Stav

 

BANKE

 

Branko Dragaš

 

PRIPRAVNIK - Nikada nisam ni sanjao da ću biti bankar. U osnovnoj školi nisam shvatao značaj novca. Bliža mi je bila ideja da se odnosi u društvu određuju na osnovu poverenja i poštovanja. Tako je moja generacija odgajana.

Nas  gimnazijalce nije zanimalo šta je čiji roditelj po zanimanju i koliko ko novca ima. Novac je sredstvo za život, ali nije  život.Znao sam od petog razreda da ću raditi u privredi. Zanimalo me je da budem na mestu gde se stvara nova vrednost. Gde se kuje novi proizvod. Na fakultetu sam se opredelio za smer - ekonomska teorija, upravo zbog toga  što sam znao da ću raditi u proizvodnji. Želeo sam da razumem makroekonomska kretanja, da shvatim širi kontekst  društvenih kretanja, kako bih mogao da uspešno vodim poslove. Znao sam da ću voditi poslove na tržištu.O bankama  sam znao samo teoretski. Rekoh, nisu bile predmet moga interesovanja. A onda sam se zaposlio u banci. Konkurisao sam svuda gde su tražili ekonomistu. Igrom sudbine, primili su me u Jugobanci Osnovnoj banci, bez veze i  protekcije. Bio sam treći od dva kandidata za Odeljenje za tržište novca, hartija od vrednosti i međubankarske odnose.

Tako se zvalo. Novo odeljenje. Meni to ništa nije značilo. Komisija je rekla na razgovoru da imaju dva kandidata i da budem strpljiv za sledeći konkurs. Veselo sam im odgovorio da sam se vratio iz vojske, da čitam po petnaest sati  dnevno,da igram basket i spavam četri sata. Čitao sam temeljno sve. Gutao. Novac za izlaske sam zarađivao kratkim fizikalisanjem. Nije mi trebalo više. Skromnost je uvek bila moja vrlina. Između Dostojevskog, Balzaka, Prusta, Konfučija, Ničea, srednjevekovne srpske istorije, antičke grčke, medicine, prava i filosofije pojavio se roze preporučeni koverat da sam primljen u banku. Jedan kandidat je otišao na bolje mesto u - GENEX.Tako sam počeo da radim na tržištu novca.

Prošao sam sve sektore u banci, od prijema pošte i štednje do deviznih poslova i velikih investicionih radova. Moje predrasude o banci kao birokratskoj ustanovi pale su u vodu, jer je banka bila pravo tržište na kome se svake sekunde okreće novac. Posle nekoliko meseci i položenih šest pripravničkih ispita, otkrio sam talenat za pravljenje novca na  tržištu. Moje makroekonomsko znanje mi je pomoglo da razvijem, te daleke 1984 godine, svoju imaginaciju i  kreativnost, moje radne navike i spartanska disciplina omogućile su mi da razvijem tržište novca i hartija od vrednosti  koje je tada bilo na samom početku.

Shvatio sam da je novac krv privrednog organizma i da dobra cirkulacija krvi omogućava privrednom organizmu da se brzo razvija.

Moj zadatak je bio da ubrzavam tu cirkulaciju, da tromost finansijskog sistema razmrdam i da svakoga dana postižem merljive rezultate koji se iskazuju u ostvarenim zaradama na  tržištu. Bilo je to doba socijalističkog samoupravljanja i radničkih saveta, ali u mom poslu sam dobio prostor da se tržišno razmašem. Zapravo, da budem iskren, niko mi nije otvorio taj prostor, nego sam se sam izborio za njega,  koristeći se stečenim veštinama dalmatinskog mentaliteta i zemunske ulice. Pet godina nisam išao na odmor i radio sam često i po čitav dan, pa sam tako jako rano postao poznat na finansijskom tržištu bratske nam Jugoslavije. Nije mi u tim godinama padalo na pamet da postanem ministar finansija kao danas naš Mališa Pališa, koji, bez dana radnog iskustva u srpskim finansijama i bez poznavanja privrede, upušta se u takvu jednu opasnu avanturu. Sve ostalo o meni je javnosti poznato. Ove redove sam napisao zbog onih pohlepnih mladih ljudi, koji bez srama i stida postaju ministri finansija. Drage moje mlade kolege, ne ugledajte se na te političke parazite i lažne eksperte, koji su uništili našu Srbiju.

Morate da pečete zanat. Morate da budete pripravnici i da stičete godinama veliko iskustvo da biste se usudili da, jednoga dana, vodite finansije države. Sve ostalo je foliranje i prevara.

BANKE - Ekonomski ubica Dinkić je dobio nalog od MMF-a da uništi četri državne banke, kako bi otvorio prostor za dolazak stranih banaka i ekonomsko porobljavanje nemirne Srbije. Prvi sam ustao protiv tog zlikovačkog čina namesnika neokolonijalizma i prvi sam izneo svoje stručne predloge koje treba primeniti za ozdravljenje srpskoga bankarstva, ali nijedne novine u okupiranoj Srbiji nisu smele 2002 da prenesu moje ideje, osim banjalučkih Nezavisnih novina. Bankari iz nasilno zatvorenih banaka su se pomalo i bunili, dok je stručna javnost tada ćutala. Današnje njihovo kokodakanje na ovu temu smatram izlišnim. Tako su naše najveće domaće banke uništene na silu, velika privreda je ostavljena na odstrel tajkunima, kriminalcima i stranim prevarantima, sve je bilo spremno za dolazak stranih špekulanata i građanima je pripremljena nova zamka za uzimanje devizne štednje. Koliko su te državne banke bile propale najbolje govori podatak da ni danas, posle dvanaest godina rasprodaja, nisu uspeli da rasprodaju imovinu tih banaka. Uglavnom, strani bankari su došli i zauzeli skoro 80 odsto našeg bankarskog tržišta.

Najrazvijenija država u EU Nemačka ne dozvoljava da strane banke imaju više od 25 odsto učešća na njihovom tržištu. Tako se brani država i nacionalno bankarstvo. Strane banke su otvorile svoje banke u Srbiji sa pozajmljenim kapitalom od 15 miliona evra, uzeli su od građana depozite u vrednosti od jedne milijarde evra, vratile su pozajmicu svojim osnivačima od 15 miliona evra, pa su parama građana i privrede Srbije za poslednjih dvanaest godina zaradile čist profit preko 22 milijarde evra, prošle godine preko 2,3 milijarde evra.

Na pitanje moga švajcarskog bankara - šta radite u bankrotiranoj Srbiji, austrijski bankar mu odgovara - uzimamo pare od glupih Srba i plasiramo ga po velikim kamatama još glupljim Srbima.

Doveli su u banke klince bez radnog iskustva, japijevce bez mozga, janjičare, koji su bezobrazno i nevaspitano odradili posao za špekulante bankare. Svi guverneri okupirane Narodne banke Srbije, koja je pretvorena u menjačnicu, radili su za interese stranih bankara. Ni današnja tapirana i brbljiva guvernerka, koja ništa ne zna o nacionalnom bankarstvu, koja je izdala svoj predizborni program iz čuvene bele knjige prevara Srpske Nesposobne Stranke, nije ništa promenila u kreditno-monetarnoj politici, jer joj Veliki Brat to ne dozvoljava. Kada referentnu kamatnu stopu NBS držite na zastrašujućem visoko nivou od 11%, dok je u razvijenim državama svega 0,25-0,75%, onda je to matematički dokaz da radite za interese bankara i da prodajete svoju državu. Neko prodaje za pare za izbornu kampanju, neko za vilu na Dedinju i nameštenje u Budimpešti, a neko, zjakast i tukast, prodaje za novu frizuru i sliku na zidu Narodne banke, jer smatra da tako ulazi u istoriju na velika vrata. Narodna banka, niti je narodna, niti je banka!

Kada se forsira visoka referentna kamatna stopa, onda je to platforma za visoke kamatne stope komercijalnih banaka, koje pljačkaju naše građane i našu privredu.Pre neku nedelju bio sam zaprepašćen kada sam pročitao da te banke u Srbiji traže od klijenata da donesu rezultate krvne slike, EKG, skener, zdravstveni karton, i da tako odlučuju kome će dati kredit a kome neće.Kakva bruka! Kakva sramota! Zamislite da su to radile socijalističke banke? Komunisti bi raščerečili te bankare. I pored svega toga, pored svih hipoteka, zaloga, risk menagmenta, današnji bankari ne mogu da povrate novac ulagača. Prikazuju lažno da imaju sumnjiva i sporna potraživanja do 25% plasiranih kredita, međutim, to je ordinarna laž, jer se nenaplativost kreće preko 50% plasmana...

Ne mogu da vrate, jer ne znaju da rade.Oni ne shvataju da je banka bogata tačno onoliko koliko su  njeni klijenti bogati.Savremeno bankarstvo se zasniva na otimanju i potkradanju svojih klijenata. A to što su banke  uzele privatne uterivače dugova, to je veća sramota režima u Srbiji, nego gramzivih i pohlepnih bankara. Ne pomaže im ni potkradanja na uplatama, deviznim klauzulama i držanju računa. Bankarski zelenaši naplaćaju držanje računa u banci.

Banditi! Pa, to je njihov posao da drže račune. To bi bilo kao da građani plaćaju ulazak u prodavnicu, bez obzira da li će nešto kupiti ili neće. E, kada ti bankarske derikože uzimaju krvnu sliku našim građanima, hajde da mi malkice zavirimo u njihovu finansijsku krvnu sliku. Svi podaci su skinuti sa sajta NBS za prvi kvartal 2013.

Dakle, iskazani kapital banaka je 606 milijardi dinara, što čini 21,2% pasive, dok su obaveze 2.249 milijardi dinara i vanbilansne obaveze 3.003,1 milijardi dinara, što ukupno čini 5.252,1 milijardi dinara obaveza banaka. Znači, obaveze banaka su 8,6 puta veće nego kapital banaka, što, gospodo štediše, vama se obraćam, dalje znači da su banke bankrotirale i da neće imati novaca da vrate vašu deviznu štednju. Ta devizna štednja iznosi 816,8 milijardi dinara i nikakve vajde nećete imati, kada nastane finansijski stampedo, što se država obavezala da zaštiti 50.000 evra uloge, jer državna kasa Srbije je, kao što sam vam ranije pokazao, takođe prazna i neće država imati novaca da isplati devizne štediše. Odnosno, može da ih isplati na 20 godina. Pretvarajući deviznu štednju i novo staru deviznu štednju. To su fakta.

Kada pogledamo i ostale pokazatelje krvne slike banaka, videćemo da ima još razloga za veliku zabrinutost. Naime, u ročnoj strukturi depozita banaka, novac  koji se , da prevedem jednostavno, ulaže u banku 92,9% tog novca je kratkoročnog porekla sa dospećem do jedne godine, što je dokaz da građani i privreda bankama ne veruju, a samo su 7,1% oročeni depoziti na duži rok od godinu dana.Kod kredita, dati krediti preko jedne godine su dostigli 62,5% svih puštenih kredita, dok krediti od 2 do 5 godina iznose 47,9%. Ročna struktura je katstrofalna po banke. Kako će banke iz kratkoročnih depozita do jedne godine da naplate dugoročne plasmane do 5 godina je velika noćna mora za nadobudne bankare.

Kada uplašene štediše pojure da podignu svoj novac iz banaka i kada depozitari počnu da povlače svoje uloge, samo depoziti stanovništva su 968 milijardi dinara, banke u Srbiji će odjednom doživeti bankrot. Tada će se u problemu naći 28.279 zaposlenih, što će dovesti do novog rasta nezaposlenosti i siromaštva. U aktivi banaka nalazi se na računima gotovine čak 230 milijardi dinara, što je neracionalno upravljanje novcem klijentata, dok je privreda nelikvidna i vapi za obrtnim sredstvima,parazitske banke ne znaju šta će sa novcem.

Zapravo, banke ne žele da rade sa privredom. Njima se više isplati da rade špekulacije sa državom, kojoj uvek treba novac za prazan budžet. Mislim da su zapadne banke završile planiranu pljačku u Srbiji i zato sada sve beže iz Srbije i sve su na prodaji. Šta je rešenje? Oslobađanje NBS od okupacije, smena guvernerke i nova kreditno-monetarna politika. Pretvaranje JUBMES banke u INVESTBANKU u državnom vlasništvu i otvaranje Srpske Razvojne Banke - SRB Banke u kojoj će se smestiti svi depoziti države i javnih preduzeća. Takođe, platni promet treba oduzeti bankama i vratiti ga u nekadašnji SDK ili ZOP, jer je to bila najbolja državna institucija za kontrolu finansijskih tokova. I još nešto, zalažem se za srpsko bankarstvo? Šta je to? Plasiranje novca bez kamate u projekte. O čemu se radi? Više o tome neki drugi put.