Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (3)

 

Sudije, sve suludije...

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu starateljstvo, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, a za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. U ovom nastavku opisujemo zlodela sudija Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu

 

M. Brkić

 

Nekažnjena rasprodaja pravde počela je ''reformom pravosuđa'' koju je započela pre pet godina Vlada Srbije, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Sumanutim insistiranjem da se, po svaku cenu, Srbija mora pridružiti, kao članica Evropskoj uniji, osokolilo je bandu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića da krene u institucionalnu zaštitu interesa upravljačke klase, koja je bila koncentrisana u vrhovima Demokratske stranke.

Ministarka pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen, pod upravom Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, ušla je u ''reformu pravosuđa'',  sa ciljem da ga potpuno stavi u službu svojih interesa.

Uz pomoć kartoteka Bezbedonosno informativne agencije (BIA) i Uprave kriminalističke policije (UKP), nakon što je usvojena zakonska osnova za ''reizbor sudija i tužilaca'', čija funkcija je, prema Ustavu Srbije, stalna, počelo je čišćenje pravosuđa od sudija i tužilaca koji su, barem većina njih, profesionalno, i nezavisno, sprovodili zakone.

Reforma pravosuđa imala je za cilj da se sudovi i tužilaštva za duži period, liše svakog atributa nezavisnosti, i podrede  interesima bande Borisa Tadića i Demokratske stranke.

Demokrate su u opoziciji, naročito u Srpskoj radikalnoj stranci, a potom i u poslaničkom klubu Napred Srbijo, koji je formiran od radikalskih poslanika koji su osnovali Srpsku naprednu stranku, imali pseću podršku. Bilo je dovoljno da se Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću plati pristojna svota, i oni bi izašli iz sale kada se odlučivalo o važnim pitanjima o reformi pravosuđa.

 

Montiranje procesa, primanje mita, falsifikovanje isprava...

 

Nekoliko stotina sudija i tužilaca zamenjeno je novoizabranim  deliocima prave, koji su kandidovani za ove javno-tužilačke i sudske funkcije u odborima Demokratske stranke.

Od 1. januara 2010. godine, pa do danas, nijedan sud u Srbiji nema izabranog predsednika suda! To v.d. stanje traje do danas,  i ni posle tri godine i šest meseci nema ni naznake da će se, makar i formalno, ozakoniti sadašnji status onih koji predstavljaju sudove, a sve po volji i odluci bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda, ili sadašnjeg vršioca te funkcije Dragomira Milojevića.

Reforma pravosuđa donela je veliku nesreću Srbiji. Sudije i tužioci su upregnuti u zaštitu interesa klike koja je u izvršnoj vlasti i upravljačkim centrima vladajuće stranke. Dužnost sudija i tužilaca utvrđena je kao njihova obaveza da sprovode direktive koje im daju vršioci funkcija predsednika suda!

Lišeni svih moralnih skrupula,  veći broj tužilaca i sudija, presuđuje danas po svojim kriterijuma. Nekažnjeno krše zakon, odugovlače postupak, a mnogi od njih imaju i svoje menadžere u redovima advokata, takođe članova žute partije, a danas i Srpske napredne stranke. Od kada je ''reforma pravosuđa'' okončana organizacijom mreže sudova i tužilaštava i reizborom nosilaca pravosudnih funkcija, rasprodaja pravde prerasla je u najstrašnije nasilje nad građanima. Za četiri godine nijedan tužilac ni sudija nije pozvan na disciplinsku odgovornost zbog teških propusta u radu!

Umišljajno kršeći zakon na štetu građana, sudije su postale najgori nasilnici. Što su drskiji, i bezobzirniji, delioci pravde brže napreduju u službi. Doskorašnji vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić postavio je svoju suprugu za predsednicu vanraspravnog krivičnog veća, koja je odlučivala o produženju pritvora, potvrđivala optužnice i rešavala o molbama za uslovni otpust.

Albijanićeva zamenica Jasmina Vasović se naročito isticala u maltretiranja advokata, koji joj nisu po volji, osuđujući, mimo svakog zakonskog osnova njihove klijente. Zbog nasilja koje je iskazala ova priprosta žena, njen bivši muž je tražio da više ne nosi njegovo prezime. Posebnu mračnu ulogu odigrala je sudija Mirjana Ilić.

Ona se proslavila osudivši navijače Partizana na 240 godina zatvora, zbog navodnog ubistva navijača iz Francuske Brisa Tatona.

Apelacioni sud u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Savka Gogić, sa članovima veća Mirom Popović i Snežanom Dimitrijević, prvo je ukinuo ovu presudu,  a onda je, pod pritiskom, preinačio odluku o kaznama, smanjujući izrečene kazne za 120 godina zatvora! Sada je slučaj rasvetljen, i očekuje se ponavljanje postupka, koji je, po nalogu Borisa Tadića, okružni sudija Mirjana Ilić, u saradnji sa tužilaštvom i policijom, na najbrutalniji način montirala, osuđujući 14 mladih ljudi za ubistvo koje nisu počinili.

U svakoj pravnoj državi, sudije ovog suda Danko Laušević, Zorana Trajković, Snežana Marković, Vladan Ivanković, Jelena Vasović, Nataša Albijanić, Vladimir Mesarović, Maja Ilić i Mirjana Ilić, bile bi uhapšene i suđene zbog kršenja zakona od strane sudije, za primanje mita, za falsifikovanje isprava, i kao članovi organizovane zločinačke grupe.

Srećom, pod pritiskom međunarodne zajednice i Zaštitnika građana Saše Jankovića, sudije Ustavnog suda Srbije oglasile su sve odluke o nereizboru sudija i tužilaca kao neustavne! Ustavni sud je naložio povratak sudija i tužilaca na svoja radna mesta, tako da ih očekuje i naknada izgubljenih plata i naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

I kada se činilo da će nove vlasti makar pokušati da utvrde odgovornost onih koji su razorili nezavisnost sudova i tužilaštava, Aleksandar Vučić je, postavljajući životnog i profesionalnog marginalca Nikolu Selakovića (29) za ministra pravde, jasno stavio do znanja da se zločinački podvig njegove velike ljubavi Miodraga Rakića, Snežane Malović i  Slobodana Homena ne sme dovoditi u pitanje.

Naprotiv, krenuo je dalje, u nameri da se, zauvek, ozakoni zavisnost sudstva i tužilaštava, i da oni budu puki izvršioci zločinačkih planova izvršne vlasti...

 

Kleptomani, alkoholičari, nasilnici...

 

Poseban napada na pravnu sigurnost građana je Tužilaštvo za organizovani kriminal, i posebno veće Višeg suda u Beogradu koje sprovodi istragu i donosi odluke u predmetima ''mafijaških grupa''.

 I tužilaštvo i posebno sudsko odeljenje su zločinačka organizacija! Po broju predmeta i ''organizovanih kriminalnih grupa'' koji se vode pred ovim sudom u poslednjih devet godina, ispada da je u Srbiji više mafijaških organizacija nego u celoj Evropi zajedno!

Ovo tužilaštvo i sud služe vlastima da se obračuna sa političkim neistomišljenicima, ili da banda u izvršnoj vlasti, počev od Borisa Tadića, Miodraga Rakića, Snežane Malović, pa do Aleksandra Vučića, natera one koji imaju para da ih njima predaju. A sudilo se zemunskom klanu, drumsko, građevinskoj, duvanskoj, carinskoj i još desetine ''mafija''.

Od kada je pre deset godina osnovano Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno veće Višeg suda u Beogradu, nasilje je, ''u ime naroda'', postalo nesnošljivo, a budžet Srbije je olakšan za stotinu miliona evra, koliko je Srbija morala da isplati bivšim žrtvama ovog tužilaštva i suda.

Sudija Maja Kovačević Tomić je portparolka ovog odeljenja i predsednik je sudskog veća. Inače, ona je izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, i onda vraćena da nastavi da sudi u odeljenju za organizovani kriminal. Šta je ovu ženu preporučilo da sudi mafiji?

Gospođa Kovačević-Tomić je kleptomanka! Sa dosijeom! Razvedena je. Težak je duševni bolesnik! Idealna da saopšti presude koje se donesu na drugom mestu.

 Aleksandar Vujičić je devet godina, dakle mimo svih propisa, istražni sudija ovog odeljenja. Težak je alkoholičar, u teško pijanom stanju saslušava one koji su dovedeni da im odredi pritvor. A u pritvoru drži osumnjičene onoliko dugo koliko mu se kaže!

 Maji Kovačević Tomić pridružila se i Mirjana Ilić, nakon obavljenog zadatka osude navijača Partizana. Sada ova korumpirana i besprizorna žena treba da nastavi da saopštava presude koje Vučićeva banda želi da čuje.

U ovom odeljenju je i Vladimir Mesarović, sin doskorašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu. Njegov kolega Aleksandar Trešnjev se proslavio po drskosti i nasilju, pri izricanju presuda u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a za kratko vreme je u Višem sudu u Beogradu dobio reputaciju Roja Bina i unapređen je za sudiju posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

Visoki savet sudstva još nije raspisao konkurs za izbor predsednika sudova u Srbiji! Bolje reći, nije okončao izborni postupak, po konkurs.u koji je savete bio raspisao, ali je,  u promenjenom sastavu, od te odluke, po svemu sudeći, odustao.

I ako odlazeći šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer tvrdi da je stanje pravosuđa u Srbiji katastrofalno, može se očekivati i pogoršanje.

Novi vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudija Duško Milenković, koji je, neočekivano, postavljen na ovu funkciju po nalogu Aleksandra Vučića, doneo je 22. aprila rešenje o izmenama rasporeda sudija ovog suda.

Sudija Slavka Mihajilović, koja je bila predsednica krivičnog veća, koje se pokazalo potpuno nezavisnim od politike, odbijajući svaku vrstu pritiska, nakon što je ovo veće ukinulo rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbijen zahtev za ponavljanjem postupka, postavljena je za drugog člana veća, kojim će sada predsedavati sudija Olivera Anđelković, dosadašnji sudija odeljenja za ratne zločine u Višem sudu u Beogradu.

Gospođa Anđelković je u sud došla iz advokature, a proslavila se kao konkubina uticajnih političarima, i po surovim kaznama koje je izricala optuženim Srbima. I sudija Dragoljub Đorđević, čije veće je po drugi put ukinulo rešenje kojim je odbijen zahtev za ponavljanje postupka navijačima Partizana, sada je imenovan za četvrtog člana veća koje presuđuje po žalbama osuđenih za organizovani kriminal, a ovaj sudija je poznat kao čestiti čovek i dobar pravnik.

 

Žuti kao dukati

 

Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Požarevcu Dragan Vučićević je na ovu funkciju postavljen kao kadar Demokratske stranke. A upućeni veruju da zaslugu za njegovo postavljanje najviše imaju dukati! Niskama dukata gospodin Vučićević je kupio sebi položaj. Zanimljivo je da u reizboru nisu prošle dve bivše predsednice suda - Svetlana Gaco i Milica Milosavljević. Gospođa Milosavljević je ugledni sudija u ovom gradu, i poznata je kao nepristrasni delilac pravde. Umesto nje, za sudiju ovog suda izabrana je izvesna Svetlana Savić. Ona je podobna. Bog se, u njenom slučaju, pokazao kao šaljivdžija. Gospođa Savić izgleda kao Frankeštajn! Takva kakva je, dobra je. Piše presude kako joj se kaže. Da li su dukati pomogli i ovom prilikom gospodinu Vučićeviću, koji nedeljama po Beogradu kupuje sebi mesto predsednika požarevačkog suda. Tarife za presude će postati sada mnogo veće, da čovek izvadi štetu.

Veliko iznenađenje izazvala je odluka sudije Duška Milenkovića da  sudiji Biljani Spasić produži mandat na mestu vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu.

Zanimljivo je istaći, da je za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda izabran sudija Dragomir Milojević, koji nije bio prošao reizbor, a njegovim rešenjem je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu postavljen sudija Novica Peković, koji, takođe, nije prošao reizbor. Nijedan predsednik suda, koji je pao na reizboru, nije postavljen ponovo na tu funkciju. Prednost i dalje imaju oni kojima su ruke krvave do lakata.

A sudije, da ponovimo, koje služe režimu, a ne zakonu, mogu da budu spokojne. Disciplinski tužilac je i dalje Mirjana Ilić, a bez njenog predloga, sudija ne može biti pozvan na odgovornost!

Predsednica Drugog osnovnog suda u Beogradu je i dalje Ljiljana Brkić. Ona je bila predsednik Opštinskog suda u Mladenovcu. Protiv nje su zaposleni podnosili krivične prijave zbog prikrivanja 47 predmeta, koji su zastareli, jer je ona od stranaka primala apanažu. Šef pisarnice suda osuđena je na četiri godine i šest meseci zatvora, zbog pronevera, ali je Ljiljana ostala na svom položaju.

Ovih dana inspektori Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u pisarnici prebrojavaju predmete. Ljiljana zna kako se pravi para, kome treba oprostiti, kome kazna treba da zastari, kome oteti kuću, dete, traktor, imanje. Iako je ispunila uslove za penziju, sudija Ljiljana Brkić i dalje je na čelu ovog suda.

Apelacioni sud u Beogradu je posebna priča. Sudije su došle s konopca i koca, po volji opštinskih i gradskih funkcionera Demokratske stranke, prethodno se dokazavši da su kadri doneti svaku presudu, da mogu oterati nevine na tešku robiju, ostaviti ih bez imovine, porodice...

 

(Nastavak u sledećem broju)

 

 

 

A 1.

 

Što si gori, to si bolji

 

Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS", br.116/2008 i 104/2009) propisano je da za sudiju višeg suda može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije i koji ima šest godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti. Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

 

 

GLOSA

 

Od kada je pre deset godina osnovano Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno veće Višeg suda u Beogradu, nasilje je, ''u ime naroda'', postalo nesnošljivo, a budžet Srbije je olakšan za stotinu miliona evra, koliko je Srbija morala da isplati bivšim žrtvama ovog tužilaštva i suda.