Zrenjanin

Predizborna demokratska patka plovi fabrikom vode

 

Pošteno pljačkanje građana

 

U organizovanom lavirintu "demokratskog" kriminala, samozvana elita koja drma Vojvodinom velika je  samo zato što su poniženi građani na kolenima. Kako drugačije objasniti sunovrat nekadašnjeg privrednog giganta Zrenjanina i drugih provincija u odnosu na epicentar Novi Sad, odakle se uredbama, direktivama i drugim naredbama hirurški precizno sprečava ekonomski razvoj pokorenih vojvođanskih pašaluka

 

Zoltan Horvat

 

Slučajevi famozne fabrike vode, Carske bare, Dušana Todorova i mnogi drugi samo su neki od aktuelnih primera kako se apsolutnom partijskom strahovladom parališe i vara građanin Zrenjanina. 

Slučaj "Carska bara" govori o nekada državnoj firmi koja je bukvalno poklonjena privatnoj firmi "Mirotin grupa" (ortački vlasnici Pavićević, Aničić i Janičić), inače vlasniku Ribarskog gazdinstva Ečka, te o pranju para i proćerdanim milionima evra na relaciji državni partijski funkcioneri -  privatnik "u tranziciji".

Pompezno započet projekat u kojem je država dala pare privatnicima da bez ikakve odgovornosti rade i ne odrađuju posao, overen obevazujućim ugovorom na odbrani nacionalnog blaga pod zaštitom Uneska, predstavlja primer kako država ponižava srednji Banat, tu večitu državnu "kravu muzaru".

 

Crnogorski muljatori

 

Šest meseci nakon izbijanja afere o navodnoj revitalizaciji Specijalnog rezervata prirode Carska bara, svedoci smo njenog katastrofalnog stanja.

"Mirotin grupa", javnosti dobro poznat trio crnogorskih privatnika iz Vrbasa, dobila je iz kase nadležnog ministarstva sredstva u iznosu od 500.000 evra za hitnu revitalizaciju, odnosno izmuljavanje korita Starog Begeja, a na račun privatne firme legao je i podsticaj za razvoj ribarstva u iznosu od preko 1,5 miliona evra.

I šta je urađeno za prethodne četiri godine? Skoro ništa, preciznije iz korita Starog Begeja je u dužini od svega 800 metara (dužina korita 10 kilometara) navodno vađen mulj. Kako? Pa, nikako, jer je u međuvremenu mulj dostigao 2,7 metara! Da apsurd bude veći, "genijalni" vlasnici "Mirotin grupe" javno su se hvalili da je iz korita izvađeno na desetine hiljada kubika mulja, ali niko živ nije video mesto na kom je navodno deponovano poveće brdo ovog inače opasnog eko-zagađivača!

Na Severnim jezerima, od trijezera samo je jedno u funkciji. Problem je voda koja, valjda spremna za poribljavanje, veoma sporo ulazi u jezero, a još brže isparava(?!) Većina meštana iz Lukinog sela i Mužlje krsti se na pomen izgradnje ovakvog jezera, napominjući da je posao diletantski urađen jer voda jednostavno "beži" iz korita, čime je riba osuđena na pomor. Bilo bi tužno da nije smešno, ali je ovakav VIP projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu?!

O rekonstrukciji jezera oko Čente dovoljno je reći da danas nje jednostavno nema. Postoje neki nasipi, srasli u travu, vode naravno niotkuda, a meštani ovog banatskog sela muku muče da napoje stoku na ispašama.

"Mirotin" ni u ovom slučaju nije položio račun nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu, jer se odgovornost za (ne)urađeno između potpisnika ugovora ni ne spominje.   

Šta je pozadina ovakvog uspeha "Mirotina" iz Vrbasa, i kako ova firma  zrenjaninski atar "spasava od zagađenja"? U pitanju je klasično punjenje privatnih džepova kojim dominira interes crnogorskog biznis-klana Dragoslava Petrovića, izuzetno jakog u pokrajinskoj vladi Bojana Pajtića...

Zamenik pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i međuopštinske odnose Miodrag Jovović (60)  prvi je kandidat Pavićevića, Janičića i Jovičića u pokrajinskoj vladi.

Zemljak i poverljiv čovek "Mirotin grupe' sa respektabilnim renomeom smenovođe i kontrolora svih izlaznih rampi u "Vitalu" u vremenu rastakanja imovine ovog nekadašnjeg giganta, iz svoje zaštićene fotelje pokrajinskog DS funkcionera svojski je pogurao "epohalni projekat spasavanja ekologije u srednjem Banatu".

Poseban ugled Jovović uživa u kumstvu sa velikim Borisom, koji mu je kumovanjem 2008. godine nesebično pomogao da se usreći ženom svog života, mlađom tridesetak godina. Ovakav monopolski biznis ima uhodan princip: pajtosi na funkcijama, milioni evra iz državne u privatnu kasu, odgovornost za neodrađeno niko ne spominje - kud ćeš lepše za naslovne strane i privatno bogaćenje. I Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za nauku i ostalo, poznatiji u javnosti kao "mister 10 posto", dao je ovom projektu logističku i svu drugu podršku. Nisu izostale ni modne revije na novosadskoj tvrđavi gde ova i ovakva elita proslavlja bukvalno neviđene uspehe. Istovremeno, izostala je pomoć države jednom drugom ribnjaku nadomak Sutjeske, u komšijskoj opštini Sečanj.

Uprkos urednoj dokumentaciji i odličnim poslovnim rezultatima malog kolektiva koje predvode gospoda Vučković i Došlo, ugledni al' nepodobni ribnjak nema podršku države i pokrajine!

Posledice ovakvog bahatog i osionog ponašanja osetio je i gradonačelnik Zrenjanina Mileta dr Mihajlov, kojem je iz vrha DS-a u Novom Sadu poručeno da se ni ovim povodom ne meša u svoj posao. Mihajlov je svojevremeno ispred grada Zrenjanina kao imovinskog vlasnika Carske bare poslao dopis ministru Oliveru Duliću tražeći upravljanje lokalne samouprave nad ovim rezervatom. Međutim, i ser Oliver ima one koji ga kontrolišu, pa je jula 2011. godine Carska bara praktično poklonjena "Mirotin grupi". Da centar Banata ne oskudeva poverljivim kadrovima koji se savršeno uklapaju u ambijent zrenjaninskog podaničkog pašaluka, pokazuje primer Gorana Kaurića, zamenika gradonačelnika. Dotični gospodin je lokalni čovek za vezu na relaciji Pokrajina - Mirotin - Zrenjanin. Uprkos poniženjima koje trpi grad i novokomponovanim vlasnicima poput "Mirotin grupe', Kaurić je uvek tu da zaštiti jači štih od interesa građana zrenjaninske opštine (neki su ga u šali nazvali Superhikom, po ugledu na stripovski gaf otimanja siromašnima i davanja bogatima). Kaurić će u prevrtljivoj zrenjaninskoj politici ostati upamćen i kao jedan od retkih lokalnih političara koji je svoj angažman naplatio i vožnjom udvoje na lađi po Carskoj bari sa svojom izabranicom i tadašnjom savetnicom 2009. godine, nakon čega se rodila nova lokalna funkcionerska ljubav.

 

Skadar na Begeju

 

Slučaj "zrenjaninsko pravosuđe protiv Dušana Todorova", nekadašnjeg uspešnog poslovođe zrenjaninske prodavnice obuće "Bosna" iz Banjaluke (sa godišnjim pazarima od preko 3 miliona tadašnjih maraka), predstavlja drastično i teško razumljivo šikaniranje nemoćnog pojedinca. Todorov će odbranu imena, časti, profesije i porodice potražiti ne u zgradi zrenjaninske palate (ne)pravde, već ispred nje štrajkom glađu. Podsetimo, Todorovu je rešenjem zrenjaninskog Privrednog suda koji je potpisala sudija Gordana Kocić poništen kupoprodajni ugovor sa firmom "Trgovinsko Banat" na osnovu kojeg je kupio zapušteni objekat u Lukićevu za 840.000 dinara, a u njegovo renoviranje i opremu uložio preko 50.000 evra. - Šta reći sem da ovaj žalosni svet nepravde i zločina iz pravosudne kuhinje mene golog svlači, a u bogate krpe bogate oblači - navodi Todorov spremajući se za štrajk glađu. - Osposobio sam napuštenu ruinu od zgrade i bivše seosko svratište za veliku i malu nuždu u respektabilan poslovni prostor, gde se nalaze pekara i pržionica, da bih od sudije Gordane Kocić saznao da je izmišljena "topla voda" i u pravosuđu, ne krije ogorečenje Todorov. - Ne verujem da je gospođa Kocić neuka, ali kada mi se u rešenju kojim se poništava kupoprodajni ugovor navede da bez obzira na to što "Trgovinsko Banat" kao prodavac niti bilo koji drugi pravni subjekt nije poništio ugovor, siguran sam da je u pitanju čist pravosudni kriminal.

U sprezi su sadašnje sudije, bivše sudije, danas "uspešni" advokati i vrh pravosuđa. Prosto je neverovatno da gospođa Kocić najobičniji zahtev za valjano tumačenje kupoprodajnog ugovora od strane Republičke agencije za privatizaciju, uz validne dokaze sijaset veštaka i stručnjaka, tumači kao svršen čin i poziv na linč Dušana Todorova.

Gradonačelnik Mihajlov se prošle nedelje isprsio pred sugrađanima obećanjem da će za tri godine Zrenjanin dobiti kvalitetnu pijaću vodu.

Potpisan je i ugovor sa austrijskom firmom "Wassertechnik" koja se obavezuje da će za 28,5 miliona evra u roku od tri godine izgraditi fabriku za preradu vode. Zrenjaninci ko Zrenjaninci, progutali su i ovu šarenu demokratsku lažu jer istina o ovom projektu liči na novo zidanje novog Skadra na Begeju, poput tragikomične večite izgradnje regionalne bolnice. Na vest o fabrici vode reagovali su i vodeći eksperti iz Beograda upozoravajući javnost na sve opasnosti "čiste demokratske predizborne vode" u najavi. Navodi se da austrijska firma "Wassertechnik" uopšte ne poseduje tehnologiju za preradu vode, zatim da ukupna cena izgradnje fabrike vode sa anuitetnom kamatom prelazi 40 miliona evra, kao i da na volšeban način izostaje garancija države i pokrajine.

Od građana Zrenjanina je sakriven i podatak da će ugovorena cena za kubik vode od 0,34 evra važiti samo za isporuke do 209 litara u sekundi (letnji prosek 350 litara u sekundi), što praktično znači da se cena nakon neizbežnog prekoračenja može karikati.

Da se u Zrenjaninu sve plaća i ponavlja do besvesti,, a naročito uživanje funkcionera demokratije na vlasti, potvrđuju predizborni primeri dva velikana ovdašnje demokratije. Predrag Grgić je predsednik Republičke izborne komisije i kandidat na izborima koje sa vrha lično kontroliše, a Aleksandra Mak Odavić, načelnik Gradske uprave i uticajan čovek u Gradskoj izbornoj komisiji je i šef predizbornog štaba DS-a u Zrenjaninu. Ovakvo samododeljeno vlasništvo izbornih kutija se među poštenim svetom u Zrenjaninu, ako ga uopšte ima, zove poštena demokratska pljačka građana u paničnoj odbrani fotelja.