U svetlu skandaloznog ponašanja žirija na izboru za "Prvi glas Srbije"

 

Tuđe perje i licemerje

 

Rajko Roki Dvizac

 

Originalno takmičenje „Prvi glas Srbije"  završilo se pre samog super finala - neslavno! A za to je veoma zaslužan licemerni žiri koji je izbacio Zorana Stanića a na njegovo mesto ubacio Saru Jovanović. Ne kažem da je mlada Sara loša i netalentovana pevačica, već da je Zoran Stanić  ubedljivo bolji od nje. Možda Zoran (Zoja) i ne bi pobedio ostala dva rivala Nevenu i Mirnu  (a možda i bi i baš zbog toga su se  ljudi iz senke toga uplašili?!) ali je sigurno zaslužio da bude u superfinalu.

Svaki drugi žiri bi tako postupio ali ovaj Ne! Umesto da pokažu pravdu, oni su pokazali svoje licemerje.

U izjavi Mareta da će se on, iako nije menadžer, potruditi da Zoran Stanić napuni bar Dom Omladine u Beogradu. Zašto je to rekao? Zato što je svestan da bi jedino Zoran Stanić uspeo sa lakoćom da napuni beogradski Dom Omladine. U izjavi Aleksandre da Zoranu  nudi besplatne usluge u svojoj privatnoj pevačkoj školi. Sve to lepo kažete a onda ga jednostavno i jednoglasno - izbacite! A da ne spominjem da je žiri (osim Vlade) uporno govorio da je pre samog takmičenja bio na infuziji, dakle, ozbiljno bolestan, iako ih je ovaj skroman mladić molio (verovatno zbog roditelja, devojke i prijatelja) da to prećute. Zašto ste to uradili? Ali i pored toga, Zoran Stanić je te večeri prosto briljirao. Pevao je sjajno a bio tako bolestan. No,to „stručnom žiriju" nije bilo dovoljno. On ga je izbacio.

Verujem da Zoran Stanić  (i još poneko od takmičara) može i bez njihove pomoći da napravi uspešnu pevačku karijeru. Moj savet mu je (kao čoveka koji je 30 godina bio muzički kritičar, otkrio mnoge današnje pevačke zvezde, znao jedini u onoj velikoj Jugoslaviji da prepozna koja će pesma biti hit, itd. itd.) da ne prihvati licemernu ponude žirija koji ga je brzopotezno i nepravedno, na iznenađenje svih - izbacio.

Ali, na njemu je da odluči...Bilo kako bilo Zoran Stanić  je moralni pobednik Prvog glasa Srbije. To mu ni žiri ni ljudi iz senke a ni zvanični „pobednik" ne može oduzeti, oteti.

Džaba ste pravili izrežirano super- finale. Džaba ste krečili. Na svim zidovima srca dobrih i čestitih ljudi velikim slovima piše Zoja pobednik! A još nije izmišljen sapun koji će to moći oprati a bogme ni sapun kojim se pere licemerje. Sve ovo me je podsetilo na jedan slični događaj iz davne prošlosti. Naime, na jednom od Splitskih festivala kojima sam prisustvovao isto tako „stručni žiri" bio je uporan da svog „favorita" proglasi za pobednika. Meni se svidela pak jedna mlada, tada nepoznata pevačica i njena pesma. No, žiri je odigrao svoju „ulogu" do kraja i proglasio „svog" - zvaničnog pobednika Splitskog festivala.

Moja favoritkinja plasirala se na dnu lestvice. Dodeljene su nagrade (da me ubijete ni sada ne mogu da se setim koga je to žiri proglasio pobednikom) i ja sam se vratio u Beograd.

Ali, samo dva dana kasnije seo sam u avion i vratio se u Split da napravim intervju ne sa pobednikom, već sa mladom pevačicom - gubitnikom. Nažalost, ona onako razočarana odmah posle završetka festivala otišla je kod brata u Nemačku. Ipak uspeo sam da napravim pravu priču o njoj i objavio naslovnu stranu u tada tiražnim i uticajnim „TV Novostima". Čim se pojavila ta naslovna strana, beogradski radiji su kao ludi počeli da emituju njenu pesmu. Postala je veliki hit. Tek posle toga tu mladu pevačicu i njenu pesmu „otkrili" su mediji u Zagrebu i njenom Splitu. Ko je to bio? Reč je o Meri Cetinić i pesmi „Lastavica" koja je i danas hit a Meri  je postala popularna u celoj Jugoslaviji. Kasnije mi se javila iz Nemačke da mi se zahvali jer su odmah posle mog teksta zvali u Zagreb i počeli da forsiraju nju a pobednika Splitskog festivala su potpuno ignorisali. "Lastavica" je prodata u više od 100. 000 primeraka! Toliko o pameti žirija...