Razaranje

 

Kako i uz čiju pomoć je u Pančevu započet projekat buđenja političkog mrtvaca

 

Teta iz demokratskog komiteta

 

Kakva je međusobna sličnost između protivprirodnog bluda i Demokratske stranke u Pančevu. Ko je za straćenih milion i trista hiljada dinara nagrađen položajem predsednika skupštine grada Pančeva. Ko je organizovao pijanku demokrata u kafani Šajka, zbog čega je novi gradonačelnik zabranio jelo i piće na račun grada. Ko su istaknuti ventilatori, odnosno bivši komunisti preobučeni u žute majice. Kako su feministkinje uzurpirale gradsku kulturu. Ko sistematski krši republičke propise. Koga je dočekalo četiri miliona neplaćenih računa. Gde je nestao novac zarađen prodajom neplaćenog pića u kafiću. Da li je u toku rijeliti šou Vaskrenje Osmog putnika.

 

Stanislav Živkov

 

Bludne radnje predstavljaju raznorazne varijante zloupotrebe pasivnog subjekta, odnosno primoravanje nevoljnih subjekata na vršenje istih. Tu se mogu podrazumevati radnje usmerene na zadovoljavanje polnog nagona koje grubo povređuju osećaj morala, a da bi postojale, potrebno je da bludne radnje budu izvršene silom, pretnjom, ucenom, i zloupotrebom opšte nesposobnosti za otpor.

Jedna takva bludna radnja nad moralom grada Pančeva učinjena je nedavno kada je u gradsku vladajuću koaliciju primljen predsmrtni ostatak Demokratske stranke, a definitivan šamar čitavom gradu učinjen je imenovanjem izvesnog Filipa Mitrovića (30), nekadašnjeg specijalnog savetnika bivše gradonačelnice Vesne Martinović, za predsednika gradske skupštine.

Očito je da se primenila praksa Živke Ministarke te se čekalo da se slegne ovo malo bruke pa da se realizuje projekat buđenja mrtvaca kojim je Mitrović vaskrsao na pančevačku političku scenu. Podsećanja radi u prethodnoj gradskoj upravi dotični je bio savetnik gradonačelnice Vesne Martinović i u tom svojstvu je zadužio dva modema za mobilni internet te je samo u januaru 2011 godine nakarikao pravu sitnicu od svega 561.868, 94 dinara (pet stotina šezdeset jedna hiljada osam stotina šezdeset osam dinara i 94 pare), a ukupno za period maj 2010 - juni 2012 iznos od 886.427, 87 dinara na šta još treba dodati trošak mobilne telefonije za isti period u iznosu od 459.927 dinara tako da je telekomunikacijski ceh mlađahnog Mitrovića poreske obveznike ukupno koštao 1.346.354, 87 dinara.

Naravno sve je ovo odobrila tadašnja gradonačelnica Vesna Martinović a o tome da se prethodna gradska uprava ponašala u skladu sa izjavom Zorana Radmilovića u filmu WR: da svi imaju pravo na đevrek-jednima đevrek, drugima rupa od đevreka, najbolje govori činjenica da je fundamentalna ustanova zaštite, Narodni Muzej za redovnu delatnost, dakle za izložbe, otkup predmeta, izdavačku delatnost i putne troškove dobio za 2011 godinu 300.000 dinara, a za 2012 godinu 450.000 dinara, a da je za pančevačko Bijesranje vizuelnih umetnosti održano 2012. godine od grada dodeljena sitnica od svega 3.000.000 dinara. Stoga je više nego očito da će u najskorije vreme, ponovno biti potrebno uraditi rebalans gradskog budžeta kako bi se omogućilo neometano finansiranje potreba mlađahnog Mitrovića.

 

 Palibrci i Plačibabe

 

Inače, uključivanje ostataka DS-a u gradsku vlast proslavljeno je održavanjem nekoliko pijanki na više mesta u Pančevu. Tako je u restoranu Šajka usred šume na drugoj obali Tamiša, mlađani Mitrović, misleći da je Šajka dovoljno zabačena i konspirativna,  priredio lumperajku za probrano društvance i to tako što je najpre uzurpirao muziku koja je dovedena za sasvim drugo društvo, kako bi zabavljala viđenije članove ostatka žutog preduzeća poput kompletnog klana Josimov sa sve čuvenim pančevačkim starmalim kontrabasistom Stefanom Josimovim, te Nikolom Damjanovićem bivšim većnikom za sport.

Za sada nije poznato ko je platio pozamašan ceh, ali je zato novi gradonačelnik Pavle Radanov, odmah po preuzimanju dužnosti, pod hitno zabranio svako dalje plaćanje kafanskih cehova članovima gradske uprave, verovatno poučen čuvenim slučajem jednog visoko kotiranog demokratskog mladunca koji je svojedobno mrtav pijan u jednom kafiću potpisao blanko račun na 100 piva a potom podelio pare sa kelnerima.

Druga pijanka održana je u bašti kafića Centra za kulturu gde se okupio cvet kulturnog života uključujući tu i osobu koja je upravo tih dana trebala da polaže stručni ispit u Narodnoj biblioteci Srbije na koji se jednostavno nije pojavila, te je izostanak uprava Gradske biblioteke morala da opravda navodnim srčanim napadom, da bi se srčanom napadu uprkos, dotična osoba pojavila na pijanci.

S obzirom na činjenicu da je posmrtni ostatak žutog preduzeća dobio resor kulture, očito je da predstoji njeno totalno urušavanje jer se tokom prethodnog gradskog režima na najgori mogući način pokazalo na šta zapravo žuta kultura liči pošto su gradom žarili i palili bivši drugovi i drugarice preobučeni u žute majice, koji su poput ventilatora menjali mišljenje i političko ubeđenje samo kako bi po svaku cenu nastavili dalje u istom stilu, zadržali stečene privilegije i još se pri tom pravili velikim demokratama.

Najidealniji primerak za ovako nešto, svakako je i izvesni penzioner, drug Stojan Boškov, pravnik po struci i višedecenijski doživotni komunistički funkcioner, direktor Doma omladine, član brojnih radnih grupa koje su zavodile red po partijskim ćelijama, a koji se prišljamčio DS-u kako bi sačuvao stečene pozicije a potom osnovao nevladinu organizaciju Kulturno prosvetna zajednica Pančevo kako bi i dalje uzurpirao zbirku slika kolonije Deliblatski pesak čiji rad finansira grad Pančevo, a koja broji preko 1300 umetnina i danas leži bačena u totalno neobezbeđenom depou koji usput služi i kao atelje jednom slikaru!

U istu tu kategoriju ventilatora spada i drugarica Snežana Baralić Bošnjak, nekadašnja vrlo istaknuta komunistkinja a sada prevodnica pančevačkih feminiskinja, odnosno kongresa čavki a uz to i obožavateljka mladih, svega šta mladi vole a verovatno i još ponečega...

Pod vrhovnom zaštitom ove pančevačke Majke Tereze nakotio se čitav niz bizarnih štetočina svih mogućih vrsta koje su doslovce uzurpirale pančevačku kulturu a zamalo im je pošlo za rukom i da uzurpiraju ustanove kulture koje su po njima trebale da predstavljaju poligon za najgore moguće svinjarije i muljaže sa parama.

U tom smislu počasno mesto svakako treba dodeliti štetočinama okupljenih oko dvorišnog ćumeza koji je DS predstavio kao kapitalno kulturno dostignuće, jer je tu, navodno, otvorena nazovi galerija Elektrika. Međutim, malo je poznata činjenica da se pod imenom elektrika zapravo krije opskurna nevladina organizacija Udruženje za razvoj kulture Elektrika čiji je osnivač izvesni Vladimir Palibrk, koja je registrovana na adresi Vojvode Petra Bojovića 2/3, odnosno u stanu samoproglašene žrtve etničkog čišćenja u Pančevu, izvesne Nesibe Palibrk, odnosno majke Vladimira Palibrka, poznatije kao Plačibaba, zbog stalnog meketanja, i  koja na Fejsbuku doslovce spopada svakoga ko lajkuje linkove za tekstove iz Tabloida rečima ko si ti da to lajkuješ, ne znaš ti kako je meni,  što se recimo desilo redom svima onima koji su pročitali članke u kojima je raskrinkana nepostojeća biografija Vladimira Palibrka, lažnog kustosa koji je u režiji Snežane Baralić Bošnjak, a o trošku grada Pančeva svojedobno u Užicu prezentirao studiju o izvodljivosti osnivanja Muzeja kobasica u Pančevu!

 

 Izgradnja scene na Tamišu, čeka kišu

 

Što se ove skaredne galerije tiče, tamo se takođe organizuju skaredne manifestacije posvećene tzv stripu koje sa pravim stripom i umetnošću imaju veze kao dupe i milihbrot, a glavni protagonista je nazovi strip-umetnik Aleksandar Zograf koji u svojim strip škrabocijama najviše moluje autoportrete svoje glindžave malenkosti!

 Osim toga ovaj brlog je neformalno okupljalište pančevačkih anarhista među kojima se ističe nadobudni arhitetka Marko Salapura, inače još jedan mezimac Baralićke koji se svojedobno proslavio javnim pozivanjem na anarhističko zauzimanje ustanova kulture , a sve u okviru skaredne tribine Autonomija prostora koja je organizovana pod visokim pokroviteljstvom Baralićke a gde je pored ostalih svoje savetodavne usluge pružao takođe biserni lik iz Beograda, izvesni Dobrica Veselinović. Što se tiče galerije bizarnih likova okupljenih oko Baralićke, ovde treba istaći jednu do zla boga umišljenu a netalentovanu navodnu keramičarku koja umesto da pravi predmete od keramike, skuplja uokolo šoder koji farba i  od toga i peska pravi nekakve nazovi-kompozicije na koje se lože pančevačke feministkinje.

 Kako bi se pomoglo ovakvim štetočinama ispilelim iz žutog i Baralićkinog inkubatora pre tri godine je pod izgovorom implementacije strategije o kulturi podeljeno 6,8 miliona dinara za raznorazne projekte iz svih mogućih i nemogućih oblasti kulture, a da do danas niko nije javno postavio pitanje da li je ikada vraćen novac za neizvedene projekte!

U tom smislu tipičan je slučaj davno zaboravljenog slikara Gorana Pečenovića koji je 2011. godine dobio novac da na pančevačkom keju postavi spomenik u vidu polovine drvenog broda koji nikada nije realizovan niti se zna šta se desilo sa novcem a sam Pečenović se inače proslavio izjavom da kao slikar ne želi da radi u školi, jer bi zbog pripreme za nastavu morao da obnovi gradivo koje je pre puno godina učio na fakultetu, pa se zato bavi gradnjom kaljevih peći i maketarstvom!

Inače, najnovija budalaština Baralićke i ekipe je skaredni projekat Rock & River za koji je od EU, pod izgovorom prekogranične saradnje sa Rumunijom, izmuzena sitnica od 130.000 evra kako bi se na Tamišu sagradila ploveća pozornica za rok koncerte koja je prvobitno trebala da bude gotova 20 avgusta, ali do danas nije ama baš ništa urađeno, te se cela mahinacija prolongirala do kraja septembra.

Sledeća žuta demokratska tekovina je fantomski projekat arheološkog Bambilenda Neolitsko Starčevo, bolje rečeno zajednički zločinački poduhvat u režiji arhitekte bez projektantskih licenci Miodraga Mladenovića, alias Miće Mućkare, i izvesnog Petra Andrejića, bivšeg istaknutog člana organizacije Srpska narodna odbrana (SNO pod vođstvom Mirka Jovića) koji je sada postao siva eminencija Demokratske stranke u Pančevu. Tako je nenamenski iz budžeta Vojvodine za zaštitu kulturnih dobara straćena sitnica od svega 1.750.000 dinara čime je skupo plaćena "žuta magla" sveznajućeg Mladenovića, oličena u izradi skandaloznog projekta Bambilenda pod imenom  Neolitsko Starčevo, a istodobno je osnovana i istoimena nevladina organizacija čiji je Mladenović predsednik, a sve ovo je zapravo servis za nenamensko trošenje i pranje novca, o čemu najbolje svedoči činjenica da su sredstva za izradu studije o izvodljivosti iz inače skromnog budžeta grada Pančeva izmuzena preko stranačkog uticaja već spomenutog odbornika i sive eminencije pančevačkog DS-a, Petra Andrejića, inače uglednog novinarčića sa srednjom stručnom spremom.

O tome kakav je ovo zajednički zločinački poduhvat najbolje svedoči činjenica da su Mladenović i bratija preko nekakve marketinške studije, bezbroj raznoraznih analiza i multidisciplinarnih sagledavanja zapravo gledali kako da se što više para slije u privatne džepove, a da se pri tom na samom lokalitetu ne radi apsolutno ništa

Posebna bruka za ugled kulture Pančeva u skladu sa demokratskim tekovinama učinjena je sumanutim proganjanjem Milana Jakšića, direktora istorijskog arhiva Pančevo koju je takođe organizovao pančevački kongres čavki predvođen Snežanom Baralić Bošnjak.

Naime, čavkama u gradskoj upravi jednog trenutka palo je na pamet da napišu univerzalne statute svih ustanova kulture i zaštite na području Pančeva gde je glavni akcenat bio srozavanje potrebne stručne spreme na završen fakultet humanitarnih nauka i pet godina staža, pri čemu stručna osposobljenost i stručni ispit ni najmanje nisu bili bitni.

Sve ovo je učinjeno kako bi se udomili lijepi, mladi i podobni, iz inkubatora Snežane Baralić Bošnjak. Jedini direktor koji se ovome odupro bio je upravo Milan Jakšić pa je zato za odmazdu iz naftalina izvučena skaredna strategija o kulturi koja je iskorišćena kada je drugarica Nada Berkuljan, gradska većnica za kulturu u prethodnom sazivu, uz pomoć Baralićke koja je javno napadala Jakšića, po svaku cenu pokušala da organizuje Jakšićevu smenu, samo zato jer je pokojna gradonačelnica Pančeva Borislava Kruška 2003. godine onemogućila zapošljavanje u Arhivu Dragana Berkuljana, inače muža drugarice Berkuljan, za šta je, prema mišljenju Baralićke i Berkuljanke, bio kriv Jakšić! 

Kako bi sve bilo potpuno u skladu sa demokratskim tekovinama učinjen je pravi kulturni genocid i to tako što su plate koje su odranije bile opredeljene gradskim ustanovama zaštite kulturnog nasleđa doslovce otete, čime je već duže vremena sprečeno kadrovsko ekipiranje stručnjacima ovih ustanova, ali su zato nova radna mesta otvarana po raznoraznim novoizmišljenim gradskim agencijama gde su se redom pozapošljavali kojekakvi pilići ispiljeni u inkubatoru gradskog komiteta Demokratske stranke.

 Osim toga dodatno šikaniranje stručnjaka u gradu sistematski se vrši već nekoliko godina i to tako da gradska uprava sebi nezakonito uvećava plate i to preko isplate tzv. trećeg dela plate na koji se ne obračunavaju porezi i doprinosi, dok u isto to vreme čak 17 stručnjaka - magistara i doktora nauka, savetnika i drugih zaposlenih u ustanovama zaštite kulturnih dobara ne dobijaju pun iznos plate koji bi im po Uredbi Vlade Srbije o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama pripadao, za šta je od strane gradske uprave izvršen pravi protivprirodan blud sa propisima i njihovim tumačenjem kako bi se po svaku cenu izbegla zakonska isplata pripadajućih zarada pošto po Baralićki i ostatku kongresa čavki ustanove zaštite ne rade ništa.

 

 

Posle ića i pića, brojanje evrića

 

O tome kolika je bila bahatost žutog preduzeća najbolje govori činjenica da je u prethodnom sazivu drugarica Nada Berkuljan kao glavni razlog za ovakvo ponašanje navela samu činjenicu da je neko zaposlen u ustanovi koja joj nije po volji!

O tome da je vreme strahovlade žutog preduzeća bilo vreme kada se nekim vedetama ama baš sve tolerisalo najbolje govori činjenica da je nakon preuzimanja dužnosti direktora Centra za kulturu, novi direktor Nemanja Rotar bio vrlo neprijatno iznenađen kada se vrlo brzo ustanovilo da je zajedno sa dužnosti direktora preuzeo i pozamašne dugove koje je napravila prethodna direktorka Jasmina Večanski. Tako je  u trenutku kada je Rotar preuzeo rukovodeće mesto u toj ustanovi ukupan dug bio 3.250.000 dinara, ali su vremenom na naplatu stigle fakture koje su ga povisile za oko 447.000.

Ono što je najlepše je činjenica da se taj dug provlači godinama, ali je zato malo poznato da je i 2008. nakon izbora bila slična suma u neplaćenim fakturama koja je plaćena sa velikim zakašnjenjem. Dakle, taj iznos nije napravljen ad hok, već se gomilao. Zvuči paradoksalno, ali najviše neplaćenih faktura ostalo je neplaćeno dobavljačima pića za  kafić Centra za kulturu - čak oko 1.500.000 dinara, za koji je sa 45 stolova u bašti i 20 u samoj zgradi prethodna direktorka Jasmina Večanski  prijavljivala godišnji promet od svega 6.000.000 dinara.

Ako se zna da je zarada na prodaji pića u ugostiteljstvu velika, po nekim računicama moguće je na uloženoj svoti novca postići zaradu od 300%, postavlja se pitanje gde je završila simpatična svotica od oko šest miliona dinara: milion i po koji nikada nije plaćen i četiri i po miliona čiste zarade, odnosno žive love, je li to pojela maca, Kiza i kompanija, ili su pojeli zaposleni dobijali neevidentirane dodatke na platu?

Takođe se postavlja pitanje da li je povremeno u kafiću zapravo prodavano piće kupljeno za keš i neevidentirano u ulaznoj dokumentaciji jer je malo verovatno da se ta zarada  trošila na programske aktivnosti i na nabavku opreme iz prostog razloga što Kulturni centar uopšte nema dobru opremu, tačnije ima projektore iz 1979. godine, a svetlosni pult i reflektore s početka osamdesetih. Naime pokazalo se da se od opreme ništa nije zanavljalo, već se godinama iznajmljivala oprema, na šta je za šest-sedam godina potrošeno čak 5.000.000 dinara što je bilo dibiduz neracionalno, jer je za taj novac, a pogotovu za onih šest misteriozno nestalih miliona, mogla da se sukcesivno kupi nova oprema.

 

 Objekat sa pogledom na subjekat

 

Posebna je priča slučaj gradnje novog izabinskog prostora na šta je straćeno 80 miliona dinara a sam objekat dugo nije mogao da dobije upotrebnu dozvolu što je na kraju ishodovano preko žutog preduzeća a o tome koliko je objekat zapravo diletantski projektovan najbolje govori činjenica da su na spratovima garderobe pretvorene maltene u mračne grobnice sa indirektnim nadsvetlima ispod plafona na zidu prema hodnicima koji, pak, imaju stakleni zid od velikih prozora koji pružaju panoramski pogled, bolje rečeno promenoar prema dvorištu obližnjeg zatvora, a u isto to vreme ne postoje odvojeni klozeti za zaposlene, već se koriste oni u sklopu garderoba. Inače, po arčenju novca ostao je zapamćen slučaj svečane akademije održane povodom Dana grada 2011. godine, kada je straćeno 1.500.000 dinara, a koliko je zapravo bilo arčenje najbolje govori činjenica da je 2012. godine na sličan događaj potrošeno svega 400.000 dinara.

Posebna budalaština, sasvim u skladu sa poslovicom čega se pametan stidi, time se lud ponosi je hvalisanje kako je Pančevo postalo festivalski grad jer se u njemu održava 40 festivala od kojih je nekima očito najvažniji Pančevački karneval na šta se već godinama arči po nekoliko miliona dinara ninašta, mada ni ostale manifestacije nisu mnogo bolje od toga.

O kulturološkim "biserima" najbolje govori reprezentativan izbor planiranih gradskih "manifestacija" za 2012. godinu: Ex teatar festival 300.000; Rege festival 300.000 Žisel 350.000. Rok festival 300.000; Etno com fest 193.000; Saloon Pančeva 160.000; Jazz festival 984.000 bijenale umetnosti 3.000.000, Likovna kolonija Deliblatski pesak 500.000, a gotovo sve u organizaciji Centra za kulturu koji drži Žuto preduzeće!

Tako je, dakle, za kojekakve festivale, bijenala, bijesranja i ostala anala lani  planirano čak 6.462.000 dinara, dok je za Klasik fest određeno tek 400.000 dinara, a za Svetosavsku akademiju planirano svega 100.000, za Dane duhovne muzike 150.000 pošto su to crkvene manifestacije.

Što se Centra za kulturu tiče, nakon smene Jasmine Večanski ustanovljeno je još jedno kršenje zakona i to ni manje ni više u Savremenoj galeriji koja je pretendovala da bude središte likovnog života u gradu. Naime, iako ta galerija ima svoj fundus umetnina koji broji preko 300 jedinica po zakonu je Centar za kulturu bio u obavezi da zaposli diplomiranog istoričara umetnosti kao kustosa koji će obrađivati zbirku i starati se o njoj. Međutim, od odlaska prethodne direktorke Svetlane Mladenov koja je formalno vršila i taj posao, u Savremenoj galeriji nikada više nije bio zaposlen istoričar umetnosti već su se smenjivali urednici programa da bi tek nakon smene Jasmine Večanski bilo utvrđeno da  urednik programa Snežana Ćuruvija uopšte nema nikakvu diplomu jer je studentkinja arhitekture, te da je dovedena po žutoj liniji.

 

 Reanimacija požutelih vampira

 

 Na kraju treba podsetiti da je Večanska uoči smene sama sebi napisala panegirik u kome se pored ostalog navodilo kako je foaje Centra vraćen prvobitnoj nameni, tj proširena je kafana koja tamo nikada nije postojala, proradila je galerija Elektrika, iako je u pitanju poslić bizarne grupe građana koja mukte koristi tuđ prostor, priređivan je džez festival gde je brat Večanske umetnički direktor, sagrađen je izabinski prostor, uzgred nefunkcionalan i tako dalje. Njenu smenu iskoristio je forum ženki Žutog preduzeća za kuknjavu o kršenju zakona o rodnoj ravnopravnosti a ubrzo nakon toga potvrđena je stara izreka da svaka stvar ima dva lica, tj otkrivene su sve muljaže Večanske i ekipe oko nje, nakon čega svako sa iole morala ne bi ni pomišljao na nekakav povratak na političku scenu.

Međutim, pošto Pančevo definitivno potvrđuje savremenu poslovicu ni manjeg grada ni većeg sranja, a osim toga Vesna Martinović je uoči lokalnih izbora obećala Večanskoj kao navodnom nestranačkom kandidatu na platnom spisku Žutog preduzeća mesto gradskog većnika za kulturu, trenutno je kao rezultat protivprirodnog bluda o kome smo govorili na početku, u toku realizacija projekta buđenje mrtvaca, odnosno povratak ostataka žutog preduzeća na lokalnu političku scenu što u najmanju ruku podseća na film strave i užasa Alien Ressurection, odnosno Vaskrenje Osmog putnika. Valjda će se naći neka lokalna Sigurni Viver da se obračuna sa njime!