Natrag

Istra`ivanja

Istraživanja

 

Kako humana životinja postaje mašina za ubijanje

 

Robovi u slobodi

 

Istina je da SAD nisu ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu imale nikakav nacionalni interes da šalju trupe preko okeana. Baš kao što SAD nisu imale nikakav  interes da se bave Korejama, Vijetnamom, Irakom, Iranom, Libijom, Jugoslavijom, Bosnom, Kosovom...Interes je bio samo kod privatnih korporacija i vlastelinskih klanova koji su želeli naftu i druga rudna bogatstva kao i otvorene puteve za njihov transport.

 

Piše: Ivona Živković

 

Edvard. L. Bernajs je dominirao industrijom javnog mišljenja koja se još naziva PR (odnosi sa javnošću) sve do 1940-tih, ali  njegov uticaj je prisutan i danas. Jedan od prvih Bernajsovih poslova je bio da američkom narodu „proda" političku priču o neophodnosti ulaska SAD u Prvi svetski rat sa idejom da Amerika mora da pomone "da se svet učini bezbednijim za demokratiju". I danas ova Bernajsova politička propaganda pukog "spinovanja" (logičkog uvrtanja) američkog naroda funkconiše, pa se oni i danas upliću u razne konflikte širom sveta što se naziva "humanitarnim intervencijama".  I danas se američkim vojnicima i generalima servira priča o neophodnosti uspostavljanja demokratskih društava.  U ove "humanitarne operacije" sve više će se uključivati profesionalni vojnici iz drugih zemalja (pa i iz Srbije). Samo zato se vojska u Srbiji ponovo populariše.

 

Industrija javnog mnjenja

 

Bernajs je verovao da najveći broj ljudi ima potrebu da mu drugi predoče kako da razmišlja i samo mali broj odabranih jedinki, po prirodi ima sposobnost da sam formira svoj ukus i stavove. Ali da bi ovo "javno mišljenje " kod masa bilo prihvaćeno (jer očito nije bilo bogomdano kako je verovao Bernajs) , poruke su morale da im se plasiraju preko medija i ponavljaju stotinama puta. Sa ovim zadatkom, da u masama poseju određen ukus i potrošački način života i razmišljanja,  počele su da se stvaraju gomile raznih PR agencija poput: Burson-Marsteller, Edelman, Hill & Knowlton, Kamer-Singer, Ketchum, Mongovin, Biscoe,  Duchin BSMG, Ruder-Finn itd.

I ne samo da su ljudi masovno počeli da usvajaju ovako nametnute ukuse i stavove, oni su vremenom postali ovisnici od svakakve propagande koje je servirana preko svih mogućih medija. Uniformno i jednoobrazno razmišljanje bio je upravo cilj onih koji su Bernajsa i PR delatnost finansirali.

Mase su tako naučene da prate modu (i održavaju biznis tekstilnoj industriji), da prate savremene tehnološke trendove (koji su omogućavali ulazak vojne tehnoloije za civilne potrebe),  kulturna i sportska događanja (koja kanališu ogromnu energiju i intelekt masa). Mase se uče šta da jedu, šta da obuku, da obavezno posećuju lekare itd. Tako  su ogromne štikle danas postale modni detalj, iako su oduvek bile ortopedsko pomagalo ljudima nižeg rasta. Mnoge žene ne primećuju da se kreću kao invalidi u neadekvatnoj obući i odeći.

Zastrašivanje bolestima je, takođe, jedna od najubitačnijih propagandi, gde se lekari predstavljaju kao da su bogomdana stvorenja bez kojih je zdrav život nemoguć. Profit, naravno, u strahu uzima farmaceutski i medicinski biznis. A najznačajnija propaganda je implementiranje političkih stavova u svest miliona ljudi, pri čemu se prikazuje politička karta sveta koja sa stvarnom nema nikakav veze. Istina je da danas ne postoji niti jedna suverena nacionalna država, pa su Kina, Rusija, SAD, EU, Indija, Japan… samo političke iluzije.

Prava politička karta sveta je ona na kojoj bi bile ucrtane interesne zone transnacionalnih korporacija i procentualni udeo vlastelinskih porodica u svakoj od njih. Kada bi smo takvu kartu sveta imali pred sobom, znali bi smo ko se međusobno otima oko zlata i dijamanata i nafte i ostaloga u Africi, u Avganistanu, u Libiji, u Iranu , Iraku, u Siriji, u zemljama latinske Amerike, u SAD, u Kanadi, na Kosovu i Metohiji, u zemljama bivšeg SSSR-a itd.

Više od 100 godina i Srbija i Kosmet su interesna sfera trgovačke vlastele iz Londona koja se krije iza onoga što znamo kao Velika Britanija, a Englezi su danas samo njihovi vojnici i robovi. Albanija (koja je dobila ime od reči Albion) sa tim ciljem je i stvorena od strane britanskih grofova. Današnji "pregovori" između nazovi država Srbije i Kosova su samo predstava za potpuno neupućen narod i jednog i drugog entiteta. Bogatstva iz oba entiteta se krišom usmeravaju  u London.

 

Ljudi kao zavisnici od "informacija"

 

Na žalost, milioni građana širom sveta danas, kao narkomani, imaju potrebu da čuju „vesti" jer su postali zavisnici ove medijske hipnoze koja se naziva „informativni program" i vlastela im tu duhovnu drogu daje u vidu napetog krimi serijala: hoće li izbiti rat u Koreji, u Iranu; šta je bilo sa bombašima u Bostonu; ko je koga u Palestini i Izraelu gađao raketama; hoće li poskupeti nafta; kakvi se novi modeli automobila prave; šta se događa u popularnim kraljevskim porodicama ( koje i služe zato da bi se u javnosti prikazivale masama kao vlastela, iako suštinski nisu tako moćne); ko je pobedio u sportu i sl. Televizija i Internet su postale neophodna zabava miliona, koja ljudima pruža mogućnost da pobegnu od prazne i dosadne stvarnosti ( jer kad vam je um prazan, onda vam je sve prazno).

A šta ima bolje za vladare nego kada se ljudi masovno uveče u gradovima zavuku u kuće gledajući TV i komp, kao da je na ulicama policijski čas. Duhom siromašni robovi se sami zatvaraju u svoje ćelije.

Možda ste se zapitali zašto demokratski izabrani predsednici vlada i država i ministri ne smeju da razgovaraju neposredno sa nasumično izabranim građanima? Ili zašto moraju uvek da čitaju govore? Da li zato da im se ne bi razbila iluzija o njihovoj važnoj političkoj ulozi?

 

Iluzije su postale naučne činjenice

 

Mi danas percipiramo svet oko nas mešajući iluzije i realnost koju opažamo sopstvenim očima. Rezultat je jedna izopačena slika sveta koja nam se servira generacijama i kroz obrazovni sistem i preko naučnog establišmenta (u kome ne sede pravi istraživači već agenti uticaja koji su nagradama i priznanjima nabeđeni stručnjaci).

Pogledajmo samo deo tih fabrikovanih „naučnih" iluzija: Kina je moćna država u ekonomskom usponu; Drugi svetski rat je političko maslo Adolfa Hitlera; Kule STC-a u Njujorku su srušili putnički avioni i Osama bin Laden i Al kaida; SAD su najmoćnija politička sila danas; Angela Merkel je najmoćnija žena sveta; Piramide u Gizi su zidali drevni Egipćani; Nil Armstrong je hodao po Mesecu; NASA je spustila bespilotnu letilicu na Mars; Teroristi i mafijaši su tako dobro organizovane bande da ni jena država sveta nije u stanju da ih uništi; Službe "državne bezbednosti" služe da štite državu; Privatna svojina je bolja od društvene; sva hrana i lekovi se pre puštanja na tržište pažljivo ispituju; Psima lutalicama nije mesto na ulicama gradova, već u azilima; Vakcinacija stvara munitet; Velike boginje su opasna zarazna bolest; Aspirin je dobra preventiva za srce; Vitamin C je askorbinska kiselina;  Uzrok kancera je i dalje nepoznat; Lek za rak se stalno traži, samo što nije pronađen; Normalno je da se žene porađaju u bolnicama. Povišena temperatura se mora odmah sniziti; Mleko je izvor kalcijuma; Korupcija u državi je moguća jer je većina ljudi lakoma na novac; Sva deca moraju da idu u školu, jer samo tamo stiču adekvatno obrazovanje; Demokratija je najsavremenije društveno uređenje slobodnih ljudi...

 

Čovek: uniformno ili slobodno biće?

 

Još u vreme vidljivog drevnog robovlasništva pojedini filozofi su nastojali da razluče šta je tačno sloboda, a šta ropstvo. Jer, ako je čovek lakom na novac i zlato i opsednout grozničavom željom za vlašću, on ne može biti slobodan čovek već je i on  zarobljenik svojih prohteva. Tako je Sveti Avgustin, rimski hrišćanski ideolog i biskup iz IV veka smatrao da je čovek slobodan ili rob samo u zavisnosti od njegovog moralnog stanja.  „Tako je dobar čovek, mada rob, slobodan, a rđav čovek, mada kralj - rob je. Jer on služi, ne jednom čoveku, nego ima više gazda, onoliko koliko ima poroka"

Ispada, da vladati ljudima znači usaditi im što više poroka. Težnja za novcem, za zabavom, za lagodnim životom, težnja za partijskom i političkom funkcijom, a posebno težnja za materijalnim dobrima - nesporno vode u duhovno i fizičko ropstvo. I u takvo ropstvo su verovatno upali prebogati drevni Rimljani.

I Aristotel je smatrao da je čovek uvek rob: ili po prirodi ili po zakonu. Danas su u Vladi Srbije i parlamentu svi su robovi pa gotovo da nema pojedinca koji nije izgubio sopstveni stav i lično dostojanstvo. Čak niko ne sme ni da razmišlja van iluzionističkog okvira koji im nameće PR agentura EU.

Različito je, međutim, bilo  gledište Tomasa Džefersona jednog od osnivača SAD kao države "oslobođene" robovlasničkog sistema kada se diskutovalo o ukidanju robovlasništava u SAD: "Ne poznajem bezbedno mesto sa ogromnom snagom u društvu osim samih ljudi. I ako mislimo da nisu dovoljno prosvećeni da vrše kontrolu nad sopstvenom slobodom odlučivanja, lek je, ne da im se ta sloboda oduzme, već da se o toj svojoj  slobodi obaveste". Američki konstituenti ili "Osnivački oci" su mahom bili robovlasnici i biznismeni, ali neko moćan je tada očigledno već imao pakleni plan kako da ovu ogromnu evropsku koloniju uvede u drugačije - nevidljivo ropstvo.

I to je mogao biti samo pakleno smišljeni plan jezuita koji ovu bogatu zemlju i danas kontrolišu. To nevidljivo robovlasništvo je upravo današnja širom sveta instalirana "demokratija" u kojoj su robovi nabeđeni da o nečemu zaista odlučuju, a praktično je njihovo znanje takvo da to nisu u stanju da čine. Znanje je ključ slobode, upravo kako je to i Sveti Avgustin tvrdio. Zato je puno škola i medija, ali se fundamentalna znanja strogo kontrolišu. Tako mase žive u iluziji da obrazovanje  je jednako znanje.

Da li ste se zapitali kako to da nikada nismo videli „živi" snimak Meseca u boji i u HD rezoluciji, a koji je napravio iz orbite ili sa površine neki od brojnih satelita koji su ga posetili (kako su nas informisali)  ili Habl teleskop koji u boji šalje slike dalekog svemira, ali ne može dobro da snimi mesec. I dalje su  fotosi  Meseca crno-beli ili prosvetljeni i nejasni. Naravno, mnoge informacije nikada ne stižu do običnih ljudi.

Ta falš demokratija je ovu vekovnu filozofsku raspravu o slobodi jednostavno smetnula sa uma, jer ona u demokratiji nema smisla. Mi više o slobodi i robovlasništvu ne raspravljamo, jer je to zastarela tema. Mi danas ne percipiramo da smo robovi, mi živimo u iluziji da smo slobodni ljudi koji samo ne umeju da upravljaju sopstvenom državom pa smo zato siromašni.

 Obaranje autohtonih evropskih vlastelina u 19. veku i uvođenje demokratije je najveća psihološka operacija ikada izvedena od strane crkve ( nakon  mita o paklu i raju). Ona je otvorila ogroman prostor za svakakve manipulacije njihovim trgovcima i bankarima. Ne postoji profitabilna privredna aktivnost na planeti danas u civilizovanim društvima, u koju se ova trgovačka vlastela ne ugrađuje.

Nekada je narod sam hvatao one koji ga pljačkaju i sudio im batinama, ali sa demokratijom su ušli sudovi i tužioci, kojima upravlja vlastela čistom korupcijom i ucenama.

 

Drogirani u vojsci i broj samoubistava

 

Dakle, ko je u pravu: oni koji tvrde da su ljudi napravljeni da slede svoga vođu i da im se mora servirati kako  da misle (kao što je smatrao i Bernajs) ili oni koji tvrde da svaki čovek teži da bude nezavisna jedinka i da mu u tome treba omogućiti, čime se poslužio i T. Džeferson. Ako je težnja za slobodom i samorasuđivanjem čoveku urođena i po prirodi data, on mora imati veliki problem kada društvena zajednica nastoji da ga mentalno i fizički uniformiše i psihološki modelira da se ponaša kao zver. Uniformisana lica su ona koja se svesno odriču svog prava na individualnost i obučavaju se za nasilničko ponašanje. Prihvatanje uniforme uglavnom je posledica nemogućnosti pojedinaca da ostvare pristojnu materijalnu egzistencija, pa ćete i kod nas često čuti da je najsigurnija plata  u državnoj službi, a tu su najpouzdanije vojska i policija.

Na isti način razmišljaju i Amerikanci (svetski policajci) koji zato se odlučuju za profesionalnu vojsku. Ali, po podacima koje je 2013 -te sakupio  američki novinar Majk Adams, čak 33 posto američkih profesionalnih vojnika se danas nalazi na prepisanim  medikamentima, od čega četvrtina otpada na psihijatrijske!  U 2010-toj Pentagon je potrošio 280 miliona dolara samo na psihijatrijske lekove, a do danas više od milijarde i oni su najbolje mušterije privatnim farmaceutskim kompanijama.

Oko 8.000 samoubistava svake godine izvrše vojnici i veterani samo u SAD, što znači preko 22 dnevno. Čak 33 posto tih samoubistava je posledica uzimanja nekog narkotičkog medikamenta. Više aktivnih američkih vojnika strada od samoubistava nego u borbama (humanitarnim akcijama): prošle godine 342 slučaja. Samo jedan posto Amerikanaca je vojsku služilo na Srednjem Istoku, ali veterani koji su tamo boravili čine 20 posto svih samoubistava u SAD. Ministar odbrane SAD, Leon Paneta je čak upotrebio reč "epidemija" za broj samoubistava u "najmoćnijoj vojnoj sili sveta".

U vojsci Srbije prema podatku iz 2005. godine, samo 18 na 100. 000 vojnika izvrši samoubistvo, ali će biti zanimljivo kako će se ponašati nove generacije koje se danas obučavaju za vojni poziv kada se vrate (ako se vrate) iz „humaniratnih misija" po svetu.

 

Kako se pravi humana mašina za ubijanje

 

Kako bolje psihološki spremiti  ljude da postanu  hladnokrvne i precizne mašine za vojni servis, logično je da su se takvim razmišljanjima bavili i u Pentagonu. I šta su smislili?

Mediji poslednjih godina sve više objavljuju o neverovatnom ponašanju pojedinaca, uglavnom civila,  u kojima se iznenada pojavi "zver",  ali ne zver koja kidiše svojim krokodilskim zubima na žrtvu, ne uskače u vodu da bi lovila plen, ne baca se sa litice kao ptica (jer kako tumači moderna psihologija mi smo evoluirali od zveri) već uzima pištolj ili automatsku pušku i kreće vrlo precizno da puca na mestima gde se ljudi nalaze grupisani  (škole, biblioteke, supermarketi, bioskopi) i to čini kao mašina ni jednog trenutka ne oklevajući što su mu na meti , na primer, deca?

Za postanak ovakvih monstruma, na žalost, nije odgovorna grešna evolutivna priroda, već pre ono što se stručno naziva psihološki inženjering.

A zanimljivi istraživački radovi u ovoj oblasti vršeni su još krajem sedamdesetih godina 20. veka. Tada je otkriveno da se neki zvuci (pa i glasovi) mogu registrovati unutar ljudske lobanje, a da pri tom oni nisu prvo prošli kroz slušni kanal, već su ušli direktno u mozak mikrotalasnim pulsiranjem spolja.

Percepcija ovog mikrotalasnog pulsa koji registruje ljudski mozak kao zvuk otkriven je još tokom Drugog svetskog rata kada su tehničari na radaru otkrili da mogu da „čuju" zujanje serije pulseva koje je emitovala radarska oprema sa kojom su radili. Ovaj fenomen je prvi  od tada proučavao dr Alen Frej nezavisni istraživač, biofizičar i psihološki inženjer. Njegovi rezultati su objavljivani kasnije kao referentni u mnogim radovima. Ali, mnoge rezultate ovih istraživanja zaplenila je američka vojska i oni su 20 godina čuvani kao „najstroža tajna", kada je otkriveno da se mikrotalasima određene frekvencije, kakvi se koriste u radarskim sistemima i koji su nečujni za ljudski mozak, i njihovim moduliranjem u magnetnom polju mozga može vršiti zastrašujući uticaj na ljudski razum.

Alan Frej je zapravo otkrio drugi motor senzorskog ulaza u mozak na višim frekvencijama plavog pojasa od 0,3-3.0 GHz - pri veoma niskim amplitudama struje. To što je primao je bila nova generacija subliminalnih komunikacija.

Istraživač A. W. Guy 1975. zaključio je da pri frekvencijama gde se slušni efekat lako može otkriti, mikrotalasi prodiru duboko u tkivo glave prouzrokujući brzu termalnu ekspanziju (samo na mikroskopskom novou) koja proizvodi  pritisak u moždanom tkivu. Akustični udarni talas se onda prenosi kroz lobanju do slušnih ganglija  i odatle on nastavlja svoj put  kao kod konvencionalnog slušanja. I na ovome je dalje rađeno mnoštvo eksperimenata sa ciljem da se tako telepatski prenose zvučne šifrovane poruke direktno do mozga primaoca. Bez prijemnika, bez antene. Način funkcionisanja ovog  humanog  radija  bez postojanja prijemnika nije bilo nikada javno objavljeno, niti  objašnjeno iz bezbednosnih razloga. Tehnologija kojom se na daljinu prenose glasovi mikrotalasnim pulsevima unutar ciljane glave  naziva se "Sintetička telepatija".

Prema dr Robertu Bejkeru: "Sintetička telepatija ima primenu u prikrivenim vojnim operacijama sa idejom da izlude ciljanu metu glasovima koji bi mu isporučili instrukcije koje ga mogu učiniti programiranim ubicom i atentatorom".

Tako neki istraživači veruju da je možda baš ova tehnologija doprinela smrti 25  naučnika koji su na različitim odbrambenim poslovima radili na Marconi Underwater and Defense Systems, Easems i GEC. Većina ovih naučnika je radila na veoma osetljivim  elektronskim ratnim programima za NATO, uključujući Strategic Defense Initiative.

Naime usmerena energija putem energetskog oružja (ELF) može biti upotrebljena da s e čovek zaista navede na samoubistvo i to je u urađeno navodno u 291 akcidentu.

Mehanizam kojim se menja razum  baziran je na tehnologiji subliminalnog prenosnika (konduktora) i nazvan je "Spektar pružanja nemog zvuka"(SSSS) ili S-quad S-četvoougao. Razvio ga je prvi dr Oliver Louveri, američki biohemičar i patentiran je 1992. U opisu ovog patenta stoji:

"Silent Sounds, Inc. je danas u mogućnosti da korišćenjem superkompjutera snimi i analizira ljudsku emocionalnu EEG matricu i umnoži je, a onda pohrani ove "emocionalne klastere kako su ispisani) na drugi kompjuter, i po  želji ih modulira, a onda ih "tiho indukuje natrag u mozak i promeni emocionalno stanje čoveka".

Tehnološki detalji kako se ovo radi  su tajna koju čuva Pentagon. Edward Tilton, predsednik Silent Sounds, Inc., izjavio je d a samo sa njihovim odobrenjem to može da s e koristi te da je tehnologija već uspešno korišćena u operaciji "Peščana Oluja" u Iraku.

Ako vam je ovo poznato,  svako spektakularno serijsko ubistvo posljednjih godina , gde se kako navode mediji - mirni pojedinac naprasno otkači i počne nasumice ili ciljano da puca, možete logično povezati sa prikrivenim korišćenjem ovakve S-quad tehnologije. Tako ako treba izglasati u parlamentu zakon kojim će se građani apsolutno razoružati, tako da  samo policija nosi oružje, ovakvi slučajevi pojedinačnih masakara služe kao veoma perfidno ubeđivanje građana da je to zakon u njihovom interesu. Ovo je danas najtipičnija primena psiholoških operacija koje uključuju i psihološku obradu auditorijuma  i psihološki inženjering.

Ako bi sa ovog aspekta analizirali masovno ubistvo počinjeno nedavno u Velikoj Ivanči i ako bi vam bili poznati svi detalji ovog zločina (vreme ubistva, brzina kretanja osumnjičenog,  od jednog do drugog mesta,  udaljenost kuća, odbukcioni nalaz itd) došli bi ste možda do veoma zanimljivih otkrića. Jer način na koji ubija čovek u afektu bitno se razlikuje od toga kako to čini programirana "humana mašina". Ubistvo deteta je najblaža naznaka za to.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane