Povodom

 

Ne mogu ovo da dozvolim i neću da ćutim!

 

Član Srpske napredne stranke i predsednik mesnog odbora "Sveti Sava", član opštinskog odbora Vračara u Beogradu, član Saveta za ekologiju, Saveta za informisanje i Odbora za bezbednost, Aleksandar Radovanović, u otvorenom pismu izražava ono što svi pošteni građani Srbije misle o partokratiji koja vlada u ovoj zemlji. On se istovremeno javno pita kako je moguće da SNS nema svoje kvalifikovane kadrove. Pismo prenosimo u celosti

 

Aleksandar Radovanović

 

Kao i većina članova Srpske napredne stranke, sa zebnjom sam prihvatio koaliciju sa Dinkićem i njegovim G17+, odnosno URS-om, prihvatio sam je kao manje zlo da bi se pokrenule promene u Srbiji. Na žalost, moje zebnja se svakim danom potvrđuje.

Kako sam u stalnom kontaktu sa raznim ljudima, dobijam svaki dan informacije koje mi se ni malo ne sviđaju. Ako se samo setimo kampanje Mlađana Dinkića i njegovog konstantnog potenciranja na transparentnosti zapošljavanja službenik, takozvane borbe protiv partokratije. Iskreno, i meni to dobro zvuči, samo da li je neko manje podoban ako je svoje stečeno znanje koristio za napredak neke političke stranke u korist svoje zemlje, a i po stručnosti odgovara za neku poziciju i, naravno, nema kriminalnih afera iz sebe?

Da se vratim na početak...

Ministar Mlađan Dinkić javno nastupa kao svetac, na rečima je kategoričan protiv političkih zapošljavanja, ali začkoljica je u praksi. Šta da radimo sa svim dosadašnjim  kadrovima već zaposlenim od strane G17+, SPS-a , DS-a, SPO-a i LDP-a? Šta je sa njima, da li su oni u ovakvim okolnostima amnestirani, pa nova pravila važe samo za nove snage oličene u SNS-u? Ne mogu da shvatim da neko ko ima preko 300.000 članova u ovom momentu nema kadrove za ključne pozicije, nego se po ministarstvima baškare kadrovi DS-a, SPO-a , LDP-a, pa čak i SRS-a i podmeću klipove tako što, navodno, zaboravljaju materijale po fiokama.

Kada sve to ostavimo po strani, mada nikako ne smemo zanemariti, dolazimo do toga da gospodin Dinkić gura svoje kadrove po ključnim finansijskim pozicijama ove države. Jedna od najskorijih stvari je konkurs za upravnike poreskih ispostava po opštinama. Transparentno nema šta, javno je svako mogao da se prijavi, odnosno onaj ko je skupio tridesetak različitih formulara . Opet začkoljica o podobnosti o kojoj odlučuju pet ljudi, a od njih pet su troje posredno ili direktno URS-ov kadar. Rezultat je da određeni psiho test nisu prošli najmanje dva magistra ekonomije sa debelim stažom u finansijama, ali još uvek je tajna gde će Dinkić postaviti svog vozača ili frizerku.

Da paradoks partokratije bude veći, jako bitan fond isto pod svoju šapu želi da stavi pomenuti gospodin Dinkić. Bez obzira na sukob interesa i kriminalni dosije on gura svoju štićenicu gospođu Vukicu Kostić Pešić, istaknutog člana URS-a.

Ko je  gospođa Vukica Kostić Pešić, Dinkićev kandidat za direktora Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO)? Ono što sam o njoj saznao , dovoljno je da mi se kosa digla na glavi! Prosto ne znam odakle da počnem !? O pomenutoj gospođi svojevremeno su pisali i Blic i Kurir...

 Dok je bila direktor Apotekarskih ustanova proneverila je 400.000 evra državnih para. Ta afera je bila u vezi i sa  tadašnjim Dinkićevim ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem kadrom G-17 (svi se još uvek sećamo famoznih vakcina).

Inače, gospođa Vukica Kostić Pešić je farmaceut po struci i zaposlena je u firmi ADOK, koja sarađuje sa pomenutim Fondom, tako da je svakome očigledno da bi njeno postavljenje na čelo RFZO-a bio knjiški primer sukoba interesa.

Ako nam je osnovni cilj borba protiv korupcije, a svima je poznat farmaceutski lobi, njegova snaga i uticaj, ovo bi onda bila Meka za monopol određenih farmaceutskih kuća.To bi imalo fatalne posledice po već ojađene građane, koji mesecima obigravaju apoteke u potrazi za lekovima, pojedini čak rizikuju nabavljajući preparate na crnom tržištu koje cveta !

Znam da ću se ovim tekstom zameriti mnogim moćnim faktorima u ovoj zemlji, ali kao što rekoh, ja mislim da ova zemlja ima još nade i potencijala. Znam da postoje hiljade inteligentnih i stručnih ljudi kojima je ispod časti da dođu do pozicija i poslova dodvoravajući se kvazipolitičarima.

U ovoj situaciji jedino gubi Srbija, a to ne mogu da dozvolim i da ćutim!