mobilna verzija




           
Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

Faraoni južne pruge: Vile na Dedinju, stanovi u Parizu i Londonu, kuće u Grčkoj... (4)

 

U lancu lopova, načelnik policije važna karika

 

Posle  tekstova u Tabloidu o pirotskom gigantu Tigar, počelo se u ovom gradu, umesto šaputanja, otvoreno govoriti o organizatorima najsurovije pljačke u ovom delu Srbije, o njihovim pomagačima, kumovima, vilama, stanovima, preduzećima i milonima evra u kešu, tako i na inostranim računima, o njihovoj deci koja se školuju u Americi, o onima koji su žrtve ove razularene bande na čijem je čelu Dragan Nikolić zvani Tata, dojučerašnji direktor kompanije. Sektor za istrage korupcije magazina Tabloid, kojim rukovodi naš urednik Milan Glamočanin, bivši visoki rukovodilac srpske i bivše savezne policije, poverio je dalje prikupljanje podataka odeljenju za koruptivne istrage iz Niša, čije rezulate objavljujemo u ovom broju, uvereni da će ministar policije ove nedelje smeniti načelnika Policijske uprave Pirot, i tako omogućiti da tužilaštvo izvede na sud stotinak kriminalaca iz ovog kraja, čime bi u državnu kasu bilo vraćeno više od pola milijarde evra

 

Milan Glamočanin

 

Tigar Tajrs je fantomski pogon u okviru kompanije Tigar u Pirotu, u kome će radnici na prinudni odmor iako se stalno postavljaju novi direktori i šefovi. Devedesetih godina prošlog veka, preko njega je išao izvoz guma u Južnu Ameriku, od čega su jedinu korist imali funkcioneri Tigra, a na prvom mestu doskorašnji generalni direktor Dragan Nikolić, zvani Faraon ili Tata, i tadašnji predstavnik Tigra u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, Siniša Živković, koji danas radi kao kuvar u Sloveniji.

Tigar Tajrs  je prodat po značajno manjem iznosu od svoje realne vrednosti iz više razloga. Dokumentaciju o tome poseduje i redakcija Tabloida, zahvaljujući svom izvoru u ovoj firmi. Jedan od razloga je i taj što je takva cena garantovala Petru Nikoliću, Faraonovom sinu, postavljenje za direktora Tigar Tajrsa. naravno, posle odgovarajuće obuke kod francuskog partnera. To njegovo postavljenje važi od septembra meseca ove godine. Mlađi Nikolić je pre toga bio rukovodioc pogona 2T - za proizvodnju skuter guma, a taj je pogon poznat po mobingu nad radnicima, ne plaćanju zarađenih dnevnica i slično...

Pojedinima je uvođeno i dežurstvo, takozvana "pripravnost" - rad po pozivu, a pozivani su više puta dnevno da dolaze od kuće za samo dva sata produženog rada. Za vreme nastupajućeg prekida proizvodnje, svi radnici Tigar Tajrsa biće plaćeni u iznosu od 65 odsto plate, dok radnicima pogona 2T neće biti plaćeno ništa!

 

Uvaljivanje kalupa

 

 

Zoran Pešić, zvani Amerikanac, zadužen je u Tigar Tajrsu za detekciju i otklanjanje problema na novim kalupima, ali je istovremeno u D Kompani u Babušnici honorarno angažovan da  "uvaljuje" kalupe Tigar Tajrsu. Pešić je, takođe, sebe pronašao i u ulozi kuma Dragana Ćirića - Belog, vlasnika D Kompani i najbogatijeg čoveka Babušnice, koji ga je za trud velikodušno nagradio sa više nekretnina. Zato Tigar Tajrs plaća ogromne iznose za kalupe lošeg kvaliteta. Bilo je primera vraćanja sasvim novog kalupa na doradu i po 27 puta! Dorada se, naravno, naplaćuje, i na kraju se šalje u rashod, uprkos tome što nikada nije ni upotrebljen!

Bračni par, Sonja i Miodrag Nikolić zaduženi su za kadriranje u Tigar Tajrsu. Svi koji su se do sada zapošljavali u tom pogonu (ili bilo gde u Tigru AD), činili su i čine to preko njihove privatne agencije za zapošljavanje, koja od radnika uzima polovinu plate na ime provizije!

Pre nego što ih zaposle, Nikolići od radnika uzimaju i "proviziju", koja se srpski zove mito, tako da ovaj bračni par ima izuzetno visoke prihode.

U malverzacijama sa kalupima, rukovodilac odeljenja za kalupe, Miljan Pejčić, pored učešća u  ovom "poslu", zaradio je ogromne iznose novca na nabavci alata za radnike svoga odeljenja. Pojedine stavke su plaćane i do 20 puta  više od realne cene! Pejčić je poznat i po psihološkoj represiji nad radnicima svoga odeljenja, a bilo je i fizičkih nasrtaja. Kamerom Tigar Obezbeđenja snimljen je kako hvata za vrat i tuče svog radnika na kapiji broj 1, a upamćen je i po tome što je, stežući ga za vrat, u ćošak nabio prethodnog šefa radionice za kalupe...

U izvlačenju novca iz Tigar Tajrsa učestvuje i firma Gumimetal, koja proizvodi zaptivače za gumarsku industriju. Ovoj firmi je Dragan Nikolić Faraon omogućio potpisivanje praktično neraskidivog ugovora. Materijal za proizvodnju zaptivača se u bescenje uzima kao otpad od firme Tigar tehničke gume. Posle se gotov proizvod prodaje Tigar Tajrsu po basnoslovnim cenama.

Prosek plata u Tigar Tajrsu je kao i u drugim sličnim Mišelinovim fabrikama, samo zahvaljujući tome što rukovodstvo sebi daje ogromne plate i menadžerske dodatke bez znanja vlasnika. Bahanalije po lokalnim i stranim hotelima, motelima i kafanama plaćaju se po principu "piši Lepa Brena za četiri osobe". Pored drugih sitnih ustupaka, sindikalnim liderima zapošljavaju decu i bližu rodbinu, tako da se oni prave ludi na sve što se u Tigru dešava.

 Na posredan i ucenjivački način, rukovodstvo zabranjuje nepozvanima da imaju kontakte sa Francuzima, pa se među radnicima odomaćila fraza: "Veži gazdu gde ti konj kaže".

 

Drug Sveta i drug Tika, pravosuđa srpskog slika

 

 

Jedan drugi Tabloidov izvor iz Tigra, objašnjava kako je kupljeno ćutanje radnika:  "...Treba istaći da je samo Tigar Tajrs dobar sa platama, dok ostali delovi AD imaju oko 25.000 dinara u proseku (radnici). U Tajrsu radnici imaju oko 65.000 dinara sa radom u tri smene. To je za ovdašnje uslove i opštu nezaposlenost dobra plata, tako da se slobodno može reći da se u Pirotu ljudi dele na Tigrovce i ostale"...

Posle toga dolazi ključno objašnjenje zašto većina radnika zatvara oči pred očiglednim pljačkama koje sprovode funkcioneri: "...Ranije su stariji radnici u Tigru znali da dignu glas zbog neke nepravde, pa i da zaustave proizvodnju. Sada su ti stari u Tigru zaposlili svoje sinove."

Ćutanje nadležnih organa rukovodstvo Tigra, međutim,  plaća na drugi način nego ćutanje radnika i to daleko izdašnije.

Predsednik Skupštine opštine Pirot Vladan Vasić, prošle godine je kupio novi stan na drugom spratu zgrade na pirotskom keju sa pogledom na Nišavu, a takođe ima i stan u Nišu, tačnije u naselju Hipi dolina. Iz tog razloga nije zainteresovan da preispita rad Javnog komunalnog preduzeća Pirot, kome Tigar duguje milione. Treba napomenuti i da je direktorka Javnog komunalnog preduzeća Pirot, Nada Avžner, inače supruga direktora marketinga Tigra Marjana Avžnera i rođena sestra Faraona-Tate Nikolića. S obzirom da je Vasić finansijski potpomognut od Faraonove imperije, sigurno je da neće da menja ni direktorku JKP-a. Treba mu, verovatno, još stanova.

Načelnik policije u Pirotu, Slavoljub Madić, živi u Pirotu, ali u Nišu na adresi Romanijska 19, (stan broj 40 ima i stambeni prostor od 54 kvadratna metra uknjižen na suprugu Draganu Madić. Ovu nekretninu, izdaje pod zakup, Madić je navodno kupio uz pomoć kredita Findomestik banke koji, međutim, iznosi samo pet hiljada evra?! Deo para potrebnih za otplatu, pomenuti načelnik dobio je od pokojnog vlasnika lanca mesara Sim-impeks iz Bele Palanke, ali taj zajam više ne vraća. Najveći deo novca je, ipak, stigao iz Tigra. Madić u Pirotu stanuje preko puta Policijske uprave u Jevrejskoj ulici u zgradi koja se popularno zove "Lepa Brena". Tu je dobio službeni stan od 50 kvadrata koji je zatim menjao bez doplate za stan od 80 kvadrata, dva sprata više. Taj stan je dobio od pirotskog građevinskog preduzeća Progres koje mu je osim razlike od 30 kvadratnih metara poklonilo i kompletno renoviranje novog stana sa sve novom stolarijom.

Odakle novac Sveti Mančiću, nekadašnjem predsedniku Okružnog suda iz Pirota, za stan u niškoj zgradi u ulici Vojvode Tankosića 10-12, na uglu sa ulicom 7. jula? U istoj zgradi stan na ime svekra svoje ćerke ima i Tihomir Tika Đorđević, bivši okružni javni tužilac u Pirotu. Odgovor odakle im potrebna sredstva, nije teško naći...

Naime, kad je u Babušnici otkriveno da nedostaju gume u ukupnoj vrednosti od 700.000 evra, koje su, prema knjigovodstvenoj evidenciji prodate bez ikakve registrovane uplate na neki od Tigrovih računa, policija je dobila nalog da piše takozvanu prijavu "na belo", odnosno da sve prikaže kao - "događaj"!?

 Konačno, kada je predmet ipak stigao do pravosuđa, Mančić i Đorđević su izdejstvovali da se postupak obustavi još u fazi istrage! Svi ti stanovi su ovim osobama dodeljeni kao nagrada za ćutanje u aferama teškim više miliona evra koje potresaju Tigar !

Vredno je pomenuti i da u istoj zgradi u Nišu stan ima i Momčilo Antić, direktor pirotske direkcije za izgradnju.

 

Zajebi Miško! Važi šefe!

 

 

 Sprega važnih policijskih i pravosudnih radnika sa krupnim kapitalom Tigrovih funkcionera, vidljiva je i na mnogim drugim primerima. Tako inspektor za privredni kriminal u PU Pirot Miodrag Jovanović, zvani Miško Surovi, u Nišu u zgradi Medijana u Molijerovoj ulici ima čak dva stana i to jedan iznad drugog, iako sa porodicom živi u sopstvenom zdanju od 250 kvadratnih metara u pirotskom naselju Vašarište. Miško Surovi je, inače, poznat po svojoj uzrečici: "...Kad meni šef kaže da zajebem neki slučaj, ja to i uradim!".

      Kakva istraga može da se očekuje od ovog inspektora, ako znamo da mu je rođeni brat Hranislav Jovanović zaposlen u Tigru i to ne na mestu običnog radnika?

      Pre oko mesec dana na saslušanju kod Miška Surovog su bili  Faraon-Tata Nikolić, i dugogodišnja finansijska direktorka Tigra Jelena Petković, zvana Mama. Kako ta saslušanja izgledaju opisuje nam jedan drugi, bivši radnik Policijske uprave Pirot. Prema njegovom svedočenju, osumnjičeni funkcioneri Tigra ne daju nikakvu izjavu pre nego što se upoznaju sa izjavama koje su dali svedoci i sa eventualnim materijalnim dokazima. Ovo je, naravno, protivzakonito, zbog čega pomenuti policijski radnici svoje usluge papreno naplaćuju.

 Nedavno je i Mišku Surovom od strane nadležnog tužioca, koji spada u one nepodmitljive, dato jasno upozorenje da u aferama Tigra mora da dođe do hapšenja funkcionera kompanije ili policajaca koji se trude da sve zataškaju.

I u prošlosti se dešavalo da revnosni službenici podnose prijave koje zatim ne bi bile dalje procesuirane po naređenju nekog "odozgo". Jedan od tih "odozgo" je i sadašnji direktor Tigar obezbeđenja, Dragan Tošić, nekadašnji načelnik kriminalističke policije u Pirotu i potonji savetnik Faraona-Tate Nikolića. Pored penzije koju prima, Tošić dobija i platu za posao direktora obezbeđenja, a tu su, očigledno, i neki prihodi za "minuli rad". Drugačije ne može da se objasni činjenica da je on bukvalno preko noći u Pirotu, na mestu jedne barakice, sazidao višespratnicu čije neke stanove prodaje, a druge izdaje pod kiriju.

O imovini koju poseduju pomenuti radnici policije i pravosuđa obaveštena je i Poreska uprava Pirota, ali odatle do sada nije potekla ni jedna inicijativa za istragu, niti bilo kakva prijava.

Razlog za to je, sigurno, to što načelnica pomenute uprave Ljubinka Nešić svakodnevno jede i pije sa Draganom Kostićem Jajčarom, direktorom Slobodne zone Pirot, koga u jednom ranije objavljenom pismu Tabloidu radnici Tigra navode kao glavnog ideologa i koordinatora ove kriminalne grupe. Ljubinka se sa Jajčarom i drugim članovima pomenute grupe sastaje u pirotskom restoranu Freska, na očigled svih građana. Još uvek su ubeđeni da su nedodirljivi. Razlog za ovakvo verovanje, moguće je, leži i u nedavnoj izjavi Faraona-Tate Nikolića pred istražnim organima: "...Nema potrebe da dirate bilo koga drugog. Iza svega što se dešavalo u Tigru ja stojim."

 

Zbrinjavanje zeta

 

 

   Nepotizam je redovna pojava u Tigru. Faraon zapošljava svog sina, zeta, kumove... Deca i bliži rođaci tužilaca, sudija i ostalih "zaslužnih" građana nalaze uhlebljenje u Tigar Trejdu, službi za koju niko ne zna čemu drugom služi osim da zbrinjava nečiju rodbinu. I sin već pomenutog Dragana Tošića radi u jednom pogonu u Nišu. Ništa bolja nije ni Mama Petković...

      Tigrova maloprodaja je imala 80 prodavnica pre samo osam godina, a danas je svedena na 40 od čega su 20 servisi, a ostalo radnje i pet takozvanih bottega. Posle preuzimanja maloprodaje od Mame Petković promenjeno je nekoliko direktora, dok ona nije dovela svog zeta na ključno mesto za investicije u servise. Njen zet Veljko Stojadinov (koji je živeo u istoj kući sa Mamom, a kasnije napravio sebi novu), mašinac po struci, otpušten je iz vojske kao nestručan kadar, a tamo ga je bio zaposlio tast, Petkovićev otac.

      Prizetko se brzo prilagodio u običaje koji su vladali u Tigru i počinje nemilice da investira u servise. Oprema ih kao svemirske letilice, a pritom ni jedan ne radi dobro. To je trajalo nekoliko godina dok je bilo para i sva kupovina u vrednosti od oko pola miliona evra je izvršena kod izvesne firme Hofman iz Moštanice kraj Beograda. Cene i uslove plaćanja on je sam dogovarao, a sve je uredno bilo plaćano. Više se ne otvaraju novi servisi, već se samo kupuje nova oprema. Vrhunac je opremanje mobilnih servisa koje je koštalo po 30.000 evra, a ima ih četiri. Firma Hofman je nedodirljiva za bilo koga iz Tigra, već je samo Mamin zet Veljko Stojadinov sa njom kontaktirao i viđao se sa njenim direktorima dogovarajući se oko isplate i naplate. Ni jedan dinar tada se nije dugovao Hofmanu, sve je besprekorno plaćeno.

Zbog velikog poverenja, Mama Petković svom zetu daje i druge poslove, kao što je sređivanje ostalih prodavnica i bottega, gde ni jedno krečenje nije ispod pola miliona dinara, a sve je radila jedna te ista firma iz Topole. Obim radova po radnjama bio je smešan, a cene po kojima su rađeni su astronomske. Svi to vide, ali niko ne sme da komentariše, jer se za takve stvari leti iz Tigra.

Za kratko vreme Veljo Stojadinov-zet, prešao je put od "nosioca" starih, vojnih pantalona, do parajlije koji kupuje nova kola, ide na na skupa letovanja i zimovanja, školuje decu u privatnim školama...                                             

Mnogo je naduvanih faktura bilo, mnogo spornih poslova sa prodajom i iznajmljivanjem lokala, a za to vreme Tigrova mreža grca u dugovima prema dobavljačima i zakupodavcima lokala kojima se duguje u proseku po 12 do 18 meseci. Od 2009. godine nema redovnog snabdevanja gumama, a Mama Petković dozvoljava svom zetu da uvozi skupe strane gume, iako mu je ispred nosa domaći dobavljač. Kakav je tu dogovor u pitanju?

Očigledno je da Tigar, ne samo da troši neviđeno mnogo para, već taj novac odlazi najviše na podmirivanje potreba funkcionera i njihovih pomagača iz policije i pravosuđa. I dok običan radnik u Tigru uspeva da mesec preživi sa platom od 25.000 dinara, dotle poslovodstvo samo na podmićivanje troši milione evra! Uz sve to dolaze i besplatna luksuzna letovanja u inostranstvu za odabranih stotinak direktora i drugih rukovodilaca.

   Jedan od bitnih izvora Tabloida u Tigru, svedoči kako krug glavešina ove kompanije, odgovornih za sve pljačke koje su se desile u toj firmi, broji dvadesetak ljudi, dok nižih direktorčića-izvršilaca, ima oko stotinak. Ne treba ići mnogo daleko da bi se uočila njihova moć: po njihovom voznom parku se već vidi da nešto nije u redu, a vile samo niču kao pečurke posle kiše. Odakle sav taj luksuz? To će, nadamo se, uskoro biti razjašnjeno i to sudskim putem. U Pirotu obližnjem Nišu nalazi se i Kazneno-popravni zatvor dovoljnog kapaciteta da primi sve upletene u Tigrove afere.

 

 

 

Tadićev čopor u napadu

 

Tokom predizborne kampanje, tada aktuelni predsednik Boris Tadić je dolazio da se slika u pogonu Tigar Tajrs. Tom prilikom je njegovo bahato obezbeđenje izbacilo ljude fabričkog obezbeđenja i nateralo ih da stoje pred kapijom, prethodno im oduzevši naoružanje. Radnici nisu bili upoznati sa tim šta je u toku. Vozača viljuškara zaustavio je nepoznati član Tadićevog obezbeđenja. Ćelav, sa naočarima za sunce i bubicom u uvetu, obratio se vozaču rečima: "...Jel' hoćeš da siđeš ili da te ja bacim sa viljuškara?".

Zaprepašćeni radnik poslušao je "naređenje", sišao sa viljuškara i pobegao iz proizvodne hale da napolje sačeka dok se Tadićeva bulumenta udalji.

 

 

 

 

 

I Zec na Tigrovim leđima

 

 

Babušnica je malo i siromašno mesto blizu Pirota  u kojoj živi jedan od najbogatijih ljudi tog kraja Dragan Ćirić Beli, polupismeni vlasnik preduzeća D Kompani, težak dvadesetak miliona evra. Poslovna saradnja Tigra i ovog preduzeća započinje dok je na čelu Tigra unutrašnje gume iz Babušnice bio Dragan Bošković, zvani Boško Zec.

Iza Boška Zeca je devedesetih godina stajao JUL, čiju je podružnicu u Babušnici osnovao sa svojim pajtašima i Miri Marković poklonio zlatni sat. U Tigru mu je leđa čuvao ujak Vlasta Blagojević, tadašnji šef pravnog odeljenja, a današnji advokat čiji je glavni klijent upravo Tigar.

Da bi D Kompani mogao da preuzme doradu kalupa za unutrašnje gume, prvo je morala da bude uništena Tigrova fabrika za iste namene. Posle toga kalupi na remont odlaze u firmu Belog, koji usluge naplaćuje i do dva puta više nego što je bila njihova proizvodna cena. O svemu ovome postoji obimna dokumentacija u koju su upućeni, pored rukovodilaca Tigra, i Predrag Ristić, tehnolog i desna ruka Boška Zeca iz tih dana, kao i Zorica Ilić, šefica obračunske službe koja za nagradu dobija stan u Nišu pored stana u Babušnici koji ima u istoj zgradi gde stan ima i Boško Zec.

Kolika je moć Boška Zeca bila u to vreme pokazuje i primer da su kelneri iz kafane hranu njegovim roditeljima servirali u kući, a da su i njegova dva psa hranjena jelom iz restorana koji je Boško držao. Svoj ranč je Boško Zec stekao tako što je zapošljavao u Tigru članove porodice osiromašenih seljaka koji su mu zauzvrat poklanjali njive. Danas poseduje pet hektara zemlje.

Od para dobijenih od vlade koja je na taj način želela da pospeši razvoj poljoprivrede u nerazvijenim krajevima, Boško i njegovi pajtosi kupuju 250 ovaca, a za račun Sim-impeksa čuvaju još 50 junadi. Hranu ovčaru službenim vozilima Tigra o trošku ove kompanije dovoze iz restorana udaljenog osam kilometara. U to vreme je Boško na raspolaganju imao čak pet službenih vozača?!

Zajedno sa jednom lepom ženom, Lelom, koju je primio u radni odnos Boško Zec otpušta 300 radnika iz Tigra. I pored toga njih dvoje iz Babušnice na posao i sa posla dovoze službena kola Tigra, kao da su uspešni šefovi uspešnog preduzeća.

      Svoju kuću u Grčkoj Boško je "stekao" uz pomoć Grgurovića, Faraonovog zeta, koji je prvi otišao u Solun i danas stoji na čelu banke preko koje Tigar pere pare od sumnjivih uvozno-izvoznih poslova. Boško dolazi kao predstavnik Tigar Tajrsa pošto je prethodno radio sportske rekvizite za tu firmu. Posle deset godina provedenih u tihovanju u Grčkoj, bez da je odradio i jedan značajan posao za Tigar, bar kada se radi o onim zvaničnim, Boško Zec se vraća na političku scenu Babušnice, ovog puta kao jedan od dva odbornika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. Sada je savetnik predsednika opštine, za šta prima platu od 50 hiljada dinara mesečno.

Zlatko Aleksić je tokom svog mandata kao predsednik opštine Babušnica stekao imovinu vrednu preko milion evra. Iz zemljoradničke zadruge Babušnica isteran je zbog krađe, ali mu to nije smetalo da napravi političku karijeru. Kao predsednik opštine prodao je sve što je moglo da se proda, a za sebe je obezbedio dosta zemlje uzimajući opštinske njive u zakup na 90 godina. Pored reke je napravio tržni centar, ali je zemljište bilo tesno, tako da Zlatko odlučuje da od opštinskih sredstava skrene tok reke i napravi navodnu zaobilaznicu oko Babušnice, upravo pored svog objekta. Ta zaobilaznica je toliko prostrana da ni dva automobila ne mogu bezbedno da se mimoiđu. Danas je Aleksić predsednik Skupštine opštine Babušnica.

Zlatkov rođak Zoran Spasić, poznati karatista, kao direktor građevinske firme Izgradnja svoje preduzeće prodaje Jupiteru iz Pirota. Radnici su tako izbačeni na ulicu, dok šefovi prelaze u Komunalac gde su opet na funkcijama. Zoran postaje direktor pogona Elektroprivrede Srbija, a tamo i danas radi.

Kažu, Spasić je veoma osvetoljubiv. Štiti samo one koji mu čine usluge. Posebno progoni sve koji su devedesetih lupali u šerpe i duvali u pištaljke protestvujući protiv strahovlade SPS-a i JUL-a. Sina je zaposlio u lokalnoj stanici policije, iako momak nema završenu školu, dok mu je supruga Ema u Domu zdravlja glavna za obračun plata.

 

     

 

podeli ovaj članak:

Natrag

copyright magazin-tabloid.com © 2012.