Bankrot

 

Posledice šminkanja bankarskih bilansa zbog izvlačenja novca za potrebe političke elite

 

Leva ruka, desni sef

 

Opljačkane domaće banke nisu jedina pošast koja je zadesila bankarski sistem u Srbiji. Na red je došlo izvlačenje novca iz podružnica stranih banaka na prevaru, čime se danas bave istražni organi pojedinih zemalja poput Nemačke. U Srbiji, ovo nikoga ne zanima, čak ni Narodnu banku (NBS) koja je zdušno učestvovala u svim pređašnjim mahinacijama, lažno ističući svoju nevinost u svakom pojedinačnom slučaju...

 

Vuk Stanić

 

Srbiji preti slom bankarskog sitema! Situacija bi do kraja godine mogla da bude toliko alarmantna da čak i štedni ulozi građana neće biti sigurni. Državne garancije za uloge do 50.000 evra biće samo mrtvo slovo na papiru, ako banke lančanom reakcijom počnu da propadaju. Jer se devizne rezerve kojima se garantuje za štednju građana sastoje i od depozita banaka koje bi se u tom slučaju povlačile.

Prema navodima izvora Tabloida tokom prošle godine, strane banke  iz Srbije su centralama transferisale više od 1,5 milijardi evra.

Ukoliko se ovakav odliv novca ponovi i ove godine to bi moglo da bude kobno za srpski bankarski sistem, a stanje banka u evro zoni ukazuje da će se nastaviti sa povlačenjem.

Domaće tržište se suočava sa „kombinacijom smrti", koju čine nekoliko stranih banka koje planiraju da se odavde povuku. Bankama koje će profit, odnosno deo profita poslati matičnim centralama, dok će domaćoj privredi nedostajati sredstva. Očekuje se porast broja kredita koji neće biti uredno servisirani, ali i  loša privredna scena u koju je rizično plasirati sredstva.

 

Za ljubav iz računa je potrebno troje

 

Glavni problem našeg tržišta biće loša situacija bankarskog sistema EU, na koju nećemo moći da utičemo, ali će ona uticati na poslovanje ovde prisutnih banaka.

Zbog mera koje je Evropska bankarska uprava (EBU) propisuje tamošnjim bankama i pritiska Trojka sistema na nacionalne ekonomije država članica, strane banke u Srbiji izvlače sve više novca i šalju ga ka matičnim filijalama.  (Trojka sistem čine MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija)

Novac se ne povlači samo iz Srbije, postoje procene prema kojima su EU banke, iz Istočne evrope, za manje od dve godine povukle više od 55 milijardi evra. Najgore što ekonomskom sistemu u krizi može da se desi je upravo odliv sredstava.

Najnovije zvanično saopštenje MMF glasi da su evropske banke i dalje slabe i da je dug put do njihove stabilizacije. To znači da će se sa Istoka novac i dalje povlačiti.  I ne samo novac! Neke od stranih banaka u potpunosti će napustiti istočna tržišta, kako bi smanjile rizik, troškove ili izbegle bankrot.

Novembra 2011. godine agencija Rojters je prenela da će Rajfajzen banci hitno trebati 1.9 milijardi evra kako bi podigla rezerve na nivo koji propisuju evropska bankarska regulatorna tela.

Slučaj Raifajzena bio je spektakularan zbog sume koju je ova banka morala hitno da stavi u rezervu, a novca nije bilo nigde na vidiku.

 Izvršni direktor Rajfajzen internacional banke,  Herbert Stepić, tim povodom je izjavio da bi prodaja udela banke bila rešenje da berze nisu toliko pale. Na koji način su kasnije sredstva za obaveznu rezervu prikupljena nije saopšteno.

 Regulatorna pravila nisu se odnosila samo na Rajfajzen, već na sve evropske banke. Osnivanje EBU 2011. godine i propisivanje većih rezervi je bio početak masovnog povlačenja novca. Za one evropske zemlje čijim bankarskim sektorom dominiraju strane banke ovo je značilo suočavanje sa odlivom sredstava koje traje do danas. U prvoj fazi to je značilo odliv profita i novca namenjenog investicijama, a danas 2013. godine države se suočavaju sa pretnjom povlačenja finansijskih fondova  i stranih banka u celosti.

Svestan svog ucenjivačkog potencijala Stepić je nedavno pretio mađarskoj vladi, da će se povući sa njihovog tržišta, ako im se ne omoguće bolji uslovi poslovanja.

-Mnoge zapadne banke, pogotovo austrijske finansijske institucije, sada žele da napuste Istočnu Evropu, saopšteno je zvanično na jednoj ekonomskoj konferenciji u Helsinkiju.

Domaća podružnica belgijske KBC i austrijske Hipo banke sada već polu javno pokušavaju da rasprodaju svoja potraživanja i da se povuku iz Srbije, dok desetak banka na našem tržištu na sve načine pokušava da diskontno proda kredite koje su plasirali u švajcarcima.

Inače banke u Srbiji koje se oslobode potraživanja imaju pravo da sredstva koja su držale kao obaveznu rezervu povuku i pošalju u inostranstvo. Punim povlačenjem sa tržišta banka ima pravo da povlači sva sredstva uključujući i kapital deponovan  kod Narodne banke Srbije (NBS), koji naša država vodi kao deo deviznih rezervi.

Grupa grčkih banaka koje kod nas posluju od trenutka kada je u toj zemlji nastupila besparica uzrokovana svetskom ekonomskom krizom počela je da transferiše novac matičnim centralama. Od tada je sve manji iznos profita koji ovde ostavaljaju. Ipak, za sada ne postoji najava da bi se bilo koja od ovih banaka mogla povući sa našeg tržišta, a razlog tome je verovatno dobra zarada na kratkoročnim pozajmicama koja se u Srbiji kreće od 25-30 odsto.

Pre Grka i pre svetske ekonomske krize, novac je izvlačila HVB banka, u  kojoj je pre guvernerske funkcije radio Radovan Jelašić. Kada je došao na čelo NBS Jelašić je ovoj banci u Srbiji svašta tolerisao! (Postoje mišljenja bivših klijenata HVB da je u pitanju bio čist kriminal.)

 

Dokazana fantazija

 

 

HVB, inače orginalno nemačku banku, uništila je tada združena bankarska mafija austrijskih, hrvatskih i srpskih prevaranata, o čemu je hrvatski novinar Domagoj Margetić opširno pisao. 

Izvlačenje novca iz srpske podružnice samo je deo velike prevare, dok se njenim sumnjivim stečajem i danas bavi nemačka policija za privredni kriminala.

Sasvim druga situacija je sa podružnicom Rajfajzen banke u Srbiji, za koju je 2009. godine objavljeno da iz Srbije u kojoj dobro posluje, transferiše novac centrali.

 Novac je centrala navodno koristila da popravi lošu situaciju u koju je upala zbog poslovanja u Ukrajini, Rumuniji i još nekim zemljama. Navodno je srpska  filijala dobijala zahteve da transferiše velike svote novca. U jednom mediju je objavljeno da se zbog tih transfera, ali i povlačenja štednje građana, domaći Rajfajzen nalazi u finansijskim problemima.

 Rajfajzen je potom platio reklami tekst u svim drugim medijima u kome su tvrdili da je u pitanju novinarska fantazija autora teksta. Banka je novinara potom tužila za krivično delo narušavanje ugleda i kreditne sposobnosti banke. Raifajzen banka je taj spor izgubila. (Dakle dokazano nije bila fantazija).

Nedugo zatim, agencija Mudis je saopštila, podatke o kreditnom rejtingu te banke koji su se poklopili sa pomenutim tvrdnjama o lošem stanju kod Austrijanaca. Kasnije je objavljeno i da su domaći Rajfajzen, Hipo još nekoliko banaka spašene tako što je država na njihove račune  preusmeravala budžetske pare i tako im popravaljala likvidnost! Potres na bankarskom tržištu 2009. godine je bio velik jer su građani na svu muku povukli i milijardu evra sa štednje...

Kolaps je tada sprečen Bečkim sporazumom kojim je bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, preuzeo obavezu da će NBS, odnosno država pomagati bankama koje budu imale problem sa likvidnošću, dok su se banke takođe obavezale da će jedna drugoj pomagati, ako se državni resursi iscrpe.

NBS je tada kao i sada preko fonda za osiguranje depozita, raspolagala velikim novcem banaka koje su petog oktobra bespotrebno gurnute u stečaj. U pitanju je novac od  potraživanja u stečaju: Beogradske banke, Invest banke i Beobanke i drugih manjih uništeih domaćih banka, kao i novac prikupljen prodajom njihove imovine. Sredstva se prikupljaju na račune otvorene u ovde prisutnim stranim bankama. (U 2007. godini samo od prodaje nepokretnosti banka prikupljeno je 107,5 miliona evra.)

Sve ove ove mere nisu bile dovoljne da pomognu austrijskoj Volksbanci čiji su se finansijski problemi uspešno krili od javnosti. Ipak, poznat je slučaj građevinskog preduzetnika kome ova banka mesecima nije transferisala sredstva za sledeću fazu radova, da bi mu na kraju saopštili da oni ta sredstva nemaju!

-Molimo Vas, da pređete kod druge banke, nećemo praviti probleme oko raskida ugovora, saopštili su mu.

Voklsbanka, je otišla bez većih potresa a njenu podružnicu u Srbiji  preuzela je ruska Sberbanka. Ipak razlozi zbog kojih je Volks upao u problem iz kojeg ni Bečki sporazum nije mogao da ga iščupa su i dalje prisutni.

Srpske firme, preduzetnici i stanovništvo duguju bankama: 2.227.571.000.000 dinara, a procenat kredita koji se ne izmiruju redovno je čak 12,5 odsto. Ovaj broj nije ravnomerno raspoređen na sve banke, tako da kada se banke pojedinačno posmatraju u nekim od njih ovaj procenat se penje i do 15 odsto. Zbog rasta nezaposlenosti i smanjenja privrednih aktivnosti, tržištu će biti potreban svež kapital. Kapital će se nažalost narednih meseci povlačiti i iz Srbije. Da je zdrava situacija na tržištu EU, docnja kredita u Srbiji bi se mogla rešiti masovnim reprogramom dugovanja, i finansijskim inekcijama iz matičnih zemalja. Situacija nažalost nije povoljna ni u zemljama iz kojih strane banke dolaze, sa izuzetkom Ruske federacije i Nemačke. 

Teoretski bi država mogla zajedno sa domaćim bankama da izvrši akvizicije stranih banaka kojima se poslovanje ovde više ne isplati. Na žalost, primer Agrobanke nam govori da one za to nisu sposobne.

Domaće banke, one koje posle petog oktobra nisu oterane u stečaj su oslabljene (opljačkane) od strane stranačkih kadrova.

Izvor Tabloida smatra da kapital tih banaka neće biti u stanju da zaustavi slom domaćeg bankarskog sistema ukoliko dođe do velikog potresa i nastavka povlačenja novca iz Srbije, koji bi mogao da se dogodi ovog proleća!

-Njihovi bilansi su našminkani, a u stvarnosti su poslednjih godina iz njih izvlačili novac za potrebe domaće političke elite, ovim rečima opisuje domaće banke izvor Tabloida.

 

 

A 1.

 

 

Radovan Jelašić tvrdi: "...Zapadne banke će bežati iz Istočne Evrope"

 

 

Opisujući šta će se dešavati na bankarskom tržištu Istočne Evrope, bivši guverner Narodne Banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da  "posle buma, dolazi bežanija"

Jelašić kaže da zapadne banke itekako razmatraju povlačenje iz Istočne evrope. Posebno o tome razmišljaju Austrijske finansijske institucije. Razlog tome je kako kaže razvoj političke situacije u Istočnoj evropi.

Jelašić trenutno vodi mađarsku podružnicu Erstebanke, on kao loš primer političkog ponašanja navodi primer predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana. Sve ovo naveo je Jelašić na konferenciji u Helsinkiju.

-Mnoge zapadne banke bi "veliki prostor" rado napustile, ali ne mogu da nađu kupca za svoje podružnice. Mi svi sada preispitujemo naše poslovanje, otkrio je Jelašić i nagovestio da bi zavisno od zemlje, regiona i kompanije moglo da se očekuje nekoliko novih odluka o povlačenju iz zemalja sa istoka. Jelašiću i zapadnim bankarima za koje radi se ne sviđa činjenica da države sve češće nagoveštvaju povratak u vlasničku strukturu banaka.

 Posle karijere u HVB, banci, a pre prelaska u Narodnu banku, Radovan Jelašić je kratko vreme bio član kriznih štabova DOS, koji su naoružani upali u Narodnu banku i domaće poslovne banke petog oktobra 2000 godine.  

U vreme prevrata, 5. oktobar 2000. godine, krizni štab je upao NBS i stavio guvernera Dušana Vlatkovića "pod kontrolu". Militantniji deo takozvanog kriznog štaba, stigao je i u Beobanku, gde im je, kako predanje kaže, kroz prozor pobegla slavna Miloševićeva bankarka i drugarica Roberta Maknamare, Borka Vučić.

Tom prilikom, obezbeđenje Beobanke javilo je rukovodstvu da se na ulazu u banku nalazi grupa naoružanih ljudi, da je sa njima osoba koja se predstavlja kao viceguverner. Nepisana istorija govori da je vođen ovakav dijalog između obezbeđenja banke i menadžmenta:

Obezbeđenje: "...Kažu da je on novi viceguverner i da sa svojim ljudima hoće da uspostavi kontrolu nad bankom. Šta da radimo?".

Menadžment: "...Sve ih razoružajte i legitimišite. Niko naoružan ne može u banku!"

I zaista, obezbeđenje je razoružalo krizni štab DOS-a na vratima Beobanke, članovi kriznog štaba su potom ostavili lične karte na portirnici, svi osim onog koji se predstavio kao novi viceguverner. Bio je to Radovan Jelašić. On  nije imao ličnu kartu, jer u tom trenutku još nije ni imao državljanstvo Srbije!

Jelašić se legitimisao samo parčetom papira na kome je rukom bilo napisano da je imenovan za viceguvernera NBS, a papir je potpisao tada još zvanični guverner Dušan Vlatković. Do danas je nepoznato da li je Vlatković ovaj papir potpisao pod prisilom.

 

 

A 2.

 

U čije ruke su otišli milioni evra?

 

Milioni evra koji pripadaju domaćim bankama u stečaju nalaze se na računima u privatnim poslovnim bankama koje posluju u našoj državi. Računi se nalaze i u bankama sa većinskim stranim kapitalom koje su protekle godine transferisale velike sume novca u inostranstvo.

Na prikupljena sredstva banka u stečaju se plaćaju mizerne kamate često manje od jedan odsto. Istim novcem se kreditiraju privreda i stanovništvo sa kamatama i  do 25 odsto. Uvidom u dokumenta Agencije za osiguranje depozita iz 2007. godine otkrili smo da su potraživanja Beobanke u stečaju veća od dugovanja, dok su prihodi od prodaje imovine velikih banka nekoliko stotina miliona evra.  Pokušavajući da saznamo koje poslovne banke su najviše profitirale od povlastice da kod njih budu deponovana sredstva obratili smo se Narodnoj banci Srbije (NBS). Tražili smo i podatke o tome koja banka je koliko novca prošle godine transferisala u inostranstvo.

NBS nam je odgovorila:

-Narodna banka Srbije nije ovlašćena da javno objavljuje podatke o pojedinačnim bankama i pojedinačnim poslovnim transakcijma, ali je podzakonskom regulativom uredila obavezu pojedinačnih banaka da same objavljuju sve podatke od značaja i to prevashodno informacije koje su dužne da objavljuju u skladu sa Zakonom o bankama, a koje možete pronaći na internet prezentacijma pomenutih banaka.

Istovremno, podaci o bankama u kojima se nalaze depoziti četiri državne banke u stečaju

 (Investbanka, Beobanka, Beogradska bankа i Jugobanka) predstavljaju bankarsku tajnu i saznanja NBS o iznosima i bankama u kojima se ta sredstva nalaze mogu biti korišćeni, u skladu sa Zakonom i bankama  član 49. isključivo u svrhu za koju su pribavljeni i NBS ih ne može saopštavati trećim licima niti tim licima omogućiti da saznaju i koriste ove podatke, osim u slučajevima predviđenim Zakonom.