Zrenjanin

Tajkun bi da protera nepodobne iz grada

Kako si zaradio prvo milionče?  

Koliko je ozbiljna pretnja zrenjaninskog tajkuna Dragana Vidakovića, istaknutog člana Zrenjaninskog poslovnog kruga privatnih preduzetnika, da će proterati nepodobne,  iz ovoga grada?

Z. H.

Bivši vlasnik Impela i Udruženja I taksi (pre nekoliko dana firma dokapitalizovana od strane firme Veletabak) Dragan Vidaković, poznat je ovdašnjoj javnosti kao veoma uspešan biznismen i uvaženi član Zrenjaninskog poslovnog kruga privatnih preduzetnika (ZREPOK). Takođe je i vlasnik malih, velikih i najvećih nagrada ovdašnje Regionalne privredne komore za izuzetan doprinos razvoju privatnog biznisa. Kao izuzetan biznismen skućio se u dobro obezbeđenoj vili iliti kućerini u ulici Cara Dušana 71 vrednoj tričavih 3,4…stotine hiljada evra. Poput nekih njegovih slavnijih kolega, nije počeo biznis noseći gajbice, već je krenuo sa prodavanjem kokica.

Mali početni biznis bio je dovoljan da svojevremeno upozna moćne prijatelje iz sveta lokalne politike pa je, kao perspektivan biznismen, dobio priliku da na svim autobuskim stajalištima u Zrenjaninu postavi kioske sa zvučnim natpisom Impela. Stotinak zaposlenih dobro je razrađivalo biznis, i distribucija i dotok cigareta šleperima išla je kao podmazana, pa je uspeh  bio zagarantovan. Izuzmimo tu neuspešne, ogromnu većinu zaposlenih u kioscima (danas socijalni slučajevi) kojima je isterivanjem na ulicu zahvaljeno na saradnji.

Svojim sugrađanima gospodin Vidaković se odužio otvaranjem bioskopa Sinema u zgradi bivšeg Komiteta gde je prethodnih godina, za dvanaest meseci, prikazivano više od dva, a manje od tri filma. Danas u Zrenjaninu nema bioskopskih predstava, nema ni sedišta u sali, al' je ostao dug od 67 hiljada evra prema vlasniku poslovnog prostora od strane Vidakovića. Prethodno je gospodin Vidaković kupio i bioskop Balkan na veoma, veoma zanimljiv način, ali pojedinosti o ovom slučaju ostavljamo za neku drugu priliku.

Gospodin iz ZREPOK-a dogurao je daleko, daleko, sve do otvorene pretnje Iliji Stojanoviću, bivšem taksisti I taksija da će ga zbog teksta u Tabloidu proterati iz Zrenjanina. Stojanović će uskoro ima tu čast i zadovoljstvo da ponovo sretne gospodina Vidakovića na ročištu u Palati pravde povodom njegove tužbe za naknadu štete nakon otkaza u I Taksiju. Sem pretnje o proterivanju, Stojanović je u nepunih godinu dana rada doživeo da mu čelnici u I Taksiju kažu, bez ikakvog osnova i argumentacije, da smrdi dok vozi, da ne izvršava svoje obaveze…

Sem Stojanovića, ima još ljudi, koji su, tražeći uhlebljenje, taksirali u renomiranom, uspešnom i uniformisanom udruženju I Taksi. Posao se mogao dobiti u roku od pet minuta, trebalo je samo predati gazdi na ruke minimalno 1.700, a maksimalno 2.500 hiljade evra da bi se dobilo pravo na vožnju lepog žutog Hyundaia. Uz naravno svakodnevno ispunjavanje norme za minimalac od plate. Postojala je i realna opasnost da gazda aktivira i menicu u iznosu od 2,5 hiljade evra što bi u prevodu trebalo da znači da je taksista ostavljen na milost i nemilost uspešnom gazdi. Svaki pokušaj razgovora na temu poboljšanja uslova rada, ili ne daj bože sindikalnog organizovanja u zaštiti prava radnika, završavao se šikaniranjem odnosno isterivanjem iz udruženja.

Obaveze prema taksistima poput izdavanja taksi legitimacija, gazde u I Taksiju veoma uspešno zapostavljaju, pa na kraju postavimo pitanje, zašto se recimo, sem Stojanovića i još nekih (imena poznata redakciji), iz Zrenjanina ne bi proterao i potpisnik ovih redova? Grad bi bio daleko mirniji, ne bi se talasalo, a večito uspešni ljudi bili bi pošteđeni nepotrebne nervoze i blentavog pitanja: kako si zaradio prvo milionče?