Na licu mesta

 

Pljačka građana Novog Sada uz pomoć Javnog komunalnog preduzeća "Informatike"

 

Velemajstor, u ime oca i sina...

 

U ova krizna vremena, novosađanima je ruku u džep zavukla i JKP Informatika, koja putem računa objedinjene naplate stambenih troškova, uzima i novac za nepostojeće radove a deo para prebacuje predsednicima skupštine stanara koji im u ovom lopovluku pomažu. Održavanje zgrada za mali mito predsednici skupština stanara dodeljuju, zatim, preduzećima koja ni na papiru nemaju zaposlene, pa i za to uzimaju novac.

 

Arpad Nađ

 

 Onaj ko preživi građevinsku mafiju u Novom Sadu i stekne neki stan ili kuću, dopašće šaka stambenoj mafiji okupljenoj oko Informatike, javnog preduzeća koja radi zbirnu naplatu stambenih troškova.

  JKP Informatika je svojevremeno smislila način kako da preko računa objedinjene naplate dođe do još para i to na nelegalne ili polulegalne načine. Jedna od stavki na računima je i prihod za skupštinu stanara. U početku su to bili mali iznosi od 100 do 200 dinara, ali su u međuvremenu narasli toliko da danas predstavljaju najvišu stavku, eventualno drugu posle daljinskog grejanja.

  Tako na primer, stanari zgrade u ulici Stevana Hristića broj 31, mesečno plaćaju 1.500 dinara po stanu, a ni na drugim mestima nije mnogo jeftinije. Tako prikupljen novac Informatika zatim zadržava na svojim računima najmanje 25 do 30 dana, a posle toga ga uplaćuje predsednicima skupštine stanara i na taj način dodatno zarađuje. Da bi obezbedila saglasnost stanara na raznorazne mahinacije koje im provlače kroz mesečne račune, JKP Informatika  isplaćuje novčani "stimulans" predsednicima skupštine stanara, narodski nazivan mito, koji iznosi i do 10.000 dinara mesečno u zavisnosti od veličine zgrade.

  Kroz račune za komunalne usluge naplaćuje se tako i osiguranje objekta. Iako je sa pravne tačke gledišta veoma sumnjivo da li osiguranje spada u komunalne usluge, od nedavno se ono u Informatici tako knjiži. Sami stanari ne mogu da biraju kod koga će da se osiguraju, ako uopšte žele da budu osigurani, već u njihovo ime to čini Informatika kako bi za sebe kasirala proviziju koju u ovakvim slučajevima isplaćuju osiguravajući zavodi.

  Na čelo JKP Informatike je Dejan Čelar, nekadašnji kadar političkog pokreta Dveri koji je odatle izbačen kada je podržao sadašnju novosadsku vlast. Samo sedam dana posle svog imenovanja u septembru 2012. godine, Čelar je svim zaposlenima u ovom javnom preduzeću smanjio plate za 10 odsto. Odmah posle toga je promenio osiguravajući zavod kod koga su osigurane sve zgrade u Novom Sadu.

  Od 1966. do 2011. godine, sve zgrade u Novom Sadu održavalo je Javno-komunalno preduzeće Stan koje ima preko 100 zaposlenih. Onda su formirana nova preduzeća sa identičnom delatnošću, čiji su vlasnici ili direktori bivši zaposleni iz JKP Stan, a koja su uz pomoć Informatike u međuvremenu zagospodarila novosadskim tržištem.

  Najviše zaposlenih, zvanično, među tim novokomponovanim preduzećima ima Dom Servis, njih čak deset. Vlasnica ovog preduzeća je Vera Pavićević iz Bačkog Brestovca, koja se iz JKP Stan povukla pošto je izbila afera kako su ona i njen suprug nezakonito došli do većeg broja poslovnih objekata u Novom Sadu. U jednim prostorijama u njenom vlasništvu do izbora je bilo i neko odeljenje Srpske napredne stranke.

  Evolušn Tim ima samo pet zaposlenih i u vlasništvu je, bar na papiru, Stevana Kresovića koji je uz otpremninu svojevremeno otpušten iz JKP Stan

  Svetislav Novaković ima nekoliko preduzeća koja se bave održavanjem zgrada. Velemajstor N je bio registrovan na njegovog oca i ugašen je oko nove godine. Vlasnica Velemajstora JN je na papiru Jelena Novaković, Svetislavljeva ćerka, dok on sam poseduje preduzeće Velemajstor NS  koje bi da održava zgrade u Novom Sadu iako zvanično nema ni jednog jedinog zaposlenog radnika. Sve pomenute firme su registrovane na istoj adresi: Somborski bulevar broj 28.

  Kako izgleda održavanje zgrada preko preduzeća bez radnika ili sa nesrazmerno malim brojem zaposlenih, vidi se iz primera menjanja i čišćenja oluka na zgradi u Stevana Hristića broj 31, koje je obavljao Dom Servis, tako što je umesto dva izvršioca (kako je bilo predviđeno) angažovao samo jednog i to nestručnog, bukvalno pokupljenog sa ulice. Zanimljivo je da u to vreme Dom Servis još nije imao zvanični ugovor sa skupštinom stanara, jer je sakupljanje potpisa još bilo u toku, što pokazuje da se preduzeće već nagodilo sa predsednikom skupštine. Osnovna tarifa za ovakve usluge predsednika skupštine stanara, u zavisnosti od veličine zgrade, iznosi između 30 i 150 evra.