Boj na Kosovu

 

Drama kosovskih Srba: ako ih nisu mogli proterati Albanci, proteraće ih izdajnici iz Beograda

 

Kraj života u srpskoj kolevci

 

U scenariju koji su zamislili potpisnici takozvanog Briselskog sporazuma, Srbi na Kosovu treba da ostanu u svojim rezervatima, da sačekaju albanske vlasti i prihvate njihove pisane i nepisane (običajne) zakone. Potpredsednik vlade Srbije, Aleksandar Vučić, prvi je krenuo da ubeđuje sunarodnike na Kosovu kako je to za njih najbolje rešenje. Taj posao mu ne ide kako je zamislio, pa se služi medijskim obmanama. Ni to nije uspelo. Preostali Srbi na Kosovu, i na severu i na jugu, kolektivno su protiv onoga što je u Briselu potpisano, jer ako to zaživi, imaju samo dva izbora-asimilaciju ili iseljavanje! Ostaje i otvoreno pitanje - koliko je dvojac Vučić - Nikolić, u stotinama miliona naplatio predaju Kosova i Metohije?

 

Nikola Vlahović

 

 

Ako budu živeli pod ustavno-pravnim sistemom albanske države, kako je i zamišljeno u Briselu, Srbima na Kosovu će suditi po kosovskim a ne po srpskim zakonima, poreze će plaćati albanskoj, a ne srpskoj državi, a uskoro, prema Ustavu Kosova, i Zakona o vojsci Kosova čije izglasavanje se očekuje, kao njihovi državljani, morali bi da služe i  vojsku pod njihovom zastavom! Teorijski (a izgleda i u praksi) Srbi sa Kosova, kao vojnici albanske države, na taj način bi mogli sutra da ratuju za Bujanovac i Preševo, a već prekosutra za Vranje i Niš!

Novi imperator Srbije Aleksandar Vučić, ne sme javno da prizna da će, prema takozvanom Briselskom sporazumu, na Kosovu suditi iste one sudije koje su poslednjih 14 godina surovo osuđivale Srbe na po 20 do 40 godina zatvora. I to najčešće za dela koja nikada nisu dokazana, ili su sasvim izmišljena na montiranim procesima.

I dok primena sporazuma iz Brisela u praksi propada, nad narodom koji su srpski vlastodršci otpisali, "prvi potpredsednik" vrši eksperimente. Tako je, nedavno, odmah posle prepada koji je pokušao da izvede u Kosovskoj Mitrovici (gde su ga jedva sklonili od izliva masovnog besa), Vučić pokušao "da ih pridobije" za saveznike za priznavanje albanske separatističke države. Odmah su svi podanički mediji u Beogradu dobili zadatak da debelo slažu srpsku javnost, kako se „sever Kosova polako miri sa Briselskim sporazumom".

Ovoj notornoj laži, prethodila je loše režirana podvala: Vučić je, naime, organizovao nekakav Okrugli sto i „glasanje", na kome su se, navodno, tri načelnika okruga izjasnila "za Briselski sporazum", dok je samo jedan bio protiv!

Ubrzo su Srbi na Kosovu (ali ne i Srbi u Srbiji!), saznali da je prvi potpredsednik Vlade Srbije iskoristio jednu izjavu načelnika Kosovskomitrovačkog okruga, Radenka Nedeljkovića, u kojoj je on govorio o samovolji beogradskih vlastodržaca. Precizan citat te izjave glasi: "Srbi na severu Kosova i Metohije ne mogu sprečiti Beograd u nameri da implementira suicidni Briselski sporazum".

Ovu Nedeljkovićevu izjavu su i Vučić i njegova propaganda stavili u "filter", skratili je, krivotvorili i zloupotrebili, pa je ispalo da se „sever Kosova polako miri sa Briselskim sporazumom"!

Naravno, nije ni prvi ni poslednji put da vlastodršci iz Beograda varaju, kradu i lažu Srbe sa Kosova, sve roneći gorke patriotske suze nad njihovom zlom sudbinom, dok im iza leđa pripremaju izdajnički projekat, u kome će ostati bez domovine, imovine, prava, nasleđa, kulture, jezika, pa na kraju i svojih života.

Vučiću i svima koji su u Briselu krenuli da ispunjavaju "evroalbanski" program, na Kosovu  niko ne veruje, niti je i ranije neko mnogo verovao, a u prilog tome ide i njihov jedinstven stav da će se držati  Ustava Srbije, Rezolucije 1244, i plebiscitarne volje naroda. Mada to iz beogradske "gluve sobe" niko ne čuje, stav je jedinstven: nijedan Srbin na Kosovu neće prihvatiti takozvani Briselski sporazum!

Prodaja Kosova nije nikakva fraza. Još 2010. godine, na seminaru grčke Fondacije za Balkan i Grčko-američke trgovinske komore u Solunu, zamenik predsednika Saveta za međunarodne odnose SAD Dejvid Filips predložio je da se srpskom režimu isplati 2,5 milijarde dolara ako prihvati nezavisnost Kosova! Filips je predlog obrazložio time što je "...Srbiji ionako potreban novac za obnovu, a u zamenu bi ona dala nezavisnost Kosova". Predstavljajući studiju Saveta za međunarodne odnose SAD pod naslovom "Balkan 2010", u kojoj je bila predložena ova "kupoprodaja", Filips je objasnio da "neizvestan status Kosova raspaljuje iredentistička osećanja (Albanaca) i zato treba što pre naći rešenje...".

Istina, mnogo pre njih, još početkom 2003. godine, kosovski milijarder Bedžet Pacoli, je imao "pošteniju ponudu", pa je predlagao da Albanci plate mnogo veću sumu, i tako "otkupe" istorijsko središte srpske države i nacije. Jedno je sigurno: srpski vlastodršci svih boja naplatili su još odavno svoj nečasni posao.

 

Šta je potpisano u Briselu

 

Mada je Vlada  Srbije krila autentičan tekst takozvanog Briselskog sporazuma (kao što je krila i  "Sporazum o Integrisanom upravljanju granicama", 2012. godine), on je  odmah dospeo u ruke javnosti postao deo svakodnevnih komentara...

Čak i delimičan pogleda na briselski „Sporazum", ukazuje na prevaru u kojoj ništa nije onako kako izgleda. Na primer, nigde ne piše kakva prava ostaju srpskoj zajednici na Kosovu (i da li će uopšte više imati puna građanska prava). Jasno je, dakle, da su Srbi ostavljeni na milost i nemilost albanskih vlasti na Kosovu, da Srbi ne mogu da računaju ni na međunarodne pokrovitelje ove lakrdije. Laž je da će NATO pakt da brani Srbe "od albanske čizme". Pre će biti da se NATO pakt sprema da Srbe obuče u "evroalbanske" uniforme.

U jednom delu ove papirnate podvale piše da "zajednice imaju samo nadzorne ali ne i izvršne kompetencije" u odlučivanju. Ukratko, mogu samo da gledaju šta im radi albanska vlast.

Ne postoji ni klauzula o samostalnosti policije niti se Vučićevim "papirom" garantuje postojanje drugih rodova izvršne vlasti (žandarmerije i slično).

Pravosuđe je pod kontrolom albanskog pravosuđa i nije ni u kakvoj vezi sa izvršnom vlašću, koja se lokalno obavlja od srpske policije, a koja je deo kosovske policije bez sopstvenih mogućnosti u odlučivanju.

U sedmoj tački "Sporazuma" piše da će postojati jedna policijska snaga na Kosovu koja će se zvati kosovska policija. Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija!

U osmoj se navodi da će pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biti ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama. Preciznije rečeno, ko od bivših i sadašnjih srpskih bezbednjaka bude hteo da pređe da radi za albansku stranu, vrata su mu širom otvorena. Izdajnici su uvek dobrodošli!

U desetoj tački se navodi da će pravosuđe biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će formirati panel sudija u kome će većinu činiti sudije kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Jedno odeljenje apelacionog suda (u realnosti soba od tridesetak kvadratnih metara!) imaće sedište u severnoj Kosovskoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovica). Biće to kraj srpskog pravosuđa na Kosovu, jer će srpske sudije raditi po albanskim zakonima.

 

Odgovor kosovskih Srba na pokušaj podvale

 

Mada to vlastodršci u Beogradu nisu shvatili za ozbiljno, zahtev Srba sa majskog mitinga u Kosovskoj Mitrovici bio je jasan: ukoliko Ustavni sud Srbije ne donese odluku o ustavnosti pregovora sa albanskim separatistima, pokrenuće se "svenarodna inicijativa za raspisivanje referenduma", na kojem bi narod doneo konačnu plebiscitarnu odluku o sporazumu i vanustavnom izdvajanju Kosova i Metohije iz srpskog državnog, ustavnog i zakonskog organizama". Sledeći miting zakazan je za Vidovdan, 28. juna ove godine.

Ustavni sud je, naravno, prekršio zakonom predviđen rok za donošenje odluke o ustavnosti sporazuma sa Prištinom, koji su potpisani od početka 2011. godine. Ćutanje Ustavnog suda bila je posledica pritiska Ministarstva pravde da se ne donosi odluka sve dok ne bude donet neki novi zakon o suštinskoj autonomiji na Kosovu i Metohiji! Tako je samo potvrđeno da se radi o protivpravnoj prirodi "Sporazuma" u Briselu.

 Ogorčenost i bes među kosovskim Srbima izazvao je i pritisak koji je na Ministarstvo pravde izvršio Tomislav Nikolić, kada je 8. maja 2013. godine u TV intervjuu za RTS nedvosmisleno izjavio da je on molio predsednika Skupštine i Ustavnog suda da sačekaju završetak dogovora sa Prištinom i zakona o suštinskoj autonomiji koji će iz toga proisteći, pa da potom ocene ustavnost projekta toga zakona! Bilo je to najgrublja zloupotreba predsedničkih ovlašćenja, ali i protivustavno i protivzakonito mešanje u rad Ustavnog suda.

Uzgred, na jednoj strani  originalnog teksta "Sporazuma", nalaze se potpisi posrednika EU, Ketrin Ešton i srpskog premijera Ivice Dačića, a na drugoj, potpisi Ketrin Ešton i Hašima Tačija. Hašim Tači je potpisao Sporazum u svojstvu predsednika vlade Republike Kosovo, kao lice pravno jednako srpskom premijeru. Stručnjaci za međunarodno pravo  ukazuju da je nemoguće realizovati sporazum koji je potpisan u ime vlade samoproglašene države, te da ga to čini apsolutno ništavnim!

 

"Mi sanjamo san da vi odete"!

 

Pritisci, laži, sakrivanje istine, propaganda, ucene i marginalizacija kosovsko-metohijskih Srba koji ne prihvataju "Sporazum", dostižu najviši mogući stepen. Za Srbe sa severa Kosova koriste se "magareći" termini, poput  "šargarepe" - u vidu obećanja priliva "velikih investicija", ili "štapa" (o represiji svi ćute, ali je i ona spremna ako zatreba- tu je američka brigada za specijalne operacije, sve same ubice iz Avganistana!).

 U srpskom društvu postoji snažan osećaj da ih je nova vlast brutalno prevarila, posle svega što je rečeno u toku predizborne kampanje u proleće 2012. godine, kada su Vučić i Nikolić  uveravali birače da će suspendovati sve sporazume koje je sa Prištinom potpisao režim Borisa Tadića (a, čulo se i obećanje o prilivu 100 milijardi evra stranih investicija u Srbiju!). Laž do laži! Investicije nisu stigle, spoljni dug Srbije je prešao 26 milijardi evra, a Kosovo je praktično predato u ruke albanskih separatista.

Uoči svoje posete severu Kosovu i Metohiji, Aleksandar Vučić je konačno otkrio sve svoje karte izjavom: "Promena Ustava Srbije će biti jedan od uslova za pristup EU"! Čekaju se i izbori po zakonima samozvane Republike Kosovo, koji će, ako ne bude otpora, i konačno podeliti, apsorbovati i sasvim proterati Srbe sa svoje prapostojdbine. Zato Vučićevo licemerje izgleda još odvratnije kad priča o prelasku Srba sa Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog poretka Srbije u ustavno-pravni poredak nezavisnog Kosova: "...slika nije tako jednostavna, Srbija nije priznala Kosovo i Kosovo neće dobiti mesto u UN…".

Nije mu to dovoljno bilo, pa je 12. maja u Leposaviću  izjavio da se "nigde u sporazumu ne ukazuje da će se poštovati Ustav Kosova".  Međutim, tamo nema ni pomena Ustava Srbije, Rezolucije 1244 SB UN, zakona i normativnih akata Srbije ili Republike Srbije kao takve, kao što nema nikakvog pomena o povratku 250 hiljada srpskih izbeglica koje je proterala teroristička organizacije OVK. Umesto toga, u tački 4 Briselskog sporazuma kaže se da će Zajednica srpskih opština biti stvorena po "zakonima Kosova". I u tački 11 se pominju "kosovski zakoni", u tački 5 se pominju "centralne vlasti u Prištini", u tački 10 pominju se "pravni okviri Kosova".

 Predsednik srpske opštine Štrpce, Zvonko Mihailović, slikovito je prikazao kako Srbi žive pod albanskim vlastima i praktično pokazao šta znači živeti po zakonima "Republike Kosovo":

"Mi smo preživeli NATO bombardovanje 1999. godine, martovski pogrom 2004. godine, do danas nerasvetljena ubistva, hapšenja, prodaju organa, pljačku imovine...

Ostali smo da živimo uz naše crkve i manastire, uz Svete Arhangele, Pećku Patrijaršiju, Gračanicu. Mi smo ostali pored grobova naših predaka..., no mi, slično Jevrejima u vreme nacističke Nemačke živimo u getu...

Kako se može živeti bez slobode kretanja, kako živeti u stalnom strahu za bezbednost svoje dece, kako svaki put preživljavati taj strah kada oni idu u školu ili se igraju sa svojim drugovima i drugaricama. Kako se svako jutro buditi sa pitanjem - da li je osvanuo novi 17. mart?"

Srbi koji su na jugu Kosova već u procesu asimilacije i potpunog kulturnog i ekonomskog uništenja, na svojoj koži su osetili da "Republika Kosovo" nema ni demokratije, ni ljudskih prava niti bilo kakvih naznaka da je država u pitanju. Oni već deset godina živi u preko 100 rezervata (enklava) u uslovima nedostojnim za život čoveka - u metalnim kontejnerima i kioscima koji su prilagođeni za stanovanje.

Srbi su lišeni adekvatne medicinske zaštite, srpska deca često ne idu u dečije vrtiće i škole, koje pod ovim ili onim izgovorom ne prihvataju "prištinske ustanove". Povodom Briselskog sporazuma, njihovo opšte mišljenje izrazio je jedan od njih, S. Sekulić iz Gračanice:

 "Država nas je na žalost predala u ruke kosovskih Albanaca. A oni za 14 godina nisu pokazali dobre namere niti želju da mi ostanemo u njihovom okruženju. Jedan Albanac mi je rekao - 'mi sanjamo čas kada će doći taj divni dan da vi odete' - i mi smo sada, na žalost, na putu da to i učinimo".

 Već zgaženi Srbi na jugu Kosova godinama žive u ponižavajućim uslovima, svakodnevno su predmet sprdnje, izrugivanja i zastrašivanja od strane Albanaca. To je ono što čeka i Srbe na severu Kosova ukoliko ne pokažu odlučnost u borbi za opstanak. Ni Vučiću ni nikome od samozvane elite u Beogradu nije stalo to što su severne granice albanskog Kosova već odavno postavljene na južnim visovima Kopaonika, na 1300 metara nadmorske visine, i što Pančićeva omorika više ne stanuje u Srbiji nego na albanskom Kosovu! 

Srbi koji su čvrsto u odluci da ostanu na svojoj rodnoj zemlji, nemaju mnogo izbora. Ili će ostati da pomru u svojim rezervatima i biti u gorem položaju od američkih indijanaca u pretprošlom veku, ili će pokazati zube, odgovoriti otporom, ukoliko ne bude moglo civilizovanim sredstvima. Neće biti lako. Protiv sebe imaju izdajničku vlast u Beogradu i velikoalbansko nasilje. Istina, imaju podršku moćne Rusije, koja nikada nije dovela u pitanje svoju zaštitničku ulogu prema svojoj slovenskoj braći na Kosovu. A, nada poslednja umire...

 

A 1.

 

Metode istrebljenja

 

U februaru 2013. godine, otkriveno je da "Kosovska medicinska agencija" (neka vrsta vrhovne farmaceutske ustanove), mesecima kasni sa nabavkom lekova za bolnice u srpskim opštinama, bez obzira što je iz Beograda redovno stizao novac za te potrebe, i to direktno na račun albanske separatističke vlade, odakle ona, po svojoj volji, dalje šalje taj novac ili ga, kao u ovom slučaju, uopšte ne šalje lokalnim samoupravama u opštinama gde žive preostali Srbi!

 Direktori medicinskih ustanova su slali su čak i međunarodne apele za pomoć, nastala je prava drama, ali to nikoga u Prištini nije zanimalo. Naprotiv, albanske vlasti su Srbima strogo zabranile uvoz lekova. To je samo jedan od brojnih primera kako bi sutra funkcionisala albanska država u srpskim opštinama, i kako bi se proveli svi koji veruju u albansku demokratiju pod okriljem svetskih policajaca.

 

A 2.

 

Srbi moraju da plate struju, Albanci je imaju džabe!

 

Početkom februara 2013. godine, Kosovska energetska korporacija (KEK) je pod pretnjom sudskog gonjenja naložila Srbima da hitno plate dug od 1999. do 2008. godine, koji za srpske porodice iznosi od 3,5 hiljade do 15 hiljada evra. Sa druge strane, Albanci su po odluci KEK isključeni od plaćanja starog duga!

 

A 3.

 

Legalna pljačka srpske imovine

 

Dok srpski vlastodršci čine sve da Kosovo predaju u ruke albanske paradržave, traje besomučna pljačka srpske imovine u Pokrajini. Albanski separatisti su prešli iz faze otimačine u fazu preprodaje otetog, pa su 16. aprila ove godine, prodali 75 odsto akcija Pošte i Telekoma Kosova (dakle, srpsku državnu imovinu) za 277 miliona evra! Kupac je bio konzorcijum nemačkog „Aksos kapitala" i britanskog „Nadžafi kompanis", čije je sedište u Finiksu (SAD). Treba podsetiti da je Poštu i Telekom Kosova htela da kupi osvedočena mrziteljka Srba, bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt.

U 23 privatizacije na Kosovu i Metohiji, više od 300 preduzeća kupili su domaći Albanci i Albanci iz Albanije. samo jedno od njih je kupio Bugarin oženjen Albankom. Srbi nisu imali mogućnost ni da sačuvaju posao, a ne da učestvuju u privatizaciji.  Po jednoj uredbi UNMIK-a, pravo na učešće u deobi privatizacionog prihoda imali su samo radnici zaposleni u preduzeću u trenutku prodaje, dakle, isključivo Albanci! Osim preduzeća, privatizovano je i 14.000 hektara zemlje koja su bila vlasništvo poljoprivrednih kombinata iz Srbije. Pred prištinskim sudovima pokrenuti su brojni sporovi zbog ovog nasilja, ali ni u jednom slučaju nikada nije presuđeno.

 

 

A 4.

 

Ne ometamo, dakle, priznajemo!

 

 Srbija se Briselskim sporazumom obavezala da neće ometati pristupanje Kosova Evropskoj Uniji. EU ne prima u svoj sastav teritorije, regione, pokrajine ili oblasti. Tim  povodom je akademik Kosta Čavoški primetio: "Ako mi kažemo da je samoproglašena država Kosovo na evropskom putu - mi istovremeno priznajemo da je to suverena i nezavisna država"!