Natrag

Svet

 

Svet

 

Da li je novi Papa Franjo izabran u Vaingtonu i po emu ga pamte u rodnoj Argentini

 

ija je volja izbor Bergolja?

 

Izbor novog Pape, argentinskog kardinala Bergolja, pokrenuo je mnoga pitanja. Da li je jedan Jezuita dobar za Jevreje (Jevreji misle da jeste)? Zato toliki broj katolika u latinskoj Americi prelaze u protestante (a broj zaista nije beznaajan)? Da li je novi Papa - prevara? Konano, da li je Papa Franjo ono to rimokatolika baza eli? Odgovore na ova i neka druga pitanja potraio je Milan Balinda, urednik Tabloida i dugogodinji novinar amerikog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Kada je argentinski kardinal Horhe Bergoljo izabran za Papu, i kad je objavio da se zove Francisko, svi su to povezali sa Franciskom (Franjom) Asikim, voljenim svecom ija je slava premaila granice rimokatolikih vernika. Neki su pomislili da je ime uzeo po jednom drugom Franji, jednom iz redova Jezuitskog jata. Naravno, mogao je da misli na obojicu i to bi onda bio mali doprinos poznatoj vatikanskoj dramaturgiji i, pre svega, misteriji.

  Bilo kako bilo, ovaj sedamdesetestogodinji Argentinac (od italijanskih roditelja) seo je na presto Svetog Petra i, najverovatnije, nee mnogo toga promeniti. Mnogo voli siromane a i siromanu Crkvu, to se nimalo ne dopada vatikanskoj Kuriji, ali pre svega voli da bude konzervativan. Pitanje koje se namee, ne samo rimokatolicima, glasi: da li smo dobili pravog Papu ili smo dobili - prevaru?

Kako se kardinal Bergoljo ponaao za vreme argentinskog Prljavog rata" tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka dok je bio glavni Jezuita u toj zemlji? Za razliku od pape Racingera koji je pripadao mladim nacistima dok je bio, veoma, mlad, Bergoljo je u tekim argentinskim vremenima bio vie nego dovoljno odrastao. Precizniji podaci o njegovom ponaanju najverovatnije e uskoro isplivati, bie to pre nego kasnije. Naravno da niko nije besprekoran tokom ivota, ali malo ko pretenduje da sedi na tronu Svetog Petra.

  Roen je 17. decembra 1936. godine u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu. Otac, Mario Bergoljo, bio je elezniki radnik, a majka, Regina, domaica. Bio je jedan od sedmoro dece roditelja koji su emigrirali iz Italije. Zareen je za svetenika tek u svojoj 33. godini ivota. Uao je u Jezuitski red. Zavrio je hemijski fakultet, takoe je stekao titulu profesora teologije, a doktorirao je u Nemakoj. Kao mladi dobio je infekciju plua, opasna bolest u ono vreme, te mu je amputirano jedno pluno krilo.

Bio je na elu argentinskih Jezuita od 1973. godine i ostao je na tom poloaju do 1979. godine, a njegovo je ponaanje tokom takozvanog argentinskog Prljavog rata poprilino kontraverzno.

Kardinala Bergolja je 2005. godine formalno optuio jedan advokat da je bio sauesnik u vojnom kidnapovanju dvojice jezuitskih svetenika ije je anti-diktatorske poglede Bergoljo cenio kao opasno neprilinim". Dvojica svetenika, koje je Bergoljo izbacio iz Jezuitskog reda, dve nedelje pre nego to su nestali, pronaeni su ivi par meseci kasnije u jednom od predgraa Buenos Airesa. Drogirani i polugoli.

Od te se tube kasnije odustalo, ali su se debate o odigranom nastavile po argentinskim glasilima i u nekoliko knjiga koje tretiraju taj mrani period argentinske istorije. Nakon to je Crkva godinama odbijala optube da je saraivali s argentinskom vojnom diktaturom, kardinal Bergoljo je svedoio 2010. godine da se on tajno sastao sa generalom Horheom Videlom, voom vojne hunte, i admiralom Emilijom Maserom, komandantom mornarice i glavno-optuenim za zloine diktatorskog reima.

Bergoljo je tvrdio da je od njih traio da puste svetenike. Godinu dana kasnije tuioci su ga pozvali da svedoi o kidnapovanju dece, tema za koju je optuen da mu je bila poznata ali nije pokuavao da ta kidnapovanja zaustavi.

  Bergoljo je 2010. dao podui intervju jednim argentinskim novinama u kome je branio svoje dranje za vreme Prljavog rata. Rekao je da je pomagao da se sakriju ljudi za koje se mislilo, zbog njihovih politikih pogleda, da mogu da budu uhapeni ili da moe da im se dogodi da nestanu. Tvrdio je da su mnogima pomagali da napuste Argentinu i da su intervenisali kod vojnih vlasti da se uhapeni puste. U svakom sluaju, novog Papu, koji odbacuje svaku krivicu kao klevetu, optuuju da je bio mekan" s vojnom huntom. Ukoliko je bio mekan" s huntom, to sigurno nije sa civilnim vlastima.

Kritikovao je vladu Ernesta Kirnera, mua sadanje predsednice Kristine Fernandez, tvrdei da je ta vlada nemoralna, nepravina i nelegitimna" jer je dopustila rast socijalne nejednakosti u zemlji. Potom je uao u sukob sa predsednicom Fernandez jer je ona odobrila slobodnu cirkulaciju kontraceptivnih sredstava, a, jo gori greh", legalizovani su homoseksualni brakovi koje je kardinal Bergoljo nazvao destruktivnim napadom na Boji plan".

  Gospoa Fernandez je rekla da je Bergoljijeva pozicija srednjovekovna".  Meutim, im se saznalo ko je novi Papa, argentinska predsednica je pourila da pozdravi Bergolja, sada ve Papu Franju. Bergoljo se ne ponaa po svim pitanjima srednjovekovno". U svojim misama isticao je i ovakve stavove: U gradu Buenos Airesu, ropstvo je svakodnevna pojava". Takoe je govorio da oni najsiromaniji za one koji imaju, ne postoje". Dodavao je da je drutveni dug nemoralan, nepravedan i nelegalan". Ipak je glavnu brigu novom Papi zadavala mogunost da u Argentini, a i u ostatku Latinske Amerike, prevlada komunistiki sistem. Zbog toga je argentinska rimokatolika crkva bila spremna da progleda kroz prste zloine vojne hunte. U te zloine ukljuena su kidnapovanja i ubijanja oko 30.000 ljudi. Nisu masovno streljani jer bi se to obilo o glavu Hunte ali su ak i bacani u Atlantski okean iz vojnih helikoptera.

  Da to nije moralo da bude ba tako moe se videti iz primera susednog ilea i kako se tamo Crkva ponaala nakon vojnog pua...

 

 

"Dravni udari" u Vatikanu

 

 

 Odmah nakon to je u ileu 11. septembra 1973. godine general Augusto Pinoe preuzeo vlast, kardinal Santijaga de ilea, Raul Silva Enrikez otvoreno je osudio vojnu huntu. Neposredno nakon Pinoeovog pua Silva, i ostale crkvene voe, objavili su deklaraciju u kojoj su osuivali prolivanje krvi. Kardinal je posetio nacionalni stadion i okiran onim to je video uputio je svoje pomonike da odmah ponu da sakupljaju podatke o nevoljama hiljade onih koji su traili utoite u crkvama. Akcije kardinala dovele su do direktnog sukoba ileanske crkve i vojne hunte. Da je argentinski crkveni vrh odluio da se ponaa kao njihova braa po veri u susednom ileu, broj rtava tokom Prljavog rata bio bi mnogo manji.

  Odmah nakon to se Bergoljo pretvorio u Franju, irom sveta poele su da kolaju raznorazne verzije konspirativnog karaktera. Neke od njih mogu da budu i tane, a neke su ist plod mate...

 Da li je novi Papa izabran u Vaingtonu? A zato su njegovi kardinali kojima se ispoveda Hrvati i kakve to posledice ima na Srbe? Da li je Jezuita dobar za Jevreje (Jevreji misle da jeste)? Da li je Papa mason? Zato toliki broj katolika u latinskoj Americi prelaze u protestante (a broj zaista nije beznaajan)? Ali, u sutini, veliko pitanje je da li je novi Papa - prevara? Za one koji ne veruju ili za one koji nisu rimokatolici lake je da smetnu s uma da Papu podrava (ili im je to namera) preko milijardu katolika irom sveta. Stoga se i namee pitanje: da li je papa Franjo ono to rimokatolika baza eli?

  Kardinal Bergoljo dolazi iz Jezuitskog reda za koje se smatra da misle svojom glavom i da su intelektualci koji politiki i socijalno naginju ka levici. Problem je u tome to su dvojica poslednjih Papa u Vatikanu izvrili kontrarevoluciju.

Poslednjih 40 godina desniarski kardinali preuzeli su kontrolu nad vatikanskom kurijom i na taj nain izbrisali su skoro sve tragove liberalnih reformi koje je Jovan Pavle XXIII kroz konzilijum poznatom kao Vatikan II poeo da sprovodi u cilju da rimokatoliku Crkvu usaglasi sa modernim vremenom. Vano je napomenuti da su kardinal Bergoljo, isto kao Racinger i Karol Vojtila pre njega, deo desniarskih kontrarevolucionara koji su agresivno spreavali promene koje je donosio Vatikan II. Papa Franja je dugogodinji saveznik jedne konzervativne katolike organizacije (Komunion i Liberejen) koja insistira na suzbijanju uticaja evropskog socijalizma i latinoamerike liberalne teologije.

  ta se dogodilo, smatraju neki intelektualci unutar rimokatolike crkve, je da su dvojica prethodnik Papa izvrili neku vrstu dravnog udara" unutar Vatikana i skrenuli promene ka kojima je crkva teila. Papa Franja e nastaviti takvu politiku i zato je izabran od strane veine kardinala koji su postali kardinali jer su ih proglasili Jovan Pavle II i Benedikt XVI. Tako gledano moglo bi da se zakljui , pre svega iz ugla rimokatolikih vernika, da papa Franja nije nita drugo do jedne prevare i njihovim ustolienjem katolika crkva moe samo da nastavi da gubi ugled i da gubi svoje vernike. Bilo da oni naputaju aktivno uee u religioznim obredima, bilo da prelaze u protestante, pre svega evaneliste.

  U Latinskoj Americi katolika crkva vue svoje korene jo iz kolonijalnih vremena, jo od dolaska Kristifora Kolumba 1492. godine u taj deo sveta. Mada je veina evropskih doseljenika koji su sledili korake Kolumba bili katolici, tek je 1537. godine Papa Pavle III objavio da su ameriki starosedeoci ravnopravni s Evropljanima, te im je stoga dozvoljeno da budu hriani. A tek su tokom 19. veka zemlje kao to su ile, Kolumbija i Ekvador potpisali ugovor sa Vatikanom i prilagodili svoje ustave proglaavajui se katolikim dravama.

  Bez obzira na dugotrajno prisustvo Rimokatolike crkve u Latinskoj Americi, prvi Papa koji je posetio amerike kontinente bio je tek 1968. godine Papa Pavle VI. Posetio je glavni grad Kolumbije Bogotu a u vreme njegovog putovanja latinoameriku scenu karakterisali su konflikti i diktature. Graanski rat odigravao se u Gvatemali, a vojna hunta vladala je u Brazilu. Somoza je gazdovao u Nikaragvi...Papa Jovan Pavle II prvo je posetio Meksiko 1979. Vratio se u zemlju Asteka i Maja etiri puta. Meksiko posle Brazila ima najvei broj rimokatolikih vernika. itavih 96 miliona. Interesantno je da u Meksiku postoji najjaa odvojenost izmeu Crkve i Drave i ta situacija potie jo iz vremena Meksike revolucije (poetkom prolog veka) kada su kreirani anti-kleriki stavovi.

  Kao deo napora do privue spoljna finansijska ulaganja Fidel Kastro je pozvao papu Jovana Pavla II da poseti Kubu. Bilo je to 1998. godine i poseta se pratila kao spektakl irom planete. Inae, jedva neto preko 50 odsto Kubanaca kau da su katolici tako da je Kuba meu zemljama Latinske Amerike s najmanjim procentom sledbenika Vatikana. Kubanska revolucija proglasila je svoje ostrvo zemljom ateista i mnogi su svetenici proterani, a vei broj njih poslat je u kampove za reedukaciju. Situacija se donekle promenila s padom berlinskog zida i uruavanjem Sovjetskog Saveza nakon ega je Kuba ostala bez finansijske podrke komunistikog sveta. Papa Benedikt XVI takoe je bio u poseti ovom tropskom ostrvu.

  I mada je u Latinskoj Americi rimokatolika crkva je jedinstvena institucija, neki posmatrai tvrde da ona deluje u svoje etiri forme...

 

Tradicionalna crkva

 

 

  Vernici ove rimokatolike grane veruju da je Crkva jedino sredstvo da se ostvari spasenje. Njihova ideja se ograniava samo na ono to se dogodi unutar crkvenih zidova i da je misa centralno vozilo da bi se stiglo do spasenja. Bog je odredio sve rituale kroz koje katolik mora da proe ako je nameran da mu se pridrui u Raju. Za mnoge starije i donekle imunije Latinoamerikance to je jedini nain na koji se religija upranjava. Ta teologija pravi striktnu razliku izmeu tela i due, politike i religije, istorije i beskrajnosti, ovog sveta i zagrobnog ivota. I mada je takva crkva krajnje institucionalizovana, vernici su fokusirani na linom spasenju. Skoro da ne postoje motivacije da se obrati panja na politike, socijalne ili ekonomske probleme.

 

 

Narodna religija

 

 

  Za iroke latinoamerike mase katolicizam je deo istorije i obiaja jo od vremena panskih osvajanja. Ta Narodna religija ukljuuje zabave i praznike na kojima se sakupljaju ogromne mase vernika da oboavaju likove Device Marije ili nekog drugog sveca pokrovitelja. Ti skupovi osim to sadre religiozni karakter takoe su kulturna i komercijalna dogaanja. Mnogi na kolenima puze do crkve, drugi im stavljaju pekire uz put da bi im ublaili bol, trei se ibaju po leima, neki su privezani na krstove, a tu su i prodavci osveavajuih napitaka i meze da se prezalogaji, ima dosta plesanja, muzike i pevanja. Ovakve manifestacije odigravaju se u mnogim zemljama Latinske Amerike, a autor ovih redova bio je prisutan na tim manifestacijama u Nikaragvi i Meksiku. Ideja te grane religije je da - ako ti neto uradi za Boga, Bog e da uradi za tebe. Drugim reima, oekuje se udotvorna intervencija. To takoe implicira da niko nije kova svoje sree i odgovoran za svoju sudbinu.

 

 

Progresivna crkva

 

 

  To je crkva Vatikana II koji pokuava da spoji tradicionalno hrianstvo i savremeni nain ivota. Mise se dre na narodnim jezicima, svira se na gitari, a takoe se ita iz Biblije. Diskutuju se i teme koje nisu na jelovniku tradicionalnih crkava. Ovu crkvu najvie poseuju uglavnom mlai i obrazovaniji vernici. I mada ta crkva sprovodi programe da olaka siromatvo stanovnika, ona ne insistira na ukazivanje uzroka, bilo ekonomskog bilo politikog, tog siromatva.

 

 Nova crkva

 

  Takoe je zovu i Radikalna crkva, ili Revolucionarna, a priivaju joj i jo nekoliko manje utivih naziva. Crkva je fokusirana na opte poznatoj istini na velika veina Latinoamerikanaca jedva sastavlja kraj s krajem, da preivljava od dana do dana. Glavni cilj Nove crkve je da ohrabri stanovnitvo da se oslobodi opresije. Ovo je crkva za najsiromanije meu siromanima, ali to ne znai da je najmnogobrojnija. Vernici koji se skupljaju pri ovoj crkvi ipak su u manjini u Latinskoj Americi. I bez obzira na mnoge socijalno-radikalne stavove, i ova crkva deluje u okviru zvaninih dokumenata Rimokatolike crkve. Ova crkva je bila potpomognuta i od dravnog vrha u Nikaragvi i to, naravno u doba Sandinista. Meutim, vernici ove grane iako imaju mnoga marksistika reenja za svoje ekonomske probleme, nisu marksisti. Istiu da su pre svega hriani i da podravaju revolucije sve dok one vode rauna o siromanima.

 

 

A 1.

 

  Papa slomljenog srca

 

  Amalija Damonte je pre mnogo godina odgovorila negativno na branu ponudu Horhea Bergolja. Nakon to je Bergoljo izabran za Papu, gospoa Damonte, 76 godina stara, izjavila je za argentinsku televiziju da joj je mali Horhe, tada je imao 12 ili 13 godina, ponudio brak, u pisanoj poruci, i da je ona to odbila: Rekao je da ako ja ne kaem 'da' on e da postane svetenik. Njegova srea to sam ja rekla 'ne'".

  Amalija i Horhe odrastali su u istom komiluku u Buenos Airesu gde gospoa Damonte jo uvek ivi. Bio je zagrejan za mene...Igrali smo se ovde na ulici. Bio je jako fin...Bio je pristojan deko...".

  U jednom intervjuu iz 2010. godine, kardinal Bergoljo je priznao da je imao devojku pre nego to je postao svetenik i da je plesao tango. Bila je u grupi prijatelja sa kojima sam plesao, a onda sam otkrio moj religiozni poziv".

 

A 2.

 

  Bajden se ne klanja

 

  Ameriki potpredsednik Do Bajden nikome ne ljubi ruke, bilo da je to kraljica, bilo Papa. Jo kao mladi senator trebalo je da se sretne sa britanskom kraljicom ali ga je pre toga telefonom pozvala majka koja mu je rekla da ljubi kraljiin prsten. Godinama kasnije, kada se sastao sa papom Jovanom Pavlom II majka mu je poruila da ne ljubi papski prsten. Do Bajden, katolik i dete siromanih irskih emigranata, istie da mu je otac govorio da je sutina ivota u ponosu".

  Bajden je grupi Iraca u Vaingtonu ispriao kako mu je majka govorila da niko nije bolji" od njega i da on mora svakoga da tretira sa potovanjem ali isto tako mora da od svakoga zahteva da ga potuju.

 

A 3.

 

  Franja nee u papsku palatu

 

  Nekoliko svetskih glasila objavilo je da je papa Franja obavestio one koji se brinu o njemu da njega ne interesuje rasko i da nee da se preseli u renoviranu papsku palatu. Takva bi odluka bila u potpunosti u skladu sa naelima Jezuitskog reda. Nakon dugog nagovaranja, izjavio je potparol Vatikana, Papa Franja je pristao da se iz male sobice Doma svete Marte preseli u jedan od skromnih apartmana u istoj zgradi. Ubedili su ga predoivi mu da e morati da prima goste i da mu je zato potrebno vie prostora.

  Dom svete Marte namenski je podignut da bi u njemu boravili kardinali u vreme izbora pape. U domu ima 120 soba i nekoliko skromnih apartmana. Papa je svoju odluku da nee da se preseli u papsku palatu objavio nakon jutarnje mise na koju je bio pozvao veu grupu gostiju koja se, izmeu ostalog, sastojala od vatikanskih batovana, novinara vatikanskog glasila Observatore Romano, istaa ulica i osoblja Doma svete Marte.

  U Vatikanu tvrde da ne znaju koliko dugo e trajati 'eksperiment' sa boravkom Pape u Domu svete Marte".

 

A 4.

 

Na srpskom-Franjo

 

  Rimokatolika crkva je vekovima bila sklona tajanstvenosti, drami i pompi. Dekoracija i teatralna napetost nisu izostali ni ovoga puta kada je izabran novi papa dok je jo, kao u ekspirovim dramama prepunim obrtaja, stari Papa bio iv.  Preko 150.000 ljudi na vatikanskom trgu Svetog Petra ekali su da se iz malog dimnjaka pojavi beli dim, a to isto su oekivali ispred svojih televizora preko milijardu ljudi irom sveta. Samo par dana nakon to su bili zakljuani, 115 kardinala odluilo je da e novi bezgreni poglavar" najmnogobrojnije hrianske crkve biti jedan Argentinac. Skromni, ponizni, simpatini kardinal siromanih" iz Buenos Airesa koji nije iveo u biskupskoj palati, nije se vozio biskupskim kolima i nije zapoljavao biskupskog kuvara, a nije imao ni oba pluna krila, jedan i jedini - Horhe Mario Bergoljo.

  Kardinal Bergoljo odluio je da e se od tog trenutka zvati, na latinskom, Franciskum. Italijani se nisu dvoumili da se radi o Franesku, panci o Francisku, Hrvati o Franji, mada su Dalmatinci rekli da je to Frane...

 Mi smo se u Srbije dosta kolebali i to zbog Franje Tumana, a i zvuilo nam je mnogo hrvatski, i nismo se dosetili da bi mogao da se zove Francisko isto kao to se grad u Kaliforniji zove San Francisko, te smo, nakon navaljivanja naih uglednih novina, odluili da je to ipak Franja, mada, kau mnogi, a ne mora da znai da su u pravu, da ime Franja nije u duhu srpskog jezika.

 

 

GLOSA

 

 Papa Franja je dugogodinji saveznik jedne konzervativne katolike organizacije (Komunion i Liberejen) koja insistira na suzbijanju uticaja evropskog socijalizma i latinoamerike liberalne teologije

 

GLOSA

 

Dvojicu svetenika koje je kardinal Bergoljo izbacio iz Jezuitskog reda, dve nedelje pre nego to su nestali, pronali su ive, par meseci kasnije u jednom od predgraa Buenos Airesa. Drogirane i polugole

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane