Teror

 

Privatni uterivači mlatiće građane koji ne plate dugovanja za struju i infostan

 

Država uteruje dug i strah

 

Skupština je odobrila zakone kojima privatni uterivači mogu da naplaćuju dugove uvećane za kamatu od oko 40 odsto, dok nas komunalna policija nekažnjeno prebija kada nemamo kartu za prevoz

 

Vuk Stanić

 

Država je donela propise, kojima vlast i privatne kompanije mogu legalno da zelenaše zaračunavajući kamate od 40 odsto. Propisi dozvoljavaju  i prinudnu naplatu od  sirotinje, dok političari štite interese stranih kompanija i javnih preduzeća u kojima rade partijski kadrovi.

Te kompanije transferišu veliki novac firmama, potpredsenika Demokratske Stranke Dragana Đilasa. On tim novcem kupuje prostor u većini medija. Mediji zauzvrat ćute o bedi u kojoj narod živi, a koju je kreirala politička elita.

Štampa ne piše o tome da Uprava prihoda ne oprašta zaračunate kamate, trudeći se da od neinformisanih naplate i kamatu na kamatu koja je proglašena van ustavnom kategorijom.

Ne objavljuju se informacije o tome kako strane kompanije prinudno naplaćuju dugove od građana, sa zaračunatim kamatama od 40 odsto.

Na isti način zelenaše i javna preduzeća EPS, Srbijagas, Infostan ili firme sa većinskim državnim vlasništvom poput Telekoma.

Prema rečima Mladena Alfirovića, rukovodioca pravne službe Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine (UZZPV), kamate na neplaćene račune, koje obračunavaju EPS, Infostan, Telekom ili privatne kompanije poput Telenora i Vipa su dozvoljene zakonom.

Na pitanje da li je istina da te kamate iznose 0.2 odsto dnevno ili oko 40 odsto na godišnjem nivou, on kaže:

-Zakonom o obligacijama koji je donet pre trideset godina utvrđene su te kamatne stope.

Preko milion nezaposlenih, hiljade socijalnih slučajeva neće moći da plate ni dugovanja bez kamate. Kao rešenje za ovaj problem Skupština je osmislila privatne izvršitelje koji mogu zaplenom pokretne i nepokretne imovine da naplate dugovanja prema privatnim ili državnim preduzećima. Tim povodom JKP Infostan je saopštio:

-Zakon o izvršenju i obezbeđenju precizira da se od 17. maja (2012. godine) predlozi izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi duga za neplaćene komunalne usluge podnose profesionalnim, odnosno privatnim izvršiocima. Oni navode da je ovo praksa koja sada stoji na raspolaganju  svim komunalnim ali i privatnim firmama.

Detalji o načinu na koji će privatni izvršioci - uterivači naplaćivati dugove nije se do sada pojavljivao u javnosti. Jedan od budućih izvršitelja je objasnio, da oni imaju pravo, na osnovu sudske presude, a uz asistenciju policije da građane izbacuju na ulicu, plene njihove stanove, kao i pokretnu imovinu...

Alfirović iz UZZPV navodi da su privatni izvršitelji normalna stvar i da to postoji svuda u svetu: "...Ne znam  šta će biti sa nezaposlenima koji nemaju da plate račune za struju, infostan i druge dugove...".

On ističe i da njegovo udruženje komunicira sa sličnim udruženjima u svetu, ali da do sada nisu razmatrali kako će se globalna ekonomska kriza odraziti na najsiromašnije. Iz tih razloga on ne zna ni da li negde u svetu postoji model kojim se siromašni štite od pomahnitalih privatnih izvršitelja.

Alfirović otkriva da država nije tako revnosna kada treba da se zaštite prava građana, od tih istih kompanija koje šalju izvršitelje.

Na sajtu nisamovca.com posetioci ostavljaju primedbe na sve moguće kompanije koje posluju u Srbiji. Samo u oblasti telekomunikacija moguće je pronaći preko 50 osnovanih optužbi na rad, državnog Telekoma, VIP-a i Telenora. Najčešće primedbe odnose se na činjenicu da im naplaćuju korišćenje interneta preko mobilnog, iako na internetu nisu bili.

- Dokazivanje ko je koliko zaista bio na internetu ne može se dokazati skoro nikako, ističe Alfirović. Objašnjavajući da kompanije u detaljnom listingu daju samo period provedenih sati na mreži, ali ne i na kojim sajtovima je korisnik bio. On kaže da bi jedan od dokaza da je korisnik zaista bio na internetu bilo pristupanje njegovoj mejl adresi.

-Takve dokaze kompanije opet ne daju pravdajući se da je to u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, priča on.

Rešenje bi bilo da RATEL reaguje i proveri svaku reklamaciju. Građani se zbog neobaveštenosti retko obraćaju RATELU, a i kada se obrate oni ne raspolažu sa dovoljno resursa.

Prema rečima nezadovoljnih dešavalo se da VIP ispostavi račune nakon raskida ugovora, da MTS umesto 20 MBS interneta isporuči svega 17 MBS. Nesrećnom korisniku VIP-a, je ispostavljen račun od 295.000 dinara za par sati razgovora. Kod MTS se dešvalo da nestanu besplatni minuti. Telenor je za kratko korišćenje interneta u romingu korisniku ispostavio račun od 60.000 dinara. Optužuju ih i za redovnu krađu postpejd minuta.

Ove kompanije, prve su na spisku onih koje firmama Dragana Đilasa plaćaju milione.

Deo tog novca Đilas prebacuje medijima koji zauzvrat ne pišu o načinu na koji se pljačkaju korisnici mobilnih operatera. Naravno Telekom pored novca za Đilasove firme obezbeđuje i uhlebljenje za kadrove DS, i svih drugih stranaka. Na isti način se dolazi do posla u Komercijalnoj banci, komunalnoj policiji, JP Parking Servisu...

Primer "Busplusa" pokazuje da Đilas ume, da kreira i propise koji omogućavaju transfer poslova koji vrede desetine miliona evra sa državnih firmi na privatne kompanije.

 

 

A 1.

 

Komunalna policija bije penzionere

 

Stariji čikica pribijen uz ogradu placa doziva upomoć dok mu Đilasova komunalna policija zavrće ruke jer nije imao novca da plati "busplus", scena je u jednom od desetina video klipova  koje su ogorčeni Beograđani postavili na internet sajtu "Youtube".

Ukoliko žurite u školu, na posao na kome mesecima niste primili platu, nezaposleni ste, a morate da se odvezete do bolnice i nemate novca za autobusku kartu, ni slučajno ne ulazite u beogradski javni prevoz, Đilasovi momci bi mogli propisno da vas izlemaju.

Komunalna policija nema ovlašćenja da bije, ali od kada je uveden ovaj organ prinudne vlasti u lokalnim samoupravama prebili su desetine građana. Komunalci širom Srbije uglavnom maltretiraju, siromahe koji prodaju robu na kartonskim kutijama. Situacija je najgora u prestonici, gde je više građana nalupano, kada nisu imali novca da plate harač "Busplus-u". Ovoj privatnoj firmi gradonačelnik Beograda i gradska skupština omogućili su ekskluzivno pravo na naplatu prevoza u glavnom gradu.

Posao naplate prevoza u Beogradu donosi više od 60. miliona evra godišnje. Novac prvo odlazi u firmu Đilasovih prijatelja, koji deo novca zadržavju.  Kada pokriju svoje troškove, ostatke transferišu GSP-u. Posao naplate karata u Beogradu je kako su mediji ranije preneli Busplusu dodeljen na: "Polujavnom konkursu, čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, tako da ta je vlasnik "Busplus" rešenja bio jedini izbor.

 Posao prinude nad onima koji ovoj privatnoj firmi ne plate, ovbavljaju kontrolori Busplusa, i komunalni policajci, koji su plaćeni iz gradskog budžeta.

 

A 2.

 

Telekom naplaćuje  i ne ostvarene veze

 

 

Ove godine će srpski Telekom ostvariti prihod pet puta niži u odnosu na prošlogodišnji bilans. Nekada je, međutim, sve izgledalo drugačije i mnogo prihodovnije. Problem je jedino u tome što ne postoje garancije da se istim nezakonitim rabotama čelnici Telekoma ne bave i danas, mada nešto manje uspešno.

   Iz prijave koju je 6. septembra 2005. primio SUP Valjevo, Tržišna inspekcija Kolubarskog okruga (nadležni službenik Zoran Nedeljković) proizilazi da je Telekom u dužem periodu od građana naplaćivao i usluge koje nije ni pružio.

   Tako je na primer 26. maja 2005. jednoj našoj čitateljki obračunat poziv na broj SOS službe. Već sledećeg dana po navodno ostvarenom pozivu utvrđeno je proverom kako službene evidencije u koju svi zaposleni unose primljene pozive, tako isto i govornog aparata da veza nikada nije ostvarena.

   Isto tako je Telekom 20. aprila 2005. evidentirao i naplatio navodni poziv u trajanju od dva impulsa na nepostojeći broj telefona. U periodu obuhvaćenom prijavom čak 27 odsto poziva sa mobilnog telefona bilo je sporno. U međuvremenu, međutim, Tržišna inspekcija ništa nije preuzela.

   U svom dopisu od 28. februara 2006. upućenom Ministarstvu trgovine i turizma, Sektoru tržišne inspekcije, direktor Sektora za usluge Telekoma Nenad Kitanović priznaje kako postoji mogućnost da je došlo do tehničke greške prilikom zamene priključka. On, međutim, smatra da je za Telekom sve u redu dog se korisnik ne požali, pa tako i ovaj slučaj odlazi u fioku.

   U svom odgovoru na pomenutu žalbu naše čitateljke Telekom doslovce navodi: "Ne postoji ni jedan slučaj ili primer poziva pri kome tarifiranje nije dobro, odnosno da je nešto tarifirano pogrešno ili da je registrovan impuls, a da razgovor nikada nije započet". Kako se ovo slaže sa prethodnim priznanjem datim Ministarstvu trgovine?

 

 

GLOSA

 

Alfirović: Zatezne kamate od 0.2 odsto dnevno su u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima od pre trideset godina, dok su privatni izvršitelji koji naplaćuju dugove uvećane za te zatezne kamate u skladu sa novo usvojenim zakonom. Ne znam  šta će biti sa nezaposlenima koji nemaju da plate račune za struju, infostan, ili ih sud osudi da plate dugove i kamate nekoj privatnoj kompaniji.

 

 

Glosa 2

 

U izbornoj kampanji obećali su nam radna mesta, a dobili smo uterivače dugova.