Tabloid istražuje

 

Kome treba Jat Airways, jama bez dna u koju upadaju milijarde dinara iz državne kase

 

Pad surčinskog letača

 

 Zatvoreno akcionarsko društvo, JAT Airways a.d. Beograd, 100 odsto u  vlasništvu Republike Srbije, ima 183, 2 miliona evra ukupne obaveze, a izgubilo je dosadašnji kapital od 210 miliona evra, koji mu je Republika Srbija dala! Prema tome, ceh ovog „surčinskog letača" iznosi oko 400 miliona evra, pa formiranje nove kompanije neće mnogo rasteretiti državnu kasu postojećim obavezama JAT-a. Niko se, međutim, ozbiljno ne interesuje ko je kriv za ovu katastrofu.   

 

Miodrag K. Skulić

 

   Jugoslovenski aerotransport, odnosno Jat Airways a.d. (JAT) nekada je bio najveći aeroprevoznik na ovim prostorima. Onda su prvo došle međunarodne sankcije koje su ovom preduzeću prizemili avione na duži period, ali ono što ga je konačno uništilo jeste bezumna politika države Srbije koja bi od neupućenih mogla čak da se nazove i nedostatak strategije. Ipak, s obzirom na razvoj događaja pre će biti da se radi o dobro osmišljenoj i precizno sprovođenoj strategiji po kojoj JAT prvo treba da bude potpuno obezvređen, a zatim prodat za sitne pare i uz visoku proviziju vlastodršcima, isto kao svojevremeno smederevski Sartid.

   JAT danas ima 12 sopstvenih, uglavnom zastarelih i nebezbednih i dva iznajmljena aviona. Iz JAT-a su proteklih godina izdvojena sledeća preduzeća sa stopostotnim kapitalom Republike Srbije, i to u 2005. godini tri: JAT Ketering, (sada sa 130 zaposlenih), JAT Hoteli Slavija, (sada sa 222 zaposlena) i JAT Apartmani Kopaonik, (sada sa 48 zaposlenih). Sledeće, 2006. godine izdvojeni su JAT Tehnika, (sada sa 959 zaposlenih) i Radio JAT, (sa tri zaposlena, preduzeće je prodato).

U 2009. godini izdvojena je JAT Privredna avijacija, (20 zaposlenih), a u 2010. godini izdvojen je Školski centar, Vršac koji je prodat kompaniji „Smatsa"-Kontrola letenja.

Danas JAT ima dva zavisna preduzeća u zemlji i tri u inostranstvu: SU-Port, Beograd, (249 zaposlena), Amadeus,  Beograd (75 odsto kapital JAT-a, 12 zaposlenih), Aeromak, Skoplje (100 odsto kapital JAT-a), AIR Srpska, Banja Luka (sa 50 odsto kapitala) i Aviation Trade International Limited, London (100 odsto kapitala u vlasništvu JAT-a).

Kapital ovog zatvorenog akcionarskog društva upisan u Registar APR-a je 210.711.354,26 evra u vlasništvu Republike Srbije.

Ovaj avioprevoznik sa 1.255 zaposlenih u matičnom društvu iskazao je u 2011. godini gubitak u poslovanju od 3,2 milijarde dinara na ukupnim poslovnim prihodima od 12,1 milijarde dinara, samo u toj godini, što iznosi 26,3 odsto prihoda ostvarenih u tom periodu. To izraženo u evrima je 30,3 miliona evra iskazani gubitak u 2011. godini i 118,2 miliona evra ukupnih poslovnih prihoda ostvarenih u 2011. godini,  računato po srednjem prosečnom kursu evra iz 2011. godine.

 

Nezakoniti prenos imovine

 

Kumulirani gubici iz 2011. i ranijih godina su dostigli 163 miliona evra, tako da ovo akcionarsko društvo, u isključivom vlasništvu Republike Srbije, 31. decembra 2011. godine nema nikakav sopstveni kapital, jer ga je u dosadašnjem poslovanju u celosti izgubilo, već su mu obaveze veće od ukupne poslovne aktive (stalne i obrtne imovine) za 33,5 miliona evra.

JAT Airways, AD, koristi ukupno 15,7 milijardi dinara poslovne imovine, i sa 3,5 milijardi dinara obaveza većih od vrednosti imovine ima ukupne obaveze 183,2 miliona evra.

Da je ekonomsko-finansijsko slika našeg avioprevoznika dostigla tačku u kojoj budžet Republike Srbije predstavlja banku koja gasi razbuktali požar, potvrđuje i činjenica da je u poslednje četiri godine iskazani gubitak u poslovanju JAT Airways bio 3 milijarde i 167 miliona dinara u 2011. godini, ili 3 milijarde i 766 miliona dinara u 2010. godini, odnosno milijarda i   44 miliona dinara u 2009. godini, te 7 milijardi i 315 miliona dinara u  2008. godini, što čini 15 milijardi i 292 miliona dinara u ove četiri godine, pri čemu su u 2009 i 2010. godini prikazani i gubici u zavisnim društvima.

Država Srbija je 24.07.2008. godine oslobodila obaveza JAT sa 16,1 milijardu dinara i istovremeno izvršila konverziju svog potraživanja u kapital ovog avioprevoznika. Tada su konvertovana sledeća potraživanja: obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu od 13,6 milijardi dinara, obaveze prema NIS-u od 2,2 milijarde i 301 milion dinara obaveza za data sredstva za realizaciju socijalnog programa.

Pored toga Vlada Republike Srbije je Jat Airways-u dala garanciju za kredit od 51,5 milion evra prema Unikredit banci i Societe general banci, po ugovoru potpisanom 10. decembra 2010. godine, sa namenom kredita za osposobljavanje flote, radove na remontu motora i najmu dva aviona, a od ranije postoje obaveze od više od 45 miliona evra prema Investbanci u stečaju iz 1995 i 1996. godine i Privrednoj banci Zagreb od sedam miliona evra. Po uspostavljenoj hipoteci prvog reda Komercijalna banka a.d Beograd odobrila je JAT-u kredit 15. novembra 2011. godine u dinarskoj protivrednosti od pet miliona evra.

JAT Airways dugovao je na početku ove godine 15,8 miliona evra Aerodromu Nikola Tesla, NIS-u po osnovu novih i starih nekonvertovanih dugova 4,4 miliona evra, JAT Tehnici 1,7 miliona evra i po odloženim poreskim obavezama 4,5 miliona evra...

Državna revizorska kuća je uočila da je JAT Airways nezakonito preneo na Kontrolu leta SCG nepokretnost koju je koristio Školski pilotski centar u Vršcu u vrednosti od 985 miliona dinara, bez odgovarajućih odluka i bez javnog nadmetanja. Tu nepokretnost je Poreska uprava procenila na 1,19 milijardi evra.

Nezakonito namirujući svoj dug od 985 miliona dinara JAT Airways-u je na taj način Kontrola leta ostala dužna 210 miliona evra, za koji iznos se konstatuje da će preuzeti neke kredite JAT-a. U tom istom predmetu se konstatuje da se otuđuje i poljoprivredno zemljište, a da će se njegova procena izvršiti kada se zemljište konvertuje u građevinsko, iako je upravo to zemljište još 1984. godine upisano u katastar kao građevinsko.

Revizor dalje konstatuje da u Školskom pilotskom centru u Vršcu ostalo oprema (simulatori i dr.) u vrednosti 1,4 milijarde dinara, dakle oko 14 miliona evra, za koju niti je ugovorena zakupnina niti je ugovorena cena korišćenja od strane Kontrole leta SCG.

 

 

Nekima odlično ide...

 

Da nije ovo jedini slučaj u nepravilnostima revizori navode i da je nabavljen softver iz Brisela za 13,6 miliona američkih dolara, ili oko 815 miliona dinara, a da nije bilo javnog tendera za tu nabavku. Isti je slučaj i sa nabavkom 572 IP komada telefonskih aparata za 59,2 miliona dinara, a da se ne ističe neuredna predaje gotovine iz dnevnog pazara, koju je neko u blagajni neovlašćeno koristio u proseku i do 25 dana u iznosu od 2,5 do 2,9 miliona dinara.

Posebno je interesantan slučaj plaćenog avansa francuskom proizvođaču aviona Airbus Industries, Blanac-Cedex, za kupovinu osam aviona potpisan u maju 1998. godine u iznosu od 338.906.000 američkih dolara. U skladu sa ugovorom uplaćeno je 23.530.901 dolara, a zbog Agresije NATO Alijanse dalje uplate i preuzimanje aviona su obustavljene, te spor, po tom ugovoru, i danas traje.  

Sa takvim poslovanjem i pored 13 članova Odbora direktora JAT, kao državno preduzeće mora biti stečirano, ali najveći gubitnik biće Republika Srbija, koja će u novi JAT i nabavku nove flote, pa bila ona nabavljena i na lizing morati da uloži više desetina miliona evra.Ovo je, ipak, izvesno, jer je Vlada odbila da JAT Airways-u da garanciju za pozajmicu 35 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti. Sadašnja flota JAT-a od 12 sopstvenih aviona je potpuno zastarela. Deset Boeinga 737-300, ušli su kao srednjoprugaši u eksploataciju od 1985. godine, a četiri ATR 72 kao tip aviona u našoj kompaniji se koriste od 1990. godine.

Nedavno je objavljena još nepotvrđena vest da država planira da formira novi JAT u koji bi po modelu Nove Agrobanke prebacila zaposlene i tehniku, dok bi starom JAT-u ostali dugovi. Broj zaposlenih će se, međutim, tokom seobe praktično prepoloviti i svesti na oko 600 radnika.

Računa se da će u socijalni program ući oko 300 radnika, dok je još 300 njih spremno za penziju. Upravo u tu svrhu će se potrošiti najveći deo od pet do sedam miliona evra koliko je, prema procenama, potrebno za restrukturiranje JAT-a Novi JAT će imati prava, slotove, vlasništvo nad aviona i neophodan kadar, dok stari JAT ide u stečaj.

Predlozi da JAT Airways formira zavisno društvo i nakon toga sprovede postupak prenosa imovine i prava, a vlasnički udeo sa osnivača preneo bi se na Republiku, je stari "srpski" model, izigravanja poverilaca i dobavljača, ali u ovom slučaju svi znaju za jadac, pa će, ipak stradati budžet Republike, jer je Republika Srbija većinski garant.

Novi JAT će na lizing nabaviti i četiri nova Erbasova aviona tipa A319, dok bi na jesen sledeće godine trebalo da stignu još četiri manje letelice za kraće destinacije ATR 72-600.

 Još četiri aviona A320 bi u Srbiju trebalo da stignu 2015. godine.

I na kraju ovako prikazan ogoljen domaći avioprevoznik, sa više od 12 milijardi dinara prihoda i sa 1.255 zaposlenih u toj kompaniji, odnosno 1.517 u kompaniji i zavisnim društvima, nalazi se u okruženju u kome posluju i tri velika servisa.

Prvi Aerodrom Nikola Tesla sa 421 zaposlenim, kapitalom od 215 miliona evra i prometom od šest milijardi dinara, sa 1,58 milijardi neto dobiti, ili više od 26 odsto od ukupnog prihoda. Zatim Kontrola leta SCG sa 852 zaposlena i prometom od 8,5 milijardi dinara, te JAT Tehnika sa 959 zaposlenih i prometom od 2,9 milijardi dinara. Tu su još i Ketering i druga uslužna privredna društva. Dakle, ima i veoma uspešnih!

 

 

A1

 

 

Članovi odbora direktora

 

 

Dušan Bajić, predsednik

Tatjana Jovanović

Veselin Osmajlić

Branislav Dilparić

Vladimir Novicki

Jadranka Špehar

Milan Kordić

Vladimir Ognjenović

Dobrivoje Glavonić

Damir Kondić

Milan Cvejić

Dragan Breneselović

Ana Jović

 

A 2

 

Ne lipši magarče, do 2016. godine

 

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić razgovarao je nedavno sa predstavnicima Erbasa o mogućnosti da se na proleće osnuje novi JAT, koji bi od francuskog proizvođača aviona kupio četiri nova aviona "A319", ali nije objašnjeno koliko do sada JAT i država Srbija duguju Erbasu i ko će platiti dug koji je moguće i skoro celih milijardu evra!

Pre četrnaest godina, tadašnji potpredsednik vlade Vojislav Šešelj, potpisao je neraskidivi ugovor sa Erbasom za nabavku 10 aviona A-319 po ceni od 580 miliona dolara, uplaćen je avans od 23,5 miliona evra, a tempo isporuke bio je između 2000. i 2005. godine.

Vlada Srbije je trebalo da pruži garancije u visini od oko 300 miliona evra, što nije bila spremna da učini ni vlada Mirka Marjanovića, a ni potonje vlade posle petooktobarskih promena. Poslednji pregovori Erbasa i JAT vođeni su početkom ove godine, kada je u ime JAT-a nastupio tadašnji direktor Srđan Radovanović. Javnost nikada nije upoznata sa sadržinom i tokom pregovora, ali se zna da je Erbas najavio tužbu ako se ne pronađe kompromis do 30. marta ove godine.

Koliko JAT i Srbija zaista duguju Erbasu možemo da zaključimo iz velike afere Kroacia erlajnza koja potresa naše susede.

Kao uslov da Francuska podrži Hrvatsku na putu ka EU bila je da kupovi četiri aviona A-319. Ugovor je potpisao Ivo Sanader, tadašnji premijer, a cena celog aranžmana bila je 175 miliona dolara. Pošto je odložena isporuka aviona po ugovoru iz 2008. godine, koja je trebala da bude ove godine, za 2015. i 2016.  cena po avionu povećala se za skoro 3 miliona dolara! Dakle, odlaganje od dve godine Hrvatsku će koštati 12 miliona dolara!

 Mi imamo ugovor za nabavku 10 aviona i kasnimo 14 godina. Cena jednog aviona koja je trebalo da bude isporučena Kroacia erlajnzu ove godine bila bi 39 miliona dolara, dok će cena aviona  koji će biti isporučen 2015. godine skočiti na gotovo 42 miliona dolara, i to za avion koji je već na nivou tehnološkog zastarevanja.

Inače, i u Kroacia erlajnzu planiraju smanjenje broja zaposlenih, pri čemu smatraju da je optimalni broj radnika 1.000 umesto današnjih 1.181, a koji treba da opslužuju flotu od ukupno 13 aviona (šest u vlasništvu i još sedam u najmu). Istovremeno, srpski JAT, tačnije njegov naslednik Novi JAT, sa istovetno brojnom flotom (12 letilica, bez najavljenih novih četiri iz lizinga) imaće svega oko 600 zaposlenih.