Kriminal

 

Kako je opljačkan nekadašnji ponos srpske i jugoslovenske industrije, Rekord iz Rakovice

 

Otimačina u rekordnom roku

 

Dobro organizovana grupa domaćih i međunarodnih mešetara i kriminalaca, sa odličnim vezama u državnoj administraciji i pravosuđu Srbije, uspela je da opljačka fabriku Rekord iz Rakovice i tako zaradi sedam puta više od uloženog kapitala. Tako je država ostala uskraćena za poreze i doprinose, a bivši radnici, kojima je oteta generacijama sticana imovina, nikada nisu dobili plate za svoj pošteno obavljeni rad.

 

Milan Malenović

 

  Preduzeće Fabrika gumenih proizvoda Rekord holding DP iz Rakovice postoji još od 1925. godine. Nakon impresivnog posleratnog razvoja, posebno u domenu pneumatike, kompanija je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina postala ravnopravan partner sa vodećim svetskim proizvođačima, pa tako uspešno izvozi u Italiju, Francusku, Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Kanadu, Dansku, Norvešku, Belgiju, Finsku, Alžir, Iran, Irak, Keniju, Etiopiju...

  U tom periodu fabrika postaje najveći proizvođač poljoprivredne pneumatike u bivšoj Jugoslaviji, ali i među najvećima u Evropi. Izvoz tokom osamdesetih godina prošlog veka dostiže cifru od 22 miliona dolara godišnje, pa tako Rekord postaje jedan od najvećih srpskih izvoznika. Pored pneumatike za poljoprivrednu mehanizaciju, proizvode se i gume za mašine koje rade u građevini i šumarstvu, kao i u industrijskom transportu, zatim se proizvode i obnovljene pneumatike, gumena creva različitih namena i dimenzija i širok asortiman gumeno-tehničke robe.

  Čak i u vreme međunarodnih sankcija Rekord nalazi načina da izveze svoju robu, a po ukidanju zabrane trgovine vraća se na većinu ranijih tržišta. Onda dolazi privatizacija i konačni slom ovog nekada uspešnog preduzeća.

  Pre same privatizacije, tadašnji ministar Mlađan Dinkić daje izjavu kako su mašine i tehnologija Rekorda, navodno, zastarele. Ovo je rečeno samo da bi se fabrika što jeftinije prodala, jer te iste mašine i dan danas uspešno rade, ali ne više u Rekordu, već u Ruma Gumi, Trajalu, Aleksandrovcu i u drugim fabrikama koje su ih budzašto kupile posle navodne privatizacije rakovičkog preduzeća, a posebno za vreme stečajnog postupka pokrenutim nad njegovim navodnim kupcem.

  Posle dvoipogodišnjeg postupka restruktuiranja Rekord je 2005. godine u do tada nezabeleženom postupku „prodat" rusko-srpskom konzorcijumu Vizahem za samo 5.200.000 evra i to bez obaveze plaćanja poreza, iako je dotadašnja godišnja proizvodnja iznosila osam miliona evra. Pored Agencije za privatizaciju u ovome je učestvovala i privatna konsultantska kuća Faktis iz Beograda. Sam postupak privatizacije je bio nesvakidašnji...

 

 

Obezbeđen novac kupcu bez novca

 

 

  Na strani prodavca se, naime, pojavljuje FGP Rekord, iako je postupak vodila i ugovor potpisala Agencija, kojoj je i uplaćen novac nakon prodaje. Kupac je imao obavezu da preuzme svih 770 Rekordovih radnika i da nastavi primarnu delatnost, ali bez jasno regulisanog investicionog programa. U suštini, Agencija se ponašala kao agent za nekretnine, jer su prodati samo pogoni Rekorda i njegovi radnici, dok je samo društveno preduzeće Rekord nastavilo da postoji do dana današnjeg i sada je u stečaju?!

  Za svoje „usluge" Agencija za privatizaciju je naplatila pet odsto provizije od kupoprodajne cene, odnosno 260.000 evra, koliko je uzela i firma Faktis. Odgovorni za ovaj posao iz agencije su Milan Josipović i Mirko Cvetković, kao i tadašnji ministar Predrag Bubalo.

  Odmah posle ovakve „privatizacije" inspektor Poreske uprave Rakovica Mirjana Pribić vrši kontrolu i konstatuje niz nepravilnosti. Između ostalog, Agencija se nije ni potrudila da proveri poreklo kapitala kupca, niti njegov bonitet. Nakon podnošenja izveštaja inspektorka po kratkom postupku biva smenjena.

  U stvarnosti, Rekordova prodaja navodnom srpsko-ruskom konzorcijumu dogovorena je mnogo pre same privatizacije. Tadašnji generalni direktor Vladimir Marinković još od 2001. blisko sarađuje sa preduzećem Nafta LTC registrovanog na adresi Dositejeva 21 u Beogradu. Direktor tog preduzeća bio je Zoran Ćopić, u međuvremenu nepravnosnažno osuđeni saradnik pljevaljskog narko-bosa Darka Šarića!

  Na istoj toj adresi je bio registrovan i Vizahem, fantomski konzorcijum koji će kupiti imovinu Rekorda. Direktor Vizahema je tada bio Miloš Malinović, a među vlasnicima se nalazi i Svetlana Marinković, supruga tadašnjeg generalnog direktora FGP Rekorda.

  Vizahem je u trenutku kupovine Rekordove imovine imao osnivački ulog od samo 4.443,69 dolara, što mu je istovremeno bila i celokupna imovina, a trebao je da plati 5,2 miliona evra.

Da bi obezbedio novac Vizahem šalje profakturu firmi Zao Smarts iz Samare, Ruska Federacija i to na iznos od 10.000.000 dolara za isporuku poljoprivrednih guma. U trenutku slanja profakture Vizahem ne raspolaže ni jednom jedinom gumom, a još manje proizvodnim kapacitetima. I pored toga, navodni kupac iz Rusije 30. marta 2005. uplaćuje sedam miliona dolara na račun „prodavca" kod Societe Generale Yugoslav bank sa šifrom osnove plaćanja 506.

Već 1. aprila Vizahem podnosi banci zahtev da izvrši otkup deviznih sredstava u visini od 6.050.000 dolara i da dinarsku protivvrednost usmeri na račun broj 153-7700811-01 kod iste banke. Odmah posle toga Vizahem na račun Agencije za privatizaciju prebacuje svotu od 377.690.092 dinara, kolika je bila dogovorena cena za kupovinu imovine DP Rekord Holdinga.

  Ugovor između Vizahema i Zao Smartsa predviđao je rok isporuke guma za 30 meseci, a u slučaju da „prodavac" ne ispuni ugovorne obaveze plaćeni avans bi se tretirao kao komercijalni kredit uz godišnju kamatu od 12 odsto. Dakle, sve je već unapred bilo pripremljeno kako bi se nesolventnom kupcu Rekordove imovine obezbedio novac. Da li treba naglasiti da plaćene gume nikada nisu bile isporučene, uprkos činjenici da je pre privatizacije Rekord proizvodio iste u godišnjoj vrednosti od osam miliona evra, a posedovao kapacitete za 50 miliona evra godišnje proizvodnje?

Ubrzo posle ovoga novi vlasnici otpuštaju Vladimira Marinkovića i na mesto generalnog direktora dovode Mileta Kondića. Udeo svoje supruge u Vizahemu Marinković prodaje za skupe pare i novac ulaže u osnivanje preduzeća Rekord Asiv d.o.o. koje je i danas registrovano na adresi Pilota Mihajla Petrovića 53d, apartman A u Beogradu. Ovo preduzeće u Kini proizvodi damper gume marke Rekord, koje zatim prodaje po svetu koristeći prepoznatljiv brend.

  Pošto su očerupali DP Rekord uzevši mu svu imovinu, rukovodioci Vizahema odlučuju da je vreme da svoj plen unovče. Glavni snabdevač Vizahema sirovinama za proizvodnju guma bila je firma LB Merchants LLC iz države Delavar u SAD, koja je poznati poreski raj. Zbog neplaćenih računa za isporuku sirovina LB Merchants jula 2007. od Trgovinskog suda u Beogradu traži pokretanje stečajnog postupka nad Vizahemom. Zanimljivo je da je u to vreme predsednik Upravnog odbora preduzeća iz Delavara bio jedan od tadašnjih suvlasnika Vizahema i raniji direktor Rekorda Miloš Malinović!

  Iako je Vizahem zahvaljujući mašinama i tehnologiji kupljenoj od DP Rekorda mogao bez problema da iz sopstvene proizvodnje namiri nastalo potraživanje, proizvodnja se obustavlja i kreće se u rasprodaju imovine.

 

 

Fantomska skupština poverilaca

 

 

 Na prvoj skupštini održanoj 28. oktobra 2008. godine, u odbor poverilaca biraju Zvonimira Antonića, Bojana Simića Milorada Dudukovića, Sretka Maslešu i Predraga Šljivića. Već na prvoj sednici Odbora 20. januara 2009. Masleša, Šljivić i Simić isključuju Antonića i Dudukovića uz  obrazloženje da su oni radnici stečajnog dužnika, što bi bilo protivno odredbama iz člana 25. Zakona o stečajnom postupku. Umesto pomenute dvojice kooptiraju se Aleksandar Stanić ispred firme Invesys (potraživanje prema Vizahemu od samo 0,004 odsto ukupnih potraživanja) i Vojislav Simić kao predstavnik poverioca Tranšped Pro Team (0,0119 odsto od ukupnih potraživanja). Istovremeno, bivši radnici, čiji su predstavnici isključeni, imaju potraživanja od preko 50 odsto, te su samim tim i najveći poverioci.

  Pravni problem isključenja Antonića i Dudukovića leži u činjenici da oni u trenutku pristupanju Odboru više nisu bili zaposleni u Vizahemu, kao uostalom ni ostali radnici upošljavani pre pokretanja stečaja. Isto tako, ne postoji ni jedna jedina odredba u Zakonu o stečajnom postupku koja omogućuje članovima Odbora poverilaca da sami menjaju sastav Odbora - to je isključivo pravo Skupštine poverilaca! Skupština, međutim, posle one prve nikada više nije ni bila sazivana.

  Postoji, istina, jedna fantomska Skupština poverilaca navodno održana  2009. godine, kojoj je prisustvovala samo malobrojna zaverenička grupa, dok većina poverilaca nije ni znala da se Skupština održava, pa tako na istoj nisu ni mogli da uzmu učešće.

  Nezakonito izabrani Odbor poverilaca 5. novembra 2012. održava sednicu i donosi zaključke na osnovu kojih je tri dana kasnije razrešen dotadašnji stečajni upravnik Zoran Milovanović.

Najveći Milovanovićev greh je taj što je radio isuviše savesno suprotstavljajući se štetnim odlukama Zorana Simića, osobe za koju se ne zna koja joj je stvarna funkcija u ovom galimatijasu, budući da se nekada predstavlja kao zamenik stečajnog upravnika, dok je po potrebi i običan stručni saradnik angažovan po ugovoru o delu. Karakterističan primer štetočinskog delovanja Simića je i to što je na svoju ruku, bez konsultacija sa stečajnim upravnikom, angažovao preduzeće Eko Zom da otkloni kvar na električnoj instalaciji Vizahema i to za cenu od 441.845 dinara.

Milovanović je odbio da plati ovaj račun smatrajući da je ugovorena cena previsoka, zbog čega je razrešen dužnosti, a protiv Simića nikada nije poveden postupak zbog samovoljnog ponašanja i sklapanja štetnih ugovora.

  Kada je Vizahem kupovao imovinu FGP Rekorda on je bio oslobođen obaveze da radnicima nadoknadi ranije nastala potraživanja. FGP Rekord DP, koji je preostao potpuno lišen bilo kakve imovine, nije bio u stanju da izmiri ova potraživanja. U međuvremenu su nastali i novi dugovi prema 770 radnika, jer Vizahem nije uplaćivao doprinose na plate koje radnicima ionako nije delio. Tako svaki radnik u proseku potražuje 300.000 dinara. Pošto predstavljaju najveću grupu poverilaca radnici su se udružili i pokušali da podnesu prigovor na zapisnik Odbora poverilaca od 5. novembra 2012, što se pokazalo kao nemoguća misija.

  Umesto predstavništva LB Merchantsa, preduzeća koje je pokrenulo stečajni postupak nad Vizahemom, po evidenciji službe 988 na adresi Braće Baruh 2/17 (prijavljenoj kod Agencije za privredne registre) nalazi se Jugofrigo a.d, matični broj 7454406, čiji je jedan od akcionara i Mila Zeković u međuvremenu zastupnik Eastcom LTD-a u Odboru poverilaca Vizahema.

  Još je interesantnija činjenica da su dva poverioca koji imaju predstavnike u Odboru, Eastcom LTD i Invesys kod APR-a prijavljeni na istoj adresi u Gospodara Vučića 62 u Beogradu. Postoje još i druge činjenice koje povezuju ova dva preduzeća: Eastcom je vlasnik Invesys-a, a ni jedno ni drugo preduzeće nisu fizički na adresi na kojoj su prijavljeni kod Agencije za privredne registre. Krajnji vlasnik Eastcoma je sakriven iza jedne of-šor firme na Kipru, a ne zna se ni ko je stvarni vlasnik LB Merchants-a.

  U svakom slučaju, radnici nisu uspeli da otkriju adrese na kojima se nalaze članovi Odbora poverilaca i da im tako uruče svoj prigovor.

  Pošto su iz Odbora poverilaca odstranili predstavnike većinskih poverilaca, dobro organizovani i čvrsto međusobno povezani pljačkaši nekadašnjeg Rekorda mogli su da počnu svoj završni pir. Sve mašine i sva roba koja se zatekla u Vizahemu prodati su, uprkos konstataciji Mlađana Dinkića od neku godinu ranije kako je sve to zastarelo. U međuvremenu se i sam Vizahem, potpuno očišćen od radnika, mašina i robe nudi na prodaju za 35 miliona evra.

  O ovoj nezabeleženoj pljački obavešteni su i državni vrh Srbije, kao i nadležni istražni organi, ali se do danas još ništa nije preduzelo. Ni Agencija za privatizaciju se ne smatra nadležnom, iako je kupoprodajni ugovor flagrantno prekršen obustavom proizvodnje posle samo dve godine. Agencija tvrdi kako je, navodno, FGP Rekord DP sam prodao svoju imovinu uprkos činjenici da se na ugovoru nalazi potpis nadležnog saradnika Agencije za privatizaciju. Tako je potvrđeno pravilo da su u Srbiji sve institucije i svi funkcioneri bespogovorno bili složni, samo oko pljačke nekadašnje državne i društvene imovine.

 

 

A1.

 

Lešinari, domaći i strani

 

  U trenutku kada je preuzimao imovinu FGP Rekorda DP Vizahem je imao sledeće vlasnike: Vitalij Zikov (801,91 evro, odnosno 18 odsto udela), Svetlana Marinković (797,43 evra ili 18 odsto udela), Miloš Malinović (263,51 evro ili 6 odsto), Genadij Kirusin (1.514,72 evra ili 34 odsto), Konstantin Kirusin (176,14 evra ili 4 odsto), Sergej Girev (88,07 evra ili 2 odsto) i Mihail Vajnštajn (801,91 evro ili 18 odsto).

 Konsult-Invest d.o.o. iz Ruske federacije,     danas ima 32 odsto vlasničkog udela, a ostatak Sulby Holdings Corp sa Devičanskih ostrva, koji je svoj udeo 29. novembra 2012. (dakle pošto je Vizahem već petu godinu bio u stečaju) preuzeo od preduzeća Tulip participation corp, takođe sa Devičanskih ostrva i takođe nepoznatog vlasnika.

  Dana 21. novembra 2012. odlučujući po zahtevu koji je podneo Radiša Šulić, registrator APR-a Miladin Maglov donosi rešenje kojim se briše dotadašnji stečajni upravnik Zoran Milovanović i na njegovo mesto postavlja pomenuti Šulić.

  Kao direktor FGP Rekord holdinga DP, muž suvlasnice Vizahema Svetlane Marinković, Vladimir Marinković sa Opštinom Rakovica 2. aprila 2007. potpisuje ugovor o prenosu vanknjižnog prava korišćenja nepokretnosti na kojima je Rekord imao pravo korišćenja.

Osim poljoprivrednog zemljišta (kako je tada navedeno) Rekord je izgubio i niz objekata, i to: upravnu zgradu površine 181 kvadratna metra, magacin đubriva od 256 kvm, nastrešnicu za mašine površine 201 kvadtarnih metara, zatvoreni trap od 245 kvm, i benzinsku pumpu nepoznate kvadrature. Zauzvrat, Opština se obavezala da garantuje pravnu sigurnost zavisnog preduzeća Rekord Agrar d.o.o. i preuzme obaveze prema trojici zaposlenih: Nenadu Caniću, Radoslavu Grboviću i Milosavu Jakovljeviću.

 

 

A 2.

 

Menica blanko, a poverenje tanko

 

  Glavni poverenik Sindikata FGP Rekord Nezavisnost Dragan Milić je 27. juna 2008. tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv tada aktuelnog generalnog direktora Vizahema Mileta Kondića, zbog zloupotrebe službenog položaja.

  Po obrazloženju prijave Kondić je izdao blanko menicu bez meničnog ovlašćenja i bez zapisnika o primopredaji, kao i bez saglasnosti vlasnika preduzeća u vreme kada je račun privrednog društva uveliko bio u blokadi. Ovako izdata menica je poslužila direktoru predstavništva LB Merchants LLC u Beogradu Mirku Marjanoviću da protiv Vizahema pokrene stečajni postupak.

  Uvođenje stečaja, međutim, nije sprečilo Kondića da nastavi da slobodno raspolaže imovinom Vizahema kao da je njegova privatna. On tako prodaje prodavnicu u ulici Pilota Mihajla Petrovića, kao i magacin u ulici Stevana Filipovića u Železniku. Kondić uredno naplaćuje ove kao i ostale izvršene prodaje, ali novac ne koristi za otplatu dugovanja, posebno ne za isplatu radnicima koji plate nisu primili od septembra 2007. godine.

  Generalni direktor Kondić je istovremeno bio osumnjičen i za prodaju proizvoda preduzeću Commerc agent čiji je vlasnik njegov rođak, i to ispod cene iz cenovnika i bez knjiženja i fakturisanja, odnosno „na crno". Iz tih razloga državi nije plaćen ni pripadajući porez.

 

A 3.

 

Iza kupovine srpskih firmi, pranje narko-dolara

 

  Međunarodna Organizacija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (OCCRP) na svom sajtu o Zoranu Ćopiću, sa kojim je Marinković najtešnje sarađivao pre, a posebno u toku postupka „privatizacije" Rekorda, navodi sledeće:

  "...Srbin iz Bosne, Zoran Ćopić, kontrolisao je veliki broj kompanija u Srbiji i Bosni i Hercegovini i u periodu od 2005. do 2008. kupuje najmanje 15 preduzeća u postupku privatizacije. Od njih je devet bankrotiralo, a dva su zaplenjena posle optužbi da su služila za pranje novca. Dokumenta pokazuju da je u nekim velikim privatizacijama Ćopićev partner bio Anton Stanaj iz Crne Gore, optužen za šverc cigareta...".

 I sam Ćopić je bio optužen za šverc cigareta u procesu iz 2004. koji nije privukao veliku medijsku pažnju. Dok je bio dostupan organima gonjenja Srbije ovaj postupak protiv njega nije bio priveden kraju.

  Srpsko tužilaštvo je 2009. Ćopića optužilo da je član organizovane grupe koja je prala novac za Darka Šarića. Posle toga Ćopić beži u BiH, čiji je državljanin, gde biva uhapšen 2011. godine. Suđenje pred Višim sudom u Banja Luci još uvek nije okončano.

  Između ostalih, Ćopić je kupio i Zmaj a.d. i Industriju kotrljajućih ležajeva (IKL) u Beogradu. U obe privatizacije, po saznanjima OCCRP-a, pomagao mu je Gordan Bašić, vlasnik preduzeća: Agency For Crisis Management, Quantum, Megatronic Trade and Tandem Financial. Gordan je rođeni brat Pavla Bašića, vlasnika Finpro LLC-a i predstavnika konzorcijuma koji je kupio Zmaj a.d.

  Oktobra 2010. godine, Gordan je uhapšen pod optužnicom da je sudelovao u nelegalnoj prodaji zgrade u vlasništvu privatizovanog IKL-a, kao i da je nezakonito potpisao ugovor kojim je Zmaj a.d. oštećen za 812.441 evra. Istovremeno je optužen i Pavle Bašić, koji je po navodima policije od saradnje sa Ćopićem protivzakonito stekao imetak od 9, 2 miliona evra.

  Ćopić je u razgovoru sa predstavnicima OCCRP-a negirao da su mu braća Bašić poslovni partneri, priznajući jedino da ih je povremeno angažovao da za njega kupuju akcije različitih preduzeća. Upućeni smatraju kako je ceo galimatijas preduzeća iz Rusije, SAD, sa Devičanskih ostrva i Kipra poslužio da se prikrije da iza kupovine imovine FGP Rekord holdinga DP stoji Zoran Ćopić, odnosno kapital narko-bosa Darka Šarića.

 

 

GLOSA

 

Kako je moguće da je imovina nekadašnjeg Rekorda vredela samo 5,2 miliona evra, a da danas Vizahem bez pomenute imovine vredi sedam puta više?