O slavnom novinaru, putopiscu i pesniku Risti Kuburi, kad više nije kao zapeta puška

 

Sačuvajmo Kuburu

 

Bolest je zatekla Ristu Kuburu,  pesnika, putopisca i sportskog novinara RTS-a sa sedamdeset hiljada duga, na trista adresa.

Bolest je  posledica petnaestogodišnje strave, prepune prošenja, uzimanja novca na kamatu, novca isključivo za hranu. Uprkos svemu, glad je bila svakodnevna, u sadejstvu sa sudskim pozivima, nameštenim procesima, potpunim  gubitkom  dostojanstva  i neiskazanim duševnim bolom.

Takvo stanje dovelo je do bolesti i tromesečnog boravka na Hematologiji, Onkologiji i u Spinalnom centru ortopedske bolnice na Banjici. Nekoliko meseci Rista je bio sam u kolicima.

Valjalo je sve to izdržati, plaćati troškove lečenja i oporavka. Pre toga godinu dana Risto Kunura, i ako zaposlen na RTS-u, a nakon sudskog povratka na posao, posle nekoliko dugih godina sporenja, raspoređen je za anketara u Centru RTS-a  na Zvezdari,  nije primao platu.

Setile su ga se kolege, a tekst u Presu, pokrenuo je akciju preko Udruženja novinara Srbije, za  prikupljanja pomoći.  Kubura je beskrajno  zahvalan kolegama novinarima, ali i Ninu Brajoviću, koji je sve to pokrenuo. Nedavno je u Torontu organizovano i humanitarno veče, ali svota svaka, pa i ta, odlazi u nezajažljivu provaliju plaćanja skupih lekova za njegovu tešku boljku, koja ga je privela mirovanju u dnevnoj sobi.

Na žalost, u ovakvom stanju, Risto Kubura ne može sam da se leči. Od straha od   gladi njegove prodice, još je veći strah od poštara, koji kako Risto u šali kaže kod njega zvone najmanje tri puta, uručujući mu tuže za neplaćene komunalne račune.

Novčana pomoć nezaboravnom sportskom reporteru, vrsnom putopiscu i pesniku i dalje je potrebna, jer lekovi koje mora da svakodnevno uzima mere se poslaničkom platom, ili džeparcem nekog mlađanog sina naših političara i tajkuna.

Putopisi i reportaže Riste Kubure nisu poželjni za naše te-ve stanice. Sada su u modi gole zadnjice, prostaci koji hrču, urliču i onanišu, koji pred kamerama srpskih televizija uriniraju i prazne debelo crevo.

Kao prijatelj i učenik Zuka Džumhura, Ristini putopisi su dragocene za naše građane, ali ne i za one koji uređuju te-ve programe naših ciganskih televizija.

Proteklih petnaest godina, dok je vodio sudski sporove sa RTS-om, nudio se Rista da prodaje polovne fiskalne kase, kuvar na splavu...Svi su ga odbili.

Risto je, tumarajući Beogradom, od sudnice do advokata, svraćao i u našu redakciju. Priupitao bi često- šta se kuva u našoj kuhinji, da li se krčka pasulj. Ponudili bi smo ga i sa nekoliko čašica ''mučenice'', uz obavezno uveravanje da smo je mi već degustirali, i ostali živi. Risto je često ličio na Miodraga Petrovića Čkalju. I kada je bio tužan, najtužniji i najnesrećniji, Rista je kod sagovornika mamio nekontrolisan smeh. Njegova vrcavost, nije dala mesta klonuću.

 Očekujemo od naših siromašnih građana da pomognu našem kolegi. Svaka para na računu  šansa je da Risto na vreme kupi lekove (dinarski račun Komercijalna banka: 205-9011004646465-31, i  devizni račun, takođe Komercijalna banka: RS35205903101802487503). Od toga zavisi svaki dan njegovog života. Znamo da se političari, sportisti svih fela, koji su se divili, a verujem i ulizivali Risti dok je bio zvezda RTS-a, neće setiti, a ni mašiti za novčanik.