Na nišanu

 

(Za)vođenje Srbije u Evropu: voleli su svoj narod do zadnjeg dinara

 

 Patriota za privremenu upotrebu

 

Ante Vučić, alkarski vojvoda, pobednik čuvenog tradicionalnog takmičenja u gađanju alke kopljem, poznatijeg kao "Sinjska alka", koji se svake godine u avgustu održava u Sinju u Hrvatskoj, u svom svečanom govoru pozdravio je delegaciju Hrvata iz BiH, ali i šestoricu bosanskih Hrvata koji se nalaze u Hagu, u zatvoru, istakavši da su oni branili Hrvate u BiH, a time i Hrvatsku.  Njegov prezimenjak, a prema poreklu i rođak, nesuđeni vojvoda, Aleksandar Vučić, danas prvi potpredsednik vlade Srbije, nekadašnji ratni huškač i sledbenik dvojice pravih vojvoda, Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, ni u ludilu ne bi smeo da takvo nešto  uradi za Srbe u Hagu. Za njega su devedesete prošlost, a njegova tadašnja biografija, prepuna mržnje i ratnohuškačke retorike, više ne važi. On je "nanovo rođen", "izabran" i sudbinom određen da dokusuri ono što je ostalo od Srbije. Za njega je svaki optuženik, u Hagu ili u beogradskom CZ, već unapred kriv i osuđen, a svi Srbi, van Srbije, nepostojeći i nevažni. Sa druge strane, Vučić je među Srbima van Srbije postao sinonim za veleizdajnika.

 

Nikola Vlahović

 

Od kako je 22. jula 2012. godine stupio na dužnost takozvanog prvog potpredsednika Vlade Srbije, bivši "radikalni patriota", Aleksandar Vučić, stalno i samovoljno širi svoja ovlašćenja, te je tako postao neka vrsta tutora, nadzornog organa i strašnog suda u svakoj državnoj instituciji. Tu vrstu superkontrole nije postigao ni suludo ambiciozni Boris Tadić u dva svoja predsednička mandata. Ali, Vučić ni posle više od godinu dan, ničim ne može da nahrani svoju bolesnu sujetu. Ne pomažu ni primeri najbesramnijeg udvorištva, kakvo nije zapamćeno ni u vreme ozbiljnih diktatura pod ovim nebom. Traje sumanuta trka ko će više da mu iz svih televizijskih studija i sa svih novinskih naslovnih strana, oda više počasti i pokloni mu se što niže. Ali, jedno od ovih "pohvala ludosti", svakako treba posebno istaći. Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, videla je Vučića kao "božju promisao", jer je baš on vratio Srbima u dijaspori dostojanstvo!

Ovakva rečenica bi sigurno izazvala barem "jedan dan besa" kod svakog drugog naroda, ali ne i kod poslovično zaboravnih Srba, koji se danas slabo sećaju šta su sve Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić pričali skoro dvadeset godina. Kao da se niko ne seća kako su huškali na rat i mržnju nesrećne Srbe u Hrvatskoj, Srbe u Bosni i Hercegovini, Srbe na Kosmetu...Kao da je zaboravljeno koliko je Srba stradalo zbog njihove politike, dok su oni  uživali u državnim privilegijama koje im je omogućio režim Slobodana Miloševića.

Naime, van granica svoje matice domovine živi čak 4,5 miliona Srba, od čega je u regionu nekadašnje Jugoslavije ostalo 2.140.000 građana srpske nacionalnosti. Srbi u Sloveniji nemaju čak ni status nacionalne manjine, u Albaniji ni danas ne mogu da se izjasne kao Srbi, a njih 30.000, u popisu iz 2011. godine, brutalno je prebrisano, kao da ih nema. Srbi u Crnoj Gori su izloženi svakodnevnoj diskriminaciji i praktično su bez ikakvog statusa, srpski jezik je     i službeno proglašen stranim jezikom. Srbi u Hrvatskoj, zvanično imaju status nacionalne manjine (do rata su bili konstitutivni narod), ali su im oduzeta stanarska prava, nemaju ekonomsku sigurnost, radno su diskriminisani i niko od njih ne zna kad će se neki "susjed" setiti njihovih "ratnih zločina". Srbi na Kosovu su u pravom smislu te reči-prodati.

Uprkos ovim dobro znanim činjenicama, danas je politika Aleksandra Vučića potpuno suprotno od onoga što je govorio prethodnih dvadeset godina. Njega Srbi u Hrvatskoj više ne zanimaju ("to je unutrašnje pitanje evropske Hrvatske"). Što se Srba u Republici Srpskoj i u celoj BiH tiče, Vučić tamo više nije poželjan, kao uostalom ni Tomislav Nikolić koji je sve Srbe preko Drine, u koje se kleo devedesetih godina kao najbolji deo srpskog naroda, nazvao "Bosanci". Vučić je nedavno u Višegradu pokušao u neformalnoj atmosferi da se približi Miloradu Dodiku, ali ga je ovaj vešto "predao u nadležnost" slavnom filmskog režiseru Emiru Kusturici. Još spretnije od Dodika, Kusturica se oslobodio Vučićevog udvaranja. Poklonio mu je svoju knjigu pod naslovom "Sto jada". Sve se dešavalo ispred višegradske knjižare koja se zove "Ili-ili". Dakle, pravi scenario za doček lažnog patriote i konvertita, a za mnoge i veleizdajnika.

Kako je Vučić prevario kosovske Srbe?

NATO pakt ima isproban model potkupljivanja ili ucenjivanja bivših političkih ekstremista. Mnoge od njih, kao i Vučića, evroatlanski imperator koristi kao obične najamnike kako bi ostvarili svoje ciljeve. Pravilno su procenili da će neko ko se dvadeset godina busao u prsa kao patriota, lakše ubediti Srbe na Kosovu, nego bilo ko drugi. Uostalom, evo kako je štampa zabeležila šta je kosovskim Srbima radio na dan 25. aprila 2013. godine:

"...Sastanak je planiran za 12 sati u zgradi Vlade Srbije kako bi se razjasnile njihove nedoumice o Sporazumu u 15 tačaka koji je parafiran u Briselu 19. aprila. Predstavnici Srba sa Kosova su prethodnih dana izražavali nezadovoljstvo tim Sporazumom i navodili da ga neće prihvatiti. Vučić je "veoma ljut" zbog ponašanja i izjava lidera Srba sa severa KiM, koji , ne žele da prihvate taj dokument. Vučić će, kako kažu dobro obavešteni izvori, biti vrlo oštar u razgovoru s njima, ne bi li im i na taj način stavio do znanja da je sprovođenje i prihvatanje Sporazuma u njihovom interesu, kao i u interesu države...".

Samo mesec dana ranije, 7. marta 2013. godine, na poziv Evropske unije (posle američke obaveštajne sugestije da je "Vučić glavni") u Brisel dolaze Nikolić i Vučić, a u diplomatskoj pošti (kasnije i javno), rečeno je da EU ne zna koliko je "ova vlada stabilna" i da treba što pre, dok je još Vučić tu, "rešiti stvar".  Bila je ovo nezvanična promocija Aleksandra Vučića u glavnog egzekutora potpune predaje Kosova i Metohije u ruke albanskih vlasti u Prištini.

Nedugo posle toga, pojavio se Vučić usred manastira Visoki Dečani, gde je rekao kako će on tu tek da dolazi, da će biti redovan gost i slično...Istina je da ni on niti bilo koji državni funkcioner Srbije ne može da dođe na Kosovo bez specijalnog odobrenja kosovske vlade, što je činjenica koja automatski demantuje svaku priču o "ustavnoj teritoriji Srbije".

Ali, više od svega, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i njima slični, koji su punih dvadeset godina trovali srpski narod propagandom prepunom mržnje, nikada više neće moći da stanu pred svoj narod u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu ili bilo gde drugde, i da kao nekada kažu kako su svi drugi izdajnici samo su oni ostali pravi Srbi. Na tu prevaru više niko ne naseda.

Kao sinonim vremena u kome Srbija ubrzano propada, Aleksandar Vučić deluje kao brzi voz bez kočnica. Njega više niko ne može da zaustavi u sunovratu, ali je nužno da se pojavi neko ili nešto što će odvojiti njegovu sudbinu od sudbine države, inače...Svi noviji srpski vlastodršci, koji su vladali kao suvereni, na dno sa sobom su pokušali da povuku ceo narod. Srećom, to im nije pošlo za rukom u punoj meri. Delimično, svako od njih je upropastio Srbiju za mnogo godina, ali ne i sasvim. Kreatori Vučićeve politike hoće da dotuku Srbiju, da završe posao. Ko će da im se odupre, ukoliko Vučić nastavi da vlada neograničeno, mimo Ustava?

 

Ko nije sa njima, taj je protiv njih

 

Do koje mere je Vučić opsednut nepoverenjem prema Srbima, govori i činjenica da je spreman da dovede i strane stručnjake u Vladu Srbije, umesto domaćih. "... Predložite mi boljeg našeg čoveka i ja ću to prihvatiti, ali ga nemate", kaže Vučić i dodaje: "Imamo škole koje se završavaju da bi se dobile diplome i da bi se neko zaposlio u državnoj službi, ali nemamo dobre kadrove".

Vučić je oduvek imao problem sa istinom koja boli. Tako i kad je srpska intelektualna elita u pitanju, on ne veruje u ono što činjenice govore. naime, za samo deset godina, iz Srbije je otišlo oko pola miliona školovanih mladih ljudi, koji su danas u najboljim godinama za rad i stvaranje porodice. Više od 50 odsto najboljih mladih stručnjaka iz oblasti tehničkih nauka (elektrotehnika, mašinstvo, građevina), ali i prirodnih nauka (matematika, biologija, hemija...) otišlo je u inostranstvo. Oko 60 odsto njih je danas nastanjeno u Severnoj Americi, a oko 30 odsto u Evropi. Mnogi od njih su već stručnjaci svetskog glasa. Čak 70 odsto muške populacije između 25 i 30 godina, sa ovakvim diplomama i znanjima, nalazi se van Srbije. Podaci o tome se nalaze čak i u bivšem Ministarstvu za dijasporu, koje je svedeno na nivo vladine kancelarije. Ali, takvi ljudi Vučiću ne trebaju!

Njemu ne treba veći stručnjak od njega samoga! Mogao bi da ga ugrozi svojim prisustvom, da mu otme "harizmu" i pripiše nešto što njemu pripada! Njemu trebaju stranci. Što manje znaju srpski jezik, to bolje po njega. Manje će razumeti njegove noćne more, traume iz detinjstva i strahove od budućnosti.

Zbog njegovog prezira prema Srbima van Srbije, prema Srbima koji su danas u kosovskom getu, zbog Srba u Hrvatskoj koji su i danas na meti pravnog nasilja u ovoj državi, zbog Srba u Bosni i Hercegovini koje je Vučićev "politički tata" Tomislav Nikolić nazvao "Bosanci", Vučić je postao omražen svugde, od Banja Luke, Brčkog, Bijeljine, Vukovara, Borova, pa sve do Kosovske Mitrovice, Podgorice, Nikšića, i svugde gde još ima Srba svesnih onoga što se danas u Srbiji događa. Da Vučić više nigde nije dobrodošao, vidi se i po grafitima i plakatima koji povremeno niču u ovim gradovima, na kojima piše: "Nisi dobrodošao izrode. Zapamti Vučiću Brankoviću, prokleće te kosovske svetinje".

Ali, ako ga parole Srba izvan "uže Srbije" ne zanimaju, izgleda da ga ove u samoj Srbiji izluđuju. Nedavno je na nekoliko velikih plakata sa likom Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića u Nišu pisalo: "Mala je ovo zemlja koliki su ovo izdajnici!" Vučić je doslovno pobesneo posle toga, pa je naredio hitnu istragu! Policija je po ovlašćenju istražnog sudije Osnovnog suda i u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom, izvršila uviđaj na više lokacija u gradu na kojima su izlepljeni plakati. "Počinioci" nisu pronađeni.

Naravno, dok je bio u opoziciji, do pred same izboren u maju mesecu 2012. godine, nije kontrolisao šta je pričao. I sam je dirigovao pisanjem grafita protiv svojih dojučerašnjih političkih neprijatelja. Na hiljade grafita "Đilas tajkun" i "Đilas kriminalac" koje je ispisivala njegova stranačka vojska, danas više ne važe. I kako bi, kad je sa Đilasom na zajedničkom poslu pljačke države i naroda. Znao je da napada svakoga ko mu se učini pogodnim, bez obzira da li mu je argumentacija tačna ili nije. Tako je pred sam pad Borisa Tadića napao i ondašnjeg pregovarača sa kosovskim Albancima, Borislava Borka Stefanovića, da ima pet telohranitelja! Stefanović je odmah reagovao i reko da je Vučić izgovorio "gnusnu laž".

Danas, kad Vučić ima deset puta veću "fizičku zaštitu" od bilo koga u državi, niko ne sme ni da pomene koliko ovaj narod plaća čuvare njegovog nemirnog sna. Svako ko se drzne da ispituje njegov vozni park, njegov materijalni status, njegove poslovne i privatne veze, predmet je istrage, praćenja i "kontranapada" koji je ravan paranoičnoj potrazi za komunistima u Americi pedesetih godina prošlog veka, pod komandom ozloglašenog Džozefa Makatrija. Zapravo, od kako se Vučić zajedno sa Nikolićem usmerio na "evroatlanski kurs", svaki Srbin koji ima veze sa njihovom politikom iz devedesetih, sumnjiv je i opasan po "evropsku budućnost" Srbije. A to je gore od onoga što je Makarti u Americi radio.

 

Olovni vojnik

 

Izvori mržnje prema Vučiću među Srbima u bivšim jugoslovenskim republikama, ali i u celoj srpskoj dijaspori, širom sveta, nalaze se u njegovoj lažljivoj retorici koju su najpre prepoznali upravo oni koji ne žive u Srbiji, i nisu pod stalnom presijom njegovih medija. 

Kad Vučić kaže da je Srbija posle dvadeset godina "uspela da sagleda svoje greške i promeni odnos prema EU, onda onaj Srbin koji živi u EU dvadeset godina, može samo gorko da se nasmeje ili da izgubi nerve. Kad Vučić ističe da to predstavlja početak stvaranja uspešnije, modernije i snažnije Srbije, koja će za koju godinu moći da bude lider u regionu, onda se svi sete osam godina Tadićevih laži i cirkuskih predstava.

Kad Vučić kaže: "...Želimo da budemo neko ko će izvršavati obaveze, ma koliko one bile teške, jer krajnje je vreme da u stvaranju pristojne i normalne Srbije, bar malo, zaboravimo na lične i političke interese", onda se treba setiti da je taj isti čovek, pre samo nekoliko godina rekao kako je ulazak u Evropsku uniju samoubilački čin, da je to dobro za Borisa tadića i Demokratsku stranku, ali ne i za srpski narod, da nikada ne treba ući u NATO pakt niti bilo kakav evroatlanski savez zbog onoga što su nam  uradili u bombardovanju 1999. godine.

Konačno, Vučić jeste dobar povod da svaki misleći čovek u Srbiji razmisli, kako je to ovaj nekadašnji ministar informacija, čiji je kabinet bombardovao NATO pakt, odjednom postao mali poštar NATO pakta, marioneta za jednokratnu upotrebu, olovni vojnik i figura za pomeranje na šahovskoj tabli.

 

 

 

A 1.

 

Pravo lice lažnog patriote

 

Pre prošlogodišnjih izbora, dok je još bio zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je bez imalo uvijanja javno govorio da je zločin počinjen u Srebrenici stravičan, ali da takvu ocenu nije mogao da upotrebi dok je bio član Srpske radikalne stranke, i na način da se ne smanji pijetet prema žrtvama! Srbe pobijene u selima oko Drine, nikada i nigde nije pomenuo, niti je ikada otišao na pomen hiljadama žrtava užasnih muslimanskih zločina. Tamo, uostalom, nije više ni dobrodošao.