Likovi i senke

 

Mir brate, mir!

 

M. Brkić

 

 

   Politika je stara kurva, kažu. U njoj su prijateljstva privremena, a nisu ni poželjna.

   Na poslednjim izborima, na kojima je Boris Tadić otišao u istoriju, i spremaju ga za zatvor, Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, i saradnik novog predsednika Tomislava Nikolića, da ne kažemo i prijatelj,  doživeo je težak poraz.

   Naime, odlaskom Demokratske stranke s vlasti, gospodin Vučić je izgubio verne saborce i lične prijatelje u njoj. Nije nikakva tajna da je Vučić bio svakodnevno u kontaktu sa Borisovim šefom kabineta Miodragom Rakićem, da su njih dvojica bili u zajedničkom poslu...

   Da Tomislav Nikolić ume da trpi, pokazuje i primer Aleksandra Vučića. Zamenik predsednika u opozicionoj stranci bio je najznačajniji igrač Demokratske stranke, koji je  žutima služio više nego celokupno članstvo.

   Grupa pedera iz Demokratske stranke redovno se sastajala na zabavama sa gospodinom Vučićem. Branko Radujko, Miki Rakić i njihovi dečaci pili su sa Vučićem belo, mađarsko  vino, pušili tompuse, kao znak svoje grupe. Dragan Đilas je izdržavao dnevni list Pravdu koju je pokrenuo Vučić!

   Uoči izbora gospodin Vučić je snažno napao svoju stranku, izjavom da ne želi koaliciju sa Socijalističkom partijom, i da neće biti gradonačelnik Beograda, ako do tog saveza dođe! Unapred je želeo da razbije pobedničku koaliciju, u kojoj bi učestvovala partija, čiji je on zamenik predsednika!

   Ni gospoda iz DS-a nije zanemarivala svog čoveka. Aleksandar Vučić je prvi Aleksa Žunić u srpskoj stranačkoj stvarnosti! Miodrag Rakić je išao dotle da mu je obezbedio i potvrdu Bezbedonosno informativne agencije da nije agent britanske obaveštajne službe!

   Žal za prijateljima ne napušta gospodina Vučića. U njegovom listu, za jednosezonsku upotrebui INFORMER svakodnevno se najavljuje koalicija između Srpske napredne stranke i DS-a. Naravno, sve po nalogu gospodina Vučića! Izgleda da se Aleksandar još ne miri sa odlaskom svoje braće iz istorije. Njih čeka doživotni zatvor.

   Ovih dana više poslanika SNS-a žali mi se na ponašanje Aleksandra Vučića: njegova arogancija i prezir prema članstvu SNS-a je nepodnošljiv!

   Ipak, Vučić je pragamtičan čovek, i verujem da će shvatiti surovost života kojim živi. Lepo se živi, laka je para, ali i kraj je tužan. Kao Borisov.

 Sećam se da je on na isti način bio i prijatelj Koštuničinog šefa kabineta Aleksandra Nikitovića, ali, kada je on otišao s vlasti, Aleksandar se nikada više, ni telefonom sa njim nije čuo. Ko u politici ne nadvlada lična osećanja, brzo potone. Nadamo se da će gospodinu Vučiću uprkos svemu, članstvo SNS dati novu priliku rečima: Mir, brate, mir među nama!