Nismo mi od juče

 

Epizoda 108

 

Tramvaj "dvanaestica" staje, obaveštenje sledi: "Stajalište Kneza Višeslava, poljoprivredni fakultet, Topčidersko groblje."

Gledam u putnike kako da se međusobno preispituju ko će gde.

-Više putnika je groblje, nego za fakultet - izgovaram nesvesno.

Neki progutaše knedlu, ali niko ništa ne reče, niti iko izađe iz tramvaja. Život u Srbiji se i odvija na brisanom prostoru između groblja i fakulteta. Siđem kod škole "Josif Pančić" pređem ulicu, uđem u park legnem na klupu u počnem da se previjam:

-Upomoć boli me!

Prilazi dobrodržeća dama:

-Gde vas boli gospodine?

  Stavlja mi glavu u svoje krilo, a meni prija.

-Stavite ga na stranu, savetuje je neki čovek.

-Gospodine, šta vas boli, pita dama u ozbiljnim godinama.

-Boli me duša, stenjući odgovaram.

-More idi bestraga, zbaci dama moju glavu iz njenog krila.

-Njemu je samo do zajebancije, viče meni poznati čovek.

Pokunjeno ustajem sa klupe i odlazim polako. Među Srbima je opasno bolovati u duši.

Mitrovdan, Zvečanci i Ibarski Kolašinci su jedini Evropljani koji smeju da jasno i glasno budu protiv bogomdanosti Evropske unije, protiv želje Nemačke da gospodari Evropom, protiv NATO divljaštva, protiv žiga zveri države Vatikan. Mitrovčani su prekor svim Srbima sa Kosova i Metohije, koji novcem od prodaje dedovine, svim srcem podržavaju briselski sporazum. Mitrovčani, Zvečanci i ibarski Kolašinci o svakom svetom danu osveštavaju vina i jeleje (ulja) za zdravlje svakog Srbina!

Svima nam treba smernosti i milosrđe, odreknimo se gordosti i srebroljublja.

Ovih dana se po Mitrovici prepričava razgovor Pećanca koji su listom pobegli iz Peći tri dana pre ulaska NATO i Mitrovčana koji im je u kola tovario flaše kisele vode.

-Što bre pobegoste, pita Mitrovčanin.

-Peć i okolna sela lako su mogla da se odbrane od Šiptara.

-Ja lično, odgovara Pećanac, a i ovi moji nismo više zainteresovani da branimo Kosovo. Mi smo Crnogorci!

-Pa što ne pobegoste u Crnu Goru, ljut je Mitrovčanin.

-Što se tovarite na vrat Srbiji?

Pećanac ništa ne odgovari, pokrenu auto i nastavi put Jarinja.

Srbija ima identitet Ekrema Jevrića! Srbija ima obrazovanje Ekrema Jevrića! Srbija ima kulturu Ekrema Jevrića! Srbija zaslužuje Ekrema Jevrića, kao svoje lice i naličje! Najviše zaslužni za to su SANU, Matica Srpska, Vukova Zadužbina, svi elektronski i pisani mediji, a posebne zasluge imaju srpski političari. Svi zajedno treba da budu nagrađeni i odlikovani, a potom bačeni u kanalizaciju na trajni boravak. Tek tada će procvetati cveće za neka nova mlada pokoljenja.

U SANU ne postoji nijedan akademik koji se bavi radom Nikole Tesle, a u Teslinoj zaostavštini je nekoliko hiljada patenata koje niko ne proučava. Niko da prizna da u nauci postoji i treći naučni put, Teslin put.

Tesla je otvorio puteve čovečanstvu, ali to srpski akademici ne razumeju, oni brinu da kateteri ne poskupe.

Na Kosovu ništa novo! Bojim se da to ne smem više da kažem. Sve je novo i to po šiptarskim zakonima, a Srbija i dalje ne priznaje šiptarsko Kosovo.

Sačuvajte osmeh na svom licu, kameno lice ostavite onima koji su bez nade.