Na dnevnom redu

 

Kako je osiguran kontinuitet pljačke Beograda: i posle Đilasa, Đilas

 

Privremeno veće umesto krivičnog veća

 

Besomučna pljačka budžeta Beograda i njegovih građana biće nastavljena u drugačijem obliku, ali sa istim ciljem-radi očuvanja saveza demokratsko-naprednjačke vladavine ključnim resursima glavnog grada. Beograd je dobio i takozvano Privremeno veće, koje zvanično vlada gradom, umesto smenjenog gradonačelnika Dragana Đilasa. Nezvanično, Đilas i dalje vlada. Svi njegovi kadrovi u javnim ustanovama ostali su na svom mestu. Skoro kompletna gradska administracija je ona koju je on postavio, uključujući i njegovu najbližu saradnicu Tatjanu Pašić. Da bi ova neverovatna prevara građana uspela, morao je i prvi potpredsednik vlade Srbije, Aleksandar Vučić, da uključi sve svoje "potencijale", pa je smislio ideju Privremenog veća, koje će "držati vodu" sve do izbora sledeće godine. Naravno, sa ciljem da ne prestanu njegovi i Đilasovi zajednički poslovi. On je garant Đilasu da neće neka "otuđena" grupa članova Srpske napredne stranke da preuzme grad. Sa par lojalnih članova svoje stranke, Vučić je obezbedio privid naprednjačke vladavine u glavnog gradu. Iza te magle i dima, nevešto je sakriven Dragan Đilas koji i dalje vlada, uprkos tome što je, slobodno govoreći, na kriminalan način zadužio prestonicu za milijardu evra

 

Nikola Vlahović

 

Svako ko je i pomislio da sve zna o Draganu Đilasu i o njegovim poslovima, grdno se prevario. Naime, ovaj potomak bosanskih kolonista doseljenih u Bačku (otac Dušan, rođen u selu Očigrije, na sred puta između Drvara i Bihaća, majka Jovanka, devojačko Grbić, rođena u Bačkom Brestovcu, poreklom iz Like, sa Plitvičkih jezera), imao bi mnogo toga da ispriča i pravosuđu i javnosti. Ali, taj dan se neće desiti tako skoro, sve dok ga čuvaju njegovi „napredni" poslovni partneri na celu sa Aleksandrom Vučićem.

Od kako je na mestu gradonačelnika zamenjen grupom demokratskih desperadosa koji i dalje rade po njegovim pravilima, on se u javnim nastupima ponaša i dalje lažno predstavlja kao uspešan gradonačelnik Beograda. Na sva pitanja o zaduživanjima i pljački glavnog grada, najčešće odgovara grimasama i neartikulisanim gestikulacijama.

Ipak, ima i onih koji bi ga lako odveli do optuženičke klupe (u zamenu za sopstveno spasenje). Jedna od takvih osoba koje sve znaju  o njegovim megalomanskim zaduživanjima i paralelnim poslovima, svakako je i bivša načelnica Gradske uprave, Vesna Ivić (bivša šefica kabineta bivšeg gradonačelnika Beograda, pokojnog Nenada Bogdanovića).

Mada je od 2008. godine bila Đilasova najbliža saradnica, i ona danas ćuti. A, imala bi šta da ispriča. Pre svega o razlozima žučne svađe sa Đilasom u januaru 2013. godine, posle koje je podnela neopozivu ostavku.

Naime, posle četiri godine vernosti, ni  Ivićeva više nije mogla da saučestvuje u odgovornosti zbog očerupanih više od 800 miliona evra iz budžeta grada. Ostavku na mestu načelnika Gradske uprave,  Ivićeva je dala 30. januara 2013. godine. Đilas se tih dana potrudio da u svim medijima obznani kako je na ostavku on lično prinudio.

Istina je da je Vesna Ivić njemu ponudila ostavku „zbog dubokih neslaganja", a on je tu činjenicu samo konstatovao.  Uzgred je sarkastično konstatovao da je bio „nezadovoljan njenim učinkom". Preciznije rečeno, nije mu se dopalo njeno odsustvo lojalnosti (koje je trajalo sve dok cifre ispod kojih je morala da stavi potpis, nisu postale nepodnošljivo velike).

Sve do te ostavke i Ivićeva je radila na „prekrajanju" zakona, u duhu Đilasove politike. Tako je, između ostalog, naredila da na uglu Ustaničke ulice i Bulevara kralja Aleksandra (u delu na kojem je Hidrotehnika), dođe do pretvaranje samačkog hotela u stambeni prostor, i bez dozvole "naručila" izgradnju novih "tržno-stambenih objekata"...

Očito dobro stimulisani, predstavnici Hidrotehnike podnose predlog Skupštini grada za izmenu Detaljnog regulacionog plana. Neobično brzo, Skupština tada usvaja izmene Detaljnog urbanističkog plana (DUP). Zanimljivo je da se u jednom od lokala tržnog centra nalazila i advokatska kancelarija Vesne Ivić, a na tom mestu je i njen suprug, Njegovan Ivić, takođe imao lokal.

Skoro godinu dana od kako je Vesna Ivić podnela ostavku, imenovano je takozvano Privremeno veće koje bi trebalo da bude kolektivni Đilas u gradskoj administraciji Beograda, a sve sa ciljem da njegovi (naravno, i Vučićevi) poslovi ne bi stali, ali ni otimačina od građana.

 

Drugarska kritika beogradskog DOS-a

 

Već na prvoj sednici ovog novog beogradskog DOS-a,  svojom ulogom istakao se i Siniša Mali, predsednik „privremenog organa", savetnik Aleksandra Vučića za privredu, i rođeni brat Dejana Malog, bivšeg člana gradskog veća, čoveka koji je kao običan proleter upao u vlast na talasu „oktobarskih promena", predstavljajući se kao prijatelj Borisa Tadića, i za nekoliko godina stekao vilu na Dedinju, i milionski konto u banci.

Po nalogu Aleksandra Vučića, Siniša Mali odmah najavljuje „moguće smene" na čelu javnih preduzeća. Da bi izjava bila „potkovanija", i Vučić se oglašava, pa kaže da će tih smena biti „u vreme izbora". Dakle, još jedan paket magle koju vlastodršci prodaju stanovnicima glavnog grada. Jer, po zakonu, Privremeno veće nema pravo da smenjuje direktore javnih ustanova!  Mada je Goran Vesić, sekretar veća odmah to negirao rekavši:"Naravno da to možemo, ali za to je potrebno obrazloženje. Nas je vlada postavila da Beograd funkcioniše". Zna se i ko treba da da obrazloženje.

Odmah na početku rada takozvanog privremenog veća, desio se skandal sa Renatom Milić Radujko, rođenom sestrom Tadićevog junoše, Branka Radujka, bivšeg direktora Telekoma a sadašnjeg predsednika UO GSB. Tabloid je opširno pisao o tome kako je uopšte došlo do postavljanja na visoke državne funkcije ove porodice izbeglica iz Knina, i od kakvog je značaja klan Milić-Radujko bio tokom demokratske pljačke Beograda i Srbije.

Kao gradska sekretarka za finansije, Renata Milić Radujko je odmah po smeni Dragana Đilasa morala biti predmet opsežne istrage, ali, umesto toga, ovaj „beogradski DOS" je u maniru poznog samoupravnog socijalizma, odlučio da joj uputi „drugarsku kritiku"! Neverovatno, ali, članovi Privremenog veća tražili su od nje da govori o „poteškoćama u sektoru", umesto da ispriča sve što zna o pljački gradskog budžeta. Naravno, sve je ovo i smišljeno sa ciljem da se očuva temelj demokratske pljačke u Beogradu, a ne sa ciljem da se sazna istina. Zbog toga i Renata Milić Radujko i mnogi članovi Demokratske stranke na istaknutim položajima u Beogradu, mogu da budu mirni. Sve dok „siva eminencija" DS i Vučićev idol, Miodrag Rakić, ne odluči drukčije. Renatin suprug Bojan Milić je, nakon smene na mestu predsednika SO Rakovica, postavljen za v.d. direktora JKP Infostan, i pored dokazane milionske pljačke u evrima ovog javnog preduzeća, on je  i dalje na tom mestu!

 

Kormilar nad mutnom vodom

 

Posebnu pažnju zaslužuje i izbor Gorana Vesića za sekretara Privremenog veća. Reč je o čoveku koji je bio i ostao ličnost „za posebe namene" u Demokratskoj stranci. Upamćen je po bekstvu u Crnu Goru, tokom 1999. godine, kad se skrivao od Vojnog suda, koji ga je u odsustvu osudio na dve godine zatvora jer se nije odazvao vojnom pozivu. U Srbiju se vratio 8. oktobra 2000. i postao savetnik Zorana Živkovića, tada saveznog ministra unutrašnjih poslova. Posle je, kratko, bio savetnik i ministra odbrane SCG Borisa Tadića. Nakon toga, važio je za poverljivog čoveka koji iz tačke A u tačku B prenosi „poverljive informacije i pare". Vučić i Rakić su sa pravom smatrali da bi ovakav jedan profil ličnosti bio idealan da drži kormilo nad mutnim poslovima. Zvanično, Vesić je tu samo sekretar koji će obavljati tehničke poslove. Sazivaće sednice, pripremati zapisnike, sprovoditi odluke veća, raditi neophodne analize i drugo mutnim vodama beogradskog budžeta. U „opisu radnog mesta" piše da će Vesić obavljati „tehničke poslove".

Odmah je i pokazao da se u „tehniku" obmane odlično razume. Posle dvadesetak minuta, koliko je i trajao prvi sastanak Privremenog veća, najavio je da će biti utvrđeno finansijsko stanje u Beogradu: „...što će potrajati neko vreme". Tačno do izbora, kako reče Vučić. Privremeno veće ima još jedan zadatak, osim što „drži vodu dok majstori odu". Taj zadatak je da prikaže lažnu sliku zaduženja Beograda. Tako je odmah na početku svoje „privremenosti", izdato saopštenje da je glavni grad zadužen „za oko" 410 miliona evra na ime kredita i da postoji još 120 miliona evra koji su odobreni ali nisu povučeni.

 Ipak, Goran Vesić je odlučio da još veštijom akrobacijom sakrije suštinu: "Kad kažemo kredita, to je trenutno dugovanje na današnji dan i ne mislimo na javna preduzeća, tako da će taj dug biti veći, a mislim da taj dug može da bude i duplo veći, što će biti utvrđeno".

Zašto čekati da se utvrdi krivica onih koji su sahranili buduće generacije građana glavnog grada, onih koji će otplaćivati i kredite i kamate, ali i nadoknađivati opljačkano?  Zar već odavno nije utvrđeno ko je i koliko oteo, ko se i kako obogatio?

Šta reci na izjavu direktora PKB, Dragiše Petrovića, koji je na sastanku sa članovima Privremenog veća, na iznenađenje svih, saopštio da PKB duguje oko 10 milijardi dinara i da bukvalno zavisi od saradnje sa kompanijom iz Emirata, "Al Dahrom"?! A, koliko juče, Dragan Đilas je preko svih svojih megafona dizao u nebesa njegov genijalan naum da PKB podržavi. Sad je jasno i zašto. Ne zbog dobra Beograda, nego da bi ga opet prodao, ovaj put Arapima.

Prema nekim procenama, čak šest milijardi dinara treba negde naći da bi Beograd završio godinu sa nulom, ali tih para nema. Zapravo ih ima, ali su opljačkane na razne načine. Nekome je, na primer, samo za izradu web sajta plaćeno čak 11.000 evra!

Reč je o sajtu  za „promociju turizma" koji su kreirale tri devojke - Ana Marija Popović, Jelena Karakaš i Slava Micić - i za to iz budžeta dobile članak 1,25 miliona dinara. Grupa beogradskih blogera se našalila sa ovim pa je za samo sedam i po sati rada, napravila sajt potpuno isti kao i ovaj koji je  identičan ovom. A i 11.000 evra Beograd je platio postavljanje nekih fotografija, opet „u turističke svrhe". I tako u nedogled. Iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Troše kao Rim pred propast. A, iz ovog Rima i njegovog bunara, nema više šta da se izvuče.

Ali, Privremeno veće je tu, da se iscedi i suva drenovina!

 

 

A. 1

 

Gde ima para - onda Čović

 

Bojan Radovanović, bivši predsednik Fudbalskog kluba Novi Pazar, uhapšen je polovinom oktobra 2012. zbog pljački milionskih iznosa u kojoj su učestvovali i neki vodeći srpski političari. Čim je izveden pred Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, odmah se ponudio kao svedok-saradnik, u zamenu za blažu kaznu koja mu je bila zaprećena. U dnevnoj štampi je odmah osvanuo naslov: Zaštićeni svedok progovorio: "Bojan Radovanović optužio "jake" političare za kriminal". Sutradan, nakon nagodbe sa Tužilaštvom, Radovanović je prebačen "na bezbednu lokaciju". Čuva ga devet telohranitelja! Tih dana je objavljeno kako policija intenzivno radi na utvrđivanju svih činjenica u vezi sa Radovanovićevim iskazom, "...a prva hapšenja se, prema najavama, mogu očekivati u novembru". Koje godine?

Bojan Radovanović u svom iskazu na 710 stranica detaljno opisuje kako su od 2000. godine na Kosovu   opljačkane desetine miliona evra državnog novca i konkretno optužuje neke tadašnje političke lidere da su preko fiktivnih poslova i projekata te pare prebacili u svoje džepove.

Nebojšu Čovića, bivšeg predsednika Koordinacionog centra, ovejani kriminalac Radovanović je optužio za pljačku oko 25 miliona evra! Radovanović je odlučio da sve prizna i dogovori se sa tužilaštvom , jer je shvatio da će biti osuđen na više od deset godina zatvora zbog kriminalnih radnji u kojima je bio "samo izvršilac radova".

On je u svom iskazu imenom i prezimenom pomenuo desetak političara, od kojih se njih dvoje i danas nalaze na veoma bitnim državnim funkcijama, a pored mahinacija sa parama namenjenih Srbima na KiM, on detaljno opisuje i malverzacije s osiguravajućim kućama, u kojima je uzimao  mito važnih biznismena.

Kako je za Tabloid izjavio specijalni tužilac Radisavljević, slučaj pljačke u KOC-u je zatvoren, jer je intervenisao bivši ambasador SAD-a Montgomeri, a naprednjaci su su amnestirali Čovića koji je morao košarkaškom klubu Crvena zvezda da uplati na račun 15 miliona evra, a da vođi naprednjaka gurne u džep tri miliona evra! I danas čestiti Čović rukovodi u Privremenom veću javnim preduzećima, da ''izvadi štetu''. Toliko o moralu  naprednjaka, koji su ga amnestirali, reketirali, pa na kraju i unapredili!

 

 

A 2.

 

Beograd potonuo, Đilas porastao

 

Početkom 2013. godine, Đilas je najavio da će Beograd biti dužan blizu pet milijardi dinara. Izgovorio je to u trenutku kad je Beograd već bio dužan 800 miliona evra! Čim je postalo jasno da je građane glavnog grada doveo u dužničko ropstvo, već u aprilu mesecu 2013, Đilas je spremao „odstupnicu", prebacujući novac iz budžeta na razne strane. U vreme tih velikih „transakcija", bez plata su neko vreme ostali svi koji su bili na budžetu grada.

I dok je grad tonuo u dugove, Đilas se uselio u vilu na Senjaku, vrednu oko milion evra. Kupio je i dupleks stan na Vračaru, neposredno uz Hram Svetog Save, za šta je platio 700.000 evra. U predizbornoj kampanji, u aprilu 2012. godine, prostom matematikom Aleksandar Vučić je izračunao da je bogatstvo Dragana Đilasa uvećano za 800 puta otkako je došao na vlast! Od te Vučićeve matematike danas nema ništa. Sad zajedno uvećavaju i svoje račune i državne dugove.

 

 

 

A 3.

 

Milijarde dinara iz Beograda preko preduzeća "Morava in"

 

Nezapamćeni administrativni haos sa legalizacijom divlje sagrađenih objekata u Beogradu, doveo je do toga da je legalizovano samo pet odsto objekata. Ko nije imao pare ili veze nije ni legalizovao svoj objekat. Perjanice Demokratske stranke u Beogradu, kao što su, recimo, Aleksandar Šapić, Cvijo Babić i drugi, sve su učinili da realizuju "na terenu" Đilasovu moć. To rade i danas, čuvajući mu i poslove i novac. Primera pranja para, otimačine i preskupih investicija ima na svakom koraku. Tako je Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija", kojim upravlja Đilasov bivši (i sadašnji) bliski saradnik Cvijo Babić, tri puta je skuplje platilo kupovinu nekih specijalnih vozila, a za iznajmljivanje šest mašina i kamiona plaćeno je pola miliona evra godišnje, mada potpuno nove mašine koštaju jedva nešto više - oko 570.000 evra. Ko je i koliko zaradio na ovom poslu? A, sa druge strane, na 200.000 stanovnika Voždovca, izdvojeno je samo 13,5 miliona dinara! Svi poslovi idu preko sumnjive firme „Morava in" iz Kruševca, koja zapošljava čak 1.000 ljudi (niko još nije utvrdio koliko ih je povremeno-privremeno tu). Milijarde dinara su se u tom pravcu iz beogradskog budžeta odlile.