Epizoda 86

Nismo mi od juče

Zoran Milojević

Ulazim u kosovsko-mitrovačko groblje, razmaknem bodljikavu žicu i tu sam: babin i dedin spomenik leži u suvoj zemlji, kao da je u nju sahranjen. Na šiptarskim grobljima je sve više spomenika, što oni nikada nisu radili. Na našim grobljima sve je manje porušenih spomenika. šiptari ih kradu, prepravljaju za svoja groblja. Ukrali su nam zemlju, kuće, ognjišta, a sada kradu jedino preostalo: srušene spomenike! Međutim spomenicima hoće da se sećaju svojih upokojenih. More da bidne, ne mora da znači! Kvantna fizika Hajzenbergova relacija neodređenosti!

Po ko zna koji put sam gledao film "Dvoboj za južnu prugu" sa sjajnim Gidrom ("Savetnik") u glavnoj ulozi. Partizani stalno ruše prugu kojom su Nemci slali oružje i gorivo u Severnu Afriku. A u svojoj knjizi "Silovanje Srbije", britanski kapetan Majkl Liz piše da partizani nisu prišli toj pruzi na bliže od 30 kilometara sve do četrdeset pete. Za vreme rata Majkl Liz je, kao član Ravnogorskih diverzanata rušio prugu. Ako su živi scenaristi i režiser filma, trebalo bi pred budućnošću svoje dece i unuka da kažu ko ih je nagovorio da lažu. Tražili su đavola, neka sada upre prstom u njega.

Egzit, Guča i Birfest, tri  načina na koje se ubija srpska nacionalna kultura. Egzit  je nametanje srpskoj i okolnoj mladosti svakojake, belosvetske nemuzičke, filovane opijatima. Birfest  je isto to, samo malo drukačije, uz količinu piva od koje i pijanci beže. Guče mi je žao, trebalo je da bude mesto i način da Srpčad i njihovi gosti iz sveta uče ono što je najbolje u Srbima. A u Guči se takmiče ko će glasnije podrignuti, pošto se najedu slatkog kupusa i počnu da želudac zalivaju pivom. A onda naredni i podobro pijani počinju "igru" u divljem ritmu. Igra se bez emocija, bez umetničkog zanosa, sa samo jednom idejom u sebi: istresti iz sebe predhodno pojedemo i popijemo. I onda sve iznova. Udovoljavanje niskim strastima kojima su mlade okovali oni koji tvrde: "Ko ne poznaje Guču, ne poznaje Srbiju"! Aratos ti takve poznaje i spoznaje.

Emitovanje silnih "humorističkih" anglosaksonskih serija na TV B92 ima jasnu nameru: zatamnjenje srpske osećajne i duhovito vedre duše. Tome služe i celog leta emitovani filmovi o Hari Poteru, Betmenu, Robokapu i ostalim anglosaksonskim zverima. Sve je to smišljeno i skuvano u podzemnim kuhinjama države Vatikana. Nisu mogli da unište srpska tela, sada udaraju na duše. Najgore je što ima mnogo srpskih intelektualaca koji smatraju svojom čašću da pomažu širenju anglosaksonskog "duha". Ti Srbi misle da je srpska kultura nepostojeća, a srpskoj tradiciji se podsmevaju. Nesrećnici ne razumeju da je negovanje tradicije u mnogim vremenima bilo za Srbe jedini znak života.

Beograd je svrstan među 140 gradova u svetu koji su najpoželjniji za život. Miran i siguran grad, sa mnogo događaja iz kulture, divni ljudi, a o hrani, piću i provodu da ne govorimo. Za strance je najprivlačniji naš način života. Lepše je strancima sa nama, nego nama sa njima!

Reprezentativci svih zemalja sveta na svojim majicama nose ime svoje države onako kako je zovu na svom jeziku. Jedino reprezentativci Crne Gore nose na svojim majicama Montenegro. Njihovi reprezentativci se tope od miline kada ih drugi zovu Montenegrini. Ko je u prošlosti razumeo u kakvu budućnost će ateističko-komunistička vlast Mila đukanovića odvesti Crnu Goru, video je da se taj proces neće zaustaviti na rasrbljavanju naroda i države, već da će ići i dalje. Budućnost se najbolje vidi iz prošlosti!

Ne mogu, a da ne kažem da mi je drago da je predsednik republike: četnički vojvoda! Ja sam sin Ravnogorca, a oni nikada nisu bili četnici. Ali, četnici i Ravnogorci su redovna i dobrovoljačka srpska vojska. Imaju isti cilj! Nadam se da će četnički vojvoda Tomislav Nikolić, na mestu, na Slaviji, skloniti spomenik beznačajne "istorijske" ličnosti Dimitrija Tucovića i postaviti spomenik đeneralu Dragoljubu Mihailoviću, prvom i jedinom antifašisti na Balkanu.

Na Kosovu ništa novo! A ja se vratih iz Kosovske Mitrovice sa svešću da je osnovan organizacioni odbor za proslavu 26. oktobra kada je 1912.  II armija srpske kraljevske vojske, pod komandom đenerala Stepe, oslobodila Maticu srpske države i kulture Kosovo i Metohiju.

Sačuvajte osmeh na svom licu, on je put u našu budućnost.