaštitu imovinsko-pravnih interesa građana, borbi za poštovanje zakona, pravde i pravičnosti, pomno sam pratio i u svakoj prilici mu izražavao svoje divljenje na hrabrosti, stručnosti i upornosti. U ovo želim i dalje da verujem, jer lično protiv njega nemam baš ništa.

Pretpostavljam da izjave gđe Barać predstavljaju plod kolektivnog rada Saveta iza kojih stoje svi njegovi članovi.

Ako je već tako, nije mi jasno kako može Saša Ćurčić da podržava advokate, eksponente vlasti, koji su doveli do razjedinjenja advokature i cepanja AK Beograda, jedne od najstarijih komora u Evropi? Ako ih nekim slučajem ne podržava, trebalo bi bar da se oglasi.

Gospodo, pojam korupcije se ne mora vezivati samo za materijalna dobra, već i za vlast, a time i uticaj u društvu. Naravno da vi to dobro znate, ali ovo kažem isključivo da bih vam na slikovit način prikazao kako i uz čiju pomoć je AK Srbije na čelu sa Dragoljubom Đorđevićem prigrabila svu vlast u advokaturi.

Dragoljub Đorđević je bio predsednik komisije za izradu nacrta Zakona o advokaturi. Ozbiljne primedbe je imala AK Beograda, naročito na članove 64. i 65. na osnovu kojih Upravni odbor AK Srbije ima pravo da oduzme javna ovlašćenja osnovnoj komori, iako su joj ona istim Zakonom neposredno poverena.

Da bi dobio podršku na ceo tekst nacrta, D. Đorđević je poslao Savetu advokatskih komora Evrope (SSBE) tekst nacrta u kome su bili izostavljeni svi delovi na koje je AKB stavila primedbe. Skupština je, naravno, usvojila predlog Zakona o advokaturi, ali je pre neki dan Ustavni sud Srbije utvrdio da čl. 64. i 65. ZOA nisu u skladu sa Ustavom RS!

Da stvar bude lepša, na skupu održanom u AK Kragujevca, D. Đorđević, pošto je uhvaćen u laži, rekao je da su nepotpun tekst dostavili SSBI-u oni iz Ministarstva! Dakle, više nema sumnje da je falš tekst nacrta dostavljen, već samo ko je to na relaciji D.Đ. - Ministarstvo uradio.

Koliko se sećam, sastanku sa delegacijom SSBI u Hajatu prisustvovao je i Saša Ćurčić.

Pošto je shvatio da mu je najveća smetnja u ostvarenju njegovih planova AK Beograda, D. Đorđević je u svojstvu predsednika AKS sa krnjim UOAKS, kojima je inače još 2.12.2010. istekao mandat, doneo 9.2.2011. nezakonitu i nestatutarnu odluku o oduzimanju javnih ovlašćenja AKB, koju je hteo da pokrije neustavnom odlukom iz poništenih čl. 64 i 65. ZOA i na taj način opravda sebe i UOAKS.

Ovo je S.Ćurčić morao znati jer su dokumenta dostupna svim advokatima.

Rezultat odluke o oduzimanju javnih ovlašćenja AKB i preuzimanjem istih od strane UOAKS je dalekosežan i proizveo je čitav niz po advokaturu Beograda pogubnih posledica: ukinute telefonske linije, faks, sajt, oduzet imenik advokata Beograda, preuzeto pravo naplate članarine i upisnine za nove članove, zabrana raspolaganja računima kod nekoliko banaka, zaposlenima se mesecima ne uplaćuju plate, neplaćeni računi za struju, komunalije, telefone, nedostatak kancelarijskog i potrošnog materijala, pokretanje disc. postupaka protiv predsednika i članova UOAKB, nasilan ulazak u prostorije, onemogućen redovan prijem pošte, organizovani "izbori" 1.10.2011 na kojima je izabran "predsednik" (S. Jelovac), iako je disciplinski kažnjavan, UO i ostali "organi", koji se sada predstavljaju kao AK Beograda, iako AK Beograda ima legalno izabranog predsednika (S. Šoškić) UO i druge organe.

Ova praktično nova komora, koju je osnovao UOAKS, u dogovoru "predsednika" Jelovca i D. Đorđevića, povlači tužbe koje je podnela AKB (Šoškić) protiv AKS, ili priznaje tužbene zahteve AKS koje je AKB (Šoškić) osporila, sve ovo uz zdušnu pomoć vlasti, jer sudovi donose samo odluke na štetu AKB (Šoškić) po ubrzanom postupku, dok se predmeti po našim tužbama, krivičnim prijavama, obraćanjima organima državne uprave, ministarstvima i sl. po pravilu drže u fijoci, jer se po njima, i pored mnogobrojnih urgencija, ne postupa.

Da li je vaš član i naš kolega Saša Ćurčić sa ovim saglasan? Ne verujem, jer verujem u njegovu savest.

Zbog ovakvih neregularnosti obratili smo se svim pravosudnim institucijama, počev od Visokog saveta sudstva, sa zahtevom da se prestane sa zloupotrebama suda i časne sudijske funkcije i da se bar sada, kada je Ustavni sud doneo napred navedenu odluku, prestane sa donošenjem nezakonitih sudskih odluka na štetu AKB, jer ako se Advokatska komora, skup eminentnih pravnika, suočava sa ovakvim problemom, šta je ostalo običnom građaninu od vere da u sud treba da ide po pravdu!

Moram pomenuti da se povodom zastarelosti krivičnog gonjenja Marka Miloševića, nakon podignute buke u medijima, odmah oglasio VSS da će ispitati disciplinsku odgovornost sudije! A šta je sa ostalim nezakonitim postupanjem sudija, kršenjem zakona, sudijske etike, držanjem predmeta pod tepihom i kada će se i u takvim slučajevima pokrenuti makar jedan postupak?! Izgleda nikada, jer bi se pravosudni sistem sa sve reformom, raspao.

Odlučio sam u svoj nemoći da vam se obratim, ne da bih prozvao Sašu Ćurčića, već da vam na, koliko-toliko slikovit način prikažem stanje u AKB. Naveo sam vam samo mali deo, jer bih vas u protivnom  zatrpao papirima. To je, u stvari, manir D. Đorđevića da svaku stvar dovede do apsurda u kome se niko ne može snaći. U ovome mu maestralno pomaže šef stručne službe Svetlana Vekić, koja ne pripada advokaturi, ali je zato veliki majstor destrukcije.

                                                        Beograd, 12. marta 2012.                                                              Radoslav Nedić, advokat

O rasulu u advokaturu opširnije ćemo pisati u sledećem broju. A na strani 42 i 43 objavljujemo tekst uglednog advokata Vladimira Drecuna iz Beograda.

                                      (Nastavak u sledećem broju)                                                                      

 

 

Sudija koji je voleo život

 

Zaječarskim sudstvom, uz pomoć ljudi iz podzemlja kojima pruža različite usluge, vlada kriminalni klan Markovića. Jedan brat je istražni sudija, njegova žena advokat, a drugi brat tužilac. U tom trouglu nastaju mnogi predmeti protiv onih koji su važni ovom klanu.

Bivši predsednik Opštinskog suda u Zaječaru Zoran Marković (u periodu od 2001. do 2009), sada je istražni sudija u Osnovnom sudu. Prvo je bio član DS-a, ali od 2002. prelazi u G-17 plus. Odlučivao je ko će biti kandidat za odbornika, ko će biti postavljen na funkciju u Veterinarskom zavodu, bolnici... Zatim je sve te ljude reketirao. Pošto mu je otac bio stari udbaš, primenjivao je udbaške metode, budio noću ljude i pretio im.

Sve žene koje su dobijale posao u sudu morale su prvo da prođu kroz njegov krevet. Na tim testovima najbolje rezultate je pokazala mlada i zgodna zapisničarka Marina. Njoj je obećao brak, pa se ona razvela od svog supruga. Na Pravnom fakultetu u Kragujevcu joj je pribavio diplomu, a kasnije joj preko suda obezbedio stan u vlasništvu. Službenim autom je 22. aprila 2004. sa Marinom krenuo na neku proslavu u Niš. Uveče se vraćao mrtav pijan i na Tresibabi, između Niša i Knjaževca, izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo s puta. On i Marina zadobili su teške telesne povrede, a vozilo je totalno uništeno. Slučaj je zataškan.

Zahvaljujući svojim vezama sa advokatom Gordanom Ljupković čiji je pokojni suprug Zoran bio direktor Konjičkog kluba, preko kompenzacije RTB Bor-Poljoprivredni institut Zaječar uspeli su da prisvoje taj klub, a kasnije njegovom prodajom zgrnuli velike pare.

Zoranova formalna supruga Gordana bila je advokat i sve sporove koje je zastupala rešavala je u svoju korist. Uža specijalnost supružnika bila je prodaja poslovnih prostora onih firmi koje su otišle u stečaj. Ekskluzivno pravo kupovine imala je privatna firma Leda iz Zaječara, vlasništvo Radoslava Doderovića, koji je na taj način uspeo da kupi 17 objekata mahom u centru grada. Pomenute objekte je kupovao za minimalne, a preprodavao ih za znatno više iznose. Dobitak je delio sa bračnim parom Marković. Njegovo pravo zanimanje je šverc cigareta, alkohola i deviza. Bez problema je kod Alpha, Vojvođanske i Privredne banke, filijale u Zaječaru, dobijao povoljne kredite, naročito u periodu od 2005. do 2009, a da nijedan od njih nije vratio u celosti. Direktore pomenutih banaka i braću Marković za te usluge je adekvatno nagrađivao.

Početkom 2008. godine u centru Zaječara, uz posredovanje suda, prodavala se zgrada firme Progres iz Svrljiga, površine preko hiljadu kvadrata. I nju je kupio Doderović za cenu od 60.000 evra. Novac je pozajmio od svog prijatelja iz Beograda. Doderović je zgradu odmah preprodao za 120.000 evra, podelio dobit sa familijom Marković, a dug iz ugovora nije hteo da vrati. Na prvom ročištu povodom tužbe poverioca sudija Eleonora Manić je usvojila predlog tužioca, pa je donela privremenu meru zabrane raspolaganja i otuđenje svih nepokretnosti. Na osnovu sudske presude tužilac je zatražio u pisanom podnesku od katastra da unesu zabeležbu. Tada stupa na scenu Zoran Marković i uz pomoć šefa pravne službe katastra Tomislava Stanisavića punih godinu dana ne unosi zabeležbu, što čini tek avgusta 2011. posle pretnje prijavom.

Za to vreme Doderović od Gradske uprave Zaječar dobija dozvolu za gradnju lokala od 45 kvadratna metra na spornoj parceli, ali nije prijavio sudsku zabranu. Žalba na pomenuto rešenje biva odbijena, sa izgovorom da u katastru nije bila uneta zabrana.

Zoran Marković nije reizabran na sudijsku funkciju, pa je prešao u advokate, a bivše kolege su mu uvek gledale kroz prste. U jednom od sporova, sudija godinu dana ne uspeva da zaključi glavnu raspravu zato što na svakom ročištu prihvata predlog Markovića za saslušanje novih svedoka, koji po pravilu izjavljuju da ne znaju zašto su pozvani.

Posle žalbe Marković je vraćen na posao, sada radi kao istražni sudija i javno preti da će opet biti predsednik suda.

Sastavni deo te kriminalne grupe je i mlađi brat, Ivan Marković, zamenik višeg tužioca. Sve krivične prijave odbacuje pod uslovom da tu stranu zastupa njegova snaja. Pojedine predmete drži u fioci do zasterevanja.

Ivan je 2009. godine, za potrebe dobijanja kredita za firmu Leda, kod Vojvođanske banke založio kao hipoteku svoj stan od 52 kvadratna metra u Zaječaru (br. kredita 250 od 5. maja 2009, overen pod brojem 2770/2009 sa rokom otplate od godinu dana). Posle šest meseci kod Privredne banke pod hipoteku zalaže isti stan i dobija kredit od 32.500 evra radi otplate prvog kredita (ovaj kredit je uzet pod brojem 449014139204 i overen u sudu pod br. 6416/2009). U Paraćinu je kod Privredne banke Beograd svom prijatelju Doderoviću obezbedio još jedan kredit u iznosu od 32.500 evra na 60 meseci, pod br. 6417/09.

Kao što se vidi, krediti uzeti u Zaječaru i Paraćinu imaju iste datume i iznose i zavodne brojeve što govori da je u pitanju falsifikat i kriminal, a do današnjeg dana nijedan nije vraćen niti su banke aktivirale hipoteku. Koji su stvarni motivi da jedan zamenik VJT stavlja pod hipoteku svoj stan radi uzimanja fiktivnog kredita za potrebe jedne kompromitovane privatne firme?