Do koske

Povodom najave premijera da će pružiti šansu i angažovati i najsposobnije u Srbiji

 

Poznajete li Milana Bečejića

 

Računica, kojom raspolaže i kancelarije rektora Beogradskog univerziteta, govori da je Srbija izgubila oko 12 milijardi evra za dvadeset godina, masovnim odlaskom najškolovanijih ljudi u inostranstvo. Oko pola miliona srpskih diplomaca, jednostavno se preselilo u druge zemlje, pa su tako gotovi kadrovi, čije je školovanje platila država Srbija, praktično poklonjeni mnogo bogatijim državama. Na žalost, bežanje iz Srbije je "sport" koji podstiču i srpski vlastodršci. Jer, njima ne trebaju školovani i nezavisni, nego priučeni i poslušni. Ni preostali deo sposobnih, obrazovani i moralnih, nije poželjan.  Rehabilitacije pameti u Srbiji neće biti još dugo

 

Milovan Brkić

 

Premijer Srbije Ivica Dačić najavio je da će njegova Vlada pružiti šansu svim stručnim i sposobnim građanima, koji su, dosadašnjom politikom vlasti, bili onemgućeni da pokažu svoju stručnost, znaje, umeće i duhovnost.

Kada je Mihail Sergejevič Gorbačov započeo čuvenu ''perestrojku'', doneo je dekret kojim je proglasio sve nevinim, počev od popa Avakuma do Aleksandara Solženjicina, omogućujući da zabranjeni  živi pisci izađu iz gulaga, da se sve bunkerisane knjige javno štampaju, a samizdati pređu i izdavačke planove izdavačkih državnih preduzeća.

Mihail Sergejevič je pustio duh iz boce. Oslobodio je rusku dušu, naučnike, fizičare, lekare, pisce režisere, filozofe, novinare... Ponovo ih je vratio u javni život. Otrgao ih je od društvene smrti.

Kada je 5. oktobra 2000. godine na vlast došla družina zvana Demokratska opozicija DOS, u tihu društvenu smrt, izolovani, obespravljeni, otpušteni sa posla, poslati su preostali misleći ljudi - novinari, pisci, režiseri, filozofi...

Banda okupljena oko Zorana Đinđića požurila je da reciklira istoriju Srbije, njenu kulturu, nauku, muziku, filmsku umetnost. Grupa tih skotova iz Demokratske stranke, koja se nije odmicala od Đinđića, došla je na vlast, u ministarstva, državna nadleštva, u komisije za kulturu, na državnu televiziju, i dnevne novine...

Kulturni modeli postale su gologuze pevaljke koje su promovisane na TV PINK, na ovoj televiziji su i devojčice od desetak godina pokazivane kao seksualni objekti! Nemoral, primitivizam, latinoameričke i turske serije zamenile su domaće, koje više nisu snimane.

Novinari koji su za vreme Miloševićeve strahovlade pružali strašan otpor da duh u Srbiji ne umre, Đinđićevom preporukom izmarširani su, najpre iz medija, potom iz izdavačkih kuća, sa fakulteta...

Novinari nedeljnika Vreme svedeni su na najamne radnike sa platom od 16 hiljda dinara. Za glavne urednike televizija sa nacionalnom frekvencijom postavljeni su diletanti,  poslenici bez iskustva, znanja, morala...

Filmove i te-ve serije snima jedna ista grupa ljudi, moralno posrnulih narkomana, koji u svemu podilaze vlastima. I u vreme Miloševića u Srbiji su snimane kultne te-ve serije, koje predstavljaju kulturnu baštinu. Snimani su filmovi koji su dobijali sve nagrade. Srpske novine postale su bilten vlasti.

Gde su danas čuveni novinari NIN-a, Politike, Večernjih novosti, RTS-a Studenta,  Radio Index-a,  RTV B 92? Prvo ih je banda Zorana Đinđića sve poslala u zaborav, ostavila ih bez posla, osramotila i oklevetala. Pozorišta su postala regrutna baza srpskih vlastodršcima za kurvanje. Iznedrio se ološ, razni Kokani Mladenovići i slične kreature...

Kada sam ja počinjao, a bilo je to pre više od 30 godina, moji urednici su bili ljudi od integracije. Pošteni, spremni da budu žrtve, iako su moji tekstovi izazivali buru i dovodili do skidanja glave. Nijedan mi nije nikada prigovorio da sam mu podmetnuo tekst, da zbog mene ima probleme. Ćutali su i trpeli. Sa većinom sam kasnije ostao u prijateljskim odnosima, javljao im se strahopoštovanjem.

 Jedan od mojih urednika (Nove omladinske novine) bio je i Milan Bečejić. Otresit momak, inteligentan, informisan, suvi profesionalac, i uspravan. Izdržavao je troje dece, i nije se pokrio nikada ušima, nije primao direktive od izdavača, od Republičke konferencije Saveza omladine Srbije.

 Bečeju generacije još živih novinara pamte kao duhovitog momka, bez zlobe. Potom je radio kao zamenik glavnog urednika u Blicu, zatim je odgovorni urednik Glasa javnosti... Uređivao je, u najteže vreme, stranački opozicioni dnevni list Demokratija. Suvi profesionalac, vanserijski obrazovan i informisan.

Kada su došle demokratske vlasti prvo su ''zaboravile'' na njega. U potrazi za poslom vratio se u Šabac, za urednika lokalne televizije. Kada je bio predložen za člana Radiodifuzne agencije, morao je pravio da podnese ostavku, ali je Boris naredio da ga ne izaberu. Tako je ostao bez posla u novinarstvu, a izgubila ga je i njegova žena. Danas radi u jednoj beogradskoj banci, svakodnevno putujući iz Šapca na posao.

Da li će se Ivica Dačić i njegovi saradnici sesti Milana Bečejića, i još stotine Bečejića koji su izugubili posao jer je i Ivica Dačić doveo kurvice i ološ u informativne službe svog ministarstva?

Evo, ja podsećam novu Vladu Srbije, da imaju najboljeg kandidata za glavnog urednika RTS-a!